NIKOLA SAVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 9. aprila 1959. godine. Živi u Nišu.

Diplomirani je mašinski inženjer, profesor stručnih predmeta u Saobraćajnoj tehničkoj školi u Nišu.

U dva navrata je biran za narodnog poslanika u Narodnoj Skupštini. Prvi put je izabran na izborima održanim januara 2007. Ponovo je izabran za narodnog poslanika na izborima u maju 2008. godine. Na mestu predsednika Opštinskog odbora SRS Niš-Palilula nalazi se od njegovog formiranja 2004. godine, kada je u Nišu od jedinstvenog Opštinskog Odbora formirano pet novih odbora SRS.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.

Oženjen je i otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 233
  • 3
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 meseca i 23 dana i 16 sati

Poštovani gospodine Saviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 29 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 17 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset četvrto vanredno zasedanje , 14.02.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da se polako puni ova sala, što znači da će za veoma kratko vreme biti izabrana dva nova člana REM.

Bez obzira o kakvim ljudima se radi i bez obzira na, da kažem, neke prateće zakone koji su doneti u ovom smislu, nisam siguran da će ovo sve doprineti boljem stanju u našim elektronskim medijima. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog činjenice da u ovoj oblasti postoji masa evropskih zakona i propisa koji praktično uvode ogromna ograničenja. Kažem, pored najbolje volje ovih ljudi koji bi hteli nešto da urade, to jednostavno neće biti moguće. Ne kaže se džabe – tamo gde počinje tuđa sloboda, tu se završava vaša.

Medijski radnici, novinari, medijski delatnici su ljudi od posebnog značaja za svako društvo i za svaku državu i dobar medijski delatnik nije i ne treba da bude izvršitelj nečijih naloga, ne treba da bude ni tragač za senzacijama. Jednostavno, njegov posao je taj da njegove informacije, koje on plasira, narod učine boljim. To vam je slično kao sa doktorom. Dobar doktor je onaj čija terapija deluje delotvorno na pacijenta, a ne onaj doktor koji uzima jeftine lekove, propisuje pacijentima i posle ih naplaćuje skuplje, bez obzira kakve posledice bile na tu temu.

Dakle, želeli mi to priznati ili ne, uticaj medijskih delatnika na stanje nacije, na građanstvo je i te kako veliki i te kako značajan.

Ne tvrdim da neke stvari koje su loše u medijskoj sferi da to neki ljude rade svesno, ali da li to radili svesno ili nesvesno, posledice onoga što oni rade, naravno, ne mogu se nikako izbeći.

Naravno, ovde ne treba ni u kom slučaju dovesti u pitanje umetničku slobodu, kreativnost, itd. jer medijski delatnici su u svakom slučaju i stvaraoci i umetnici, a stvaranje pod određenim pritiskom sigurno neće dati ništa dobro. I stvaranje za neku nagradu, za „7. jul-sku“, „AVNOJ-evsku“, bilo koju drugu nagradu, takođe, ne može doneti ništa dobro, stvaralaštvo mora da bude slobodno.

Međutim, danas imamo i mnogo tipova stvaralaštva, odnosno medijskih delatnika čije stvaralaštvo negativno utiče na naciju. Jednostavno rečeno, kvari narod i naciju, pogotovo našu omladinu. Iako ne možemo uticati na to, ne možemo propisivati nekome kojim stvaralaštvom će se baviti, mi možemo uticati na to kakvo stvaralaštvo, šta će od toga moći biti dostupno javnosti ili šta neće moći biti dostupno javnosti. Upravo to je posao Regulatornog tela za elektronske medije i o tome mora da se vodi mnogo računa.

Starije generacije pamte vreme kada je u društvu vladala gotovo totalna cenzura. Međutim, i pored te cenzure, znači, ideološke cenzure koja je vladala u komunističko socijalističko vreme, prosečan gledalac, prosečan stanovnik, konzument tih medija nije srozavan time, nego čak, naprotiv, on je uzdizan. Iz kog razloga? Zato što se tad vodilo računa da novinari, spikeri, izveštači da budu stvarno ljudi od karijere, ljudi koji znaju svoj posao. Iako ništa drugo, ako ne u ideološkom smislu, onda su, kažem, ljude i narod uzdizali u onom pismenom smislu. Opismenjavali su ljude kako treba da se izražava, kakva je dikcija i kako sve ostalo.

Članovi REM treba da budu ljudi od integriteta, ljudi koji znaju svoj posao i ljudi koji imaju savest i ljudi koje neće moći niko da potkupi. Međutim, nisam siguran da među ovim kandidatima koje danas treba da biramo ima takvih ili barem da ima dovoljno takvih. Mi iz SRS smo predložili jednog kandidata i, po opštem mišljenju, to je bio najbolji kandidat. Naravno, reč je o najpoznatije srpskom etnologu Dragomiru Antoniću, ali iz nekakvih razloga, nama neznanim, taj naš kandidat je otpao i njegovo mesto su zauzeli drugi kandidati. Zato i ne čudi što, recimo, imamo situaciju kakvu imamo, evo, danas na dan Svetog Trifuna, koji je vrlo značajan srpski praznik. Naše mlade generacije znaju da je to već Sveti Valentin, a to mi stariji ne pamtimo. Znači, to nije bilo u to vreme.

Ne čudi ni činjenica što, recimo, na Svetog Luku imamo „Noć veštica“ i sve druge stvari. To je posao kojim treba da se bave članovi REM. Nisam siguran da su oni u stanju da taj posao odrade.

S druge strane, Srbija je zemlja čiji veliki broj stanovnika, sunarodnika živi van njene teritorije, u BiH, Crnoj Gori, Republici Hrvatskoj i da ne pominjem Rumuniju, Mađarsku itd, ali na nacionalnoj televiziji ne možete čuti mnogo toga o životu, stanju tih ljudi.

Mi na RTS imamo svakodnevno „Beogradsku hroniku“. Nisam Beograđanin i nemam ništa protiv toga, ali trebalo bi da se uvede i hronika Srba iz regiona, pa jedan dan o Srbima iz Republike Srpske, jedan dan da se govori o Srbima iz Federacije, drugi dan o Srbima iz Crne Gore, treći put iz Republike Srpske Krajine, sa područja današnje Hrvatske i, naravno, obavezno bi bilo, trebala bi biti jedna rubrika koja će izveštavati o životu ljudi, odnosno naših ljudi, sunarodnika sa teritorije KiM.

Međutim, to nije slučaj i neka ovaj moj apel bude jedna od prvih obaveza članovima REM-a, da se pozabave, da vide kako i na koji način treba sačuvati našu dijasporu, jer te interaktivne medijske veze su najbolje sredstvo za očuvanje identiteta jednog naroda i očuvanje njegovih veza.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 31.01.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, popis stanovništva je jedna ozbiljna stvar i mislim da to nije ni potrebno posebno naglašavati jer ako se ima u vidu da sva istraživanja, sve studije i sve ono što je bitno za jednu državu, za jedno društvo uglavnom bazira na rezultatima popisa, onda je to dovoljna činjenica.

Sasvim je dovoljno pogledati rezultate tri uzastopna popisa stanovništva i laik koji nije upućen u tu materiju moći će da odmah shvati u kom smeru i u kom pravcu se vrše neka kretanja. Ako se pogleda to malo na duži period, onda se može izvesti i tačna matematička zakonitost kako i na koji način će se dešavati i broj i povećanje broja stanovništva ili nekih drugih parametara.

Naime, popis stanovništva nije samo pošaljete popisivače na teren, date im baze podataka za određeni reon iz Ministarstva unutrašnjih poslova i kaže idite tamo i tamo i popišite to što stoji u onim formularima.

Popisivači moraju biti izuzetno edukovani ljudi kako bi mogli i neke stvari unapred, ne samo uzeti sa lica mesta, nego recimo i zaključiti na osnovu uvida u neko domaćinstvo i ostale stvari.

Dakle, popis nije samo popis stanovništva, nego popis objekata, popis stočnog fonda, zemljišnog fonda i svega ostalog.

Mi smo videli sada u ovoj situaciji kada je pre nekih mesec dana u slučaju Monike Karimanović, kada je policija, Žandarmerija, pretresla jedan deo, veliki deo Srbije, tri opštine Niš, Svrljig i Knjaževac, videli smo kakvu situaciju? Tu se najbolje videlo kakvu situaciju imamo na terenu, ta ima mnogo zapuštenih objekata u koje godinama niko ne dolazi, čak ima i objekata gde možda i ljudi ne znaju, odnosno eventualni naslednici ne znaju da je to njihovo, tako da se mora voditi računa i o tome.

Posebno se mora voditi računa i o popisu, o stočnom fondu jer neke druge zemlje o tome vode računa. Recimo, bivša Sovjetska Republika Turhvenistan, ono ima posebno ministarstvo za konje. To je jedina zemlja na svetu koja ima to. Mislim, interesantan je podatak, ali dobro, konji su kod njih nacionalna životinja, ono što je sveta krava u Indiji.

Dakle, ne treba zapostaviti ni jedan parametar iz popisa, opšteg popisa jer sve to utiče na istraživanja i na osnovu svih tih parametara može se doneti preciznija dijagnoza, odnosno prognoza kako će se stvari kretati u budućnosti.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 31.01.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan od mnoštvo zakona koji se donosi po preporukama EU i Evropskog zakonodavstva.

Ono što meni najviše smeta u ovom zakonu je činjenica da se više neće vršiti popis stanovništva, barem ne u onom smislu kao što smo to do sada radili, radom na terenu.

Iz mnogih iskustava znamo da rad na terenu ne može ništa zameniti. Čak i ako nešto možemo zahvaliti našim okupatorima, to je činjenica da su vršili popise stanovništva i gde možemo koristiti te podatke u nekom prethodnom periodu, da je bilo toliko i toliko Srba na određenoj teritoriji, pa tako recimo na osnovu Austrougarskih podataka, znamo da je na teritoriji današnje Republike Hrvatske, prema prvom njihovom popisu, živelo za nijansu više Srba, nego Hrvata. O tome bi možda mogao više da kaže moj kolega Marko Atlagić, on se bavi time.

Mnoga srpska prezimena koja danas imamo, nastala su upravo u to vreme.

Dakle, taj terenski rad je i te kako bitan, a mi kao političari, ljudi koji se bave politikom i to baš uoči novih izbora i bez one kampanje, to odlično znamo, bez obzira na sve medije i sve druge resurse, znamo da se mora doći na teren do svakog glasača i videti kakvo je raspoloženje.

Dakle, mi ne bi trebali prihvatiti preporuku o EU u ovom pogledu, jer svaka zemlja i svaki narod ima svoje specifičnosti.

Meni nikada nije bilo jasno zbog čega, kada se saopštavaju podaci, uvek između dva potpisa, procenjuje se da nas ima toliko i toliko.

Ako je neki popis urađen precizno…

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 50000.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština grada Niša (Odbornik) Grad Mesečno 7000.00 RSD 20.09.2010 - 29.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 50000.00 RSD 11.06.2008 - 03.06.2016.
- Skupština grada Niša (Odbornik) Grad Mesečno 7000.00 RSD 29.06.2016 -
- Tehnička škola "12. Februar" (profesor) Republika Mesečno 48000.00 RSD 03.06.2016 -