Gospodine Markoviću, vi ste meni dali pravo da obrazložim za tri minuta naš predlog da se proširi dnevni red, ali taj predlog niste stavili na glasanje, a istovremeno ste predlog gospodina Albijanića za spajanje pokušali da stavite na glasanje i da progurate tih 15 tačaka u okviru jednog načelnog pretresa od pet sati, a pri tome ste pročitali gde taj predlagač konstatuje da, ukoliko neke tačke dnevnog reda prođu, on predlaže spajanje.
Znači, on je unapred znao šta će da prođe. Valjda njegov predlog ne ispunjava elementarne uslove iz Poslovnika. On može da traži spajanje, jedinstvenu raspravu za one tačke koje dobije u pozivu. Ne može da traži za one tačke za koje je zamislio da će možda da dođu. Odakle je on znao kako ćete vi da odlučite ovde?
Samo bih vas upozorio, gospodine Markoviću, već ste izvršili zloupotrebu, to moram da vam kažem, jer ste stavili da se glasa o tome da li naš predlog rezolucije da uđe po hitnom postupku, iskoristili ste ovo preglasavanje, pa ste onda našli za shodno da kažete da nisu ispunjeni uslovi, a ja vam kažem da su svi uslovi ispunjeni, da rasprava može da teče po rezoluciji.
Šta se sve ovde radilo većinom, odavde su ljudi iznošeni zbog te većine dok je bila Mićićka, neki ovde nisu smeli ni da uđu zbog njenog hira, a nisu bili većina.
Ukoliko se ova tačka dnevnog reda koju je predložila SRS ne uvrsti u dnevni red, imaćete povodom pet zakona raspravu o Haškom tribunalu, zato što to traže građani Republike Srbije, a onda vi razmislite ko ovde zastupa građane, a ko zastupa virtuelni kvorum.
Smatram da nisu ispunjeni uslovi za ovaj Albijanićev predlog i da ne treba uopšte da se glasa o tome, a pozivam vas da omogućite poslanicima da glasaju o predlogu SRS da se proširi dnevni red.

Gospodine Markoviću, mislio sam da vi najbolje znate ovaj poslovnik s obzirom da ste ga pisali prema vašim željama. Pozivam se upravo na onu odredbu koja govori o povredi Poslovnika, a to je član 100.
Prvi put kada sam izašao i ukazao šta ste povredili kada je u pitanju Poslovnik, vi ste bili u obavezi da mi date odgovor, pa ukoliko nisam zadovoljan odgovorom da kažete da će u danu za glasanje Narodna skupština da se izjasni o toj povredi. Vi to niste uradili, ne samo povodom mog reklamiranja povrede Poslovnika, nego i drugih poslanika SRS.
Napravili ste još težu povredu kada ste mi u ovoj komunikaciji, dok sam bio na svom mestu, pokušali da ramenima i glasom ukažete da vi to želite, ali jednostavno Poslovnik je smetnja.
Molim vas, gospodine Markoviću, zar očekujete da padne u Hagu sedma, osma i deveta žrtva da bi po vama to došlo na dnevni red.
Uđite na Internet, pogledajte šta se dešava u Hagu. Sekretarijat suda je zvao švedsku Vladu da formira komisiju koja će da ispita kakvi su uslovi u pritvorskoj jedinici. Ministar pravde Francuske ovih dana je posetio Haški tribunal. Međunarodna javnost se digla povodom tog Haškog tribunala. U Srbiji Vlada Vojislava Koštunice ne dozvoljava raspravu o Haškom tribunalu.
Građani Srbije, shvatite, ovaj skraćeni DOS ne razlikuje se od ovih "žutih" koji su trenutno odsutni, znači DOS u celokupnom svom sastavu je jedina instanca na kugli zemaljskoj kojoj je potreban Haški tribunal.
Vi hranite Haški tribunal, tražite ove žrtve, uživate na ovim žrtvama, ne samo sa onim balonima koje je onaj nesrećnik nosio. Nalazite u Haškom tribunalu modus vivendi za vas.
Gospodine predsedniče, stavite na glasanje predlog da se proširi dnevni red ovom tačkom da otvorimo raspravu o Haškom tribunalu i to samo u onom delu kršenja osnovnih ljudskih prava Srba koji se nalaze tamo u pritvoru. U obavezi ste to da uradite. Ova država vodi računa o svojim državljanima bez obzira gde se nalaze.
Nećemo valjda da dozvolimo da nam jedan Rasim Ljajić neke labudove pesme priča ovde o neki pravima ili Vojin Dimitrijević, ili Nataša Kandić. Ako je tako, onda podnesite ostavku i neka dođe Nataša Kandić, jer ona vlada vama.

 Gospodine Markoviću, na početku bih vas zamolio da ne zagovarate ministra, treba da čuje vrlo važne stvari i konačni stav SRS povodom ovog predloga  zakona.
Prvo bih vam predložio da ovaj zakon povučete sa dnevnog reda i samo ću ukratko da vam navedem koji su razlozi. Vidite, prema toj vašoj maloj povelji, to je ta Povelja o građanskim pravima, i prema Ustavnoj povelji državne zajednice mi smo jedina zemlja na kugli zemaljskoj koja ima primat međunarodnog prava nad domaćim pravom.
To je dato u drugačijoj formulaciji, da je međunarodno pravo koje smo mi ratifikovali i kome smo pristupili sastavni deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka.
Međutim, sve normalne države pribegavaju jednom drugom putu, a to je kada ratifikuju jedan međunarodni sporazum onda u skladu sa svojim ustavom to što su preuzele kao obavezu ugrađuju u svoj unutrašnji pravni poredak svojim domaćim zakonima.
Sada ovde imamo jedan neuspeli pokušaj gde međunarodni standardi koji su usvojeni, ne sporimo to, čak je i naša država 1995. godine prihvatila te standarde Generalne skupštine, treba da pretočimo u naše propise, ne u jedan nego u više naših propisa, a ovde je predlagač izvukao jednu oblast koja bi morala da bude prožeta kroz verovatno 20 pojedinačnih zakona i od toga napravio zakon, u suštini jednu političku deklaraciju koja u krajnjem slučaju ništa ne obavezuje.
O čemu se radi? Vidite, ako pričamo o pravima iz radnog odnosa invalidnih lica ili pričamo o pravu zapošljavanja građana, a tu su obuhvaćena i invalidna lica, po postojećem Ustavu i zakonu oni su svi ravnopravni i jednaki pred Ustavom i zakonom. Onda se postavlja pitanje, a čemu ovaj zakon, ovaj što se sada predlaže?
Mogao bih da shvatim da ste hteli da zahvatite jednu oblast koja je promakla i koja nije na neki način regulisana u dvadesetak propisa koji regulišu status invalidnih lici i hendikepiranih lica itd.
To bih mogao da shvatim. Zašto? Zbog činjenice da postoji kategorija građana kod kojih je u životu nešto toliko mnogo i nesavladivo, što je kod jednog običnog čoveka sa opštom zdravstvenom sposobnošću beznačajno.
Popeti se dva stepenika i doći do šaltera za većinu ljudi je beznačajna sitnica. Za hendikepirano lice, za invalida, onaj ko ima problema sa ekstremitetom, to je nesavladiva prepreka. Lift nesavladiva prepreka. Vrata od sobe ako su 80 santimetara, nesavladiva prepreka ako je lice vezano za kolica.
Uzeo sam konkretan primer. Pre dvadeset godina radio sam te poslove, ali to nešto što obavezuje državu, ne obavezuje invalidno lice, hendikepirano lice. Država svojim standardima treba da propiše, građevinskim standardima: nema više zgrade koja može da se pravi ukoliko nema pristupne rampe, i kraj priče. Ne treba ovaj zakon, već onaj koji je na dnevnom redu o planiranju izgradnje.
Dalje. Imate posebne slučajeve diskriminacije. Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti. Da li vi tvrdite da naš Zakon o opštem upravnom postupku nije dobar, da on sadrži neku procesnu odredbu koja diskriminiše invalidno ili hendikepirano lice. Ako ima takve odredbe dajte da promenimo Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima.
Da li vi tvrdite diskriminaciju u vezi sa udruživanjima gde je nekome od ovih lica zabranjeno da se učlane u neka udruženja. Dajte onda zakon o društvenim organizacijama, udruženjima građana, zakon o političkim strankama, da tamo ugradimo neku normu ako je potrebno.
Kažete – diskriminacija u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina, građevinski standardi, slažemo se. Dajte da promenimo to.
Dalje, diskriminacija u vezi sa zdravstvenim uslugama, to prosto ne mogu da verujem. Ako postoji diskriminacija u ponašanju nekog službenika zdravstvenog, gospodin Momčilov vam je rekao kako se taj problem rešava, a zašto stavljate deklaraciju ovde ili reći – pa mi smo sve zakonom regulisali. Ne samo zakonom o zdravstvenoj zaštiti, nego i posebnim zakonom.
Šta vredi kada nema nikakve koristi za čoveka koji treba da uživa neku zaštitu. Diskriminacija u vezi sa vaspitavanjem i obrazovanjem, imamo tri zakona o vaspitanju i obrazovanju. Nisam primetio ni jednu diskriminatorsku odredbu u bilo kom od tih zakona. Ako smatrate da u tom propisu treba nešto da se promeni, da bi se izbegla neka sistemska diskriminacija zbog hendikepa, predložite promenu tog zakona, imate našu podršku.
Dalje, diskriminacija u vezi sa zapošljavanjem i radnim odnosima. Gospodine ministre, ovaj 21. član pa sve do 26, vama na teret. Vi ste u odredbama od 21. do 26. priznali da ste, kada ste predlagali ovde i branili Zakon o radu, pa ovaj zakon o zaštiti, o bezbednosti na radu itd, napravili neku grešku. Sada to ispravljate ovim odredbama.
Sećate se kada su ta dva zakona bila na dnevnom redu. Oni su vam rekli da nema ovde invalida. Pre godinu i po dana, sa ove govornice. Mislim da je predsedniče vrlo interesantno, smanjiće raspravu u pojedinostima. Na pola puta sam da ministra ubedim da on povuče ovaj predlog zakona.

Do pre godinu i po dana sa ove govornice smo mogli da čujemo, sada ih nema, pobegli su iz Skupštine, pozitivna diskriminacija. Kada smo rekli – ako je pozitivna, verovatno postoji i negativna, ali ako je diskriminacija, onda znači da se pravi neka razlika neprimerena, nepotrebna, omalovažavanje itd.
Sada se izbeglo to, sada jurimo neke standarde i u pojedinim odredbama se priznaje da nešto nije regulisano. Ovo što ste naveli oko zaštite, 50% ovoga što ste napisali ovde, da ste imali nekog čoveka koji je malo znao parnični postupak u vašem ministarstvu ili u ovoj grupi koja je to radila, on bi vam rekao da postoje u Zakonu o obligacionim odnosima odredbe o materijalnoj i nematerijalnoj šteti.
Konkretno, članovi 198. i 199. Zakona o obligacionim odnosima, gde postoji mogućnost naplate nematerijalne štete zbog diskriminacije. Tu se slažem da ne postoji sudska praksa koja je kvalitetna, ali sa ovakvim zakonom vi ništa niste postigli.
Ako mislite da ovaj zakon bude osnovni za sve druge, vodilja šta treba da menjaju, u kom pravcu da rade, onda ste pogrešili temu.
Neću da se dotičem konkretnih amandmana i ovih nelogičnosti o kojima je gospodin Momčilov pričao malopre, ali vi ovde u startu, u samom polazištu rečenice govorite o diskriminisanoj osobi, a da prethodni član i sam taj član ne ukazuje da se radi o nekoj diskriminaciji. Diskriminacija je zabranjena opštom normom, ne samo Krivičnim zakonom, nego prilikom donošenja svakog zakona mi moramo da vodimo računa da nekom odredbom ne prouzrokujemo diskriminaciju.
Vi sada dajete ovo kao nešto čime se potvrđuje, kako ste vi rekli, da smo lideri u humanosti. Lideri u humanosti, koji nisu hteli da raspravljaju o činjenici da se u Haškom tribunalu ubijaju naši građani. Gde vam je ta humanost?
Nekako uvek je zaboravite kada je u pitanju Vojislav Šešelj. Zar je moguće da ste humani prema svakome, a prema Vojislavu Šešelju niste.
Kako da vam verujem? Kako da vam verujem da ste humani? Mi smo vas upozoravali kod Zakona o radu, kod Zakon o bezbednosti na radu, upozoravali i kod Porodičnog zakona, sećate se kada se donosio on, upozoravali na neke odredbe, da donosite zakone koji nisu primenjivi. Ovaj zakon niko neće da primenjuje. Zašto? Ne znam koja odredba je primenjiva od ovoga ovde? Ova koja se tiče radnog odnosa?
To je vaša odgovornost. Što vi delite sa nama odgovornost, a pre nekoliko meseci smo menjali zakon, a sada nam još najavljujete promenu tog zakona? SPS kaže, bio je bezobrazan pa je provukao nešto, a MMF se ljuti i strani investitori se ljute. Ko je taj strani investitor koji je zaposlio invalidno lice? Kažite mi, pa makar na centrali, pošto tamo mogu da rade? Nije zaposlio.
Zašto strani investitori dolaze ovde? Zato što je jeftino. Za njih je teret to invalidno lice. U ono vreme mi smo bili humano društvo, a u ovo demokratsko vreme gde je otišla humanost? U „Sablji“ se istopila. Milijarder postao Čeda, bez dana radnog staža, i to je demokratija, to je humano. O kojoj humanosti pričate. Vodite računa šta radite. Invalidna lica neka razmišljaju za koga glasaju.

Gospodine predsedavajući, nećete da se ljutite, pošto je ovih 5-6 tačaka, praktično sve, vezano za neki izbor, pa ukoliko u ovom što kažem pronađete nešto što se tiče prethodnih tačaka dnevnog reda nećete da zamerite, jer je ovo sve jedno isto.
Mislim da je predsednik Narodne skupštine pogrešio, jer od druge do ove poslednje tačke dnevnog reda nije ispunjen formalni uslov da se ovo nađe na dnevnom redu. Zašto? Zato što je kod nas u službenoj upotrebi u Narodnoj skupštini srpski jezik, a pismo ćirilično. Mi smo ovde dobili ne samo uz upotrebu latinice, nego čak i nekog latinskog jezika. Više to nije radna biografija, nego je sada cururicum vitae (curriculum vitae).
Svi ovi što su pisali svoj cururicum vitae neka požure ovde, jer je još danas ovde Karla del Ponte i neka daju svoju radnu biografiju njoj i neka istaknu svoju kandidaturu, pošto je konkurencija dozvoljena da bi pretekli Natašu Kandić. Ovi sa cururicum vitae nemaju potrebe da se javljaju Narodnoj skupštini na ovaj način, a da je ova skupština u jednom normalnom zasedanju i da ne postoji strah da li će 126. poslanik da dođe i da se ovde nešto na silu izglasa, verovatno bi stručna služba primetila da ovako nešto ne sme da bude u materijalima koji se dele poslanicima u Narodnoj skupštini.
Sada sam uzeo kao primer ovo što se tiče ove tačke dnevnog reda, kada je u pitanju savet po zakonu o zaštiti konkurencije, ali slična je situacija i sa prethodnim tačkama koje su se ticale prosvetnog saveta, predsednika prosvetnog saveta i ovog saveta za visoko obrazovanje.
Pored prve načelne primedbe, moram da istaknem i drugu primedbu, konkretno pored izbora članova ovog saveta, ovde je samo formalno-pravno dato dva puta više kandidata od broja koji se bira od strane ovlašćenih predlagača koji su određeni zakonom. Ima pet zvaničnih predlagača.
Međutim, izražavam sumnju da li ovi ljudi ispunjavaju uslove da rade ovaj posao. Evo, jedan od uslova da bi neko bio izabran za člana ovog saveta jeste jedna malo rigoroznija odredba koja ima za cilj da spreči sukob interesa. Praktično, onaj ko se predlaže da se u Narodnoj skupštini izabere za člana ovog saveta ne bi smeo da bude u upravljačkim strukturama, niti kod pravnog lica, niti bi smeo da bude u radnom odnosu u nekom od tih pravnih lica.
Ovde imamo najmanje dva kandidata koja su iz JAT-a. To stoji u biografiji da su dan-danas oni u JAT-u, kaže – trenutno zaposlen u JAT-u; to je, recimo, ovaj kandidat Miroslav Stanković i ovaj posle njega Petar Trojanović. Da niko pogrešno ne shvati što citiram imena, samo radi preciznosti i apsolutno ne poznajem ove ljude i nemam ništa lično protiv njih. Samo ukazujem da formalno nisu ispunjeni ti uslovi da bi ovaj predlog mogao da uđe u raspravu i odlučivanje.
Ako se pogledaju radne i stručne biografije, 50 posto predloženih kandidata nema blage veze sa tržištem. Blage veze nema, a naročito ovi kandidati ekonomskog savetnika predsednika Republike. Ovi Milosavljevićevi. Nema. Nemaju nikakve veze, ali dobro, vi ćete to da rešite na svoj način, kako obično rešavate, jer se demokratija svodi na većinu, pa sada da li je dan ili je noć, nije bitno.
Kakva će biti sudbina ovog saveta kada završite sa glasanjem? Čujem da najavljujete da će to biti u ponedeljak. Biće ista sudbina kao i sa drugim kolektivnim organima koji su u ovoj Narodnoj skupštini birani u skladu sa nekim zakonom. Malopre ste imali prilike da čujete kakva je situacija sa Nacionalnim prosvetnim savetom. On se nekako konstituisao, posle koliko godina, a mislim da smo krajem 2004. godine doneli zakon, odnosno izmenili zakon i predvideli drugačiji način izbora članova tog saveta. Malopre sam čuo od ovlašćenog predstavnika odbora da je taj gospodin koji je izabran za predsednika održao jednu sednicu i kraj priče. Tu se sve završava.
Tada smo pričali da nije dobar način izbora propisan zakonom i tada smo vam ukazali i onda smo se malo čak i pošalili sa vama da biste shvatili koliko je to ozbiljna stvar. Sećate se onog akvarijuma što je Marković držao ovde, pa je muvao rukom po onom akvarijumu da vidi da li se ovaj bira na tri godine ili na pet itd. Ne može Narodna skupština da bude državna lutrija. Državnu lutriju kontroliše Željko Mitrović. Ne možemo mi tako da funkcionišemo. Ne može izbor da bude puka sreća, žrebanje, ne može.
Mora struka da dođe pre svega do izražaja, ako se govori o nečemu kao stručnom organu ili je zakonom propisano da to bude stručan organ. Ovde očigledno nije to kriterijum, nego naklonost. Ne mogu da kažem politička pripadnost, mogu samo da kažem neka naklonost, blagonaklon stav nekoga koji predlaže prema nekome ko se obavezuje da će sve da uradi kako mu bude predlagač rekao, ukoliko bude izabran. To je – nije šija nego vrat. Znači, opet neka pogodnost.
Kod ovog saveta apsolutno polovina ljudi ne zna šta treba da radi. Uz sve ograde da u zakonu postoji i problem nadležnosti tog saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Upozorili smo vas i kod visokog obrazovanja da će ista situacija da bude, upozorili smo vas i kod Saveta Narodne banke, ali o tome ću posebno malo kasnije.
E sad, zašto se insistira na tome da se prave organi sa kvazi nadležnošću, koji treba da glume da sve institucije imamo, ali šta vredi, opet se ništa ne dešava, naravno nabolje. Mi formalno-pravno imamo institucije, one ne funkcionišu, njihova nadležnost nije definisana i to je razuđeno po kapilarima, tako da sistem ne funkcioniše.
E to je ono što je DOS hteo da uradi od 5. oktobra 2000. godine. To se zove uništavanje države. Nije to slepi trag ili sled nečega što je standard u Evropi, ne, nego na papiru postoje institucije, oni koji rade u tim kolektivnim organima dobiće poprilično dobre plate samo da ćute, kao što sam ja neki put i komentarisao, Labus će sve da da samo da se ovde sve izglasa, jer kaže – plati samo da prođe. Za to ima para, samo neka prolazi ovde, a državna struktura se uništava i ona je krenula od 5. oktobra.
Ja ću da vam pobrojim prve krivce zbog čega i ova komisija i ovaj savet ima da postoje samo na papiru. SPO u ovoj upravi, u ovom sajmištu ima dobro da posluje dok se prodaju pljeskavice Danice Drašković, i to je krajnji domet politike Srpskog pokreta obnove, to zapamtite. I kada je sajam knjiga, i kada je sajam automobila – samo pljeskavice i pivo, jer to ide porodici Drašković.
E sada, uništavanje te državne strukture je krenulo onog momenta kada je Vojislav Koštunica tražio da se Srbija i Crna Gora, odnosno u to vreme Savezna Republika Jugoslavija primi u članstvo Ujedinjenih nacija kao nova država. Nije tražio da se skine suspenzija, nego da se primimo kao nova država. Nije konsultovao Saveznu vladu, nije konsultovao Saveznu skupštinu, konsultovao je samo nekoga ko je na vlasti u Americi, a taj mu je rekao – podnesi taj zahtev, mi ćemo to da rešimo pre nove godine, jer januara sledeće godine biće problema na predsedničkim izborima u SAD.
I, gle čuda tako je i bilo, a onaj Svilanović je potrčao da bude prisutan sa onim službenikom kada se diže naša zastava; tada se podigla, a posle nekoliko godina te države više nije bilo.
Drugi u tom dvojcu bez kormilara bio je gospodin Labus. On je dozvolio totalnu liberalizaciju našeg tržišta. Poslednji efekat te liberalizacije jeste onaj zakon o carinskim stopama; navodno ne mogu da se dogovore sa Crnom Gorom, mi treba da štitimo tekstil, oni tamo nemaju tekstil, oni treba nešto itd; to je ta obična priča koja treba da zamajava nekog.
Mi danas imamo situaciju da su svi građani Srbije uzorni voajeri dok se šetaju, jer gledaju izloge koji su prepuni strane robe, ali šta vredi, nema para da se kupi. Znam da je nekome srce puno što može da gleda, ali krči mu stomak i nije zadovoljan.
Kakvo je stanje sa konkurencijom? Mleko proizvode ustaše, prehranu vam prodaju Slovenci, samo da vas podsetim, oni isti koji su ubili naše vojnike, naše regrute u Sloveniji 1991. godine bez municije, bez naoružanja, srpsku decu. U ovoj skupštini je bio protest majki koje su jednostavno tražile pravo na život svoje dece koja su otišla da služe vojsku, koja nisu ni bila u vojnoj formaciji.
Zašto su došli ovde? Zato što postoji jedan sporazum koji je zaključila nenarodna vlast sa Ruskom Federacijom o carinskim olakšicama, odnosno o nultoj carinskoj stopi, kako bismo imali gde da izvozimo i da održavamo privrednu i trgovačku saradnju. E oni su došli da osvoje naše tržište i naše tržište je osvojeno. Nema naše robe, nešto malo ima naše robe, ali to je beznačajno.
Samo da vas podsetim, kada je Svilanović zapošljavao svoju ženu u "Merkatoru", a "Merkator" je bila najbolja investicija Demokratske stranke... Između ružičastih ili graorastih u Ukrajini i ovih naših žutih nema nikakve razlike, to budite sigurni. Za procenat i državu ima da prodaju, sve ima da prodaju.
E, kada je on zapošljavao svoju ženu na mestu opet tamo nekog curuuri itd, menadžera, onda su ti isti Slovenci, koji tretiraju Srbe da su primitivan, prost narod, rekli – pa da, mi ćemo da ubacimo i srpsku robu u "Merkator", mi imamo nekog interesa. Ali, kada je neka naša firma, bilo koja, otišla u Sloveniju, pa da kaže – molim vas, dajte mi neku lokaciju za sličan objekat, otprilike u istoj zoni kao što je "Merkator". Kaže – a, pa ne može, to smo mi rezervisali za našu firmu.
Kako oni mogu da kažu da su rezervisali za njihovu firmu, a ovde u Srbiji niko ne sme da kaže da je rezervisano za našu firmu? Što je sramota reći u Srbiji da je rezervisano za našu firmu? Oni koje je sramota to da kažu neka podnesu ostavke. Neka idu u penziju, neka idu kući, neka se gube sa vlasti.
Šta će sutra da ostane za našu decu? 70% ustaše drže prehranu. Čujem i ovaj Draškovićev brat, navodno u svađi, kupuje nešto, širi se ovde, kažu – ili ustaški ili šiptarski kapital. Kome vi prodajete državu, kome ste vi prodali tržište?
I ove spodobe koje predlažete, oni će da brane naše tržište i da štite konkurenciju u ovoj Srbiji? To pričajte nekome drugom. To možete da idete na ovaj U 92. Kaže, Berluskoni hoće da ih kupi, nego hoće prvo da ih pregleda, jer ne veruje da su svi normalni. Pa evo, idu na sistematski pregled.
Što ne kažete vi iz G17 plus da ste obišli taj B92, koliko ih ima koji nisu u radnom odnosu, ko njih plaća, ko plaća doprinose. Što ne naplatite, što ne zatvorite kao druge novine? Ne, ne smete, gazda postoji. Došla je gazdarica Del Ponte, Nataša Kandić je prva koja je dočekala, Nataša Kandić komanduje našim pravosuđem, našim životima. Ko je ona, ko je glasao za nju, od kada je ona na vlasti, ko je njoj omogućio da bude na vlasti?
Vi na vlasti, što ne proterate ambasadora Amerike? Da li ste ga čuli šta priča dva dana, direktno se meša u unutrašnje stvari ove države. Ko je njega ovlastio da on daje vrednosne kriterijume ko može da živi, ko može da postoji u ovoj državi, a ko ne sme? Uskratite mu boravak, vratite ga kući. Prekoračio je sva moguća ovlašćenja.
Ko vodi ovu državu? Ova vlada ne. Zašto pristajete da vam neko zavrće ruke? Vidite šta je sa bankama, čiji je kapital tu, ko crpi kapital odavde, ko ga izvlači. Pogledajte kako se pere mozak našim ljudima: prvog dođeš i gotovo. Pa naravno, ljudi teraju svoje direktore – zaključite, aman, da imamo prvog.
A šta će biti sutra sa firmama, kako će da se obezbedi potraživanje, kako će banka da naplati svoja potraživanja ako ulazi roba sa strane, konkuriše našoj robi? A šta naši ljudi da proizvode? Pa kaže – ne može da se uklopi. Pa kako će da se uklopi kad dolaze sa takvim cenama? Ono što dođe preko neke carinske deklaracije sa nekom šifrom, ali dolazi i sa nekom drugom šifrom, ta ista roba... Ili dolaze, kako kažu, ove cigarete bez bilo koje šifre.
Nemojte, molim vas, od nas iz Srpske radikalne stranke da tražite. Mi ovo nećemo da vam podržimo. Ja sam, gospodine predsedavajući, ukazao na dva velika formalna nedostatka zbog kojih ovaj predlog i ne sme da bude na dnevnom redu. Konsultujte se sa predsednikom Skupštine i ovlašćenim predlagačima, a ima ih više, pa povucite ovo i usaglasite sa onim što je napisano u vašem poslovniku, onom što ste vi glasali.
Potpuno sam siguran, ako čitam odredbu Poslovnika koji ste vi doneli, da ćete vi pogrešno da protumačite, da ćete da me napadnete.
Zato bolje vi pročitajte, da se ne bi desilo, kao pre nekoliko dana, kada Mirčić citira Šutanovcu šta je napisao neki Kostić, a on kaže – vi izmišljate. Razlika je samo u tome: da je Šutanovac to pročitao, to bi bilo demokratski; ako neko drugi čita, to nije demokratski, a isti je tekst.
Povucite ovo, doterajte i vratite ovde, ali imajte u vidu sve ove primedbe, jer ne znam koga bi oni štitili i od čega. Ovde je sve prodato.

Za ovu tačku dnevnog reda javio sam se samo zbog toga da bih vas podsetio da je i kada je u ovoj Narodnoj skupštini donet Zakon o Narodnoj banci Srbije Srpska radikalna stranka rekla da će upravo ovo da se desi što se desilo.
Samo da vas podsetim: kada je biran Savet Narodne banke Srbije Srpska radikalna stranka osporila je kandidata koji ne ispunjava uslove da bude član Saveta, ne ispunjava uslove propisane u izuzetno lošem Zakonu o Narodnoj banci Srbije.
Radilo se o čoveku koji nije ekonomista, nego je matematičar, predaje matematiku i statistiku na Ekonomskom fakultetu. Dobro je poznat iz vremena kada je Vuk Drašković palio i žario gradom Beogradom, to je period najvećih pljački; doduše, Bogdanović mu konkuriše sa ovim njegovim Stanojevićem; to je onaj što se stalno javlja medijima, predstavlja se kao ekonomista, ali je matematičar, mislim da je Kovačević.
Kada su ga izabrali za člana Saveta Narodne banke Srbije bio je zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku. Imao je sukob interesa, nije ispunjavao osnovni uslov, nije diplomirani ekonomista. Doduše, ni Labus nije diplomirani ekonomista. Što reče Vuk Drašković – aman, Labuse, kada si to završio ekonomiju kada smo zajedno upisali pravni fakultet i završio si pravni fakultet?
Kod nas sve to može. Zašto? Zato što postoje parcele i ova vlada je tako precizno isparcelisana, ne diraj mi atar. Ono što je dograbio Vuk i Dana, oni to guraju do kraja i koriste ove nesretne ljude, Srećkovića, Trpkovića i ove druge, zna se koliko mora da se donese Danici, kao svojevremeno kada su bili u gradu pa su morali dnevno po pet miliona da podele iz budžeta. To je svrha bavljenja politikom Vuka Draškovića i Danice Drašković.
Naravno, ovaj čovek je sada podneo ostavku i treba da se izabere neko drugi. Predložen je čovek koji formalno-pravno ispunjava uslove po Zakonu o Narodnoj banci Srbije. Kada se govori o izboru članova Saveta Narodne banke propisano je da to bude ipak eminentni ekonomista, poznavalac iz oblasti ekonomije, pa čak je navedeno i makroekonomista. Ovaj kandidat stvarno zadovoljava taj uslov. Verovatno ne zadovoljava uži uslov koji je potreban, a to je da je stručnjak iz oblasti monetarnog sistema. To je najmanji problem, to moram da vam kažem.
Osnovni problem tog saveta je što imamo loš Zakon o Narodnoj banci Srbije. Po tom zakonu prva stepenica do boga je guverner, on bira maltene svoje viceguvernere, ima tamo svoj monetarni savet, a ovaj Savet Narodne banke Srbije je "društvo staraca" gde se prima naknada, a oni ništa ne rade iz nadležnosti Narodne banke Srbije: niti sagledavaju monetarnu politiku, niti utiču na primarnu emisiju, niti utiču na intervencije na bankarskom tržištu. Oni su jedan običan nadzorni odbor, razmatraju izveštaje, prihvataju i ne prihvataju izveštaje o radu, neke završne račune, "društvo staraca" po sistemu – podelila se braća, podelile se delije, isparcelisale.
Međutim, to nije vaša originalna misao kada ste menjali Zakon o Narodnoj banci Srbije, toga se setio neko pre vas, ali opet ovi iz G17 plus. Devalvirali su taj savet, mi imamo prepisan hrvatski zakon, ovde je predlagač izbora guvernera i članova Saveta nadležni odbor Narodne skupštine, to je Odbor za finansije, naravno, Bogdanovića nema, tu se predlažu eksperti, stručnjaci.
Međutim, taj savet je nadležan da utvrdi da li su ispunjeni uslovi da se razreši guverner NBS. Nikada taj savet neće doći u situaciju da utvrdi da li su ispunjeni uslovi, što je, uostalom, dodatni uslov da bi se predlog za razrešenje našao pred Narodnom skupštinom.
Dva puta sam pisao predlog, odnosno inicijativu Savetu da pokrenu postupak za razrešenje Jelašića. Prvi put zbog masakra koji je u sticaju napravio sa Mlađanom Dinkićem, a drugi put zbog drugog masakra koji je uradio sa osiguravajućim društvima. Mislim da sam još jednu inicijativu napisao, ali za dve sam siguran. Naravno, ništa od toga se nije desilo. Ta treća je bila u vezi sa čekovima, prošle godine. Visokoumni savet ne prihvati inicijativu; a zašto bi oni prihvatili inicijativu kada imaju lepu naknadu.
To je nastavak one priče koju sam malopre započeo. Labus kaže da sve to plati, mnogo je skupo da se nateraju normalni ljudi da izglasaju glupost i ovde se velikim platama plaćaju velike gluposti. Tako vam je u ovom Savetu Narodne banke Srbije. Oni stave prst na čelo pa razmišljaju o teškim monetarnim problemima, navodno, zlopate se, dok ne uzmu naknadu koja ide mesečno. Ovaj je malo preterao, ima puno, a verujem da ovaj što je podneo ostavku ima oko 650.000 mesečno legalnih prihoda.
Nešto malo više ima nego neki udarni novinar RTS-a, onaj veterinar, onda ona Nataša Miljković, što se školovala za filmsku delatnost u Budimpešti, onda ovo što su doveli ove svoje, gde Tijanić ide pa vodi svoje, a ostali novinari RTS-a 20.000, a ovi kamermani ne znaju da pređu 20.000, ali njihove kolege, zna se, onaj za frizuru daje 80.000 mesečno. To je isto.
Ovde je neko dao 80.000 nekom članu saveta da on bude miran, da ćuti, devizne rezerve rastu. Zbog čega rastu, šta se time brani? Brane se potraživanja ljudi iz inostranstva, firmi iz inostranstva. Mi imamo suficit, privreda ne radi, svi zadovoljni, matematički sve ispravno, sve tačno, samo nešto fali, nikako ne može da se uklopi.
Naravno, o gospodinu Kosti Josifidisu ne želim da pričam, i ako prati ovaj prenos verovatno će da shvati da se sve ove primedbe ne odnose na njegovo ime i prezime iliti na ovo što je do sada radio. Jednostavno kritikujem takav koncept, kritikujem takav način Saveta Narodne banke Srbije.
Videli ste i sami, svi su se izjasnili povodom te afere, a Savet jednostavno ćuti i smatra da guverner nema nikakve veze. Guverner, kako reče ono – ja sam uzeo veliki kredit za kuću, pa je ponudio, kaže – hoću i da prodam; pa kada su neki rekli – evo dajemo tolike pare, on ne da, neće da proda, pravi prostor za banku gde radi njegov brat. Ali, to smo najavili još prošle godine, sada se to desilo, znate i sami.
Nije nam baš drago što se desilo onako kako smo najavili. Bilo bi nam drago da nas neki put demantujete, ali vi nepogrešivo sledite ono što mi najavimo. Znači da vas vrlo dobro znamo, da znamo koji su vam motivi što vršite vlast – da se završe do krajnjih konsekvenci strani nalozi.
Ako Karla del Ponte dobije kijavicu ili u Sarajevu padne sa stepeništa pa preživi, vi ste u stanju da se mnogo više nasekirate nego njeni najmiliji. Sada ste sve planirali do 5, 6. aprila, da li možete da napravite sa njom neki aprililili, jer navodno ona stiska. Ako ne bude, pregovori staju i tako dalje.
U prethodnoj tački dnevnog reda imali ste neke stručnjake koji su navodno doktorirali, bave se profesionalno ekonomijom EU. Sada da vam kažem šta su ti isti napisali. Možda baš ne oni koji su malopre bili na dnevnom redu, ali neki koji takođe prate profesionalno ekonomsku politiku EU.
U najboljem slučaju, da sve ide u najboljem redu, da Karla del Ponte ne dobije ni kijavicu, mi moramo da čekamo minimum 12 godina. Ja ću da vam kažem da nikada nećemo biti članovi EU, jer to oni ne žele, ali u toj imaginaciji koju šaljete našim građanima biće mnogo bolje kada dođe EU.
To vam je isto kao 5. oktobra: sve će da bude dobro, samo da njega nema; evo, 6,5 milijardi čeka na granici, evo na Kosovo se vraćamo, sve ima da bude, sve ćemo da rešimo bez ikakvih problema; mi da se mešamo u pravosuđe, u sudstvo, u policiju, ne dolazi u obzir, za živu glavu.
Sve je otišlo u svoju suprotnost. Sledite naloge iz inostranstva, a građane varate da je najveći domet demokratije skinuti gaće. Jeste, jeste. Svaki vaš ponizni potez tumačite kao vrhunsku manifestaciju demokratije, ali ste zaboravili samo jednu stvar: za ovih nekoliko godina reč demokratija je postala sinonim za gubitak posla, za plaćanje školarine, za nemogućnost lečenja, za prodaju firme. Postala je sinonim za nešto najgore što postoji u jednom društvu.
Vi samo pričate – demokratski blok. Građani prepoznaju da je to neki strašan blok, u kome se nalazi toliko mračnih stvari da ne mogu da se izmere. Ja ću da vam pomognem u tom predstavljanju i svakodnevno se trudimo ovde da sve više razgolitimo to, da bude svima jasno šta znači demokratija u režiji DOS-a: nemamo vojsku, nemamo policiju, ne zna se ni ko pije ni ko plaća, ne zna se ništa u ovoj državi, u ovoj državi se apsolutno ništa ne zna. Sve može da postoji dok postoji neki lični interes nekome. Kada se izgubi taj lični interes, onda i vi ima da kukate na državu.
Eno ga malopre Albijanić, ovde je izneo sijaset kritika na stanje u obrazovanju, a ja ga pitam – dobro, što to nisi rekao Mlađi Dinkiću, on kaže da ima suficit, sve si sveo na problem para; što sada ti nas ubeđuješ da Mlađa ne daje pare za obrazovanje? Sedneš kod Mlađe i dogovorite se. Ja znam da je i vama iz G17 komplikovano da shvatite monetarnu politiku i makroekonomsku politiku G17+. Znam da vam je teško da shvatite. Znam da vi to ne možete da objasnite na tribini, na ulici, u komšiluku, u zgradi, u kući. Kako da objasnite nekome? Počnete ekspertski i tako dalje, a ljudi vas pošalju tamo gde nije mesto.
Vraćam se na ovaj savet. Ovakav savet nama nije potreban. Zašto? Zato što je on tako namešten da aminuje sve Jelašiću, a ukoliko se pojavi malo problema Jelašić da nalog da se neko od članova isplati, da bude miran. Ja ne želim da saučestvujem u tome, a znam da se to radi tako. Znači, institucije imamo, ništa ne funkcioniše, a kada bi one i počele da funkcionišu u skladu sa nadležnostima koje su njima propisane haos bi bio isti.
Samo da vas podsetim kako ste izvršili zamenu sistema vrednosti. Rekli ste da je najveći stepen demokratije da se hitno skinu optužnice, odnosno da se naredi okružnom javnom tužiocu da povuče optužnice protiv predsednika onih država koje su nas bombardovale. Zašto? Kako da primite Havijera Solanu, pošto je on postao tata nacije, u vašoj režiji.
Samo ste zaboravili jednu stvar: u međuvremenu se pojavio izveštaj grupe eksperata angažovanih od strane tužilaštva Haškog tribunala, koji su na 29 stranica napisali izveštaj šta se to dešavalo tokom bombardovanja.
Samo nekoliko stvari da vas podsetim. Oni su konstatovali da je NATO pakt izvršio udare svojom avijacijom bez odluke Saveta bezbednosti, kažnjivo po međunarodnom pravu. Dva, da predstavnici NATO pakta komisiji tužilaštva nisu hteli da dostave informacije, dokumentaciju i bilo šta drugo da bi se utvrdilo da li postoji neki stepen odgovornosti – kažnjivo. Tri, na bazi desetak analiziranih slučajeva bombardovanja sa posledicama konstatovana je prekomerna, nedozvoljena, zabranjena upotreba oružja protiv civila. Namerno kažem civila. Kažnjivo. Četvrto, nigde nisu utvrdili krivicu SRJ. To ste zaboravili.
Peto, u završnom izveštaju nisu mogli da preporuče pokretanje postupka protiv nekih iz NATO pakta pred Haškim tribunalom, već su dali preporuku i u toj preporuci konstatovali, pošto su gledali one vaše knjige, gospodine Anđelkoviću, koje ste vi izdali, one dve bele knjige sa spiskom žrtava i sa dokumentacijom i tako dalje, i tu su nas pogotovo omalovažili, jer su rekli da 495 mrtvih i 1.500 ranjenih ne predstavlja dokaz za ratne zločine i genocid, ali da ima mesta zločinu koji se zove agresija, zločin protiv mira. Međutim, za to nije nadležan Haški tribunal.
Vi ste se sa takvim uhvatili u koštac. Dakle, vi ste njih spasili krivične odgovornosti, a oni sada neprincipijelno gone i vas kao njihove sluge.

U nekom periodu od tri meseca mi diskutujemo suštinski o jednoj istoj tački dnevnog reda, a to je izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Procedura je poznata, što se tiče SRS pogrešna, ali Zakon je takav. To je neka tekovina niza neuspelih promena Zakona o sudijama. Ovo je vrlo interesantno za javnost, mnogo manje za predsednika Vrhovnog suda, Visoki savet pravosuđa, Veliko personalno veće, Nadzorni odbor pri Vrhovnom sudu i one koji se bave upravnim nadzorom u okviru Ministarstva pravde.
Mi smo danas došli u situaciju da, bez obzira koga da izaberemo za sudiju ili za predsednika nekog suda, saučestvujemo u jednom velikom riziku.
Evo, danas preuzimam veliki rizik da se posle ove tačke dnevnog reda u mnogim novinama i na mnogim medijima ne čuju informacije kako se zakonodavna vlast upliće u posao sudske vlasti, kako se čuje neprimerena kritika sa ove skupštinske govornice. Samo da vas podsetim, to je nešto što se odavno čuje.
Samo da vas podsetim na ono pismo gde je Visoki savet pravosuđa oštro protestovao protiv Narodne skupštine, koja se drznula da 17 predloženih kandidata za predsednike sudova ovde ne izglasa, te, navodno, to omalovažavanje Visokog saveta pravosuđa i uopšte neke njihove samostalnosti i nezavisnosti. Naravno, čim se to malo raščeprka i kad se pristupi definisanju tih pojmova koji su oni iskoristili, oni su se brže-bolje povukli.
Ja sada njih ne uzimam kao predmet rasprave, već uzimam jednu činjenicu da svako danas može da komentariše prvostepenu presudu nekog suda. Mi smo pre nekoliko meseci imali prilike da ispred zgrade ''Specijalnog'' suda izađe Nataša Kandić i još neki, i oni komentarišu prvostepenu presudu sudije, mislim da beše Vesko Krstajić. On je sudio u predmetu "Ovčara". Mi iz SRS smo morali da ćutimo.
Ministre, bilo bi dobro da sedite, da čujete ili da uzmete stenogram, pošto ovo pričam zbog vas i javnosti, a ne zbog ovih koji su prisutni u sali.
To nismo komentarisali, jer računamo da postoji propis, a on se zove Zakon o uređenju sudova, gde je izričito zabranjeno da se komentariše neka presuda. Postoji Zakon o javnom tužilaštvu, gde takođe postoji neka zabrana; postoji Zakonik o krivičnom postupku. Te zabrane komentarisanja presude treba da omoguće nezavisnost i samostalnog onih koji se bave tim vrlo odgovornim poslom – da sude u nekom predmetu.
Ako Nataša Kandić može da prekrši zakonsku obavezu i da je niko ne proganja zbog toga, pre svega, mislim na Republičkog javnog tužioca, Okružnog javnog tužioca. Samo da vas podsetim, kada ste birali Okružnog javnog tužioca rekli ste da je izuzetno sposoban i da može da primeni propis. Prozivam ga zašto ne goni Natašu Kandić. Ona je prekršila propis, jer je komentarisali jednu prvostepenu presudu, a prvostepena presuda podleže i žalbi i mogućnosti da se ona na neki način konsoliduje, ukine, poništi, potvrdi, ne znamo, ali tek pravosnažna presuda znači da je neko kriv, ukoliko se to utvrdi.
Za to što je urađeno u tom sudu, podsećam vas, pre svega građane Republike Srbije, koji nisu imali prilike da pročitaju šta se tamo sve dešavalo, možda su mogli sporadično da čuju fragmente završne reči nekog od branilaca, koji su napomenuli koje su sve propuste učinili oni koji su se drznuli da sude na takav način, pod uticajem Nataše Kandić i pravnog savetnika američke ambasade, to je izvesni Sem Nazaro. On sedi u susednoj kancelariji suda i diktira presude.
Sada mi ministar pobeže, a pre svega bi da ga pitam kako je ova država dozvolila da sudsko Veće za ratne zločine i tužilac sa tim gospodinom Sem Nazarom ode u Vašington da vrše neku obuku? Kakvu obuku, kada SAD nemaju nikakvo iskustva sa ratnim zločinima? U celoj njihovoj praksi posle Drugog svetskog rata, ne računam ono što su sudili na Dalekom istoku, ali ono izvorno njihovo što ste tiče i Vijetnama, Paname itd, oni nemaju sudsku praksu. To je jedina država koja ne dozvoljava da se konstituiše i da počne da radi stalni sud za ratne zločine. Oni su izvršili ratifikaciju tog Rimskog statuta, ali kada je došao Buš, on nije hteo da preda ratifikacione instrumente i, praktično, SAD nisu članice Statuta, a one bilateralnim sporazumima traže imunitet i izuzeće od progona za ratne zločine svojih vojnika, koji se nalaze širom sveta kao okupatori.
Sada ti treba da uče Veska Kneževića, onda, drugog tužioca, verovatno i onog advokata Dašića, verovatno i svedoke saradnike, krvavog Boru, patološkog ubicu i da imamo namešten sudski spor. Zbog čega? Zbog Haga. Naše pravosuđe ćuti.
Sada će neko da postavi pitanje kakve to veze ima sa izborom sudija. Ima. Ukoliko ovi koje ste vi predložili treba da rade kao te sudije, mi smo protiv. Ovima koji su predloženi mi skrećemo pažnju – uzmite zakon i propise i radite, nemojte da budete pod uticajem stranih tutora. Ništa dobro nećete da dobijete, samo će da dožive profesionalnu bruku, poput onog sudije Alimpića iz Novog Sada i da ne ređam dalje.
Eto, ne želim da komentarišem presudu, nisam ušao u meritor da li je neko kriv, da li je neko prav, ali sam ušao da iznesem činjenice šta je pozadina jednog sudskog postupka i da dam konkretne dokaze ko je uključen, kako je uključen i šta je radio, zašto se izjave svedoka odbrane ne prihvataju, zašto se ne prihvataju notorne činjenice da je neko tog dana bio nesposoban, na lečenju, te fizički nije mogao da bude na nekoj lokaciji. Ne, presudu je izdiktirao Sem Nazaro. Kada vi u Vrhovnom sudu budete razmatrali, imajte malo u vidu i ove procesne smetnje. To je prva stvar koju sam želeo da vam kažem.
Želeo bih sada da ukažem i na nešto što se dešava kod nas. Neću sad paušalno da kažem – znamo mi kakvo je stanje u našem pravosuđu, znamo mi šta je sve Batić navukao u sud. Znamo i da je on obezbeđivao kola, čija žena treba da se zaposli; žena u sudu, muž glavni mafijaš, poput onog u Prokuplju itd. To je sve poznato i Ministarstvu i Nadzornom odboru, svima je poznato i svi to osećamo.
Gospodine ministre, sada ću da vam skrenem pažnju na jedan predmet gde ste vi u Ministarstvu dali, po mojoj oceni, pozitivno i ispravno mišljenje. Tiče se jedne zločinačke organizacije koja postoji na relaciji tužilaštvo – Treći opštinski sud – Četvrti opštinski sud –advokati.
Da ne bi bilo napamet, imam čak tu i dva akta Saveznog ministarstva za inostrane poslove i Saveznog za ekonomske odnose sa inostranstvom, kako se to sad zove. Vama će verovatno biti poznato, s obzirom na to da je predmet pred Vrhovnim sudom, da se zauzme zajedničko stručno mišljenje, zato što će biti puno predmeta gde je potrebno da se reši kakva je sudbina nekada nacionalizovane imovine.
Raniji vlasnici su isplaćeni još u inostranstvu, a onda se javljaju falsifikati u ostavinskom postupku, pa tako imamo situaciju, da vas ne podsećam jer vi to dobro znate, 23 sporazuma postoje; posle Drugog svetskog rata Jugoslavija je do 1983. godine zaključila 23 sporazuma o paušalnom i globalnom obeštećenju za inostranu imovinu itd. Vrhovni sud je dao, ali džabe, kakve koristi od toga kada ova žena iz Četvrtog opštinskog suda, moram da vas podsetim, ona je čuvena u tim iseljenjima, to je Aleksandra Vasiljković, ne želi da odloži rešenje, iako žena ima 21 spor oko otkupljenog stana.
Gospodine ministre, da vam kažem, iza toga se krije jedna grupa. Kao poverilac javila se neka Milica Stepanović, pa je, navodno, to prodala, iako je bila u sporu, Milivojević Stojanu. On istovremeno vodi 10 postupaka da iz 10 stanova iseli ljude. Isti način, nekada bila nacionalizovana, isplaćen taj vlasnik iz inostranstva preko nekog falsifikata ili posle 50 godina obnovljenog ostavinskog postupka dolazi se do rešenja o nasleđivanju i onda se kreće u jedan galimatijas. I, tu je advokat, poznat, Miroslav M. Đorđević ili njegov zamenik Milan Šuković, pa se obično u drugostepenom veću u Okružnom sudu javljaju sudije Gordana Todorović, a u Trećem Predrag Vasić, koji ne zna čak ni šta je ništavost. Tu ženu će za koji dan da izbace, sve po propisu; policija pravi službene beleške čak i kad tamo ne ide, korumpirano, povezano. Zašto je ovo potrebno?
Zato što je potrebna jedna lokacija da se oslobodi na ovaj način, jer je tu urbanističkim planom planirano da se gradi poslovni prostor od 4000 kvadrata. Ako je dobio za džabe ove stanove jeftino će da raščisti lokaciju, a da vam ne pričam kako će biti posle. I to se zna i u sudovima i u tužilaštvu.
Nisam namerno hteo da pročitam pismo, mogu da vas upozorim, to je akt SU.132/2006 od 7. marta 2006. godine, u potpisu Snežana Andrijević, gospođa koja radi u Vrhovnom sudu i vrlo korektno kaže da treba da se zauzme stav povodom sve učestalijih takvih predmeta. A ja sam vam samo naveo za ovog jednog ili njegovog brata da imaju 10 takvih ''nit luk mirisali, nit jeli luk'', preko advokata i fingiranih ostavinskih postupaka posle 50 godina došli do nekog papira i sada izbacuju, a kako će ova žena da dokaže, neka joj je Bog u pomoći.
Ja ne mogu da joj pomognem, Ministarstvo ne može da joj pomogne, policija ne može da joj pomogne, Vrhovni sud ne može da joj pomogne. A ko joj to smeta? Mafija! Organizovana, belog okovratnika. U njoj se nalaze advokati, sudije, poneki tužilac i neko iz policije. Čak, u policiji pišu da imaju izvod iz krivične evidencije za ženu koja nikada u životu nije osuđena. Oni su ušli da izvrše neku proveru, obavili službeni razgovor, a sa njom nikada nisu obavili službeni razgovor.
Mi ovde kao zakonodavna vlast kažemo da je sve to u redu, svako je nadležan, pitao se, a gde je efektivna zaštita – nema je.
Treća stvar na koju želim da skrenem pažnju, bez obzira da li vi izabrali ove ljude ili ne, znate i sami da osporimo po nekoliko kandidata, prihvatite našu inicijativu, recimo, za 20%, 80% ne prihvatite naših inicijativa, izglasate i posle dva meseca dođete i kažete – vi ste bili u pravu kada ste osporavali onog čoveka, mi nismo znali, nismo bili informisani kakav je čovek. Moje kolege iz SRS će posle mene da izađu i da kažu još neka imena.
Hteo bih ovim ljudima koji su predloženi za ove funkcije, i ako ih izaberete, da skrenem pažnju da našim pravosuđem rukovodi Nataša Kandić i Vojin Dimitrijević. Doduše, on je njen gazda, ali ona je njegova produžena ruka. Tu su ovi drugi. A tu si i mediji.
Vidite, pre nekoliko dana bilo je problema zašto su tri deteta na nekoj sahrani davala minut ćutanja itd, a istog dana u Novom Sadu na železničkoj stanici deca sa pionirskim marama čekaju Titov voz sa rediteljem i glumcem nekog filma. Ovo je zloupotreba, a ono nije zloupotreba. Vidite kako se to kod nas menja, kako se ispira mozak javnom mnjenju. Znači, ovo jeste zloupotreba, a ne, ovo nije, ovo je interesantno, ovo je poželjno.
E, zbog tog poželjnog želim da vam skrenem pažnju, ali je interesantna stvar da niko iz našeg pravosuđa neće da digne glas kako naši ljudi mogu da sude u Srbiji, a da niko od njih ne digne glas, niti Udruženje pravnika, niti udruženje sudija – Društvo sudija, svi ćute kao zaliveni, da se Vojislav Šešelj pune tri godine nalazi u pritvoru u Ševeningenu, da je još predpretresna faza; znači, još nije ni istraga, doduše, Karla del Ponte nije ni počela istragu protiv njega, još nije imala čak ni onaj prvi razgovor sa njim.
Njemu je zabranjena komunikacija, njemu je nametnut branilac u pripravnosti i on je jedini čovek na kugli zemaljskoj koji ima branioca u pripravnosti sa kojim ne komunicira, ne želi da ga vidi. Ko je taj? Čovek koji nije bio upisan u imenik koji se vodi pri Haškom tribunalu, čovek koji ne zna ni srpski jezik, ali je prijatelj sekretara Suda.
To je ovaj što je organizovao trovanje Slobodana Miloševića, a verovatno ima i drugog prljavog materijala za njega, odnosno materijala za prljave poslove koje je uradio u tom Hagu.
On deli pare sa našim advokatima koji tamo brane nekoga. U Hagu važi izreka – ne daj bože da te brani advokat, jer se začas dogovore sa Holcijusom, sa Karlom del Ponte i drugima.
Njemu je zabranjena komunikacija, njemu se ne dozvoljavaju pravni savetnici, njemu se odbijaju zahtevi da se pusti na slobodu do početka suđenja, pošto znate da tamo nema odbrane sa slobode, i tri godine čeka. Pre dve godine su rekli – počinjemo decembra 2004. godine. Njemu se na silu dostavlja dokumentacija na engleskom jeziku, iako je njegovo pravo da dobija na svom maternjem jeziku. Zloupotreba do zloupotrebe.
Naši vajni stručnjaci, eksperti, humanisti ćute, trljaju ruke i kažu – dobro je, tamo je, ne remeti izbore, neće da kvari ništa ovde, a za njegova ljudska prava nema veze, tamo se dokazuje nevinost. Molim vas, predložiću jednu rezoluciju da ko god kaže da se u Hagu dokazuje nevinost, da se protiv tog čoveka pokrene krivični postupak, jer dezavuiše javnost, utiče na javno mnjenje i svesno pogrešno tumači međunarodne akte o ljudskim pravima. To se radi orkestrirano.
Veliki poznavaoci međunarodnog humanitarnog prava to nas uče. Valjda se nevinost pretpostavlja. Da bi neko bio kriv treba da se dokaže pravosnažno u sudskom postupku, uz sva prava koja ima optužena osoba, a pre svega pravo na ekspeditivno suđenje bez nepotrebnog odugovlačenja ili u razumnom roku, da bi to makar ličilo na pravično suđenje. Svi ćute u Srbiji.
Da vas podsetim, ovaj vaš, Vučetić, što je ispunio uslove za penziju treba da se javi, da obavesti Narodnu skupštinu i za to od predsedavajućeg zahtevam da uputi pismo Ustavnom sudu Republike Srbije sa pitanjem da li je neko od sudija ispunio uslove da ide u penziju. Niko od pravnika se ne buni. Zašto je Ustavni sud Republike Srbije doneo rešenje, a mogao je da ga donese samo ako se po nekom zakonu donese pojedinačni akt, on je doneo rešenje i dezavuisao zakon koji je usvojila Narodna skupština, a Narodna skupština ćuti. Bili smo na raspravi, zastupali interese, branili taj zakon, završeno, ćuti.
Vučetić ne sme ništa da odluči, ni za, ni protiv. Ako sudije, ovi koje predlažete, treba da se ponašaju kao Slobodan Vučetić, ja neću da glasam za njih. Ako ove sudije treba da upotpune društvo koje čini kriminalnu organizaciju, a ja sam uzeo samo jedan primer gde je jedna gospođa imala 21 sudski spor, gde se čak i Republički pravobranilac olako poneo, nije hteo da štiti imovinu Republike Srbije, pa čak i opština Vračar, a da ne ulazim u krivične prepreke. Molim vas, sa kojim pravom vi tražite od nas.

Još samo sekundu, gospodine Mihailoviću. Mi ovo ne možemo da podržimo. Naravno, ovde se glasa o pojedinačnim kandidatima, naročito o onim koji su osporeni.
Zadržavamo pravo da se opredelimo kako ćemo da glasamo, a poslanici SRS u nastavku ovog korišćenja vremena koje imamo izneće nekoliko konkretnih primera, ali samo nekoliko konkretnih primera.
Mogli smo mnogo više da istaknemo, ali stvarno postavljamo pitanje – šta to vredi kada ne prihvatate naše predloge? Nije u pitanju kompleks da li će da steknu, ali ne prihvatate naše predloge, a sami ste svesni da stanje u pravosuđu ne može da se promeni samo izborom na ovaj način.
Verujete, ne može samo na ovaj način. Treba tu da se pogleda nešto drugo. Mora neka bolja kontrola onoga što se radi. Ja sam vam pričao svojevremeno. Dajte da dignemo na nivo tu sudsku praksu koja bi bila obavezujuća za sudije. Možda je to način da ih nateramo da na isti način primenjuju zakon, a da ne diramo u njihovu samostalnost. Nažalost, na tu temu niko ne želi da priča.

Ovo što danas razmatramo to bi trebalo da bude izveštaj o radu onih koje smo ovlastili da nas zastupaju i predstavljaju u razgovorima, ne pregovorima. Ovde se greškom upotrebljava reč pregovori. Nema šta da se pregovara, ovde može samo da se razgovara. Možete da ćaskate sa vašim sagovornicima koji se nalaze preko puta ili sa neke druge strane.

Posle ću da krenem na organske nedostatke ovog izveštaja, gde vi priznajete da vi niste zastupali interese Republike Srbije u skladu sa rezolucijama koje su usvojene u Narodnoj skupštini 2004. i 2005. godine. Zadržao sam se samo na te dve rezolucije, mada mogu da vam kažem da ste zastupali i suprotno i nekim rezolucijama koje su donete i prethodnih godina, i 2001. i 2003. godine, pa makar i u formi deklaracije.

Da krenem sa nečim što je suštinsko pitanje ovog izveštaja. Stvarno iz ovog izveštaja ne mogu da primetim šta je osnovno polazište Vlade u razgovorima.

Jer, stičem utisak da se na momente kao glavni argument koristi istina, pravo, pravda, međunarodno pravo, a u jednom trenutku se iz čista mira ubacuje nešto što se od 2001. godine kod nas zove neka nova realnost.

Onaj prvi kriterijum je dobro poznat, ali ovaj drugi kriterijum - nova realnost, opisaću ga na jedan način koji su ovde koristili neki 2001. godine, kada su rekli da je Srbija delovala kao neko ko uđe u kafanu gde se nalazi 18 razbojnika i, naravno, stradala je, jer u kafani važe principi: ko je jači, ko je bolji, ko je snalažljiviji. U startu želim da vam kažem da taj drugi princip ne prihvatam. Apelujem i pozivam ove koji idu na te razgovore da taj princip ne prihvate.

Onda idemo na ono što je stvarno suština svega ovoga što radimo povodom Rezolucije 1244. Konačni status je definisan tom rezolucijom. Ta rezolucija je doneta na osnovu mirovnog plana Ahtisari-Černomirdin, kojim je zaustavljen oružani sukob između NATO pakta, kao agresora, i SRJ, koja je bila žrtva.

Ova rezolucija je doneta pod određenim uslovima. Da nije bilo garancije teritorijalnog integriteta i suvereniteta teritorije AP Kosovo i Metohija, verovatno se ne bi ni usvojio mirovni plan, te samim tim se ne bi ni donela ovakva rezolucija, za koju smo pre neki dan imali prilike da čujemo od nekog predstavnike Međunarodne krizne grupe, koji je na jednom tečnom srpskom jeziku rekao: "Milošević je te 99-te godine prevario Ahtisarija, jer naš plan je bio da NATO agresijom otmemo teritoriju Kosova i Metohije."

Molim vas, imali ste prilike da u direktnom prenosu vidite tog čoveka u jednoj emisiji, gde je koketirao sa jednim od bivših predsednika tog Koordinacionog centra, koji su ranije vrlo često pili čaj, kafu i dogovarali se, ne samo povodom teritorije Kosova i Metohije, nego i one tri opštine za koje kažemo da se nalaze na jugu Srbije.

Znači, o čemu sada treba da se razgovara i sa kim treba da se razgovara? Verovatno naš glavni sagovornik treba da budu Ujedinjene nacije. Zašto? Zato što Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, nažalost to je naš najjači argument i toga treba slepo da se držite, kao i Ustava Republike Srbije, bez obzira na način kako je donet, kada je donet, ali on promoviše jedno građansko društvo, sa garancijama ljudskih prava, sloboda i demokratije, i stvarno ne mogu da shvatim one koji kažu da je demokratija zasvetlela onog momenta kada su došli na izbore, a pri tom zaboravljaju da su u jednom demokratskom procesu na izborima bili predstavnici tog naroda u Narodnoj skupštini, u Saveznoj skupštini, pa da ne idemo dalje od 1990. godine, preko svih onih serijskih izbora, uvek su oni bili prevremeni, te se na taj način potvrđivala država, demokratija i narodni suverenitet po definiciji.

U tom smislu skrenuo bih pažnju na jedan organski nedostatak koji je učinjen 24. oktobra 2005. godine. Tada je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, onaj koji je predstavljao državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru, a nije bio ministar inostranih poslova, što smatram da je veliki uspeh, jer u njega apsolutno nemam nikakvog poverenja, u okviru drugog strateškog zahteva Srbije i Crne Gore naveo: u pregovorima o budućem statusu Pokrajine mora se uvažiti činjenica da je Srbija i Crna Gora danas demokratska država.

Molim vas, Srbija i Crna Gora nije u pravnom smislu država, ona je unija, državna zajednica ili ono što se u narodu zove "Solanija". Ona je svojim formiranjem 2003. godine nasledila sve one nedorečenosti ili onu opstrukciju koja je došla od Mila Đukanovića, koji će u krajnjem slučaju da ide na nezavisnu Crnu Goru, samo da ne ide u zatvor zbog šverca cigareta.

Ne znam kome je palo na pamet da Srbiju i Crnu Goru predstavlja državom, kada ona to nije. Ona je jedna unija, jedan savez, vrlo neformalni, vrlo labav kao što vidite. Tu postoji razlika u carinskom, u monetarnom, poreskom i svim drugim sistemima, a oni predstavljaju karakteristiku jedne države.

Dalje, na šta bih skrenuo pažnju, pošto pričamo o izveštaju, o nečemu što je već urađeno, to što je urađeno po meni je loše. To je sledeća tačka, treća, na istoj toj sednici Saveta bezbednosti, oktobar 2005. godine, gde se kaže da su Srbija i Crna Gora spremne na politički kompromis, koji bi u potpunosti uvažio legitimne interese albanskog stanovništva.

Moram da vam skrenem pažnju, svako onaj ko je na vlasti u Republici Srbiji, njega obavezuje Ustav da nediskriminatorski primenjuje odredbe Ustava o ljudskim pravima i demokratiji i stanovništvo ne treba da se deli. Zašto vam to pričam? Iz jednog prostog razloga što je ta, po vama, nedemokratska vlast šesnaest puta išla na pregovore sa predstavnicima Šiptara, Albanaca, kako ko hoće to da uzme u obzir, da je postignut, između ostalog, jedan sporazum o obrazovanju, posredstvom jedne specijalizovane organizacije Vatikana, koji se i te kako interesuje za ovaj prostor od 1913. godine, kada je na silu i formirao Albaniju da Srbija ne bi izašla na more.

Znači, sa ove strane je postojala inicijativa i želja da se sve reši u skladu sa Ustavom, pa čak i u pogledu statusa Pokrajine. Tu se vraćam ono drugo pitanje o kome je potpredsednik Vlade potpuno nepotrebno pričao ovde naširoko. Zašto nepotrebno? Povodom tog sastanka, dva dana je trajao, neki drugi predstavnici su rekli - da, mi smo za ljudska prava prema Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, ali da se primenjuje od kada Kosovo dobije nezavisnost. Mi to ne želimo. Mi treba da dokažemo da smo borci za ljudska prava i za demokratiju.

Onda centralni problem koji se ovde javlja jeste što ste vi ubacili sada pojam decentralizacije. Slažem se sa tim pojmom, ali on ima svoje uže i šire tumačenje. Ja bih ga u ovoj situaciji uže tumačio. Decentralizacija u smislu neke vlasti Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija u odnosu na republičke organe, a nažalost vi ste decentralizaciju shvatili u jednom preširokom smislu, u smislu prava Srba u odnosu na vlast koja je prisutna na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, koja očigledno ima nameru ovakva da se cementira i da bude stalna.

Tu je centralna greška. Autonomna Pokrajina ne može imati svog predsednika, ne može imati zakonodavnu vlast. Moram da vam skrenem pažnju da se već u Vojvodini neki merače da presedane koji budu važili za teritoriju Kosova i Metohije zahtevaju u ovoj skupštini da budu važeći i na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ujedno da vas obavestim, a mislim da znate ili bolje da vas podsetim, da već u Rumuniji dve stranke kažu da taj presedan, koji se priprema za teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, treba da bude standard, pravilo, pelcer za neka druga područja gde takođe, po njihovim mišljenjima, postoji problem navodno ljudskih prava i demokratije itd.

Na kraju samo još jedna rečenica, sve ovo što sam vam naveo, što ste potvrdili da ste uradili, u suprotnosti je sa rezolucijama iz 2004. i 2005. godine. Jedna stvar, molio bih vas da to izbacite iz izveštaja. Neka mi neko protumači šta ovo znači. To je na 5. strani, drugi pasus koji kaže - politika našeg tima bila bi jednostrana ako bi se isključivo usredsredila na odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Vi ste položili zakletvu da to radite.

To ne dovodi u pitanje ni Rezolucija Saveta bezbednosti. Zašto pravite neku rezervu oko toga, da je to jednostrano. Naravno, naša strana jednostrano istupa sa svojom voljom. Naša volja je sadržana u Ustavu, naša volja je sadržana u Rezoluciji 1244. Ali, ono što je opasno, što sledi u nastavku, kaže - ne nudeći nikakav politički kompromis kao osnovu za postizanje obostrano prihvatljivog rešenja. Nema obostrano prihvatljivog rešenja.

Rešenje koje nudi ta strana, trenutno koja je na vlasti, ovoj privremenoj na teritoriji Kosova i Metohije, znate i sami, vi ste je ocenili u prethodnim rezolucijama kao secesionističku i terorističku, ona nastupa sa pozicija: nezavisnost ili ništa. Međunarodna zajednica treba da obezbedi sprovođenje svoje rezolucije, ali na način koji je mnogo bolji od načina na koji su sprovodili svoje obaveze na teritoriji Republike Srpske Krajine, na teritoriji Republike Srpske i do sada na teritoriji Kosova i Metohije.

U tom pogledu imate saglasnost, ali nemate saglasnost da na ovako eklatantan način brljate i pravite nešto što je u suprotnosti sa rezolucijama koje je donela Narodna skupština.

 

Gospodine Markoviću, koliko sam  shvatio, SPS je protiv Predloga zakona, G17 plus je protiv Predloga zakona, SRS je protiv Predloga zakona. Ako baš želite da pokažete efikasnost, bilo bi najbolje da se dogovorite sa predstavnikom Vlade da se ovaj zakon povuče iz procedure, jer je iluzorno da trošimo reči, ukoliko ovakav Predlog zakona neće da prođe.
Vidim da ne obraćate pažnju na ono što poslanici sa ove govornice pričaju, onda ću da nastavim.
SRS, naravno, protivi se jednom ovakvom Predlogu zakona, ima mnogo razloga. Prvi razlog je što je ovakva inicijativa za promenu ovog člana Zakonika o krivičnom postupku u suprotnosti sa onim što vi zovete Ustavna povelja državne zajednice, kako nazivate ono – mala povelja, Povelja o građanskim i političkim slobodama, u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Ali, moram da kažem da je to i u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, naročito sa odredbom člana 7. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Ništa novo ne otkrivam kada ponavljam ono što su moji prethodnici rekli. Kada dođe do velikog sukoba unutar DS, onda DSS koja je na vlasti menja propise, upravo onako kako bi to hteo Boris Tadić, ovaj Šutanovac, što vodi medijsku kampanju protiv Narodne skupštine, i svi ovi drugi. Prošli put sam vam objasnio da su svi ovi specijalni sudovi, sudovi DS.
Kada se dva politički rođena brata, Vuk Drašković i Boris Tadić, nešto zavade, onda se DSS trese i mora da menja zakone. Dakle, DSS se trese i menja zakone, i tako u stvari DSS priznaje da je na vlasti u
Srbiji DS, koja je prividno opoziciona i opravdano odsutna iz ove sale.
Jeste, oni su 2003. godine promenili pravni sistem Republike Srbije, formirali neke specijalne sudove, ali ja moram da vas podsetim, od tog datuma kada je nastao povod za formiranje tih specijalnih sudova i tužilaštava, da li su sudovi i odeljenja nije bitno u krajnjem slučaju, jer ovo je ipak jedna politička diskusija, prvo su medijski osudili sve i svašta, samo da vas podsetim, po logici DS je bilo normalno da napadaju SRS. Ali, po onoj njihovoj logici, zamalo je falilo da vaš Vojislav Koštunica u "Sablji" bude jedna od žrtava demokratije.
Kod nas je zavladala demokratija. Kako je zavladala demokratija, tako se povećava pritvor. Kod nas kada je započeta "Sablja", gle čuda, Srbija i Crna Gora su primljene u Savet Evrope, potpuno suprotni procesi. Znači, ovima koji vam komanduju iz inostranstva odgovara što gore stanje u Srbiji. Kada je gore stanje u Srbiji, vi dobijate pohvale, nagrade, priznanja itd.
Onda se javi jedan vrlo pametan tužilac, a imamo dva specijalna, nedodirljiva, koji otprilike ovako kaže: postoji opasnost da neki da odu na slobodu, a za njih, znate sami, važi prezumpcija nevinosti, a to ne bi bilo dobro, jer tužilac smatra da su oni kriminalci. Svi se plaše od reakcije DS, koja je u suštini bila nesposobna, dok je bila na vlasti. Jeste da je pohapsila 12.000 do 13.000 ljudi i da se cela priča o 12.000 do 13.000 ljudi svela na 45.
Gospodine Stojkoviću, pokažite dokumentaciju na osnovu koje je došlo do tih hapšenja. Ne znam, ovi ljudi koji su u Odboru za bezbednost, oni su imali prilike da gledaju malo tu dokumentaciju, čak i oni ateisti iz Odbora postali su hrišćani, jer su se krstili. Krstili su se kada su čitali stenogram sastanaka sednica Vlade Republike Srbije kako se dogovaraju neki, ako vi meni uhapsite ovoga, onda ćemo mi da tražimo da se uhapsi onaj vaš.
Zašto ne uhapsite Nenada Čanka, pošto je on u to vreme hteo da preuzme mafiju, hteo da preuzme grupu za trgovinu narkotika na teritoriji Vojvodine. Vi ćutite, ali se zato plašite, pa i Karić je tu, nego hajde, pustite sada.
(Šormaz Dragan, sa mesta, dobacuje.)
Pogledajte malo one policijske izveštaje.
Kada završim, dođi i to pametno kaži. Ne mogu to pametno da ponovim što ti kažeš. Znam da je nasrnula inteligencija, ali posle mene dođi, molim te, pusti me samo da završim ovo. Suzdrži se od te inteligencije, nikome ne smetam, možeš slobodno da pričaš.
(Predsednik: Molim vas...)
Ovako, onda specijalni tužilac da bi prikrio upotrebu alkohola u tom demokratskom sudu, gde sudije ne razgovaraju, gde su se sudije jednostavno, kao na aukciji, prijavili, ko hoće veliku platu ide u specijalni sud, hoćemo nekog tužioca, hoćemo. Koga ćemo? Prijića?! Pa, bio je JUL-ovac. Nema veze, sada završava posao. To je ta demokratija koja nas je zapljusnula sa Vladom Zorana Đinđića.
Te haški, te antihaški lobi. Nema ni haškog ni antihaškog, u specijalnim sudovima se sudi zato što nije napravljena pravilna parcelacija kriminalnih područja. Sukobljeni su kriminalni interesi ljudi koji su u to vreme bili na vlasti.
Kako bi se zabavljala publika u Srbiji, hajde, specijalni sud, suđenje stoleća, veka itd. Vidite i sami kako koji dan ide, svi ste zaboravili prvu početnu informaciju kada je krenulo suđenje. Ovo je sada otišlo u nešto drugo. Sada DS sudi sama sebi i teško joj ide posao, jer su svi umešani. Da li je Tadić uspeo da reši ono iz Bodruma, a obećao je i prevario verovatno 10% građana koji su glasali, rekao je to će sve DS da raščisti.
Koliko vidim, Novaković i dalje drma tamo nešto, Pajtić još napredovao, a da ne pričam o ovim drugim. Jedino se nešto Neda prićutala, snima neki film verovatno. To je demokratija. To je ta pokvarena demokratija DS, koja je produkt onog boljševičkog načina razmišljanja 1945. i 1948. godine koji je bio u Srbiji. To su njihovi ideološki naslednici, unučići. Eto, vidite kako oni to rade i kako oni to završavaju.
Sada da se vratimo na ono što bi možda ministar mogao prilikom izlaska da komentariše i da kaže da su to pravni razlozi zbog čega se predlaže promena ovog zakona. Odmah da vam kažem, gospodine Stojkoviću, ne postoji nijedan pravni razlog za promenu ovog zakona.
Uzmite Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, pogledajte član 6. i 7, a imamo i ove silne nevladine organizacije koje prate rad Evropskog suda za ljudska prava. Neka prelistaju malo odluke i stavove Evropskog suda za ljudska prava kada je u pitanju pritvor.
Sada, zbog moje profesije i zbog nečega što ovih dana intenzivno radim, a tiče se Haga, moram vas i javnost da obavestim kako to gleda teorija i kako to gleda sudska praksa.
Evropskom konvencijom o ljudskim pravima svakom licu se garantuje da se smatra da je nevino dok se pravosnažnom sudskom presudom ne osudi. Oni moji prethodnici koji su ovde pričali o onim licima koja su u pritvoru da su kriminalci, bilo bi bolje da izađu i da daju neko izvinjenje, jer ako ne date izvinjenje, onda se ponašate isto kao Zoran Đinđić ili kao onaj Mićunović, koji kaže: šta, neka idu i neka nevinost dokazuju.
Druga stvar, kao minimum garancija svakom ljudskom stvoru garantuje se pravo na pravično, brzo i ekspeditivno suđenje. Svako ko je osumnjičen, pa još optužen, a naročito onaj koji je pritvoren, njegovo elementarno pravo, koje država mora da mu obezbedi u vidu suda i u vidu onoga koji ga proganja, bez obzira koji je optužni sistem u pitanju – da li ovaj istražni ili onaj drugi optužni tzv. akuzatorski, taj minimum prava mora država da garantuje pojedincu.
Njegovo je pravo da mu se brzo sudi. Njegovo je pravo da bude odmah obavešten o svim tačkama optužnice i o svemu onome što mu se stavlja na teret. Njegovo pravo je da mu se da dovoljno vremena da pripremi svoju odbranu. On ima pravo na efikasno i brzo suđenje. Država mora da poštuje još jednu obavezu, svoju obavezu, a to je da poštuje pravo optuženog da se suđenje obavi bez nepotrebnog odugovlačenja. Negde se kaže, u nekom razumnom roku.
Ne sporim da postoje i u kontinentalnom, a pogotovo u anglosaksonskom pravnom sistemu rešenja koja vremenski ne ograničavaju trajanje pritvora. Tamo je sudska praksa poprilično učinila i definisala vremensko trajanje pritvora. Za anglosaksonsko pravo karakterističan je predmet Barker protiv Vinga, a za naše kontinentalno interesantne su brojne odluke, naročito one koje su donete od 1982. godine naovamo, a tiču se i Austrije, i Holandije, i Engleske, i Turske i da ne pričam dalje.
Međutim, postoje pravni sistemi u kojima se zakonskom normom ograničava, odnosno određuje maksimalno trajanje pritvora. Mi smo jedna od retkih država koja je imala to dobro rešenje. Svako vremensko ograničenje trajanja pritvora bilo je u funkciji zaštite pritvorene osobe i optuženog, ali je istovremeno to bio nalog za sud koji sudi i za tužioca koji proganja da završe svoj posao.
Gospodine Stojkoviću, mi nećemo da glasamo za ovaj zakon. Pošto verovatno ovaj predlog zakona neće da prođe, to znači da obavestite Republičkog javnog tužioca da pokrene krivični postupak protiv sudija i tužilaca koji su bili neaktivni, jer su oni pripadnici jednog organizovanog udruženja koje ima za cilj da omogući tim ljudima, koji su osumnjičeni u pritvoru, da izađu na slobodu.
To je prava priča ovoga što se dešava. Vi nama ovde zamenjujete teze. Mi treba da pokrijemo neefikasnost suda. Neću da pokrivam neefikasnost suda. Treba da pokrijemo nesposobnost tužioca. Neću da pokrivam nesposobnost tužioca promenom zakona gde se produžava pritvor.
Čak i u onim državama gde vreme trajanja pritvora, odnosno dužina trajanja pritvora nije izričitom zakonskom normom određena, limitirana, postoje neki principi i neki kriterijumi i neki testovi koji se vrše da bi se utvrdilo da li je došlo do povrede prava pritvorenog lica. Da li mu je povređeno pravo na pravičnost suđenja kao najširi oblik jednog prava, a pogotovo pravo na brzo i efikasno suđenje i pravo na suđenje bez nepotrebnog odugovlačenja. Tada su dati neki kriterijumi, samo ću da ih navedem, ima sedam-osam šire posmatrano, a uže posmatrano to su četiri.
Prvi: složenost predmeta; kakva je složenost ovih predmeta, konkretno, koji se koriste kao povod za Predlog zakona. Po policijskim izveštajima i po onome što tužilaštvo raspolaže, po onome što je javnost obaveštena, ti predmeti su laki. Zašto? Oni su iz oblasti gde se stvarno javlja u formi organizovanog kriminala vršenje onih dela koja se tiču iznude, promet opojnih droga, odnosno droga i drugih sredstava i eventualno još dva dela.
Demokratskoj stranci treba veza sa ubistvom, sa saučesništvom u ubistvu njihovog premijera, i računaju – produžite pritvor, u međuvremenu će Bogoljub da plati, Šutanovac da reklamira, Zapad da podrži, da padnu ovi, da se oni vrate i da završe onu drugu etapu koja im je naprasno prekinuta decembra 2003. godine. Kada podnosite ovakav predlog zakona, vi ste sa njima u koaliciji, upravo sa takvima koji su tako nešto i osmislili da se desi u našoj zemlji.
Dalje, drugi test ili uslov: nemar ili zatrpanost suda. Nemar postoji, ali neka pitanje nemara u tim specijalnim sudovima rešava onaj ko je u okviru sudske grane vlasti nadležan za to pitanje. Evo, pomenuću predsednika Vrhovnog suda i sve one asocijacije i institucije unutar Vrhovnog suda Republike Srbije, počev od Velikog personalnog veća, do Visokog saveta pravosuđa, pa i Nadzornog odbora, koji treba da ima uvid, pa i predsednika suda, koji rukovodi tim odeljenjem i tim sudom. Oni su odgovorni za nemarnost. Ako je iskazana nemarnost u ovako značajnom predmetu za DS, onda to nije obična nemarnost, onda je to nešto teže u čemu sigurno ima i elemenata nekog krivičnog dela.
Da li je sud zatrpan? Ko ga je zatrpao? Demokrate zatrpale svoj sud, hapsili 12 hiljada ljudi. Ima nekih koji su sedeli u nekoj samici po dva-tri meseca i niko nije došao da ih pita - kako se zovete, šta radite, da li ste nešto uradili, da li imate nekih dodirnih tačaka sa Mutavim i drugima itd. Ko je onda tu kriv? Neko iz vlasti. Pročešljajte to tamo.
Jočić je u ministarstvu koje je nadležno za policiju. Jedan deo policije hapsi, privodi, vodi borbu protiv organizovanog kriminala. Razrešite.
Krivica što suđenja nisu počela je tamo, ne kod onih koji leže. Oni su samo jadnici pasivni posmatrači. Za njih važi prezumpcija nevinosti, a svako novinarsko piskaralo može u novinama da napiše o njima šta god hoće, naravno, neki put iz svojih usta, a neki put prenoseći izjavu nekog vidnog političara iz DS, naravno, da bi novinar izbegao svoju ličnu odgovornost za ono što piše.
Treće: doprinos optuženog da ne počne suđenje. Nijedan optuženi u pritvoru ne može da da doprinos da se odugovlači sa početkom suđenja. Kad kažem početkom suđenja, možete slobodno da proširite i na sam postupak trajanja suđenja, pa sve do donošenja pravosnažnih odluka.
Kako on može? Neko je ovde bio mnogo pametan, pa je u novinama kritikovao advokate koji su bili branioci i koji su, navodno, zloupotrebili pravo, pa su podnosili podneske, tražili izuzeće, tražili veštačenje itd. Šta su oni tu zloupotrebili? Da li oni imaju to pravo po Zakoniku o krivičnom postupku? Imaju. Ako imaju to pravo, kako oni mogu da zloupotrebe? Neka se sud organizuje. Čini mi se da smo prošle godine promenili taj deo Zakonika o krivičnom postupku, pa smo to suzbili da, parafraziram, jedanput mogu to da urade, ali ne mogu stalno da ponavljaju.
Šta je dalje? Optuženi ne može da da neki doprinos tome.
Dalje, ko trpi štetu? Trpi štetu optuženi koji je u pritvoru, naročito onih predmeta gde suđenje nije ni počelo ili kod onih slučajeva gde je suđenje počelo, ali ide traljavo.
Sada da vam objasnim kakva je to prirodna veza između ovih iz DS koji su ovo osmislili, a znam ko stoji iza ovoga: Nataša Kandić, Sonja Biserko i onaj Vojin Dimitrijević, onaj što je odavno radio za tuđe. Oni su preko medija uplašili vas koji ste na vlasti, ali to što oni predlažu, to radi Karla del Ponte u Hagu.
Evo, 24. februara 2006. godine navršavaju se pune tri godine otkako je Vojislav Šešelj u pritvoru, a faza postupka u Hagu se zove predpretresna faza. Da bi kupila vreme Karla del Ponte, da bi se ovde nešto završilo, ako mogu da se dignu na noge ovi njeni demokrate, pošto je on tamo samo zbog političkih interesa, na zahtev Nebojše Čovića, Zorana Đinđića i onog Sokrata-Svilanovića, jer im je Šešelj bio kost u grlu, nisu mogli ovde ništa da rade, plašili su se da ne pobedi na predsedničkim izborima, oni brže-bolje zamole prijateljicu Karlu, koja je sada postala velika prijateljica sa Vukom Draškovićem ( obećala mu je da on neće da ide u Hag zbog Srpske garde i ovih drugih), podignu lepo optužnicu.
Vojislav se javio 24. februara, 26. februara 2003. godine kaže – sam se branim, ne treba mi nijedan branilac, dajte da krenemo sa suđenjem odmah. Devetog maja 2003. godine, na zahtev Karle del Ponte, pretresno veće odluči da Vojislavu Šešelju, koji se brani sam, dodeli branioca u pripravnosti, pa prvo bude jedan nesrećni Lazarević. Kada je video da je to nešto pokvareno, pobegne i sada dođe jedan Holanđanin, odnosno već godinu i po dana, kućni prijatelj sa sekretarom Haškog tribunala. Ugradili se tamo kako da uzimaju pare UN, ali i da onemoguće Vojislavu Šešelju da se sam brani.
Usput, devet meseci zabrana komunikacije sa porodicom, sa rodbinom, sa prijateljima, sa stručnim timom koji mu pomaže u pripremi odbrane, usput zabrana telefonske komunikacije, slušanje svih telefonskih komunikacija. Naravno, oni se svuda hvale kako ničim nisu dezavuisali i sproveli bilo kakvu diskriminaciju prema optuženom Vojislavu Šešelju. A on je jedini čovek na kugli zemaljskoj, od svih pritvorenika koji ima te elementarne probleme, odnosno ne priznaje mu se ono što je osnovno pravo svakog ljudskog bića.
Šta se sada dešava? Na njegov zahtev da suđenje krene napokon do 24. marta sledeće godine, kada se navršava tri godine pritvora, ili da se pusti na slobodu, odnosno da se oslobodi, jer očigledno tužilaštvo nema ništa, u skladu sa Opštom deklaracijom i svim mogućim konvencijama, paktovima kojima se tretiraju ljudska prava – pošto ima pravo na ekspeditivno suđenje, pravite vezu sa ovom inicijativom DS za promenu ovog našeg Krivičnog zakonika, vidite da je to potpuno ista priča – Haški tribunal odbija takav zahtev. I onako, što bi rekli naši u žargonu, 'ladno saopštava – mi nismo ni planirali da ti krene suđenje do 24. marta sledeće godine. Toliko. Cela odluka jedna rečenica. Nešto ima kao uvod na pola strane i prva odluka Haškog tribunala u kojoj nema ni fusnote, nema ni poziv na pravni osnov, nema ništa. Mogu sve, kao da je odluku pisala DS.
Eto, vidite kako međunarodna zajednica, navodno, poštuje ono što je standard na kome oni kažu da se zasniva moderna civilizacija, a vi nas gurate glavom bez obzira da idemo toj mečki na rupu.
Gospodine Stojkoviću, to je drugi razlog zbog koga mi smatramo da je po pitanju ograničenja trajanja pritvora, a to je u funkciji optuženog, i to jeste zadatak - da se vodi računa o optuženom, naravno, kao što treba da se vodi računa da se materijalno i na drugi način pomogne tužilaštvu i sudovima. Koliko vidim, ovde nije inicijativa da se pomogne tužilaštvu i sudu materijalno, organizaciono, stručno. Ne, nego ćemo sve te probleme i nedostatke da rešavamo tako što ćemo čoveku da produžimo pritvor, pa umesto dve godine biće četiri godine.
Među nama rečeno, moram da vam kažem da je mnogo humanije ovo što sada tražite da se promeni nego ono što ste prvi put promenili.
Ono prvi put – definisano je da može da traje četiri godine zbog pretpostavke kolika bi mogla da bude kazna zatvora, pa teoretski svako može da potpadne pod onu odredbu.
Ali, problem ovoga što danas predlažete, da se obuhvate dela iz oblasti organizovanog kriminala, ne rešava se produženjem pritvora, nego se rešava mnogim radnjama, merama i ovlašćenjima, za koja moram da kažem da postoje u Zakoniku o krivičnom postupku, a tiču se pretkrivičnog postupka, posebnih jedinica, posebnih odeljenja, koja će da snimaju, prate, kontrolišu, formiraju predmet pre hapšenja, pa onda da liše slobode, odrede pritvor i kroz tri-četiri meseca krene suđenje. To je put borbe protiv organizovanog kriminala, a ne – smestimo ga u zatvor, pa čekajmo.
Da vidite kako to demokrate oponašaju demokratiju SAD. U predmetu Barker protiv Vinga bila je takva situacija, bili su neki nemiri, gradska neposlušnost, desilo se posle toga, kao rezultat nemira, da je pored kuće jednog bračnog para, staraca, pronađena žrtva. Sumnjalo se na dve osobe. Obe su pritvorene bez ijednog dokaza. Postupak je trajao godinama, odnosno ništa nije rađeno u postupku.
Tužilac je svoju pasivnost pravdao time – nismo se mi koncentrisali na prvooptuženog, nego da u toku pritvora izvršimo pritisak na drugooptuženog da on prizna, a njegovo priznanje da iskoristimo protiv prvooptuženog. Zar vam nije poznato da se to radi i u specijalnom sudu? Eto, to se radi u specijalnom sudu.
Znam, gospodine Stojkoviću, da ćete da izađete posle toga i da mi kažete da postoje stavovi Evropskog suda za ljudska prava gde je pritvor trajao i 11 godina, gde je trajao 7 godina, gde je trajao 5 godina. Znam da ima takvih primera, gde je cenio Evropski sud za ljudska prava upravo ove aspekte o kojima sam pričao, čak je išao dalje – na sedam-osam kriterijuma, tzv. testova, i utvrdio da nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Tako se to definiše u Evropskoj povelji. U Ujedinjenim nacijama kaže se – bez nepotrebnog odugovlačenja, a u Evropi se kaže – u razumnom roku, pa sada razumni rok tumači ko kako hoće. Ne želim da ga tumačimo ko kako hoće.
Zalažem se da se ova odredba, koju ste vi predložili, ne menja, da ostane. Sada imate sasvim dovoljno elemenata da ispitate ko je to iz struktura tih specijalnih sudova i tužilaštva omogućio da, oni koji su bili osumnjičeni, s puno prava za koji dan izađu i prozivaju sve one koji su ih prozivali dve i više godina i u novinama kvalifikovali kao neke kriminalce. Ne ulazim u materijalnu sadržinu. Moguće je da ima i takvih u toj grupi.
Međutim, mene demokratski sud nije ubedio u to, ništa demokratsko me nije ubedilo. Setite se, što god je napravila DS, to je loše.
Državna zajednica – katastrofa; još ona dva bezobraznika koja potpisuju Beogradski sporazum krste se, kažu – nešto smo potpisali, ne znamo ni šta je, a onda zastupaju u ovoj skupštini 2003. godine da se to usvoji. Pa se formira jedan sud. Evo, Radiodifuzni savet. Da li ga je napravila DS? Katastrofa, još ništa ne radi. Napraviše Savet za telekomunikacije, ne mogu da podele frekvencije, a sve je epohalno. Oni samo kukuriknu i ništa više drugo, posle toga nema ništa, posle toga nestaje država.
Imaju tu svoju lepu priču preko svojih medija, nevladinih organizacija, šarene laže, građanima upute lepe pričice, organizuju specijalne emisije, obrnu suštinu, marginalizuju glavno političko pitanje nekim pitanjem koje je, možda, čak i najbrutalnija perverzija. To je Demokratska stranka, koja uništava temelje ovog naroda, ove države, menja mentalnu sliku.
Vidite i sami koliko se vodi medijska kampanja preko novina, gde se sve okreće. Primat je – biće pušteni kriminalci. Gde su njihove sudije? Oni međusobno ne razgovaraju. Žalila se ona žena sama, što je tamo neki portparol, zovu je – narodni heroj. Kaže, treba da objavim nešto, ne mogu da dobijem informaciju od Kljajevića. Oni međusobno ne razgovaraju. Kako vas nije sramota da dođete da tražite da menjamo zakon što oni ne razgovaraju?
Sa ove govornice pre nekoliko dana sam vam pričao o onom Brunu Vekariću i Vučkoviću, čini mi se da tako beše, za ratne zločine. To je Tadićev tužilac. Sve će da vas osude samo da bi se pokazali u svetu ko su i šta su. Ako treba – ima da se montira. Što to ne menjate? Jeste li vlast? Vladajte ljudi! Uzmite zakone i vladajte!
Ne dozvolite da Demokratska stranka, koja je samo prividno izašla iz ove skupštine, ona je ovde prisutna, preko medija, svojih sudija, tužilaca, vrši pritisak, atak. Vi, da vas neko ne bi prozvao, ima jadnici da progutate i udicu da se dodvorite. Kome da se dodvorite? Tadiću ili njegovima? Čedi Jovanoviću i onim njegovim narkomanima da se dodvorite? Tu nećete imati podršku SRS.
Znači, da zaključim, građani Srbije, nijedan ustavno-pravni razlog ne postoji da se ova odredba Zakonika o krivičnom postupku promeni. Svaka promena bi značila narušavanje temeljnih prava garantovanih svakom pojedincu, ne samo u Srbiji, nego u svetu.
Zaključite ko ovo gura i zašto. Demokratska stranka, jer je dobila zadatak da uništi Srbiju. Na primeru iz Haga, na primeru iz San Franciska, Barker protiv Vinga, samo sam vam pokazao identičnost onoga što radi Karla del Ponte, Demokratska stranka i oni koji mrze ovaj narod.
Zato predlažem vama iz DSS, pošto vidim da ste vi samo ostali, da niste kritikovali ovakav predlog zakona, utičite na Vladu da se ovaj zakon povuče iz procedure.
I odmah pokrenite odgovarajuće postupke, videćete da li je to disciplinski, krivični, protiv ovih ljudi koji su omogućili neaktivnost suda i vas prevarili da je opravdano menjati ovaj zakon.
Drugo, napokon treba da kažete kada ćete Karića da uhapsite?

Samo moram da potvrdim ovo što stoji u amandmanu i da demantujem ovo što kaže ministar. Zdravorazumski rastumačite u čemu se ogleda razlika.
Član 1. Predloga zakona koji je imao naslov "Predmet i cilj zakona", usvajajući amandman Jovana Palalića "i cilj" je izbrisano, glasi: "Ovim zakonom uređuje se hipoteka radi obezbeđenja potraživanja". U prvom članu ste se upustili u definiciju, u jedan od elemenata definicije hipoteke. Vi kada to radite, onda je to normalno, a kada mi to isto koristimo, onda zalazimo u materiju koja je regulisana članom 2. Predloga zakona.
Uopšte nije tačno ovo što vi tvrdite. "Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja potraživanja, i osniva centralna evidencija hipoteka", to je vaša formulacija. Naša formulacija glasi: "Ovim zakonom se radi obezbeđenja određenog potraživanja uređuje opterećenje nepokretne stvari pravom zaloge u korist poverioca (hipotekom) i osniva centralna evidencija hipoteka".
Kao što vidite, i vi govorite da se radi o sredstvu obezbeđenja potraživanja. I vi potencirate akcesornost hipoteke. Sve je isto sadržano, samo na mnogo jasniji i precizniji način u varijanti koju je predložila SRS. Koliko ste u članu 1. zašli u definiciju hipoteke, toliko smo i mi zašli u definiciju hipoteke, što je neophodno da se kaže šta je predmet zakona.
Ukoliko nisam dovoljno jasan, ovde je samo u pitanju jedna i druga varijanta, a obe su praktično sinonimi za jedno isto.

Očekivao sam, gospodine predsedavajući, da ćemo na početku ove rasprave u pojedinostima da dobijemo makar informaciju da li su amandmani usvojeni, koji su usvojeni, a izvinjavam se, ukoliko je to podeljeno u međuvremenu, a nisam dobio.
Ako postoji mišljenje Vlade, bilo bi najbolje da se to pročita, da se vidi koji su amandmani usvojeni, koji nisu, da bismo znali kako da ovaj pretres usmeravamo. Ovako je moguće da mi obrazlažemo amandman i onda ministar izađe i kaže - usvojen amandman. To nije u funkciji efikasnosti rada Narodne skupštine.

Pošto mi nemamo napismeno, kažem možda je neko dobio, ja nisam. Ovo je centralni član celog ovog predloga zakona.
On ima naslov "Pojam hipoteke" i moram da kažem da je Vlada pribegla jednoj čudnoj definiciji pojma hipoteke. Za ovu definiciju vam tvrdim da ne možete da je nađete ni u jednom udžbeniku na pravnom fakultetu, niti u Beogradu, niti u Nišu, niti u Kragujevcu. Ne možete čak da nađete ovakvu definiciju ni u nekom slobodnom komentaru.
Ne možete da nađete tu definiciju, ali ono što predlaže SRS naći ćete u svakom udžbeniku pravnog fakulteta na teritoriji Srbije. U čemu se ogleda? U definiciji koju nudi Vlada imamo svojevrsno zamešateljstvo između prava i dužnosti poverioca i prava i dužnosti dužnika. To stvara ne samo zabunu, nego i odgovarajuću nepreciznost.
Mi amandmanom predlažemo da član 2. glasi: "Hipoteka je, kao sredstvo obezbeđenja određenog poveriočevog potraživanja, opterećenje nepokretne stvari pravom zaloge u korist poverioca, kojim je poverilac (hipotekarni poverilac) ovlašćen da na način predviđen ovim zakonom traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti."
To je standardna definicija hipoteke koja decenijama važi na teritoriji Republike Srbije. U onoj definiciji koju nam predlaže Vlada čak nema ni rečce "te", kako bi se bliže odredilo da se odnosi na vrednost te nepokretnosti, konkretne nepokretnosti koja je opterećena ovom vrstom zaloga. Prosto sam iznenađen da ministar kao predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda, po lokaciji univerzitetski profesor prava, ne vidi ovu razliku i ne vidi koji je kvalitet na strani one definicije koja je ponuđena ovim amandmanom.

Čitam ove vaše pisanije ovde. Samo ste zaboravili jednu stvar. Kada budete usvojili ovaj zakon, vi ste izbacili celo poglavlje iz Zakona o osnovama svojinskih odnosa koje se odnosi na hipoteku. Nemojte da se pozivate na Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, jer u vašoj izvedbi njega u tih devet odredbi i nema više.

Druga nepreciznost, kada se kaže da je hipoteka sredstvo obezbeđenja potraživanja i potencira akcesornost tog instituta i u nastavku se navodi da taj hipotekarni poverilac ima primat u naplati, onda je na taj način i definisan dug, odnosno potraživanje poveriočevo koji dužnik nije namirio u ugovorenom roku. To je sve sadržano, gospodine ministre, što vi pričate da je nedostatak.

Neprimereno je da se u definiciji hipoteke potencira dug. Dug je glavno potraživanje. Ovaj zakon ne reguliše glavno potraživanje, nego hipoteku kao sredstvo obezbeđenja potraživanja i to vrlo specifično sredstvo obezbeđenja koje se zasniva praktično na nepokretnosti. Sve je to sadržano što vi kažete. Kažete da se u ovoj definiciji nešto prejudicira, pa u tom delu kako se vrši namirenje potraživanja i nema principijelne razlike, pa čak ni terminološke između vašeg predloga kako treba da izgleda član 2. i našeg predloga. Oni su gotovo identični.

(Milan Parivodić, sa mesta: Vi kažete - procedura po ovom zakonu. Time isključujete ZIP.)

Vi ste u čitavom ovom zakonu dali upravo tu proceduru kako da se namiri potraživanje prodajom opterećene nepokretnosti. Vi imate posebne, doći ćemo za sat vremena upravo na te odredbe o kojima vi pričate. Mi smo vas upravo zbog toga i kritikovali. Uveli ste neke nove oblike kako može da se namiri potraživanje aktiviranjem hipoteke mimo suda.

Ova definicija ne tiče se i ne dodiruje te odredbe zbog kojih smo vas kritikovali u načelnoj raspravi. Ovo je definicija koja na opšti način kaže ljudima koji ne znaju šta je hipoteka. Da je ona sredstvo obezbeđenja potraživanja na način da se opterećuje neka nepokretnost i da se iz vrednosti te nepokretnosti može namiriti dug kada dužnik dođe. Vrlo precizno, vrlo jasno. Ako mi treba da se ubeđujemo oko elementarnih pojmova i da maltretiramo i poslanike i gledaoce koji prate ovaj prenos oko nekih stručnih termina, kada neki kažu - čekajte, zbog čega se ovi svađaju, mi to i ne razumemo, onda mi ne želimo da učestvujemo u toj raspravi.

Zna se šta je potraživanje, šta je dug, šta je hipoteka, a ako smatrate da se to ne zna i da treba da se definiše na način kako ste vi to planirali, onda vam svaka čast.

Odmah vam kažem da nijedna odredba ovog zakona neće biti primenjena. Zašto vam to kažem? Bilo bi mnogo dobro da onaj ko je pravi autor teksta ovog zakona, a znam da je jedan još ranije pokušavao, pa je odustao od toga, jedan profesor građanskog prava koji je izuzetno dobro znao, on je odustao od ovoga, ali onaj pravi autor ovog teksta je potpuno zaboravio da u ovoj zemlji još uvek važi Zakon o zemljišnim knjigama, propis Kraljevine Jugoslavije iz 1930. godine.

Ni komunisti nisu mogli da ga ukinu, nego su ga ostavili na snazi. Zakon i dan-danas važi, dan-danas se vode zemljišne knjige po tom zakonu, i dan-danas opštinski sudovi po tom zakonu donose kada prave odgovarajuće intervencije u javnoj knjizi o nepokretnostima.

Sada mogu da vam kažem, da ste taj zakon čitali ne biste napravili grešku u 50% odredbi u ovom predlogu zakona.

Kada bi student prava napisao ovo što je napisano u članu 3. Predloga zakona, on bi pao na ispitu. Jedanaest puta bi pao na ispitu? Ne 11, nego bi pao na ispitu, pa možda bi dobio zabranu polaganja za ubuduće, to vam tvrdim.
To je iz jednog prostog razloga što je u pitanju objekat zaloge. Objekat zaloge kod hipoteke nepokretnosti i kraj priče.
To što vi u Ministarstvu ne znate šta je hipoteka, šta je ručna zaloga, šta je zaloga prava i zaloga potraživanja, to je vaš problem. Međutim, da ste malo konsultovali ili našli za shodno da čitate taj zakon iz 1930. godine, to je zakon o zemljišnim knjigama, mogli ste da vidite da zemljišne knjige imaju glavnu knjigu, pa zbirku, pa glavna knjiga ima zemljišno-knjižne uloge, a tu se upisuje zemljišno-knjišno telo, nepokretnost je oivičena itd. Stvarna prava i primena tih prava, a ovo što ste naveli od tačke 4) do tačke 6) u članu 3, to nisu stvarna prava, to su klasična prava, a neka su čak upravna.
A da ste opet čitali malo to što je u tesnoj vezi sa hipotekom, to je da zemljišno-knjišno telo predstavlja nešto što je celina. Ono može da trpi neke promene, a to je upis ili pripis, a vrsta upisa može da bude uknjižba, predbeležba, zabeležba. Kako ćete vi da napravite uknjižbu, zabeležbu i predbeležbu nečega što ste napisali u tački 6), a to je da se hipoteka upisuje na objekat u izgradnji. To je buduća nepokretnost.
Sada malo da se šalimo, ministre, vi ste sada napravili nešto što u Zakonu o hartijama od vrednosti imamo, a zovu se fjučersi. To je pravo na budući rod na nekoj parceli. Tako je, ali to su hartije od vrednosti, ali ne hipoteka. To je hartija od vrednosti i ona se prenosi, a ovo je hipoteka, ovo je stvarno pravo. Sve je promašeno.
Pošto mi curi ovo vreme, pa ne bih hteo da trošim, da znamo šta je pozadina ovoga. Pozadina ovog i ovako širokog predloga zakona jeste što je ovo eventualno druga ili treća faza jedne operacije koja se neustavno sprovodi u Narodnoj skupštini u režiji nekih interesnih grupa koje su čak kod onog Zakona o evidentiranju nacionalizovane imovine, zahvaljujući onim žućkastim koji su pobegli sada, ubacili i onu potvrdu o evidentiranju oduzete imovine.
Budite sigurni, ukoliko prođe ovakav zakon, onda će se na bazi tih potvrda stavljati hipoteka čak i na formalno-pravno tuđe nepokretnosti, da bi neki naslednici obezbedili kredite kod nekih banaka, a svesno ne vraćajući kredite te banke povratile neku imovinu, odnosno stekle u posed, u svojinu neku nepokretnost.
Sva ova upornost na netradicionalnim institutima je zasnovana na očiglednom koristoljublju nekih pojedinaca koji imaju svoj lobi u Vladi i da se, ako ne može denacionalizacija milom, onda izokola ona izvrši, pa čak i da budući objekat koji se ne vidi bude rod, a hipoteka postane hartija od vrednosti. Ovo nije zakon koji reguliše hipotekarne založnice.
Znači, sve ima da se pregazi, sve ima da se poništi u pravnom sistemu, pa čak i tradicionalni principi rimskog prava.
Samo da se ostvari nečiji interes koji se ovde predstavlja kao nešto evropsko, nešto svetsko, nešto moderno itd. Naravno, mi za ovakav predlog zakona nećemo da glasamo i zato posebno insistiramo na ovih sedam-osam prvih amandmana, gde se sukobljavamo sa Vladom u teorijskom smislu reči i želimo da pokažemo na ovih nekoliko amandmana prave namere i interesnog lobija koji stoji iza Vlade i koji gura ovaj koncept, i da samo potvrdimo onu našu tezu koju smo u načelnoj raspravi rekli, da Srbija jeste interesantna, jer nepokretnosti nisu u značajnoj meri opterećene hipotekom, kao što je slučaj sa Zapadnom Evropom, gde je svaki kvadratni santimetar nekoliko puta opterećen.
Vodite računa vi koji činite većinu, jer ako ne verujete meni, idite do pravnog fakulteta, jednog, drugog, ima ih pet, imamo i privatni, pitajte da li je moguća ovakva hipoteka kako vlada Vojislava Koštunice gura. Ona gura nešto gazeći osnovne principe prava koji postoje vekovima. Samo da vas podsetim, ovo što se gura od strane Vlade ovim predlogom zakona, to bi bilo, da se slikovito izrazim, za one koji imaju neke veze sa građevinom ili da imaju neku građevinsku struku, to bi bilo kao da ministar građevine dođe ovde i kaže, znate šta, prvo moramo da krenemo od gromobrana na krovu, pa u završnoj fazi ćemo da krenemo sa kopanjem temelja.
(Predsedavajući: Vreme.)
Upravo se radi o ovoj operaciji koju pokušavamo ovom raspravom da žigošemo, da skinemo ovu prašinu i da svakome bude jasno i da svako ponese deo odgovornosti kada bude glasao za ovakav predlog zakona.