Pravilo je da se Ustav poštuje, a da se zakoni primenjuju. I dobro je što je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu u prvoj rečenici rekao da je ovaj predlog zasnovao na odredbama Ustava i zakona. Dobro je što je predsednik poslaničke grupe DOS takođe rekao da je današnja tema Ustav i zakon, ali ustavnost i zakonitost ne poznaje kategoriju selektivne primene Ustava, odnosno selektivnog poštovanja odredaba Ustava i selektivne primene pojedinih odredaba zakona.
To znači da ukoliko 20 poslanika koristi pravo koje im Ustav garantuje, da podnesu predlog da se izglasa nepoverenje Republičkoj vladi, i to bude potpuno u skladu sa Ustavom, to mora da bude na dnevnom redu, i onda ne može neko da kaže - niste glasali za tu vladu, nemate pravo da podnesete taj predlog. Nažalost, ovde je većina glasala povodom nečega gde nije ni moglo da se glasa.
Ovo pričam više zbog doslednosti u poštovanju Ustava i primeni zakona, da znamo na kom se terenu nalazimo. Nekada je bilo pravilo da revolucija jede svoju decu, danas je pravilo da revolucija gazi svoju decu. Pokriće za ovo nalazi se pre svega u činjenici kako su neke sudije (ne svi ovi od broja 1 do 35) vraćene u sud zahvaljujući tome što je doneta odluka o stavljanju van snage odluke o njihovom razrešenju.
Koji je bio osnov za tu odluku - ne postoji osnov. To je isto kao kada bi sada Narodna skupština, mimo Ustava, mimo zakona, našla neki sebi prepoznatljiv osnov revolucionarne pravde o emocijama određenog pojedinca i takođe stavila neku raniju odluku od pre 20 godina van snage.
Ovo sve navodim zbog toga da znamo na kom se terenu krećemo, kako je pravo rastegljivo, i kako zavisi od većine i poštovanje Ustava i primena zakona, a u ovoj sali najviše zavisi od ovih kartica koje se nalaze u ovim jedinicama za glasanje.
Dakle, čuli smo od predlagača ove odluke; predlagač je Odbor za pravosuđe i upravu, međutim ne znamo ko je pokrenuo postupak pred tim odborom.
Postupak je pokrenuo neovlašćeni, a to je ministar pravde. On po odredbama Zakona o sudijama nema to ovlašćenje. On ima neka ovlašćenja samo povodom pitanja pravosudne uprave, a to je lični list, član 68, sudski poslovnik, član 70, i nešto što se tiče posledica nadzora iz člana 72. U tim odredbama nema njegovog ovlašćenja da može da inicira postupak pred Odborom za pravosuđe i upravu. Znači, postupak je neovlašćeno iniciran pred ovim odborom.
Odbor je predložio i verovatno je osnov za ovakvu odluku pronašao u nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. To je ona prethodna tačka dnevnog reda. Zašto je našao osnov u nacrtu i to nije prvi put. Gašo Knežević je nalazio osnovu u prednacrtima zakona koji ni danas nisu doneti. On se pozvao samo na član 63. Zakona o sudovima i, vidite, pomenuo je Službeni glasnik 63/01; zaboravio je predlagač, obzirom da je bila velika brzina u pitanju, da su i 2002. godine izvršene izmene Zakona o sudijama, pa nije imao vremena to da navede.
Naravno, u obrazloženju predlagač ide dalje. Navodi da su određene odredbe Zakona o sudijama koje regulišu razloge za prestanak sudijske funkcije imperativne prirode i, naravno, pošto su imperativne prirode onda stvarno čudi ovo što je napisano pod brojem 21, da je taj čovek ispunio uslove za starosnu penziju još 16. avgusta 2000. godine.
U onom prethodnom Zakonu o sudovima mogla su da se izvrše razrešenja, odnosno prestanak sudijske funkcije zbog ovog razloga, po mnogo jednostavnijoj proceduri. Međutim, tada to nije urađeno. Nije urađeno ni 2001. godine. Zašto? Zato što su te sudije tada bile potrebne. One su morale da završe neke poslove, pa onog momenta kada su te poslove završile, kada su pogrešno shvatile šta su DOS-manlije razumele pod samostalnošću i nezavisnošću sudstva, onda su došle pod udar Ustava i zakona, mimo ovlašćenog predlagača, po jednom hitnom postupku. Taj postupak je toliko hitan, da može da se vidi što lica koja su navedena od broja 26. do 32. nemaju datum kada su ispunila uslove za starosnu penziju.
Interesantna je i tačka 2. navedene odluke. Ovo verovatno niste imali prilike do sada da čujete, da se ovako formuliše jedna odredba. Kaže - kako su ove sudije ispunile uslove za prestanak sudijske funkcije - a zakon zna termin "razlog", a ne "uslove". Dalje, kaže - sudijska dužnost im prestaje od dana stupanja na snagu ove odluke. Kada je to? Mi imamo samo tačku 3. koja kaže da se ta odluka objavljuje u "Službenom glasniku". Imamo član 64. Zakona o sudijama koji kaže, odnosno ukazuje koji je to dan kada je prestala sudijska funkcija. Naravno, postavlja se pitanje, šta je sa minulim radom od dana ispunjavanja uslova za odlazak u penziju do današnjeg dana? Šta je sa tim presudama; odlukama; u čijem donošenju su učestvovale ove sudije?
Naravno, to su sve neke teme i neka pitanja na koja u ovom trenutku može da da odgovor samo parlamentarna većina, ali bez obzira kakav se odgovor danas bude dao svi moramo da budemo svesni da tako formiramo jednu praksu. Formiramo praksu koja nas obavezuje, neće biti moguće da za vreme važenja jednog zakona i istih odredaba Narodna skupština postupa različito u identičnim situacijama. Usvajanjem ove odluke mi danas upravo to manifestujemo i dokazujemo, da postupamo na različit način u potpuno istoj situaciji.
Sledeća stvar koja je takođe bitna, ako Veliko personalno veće nije moglo da ispuni svoje funkcije, niti da obavi poslove iz svoje nadležnosti, a to su oni prethodni poslovi dok ne dođe predlog, odnosno odluka predsednika Vrhovnog suda pred Odbor za pravosuđe i opštu upravu, postavlja se pitanje, ko je odgovoran za to? Neko mora biti odgovoran, tim pre što smo čuli ovde da postoje imperativne norme nekih zakona. Na to, naravno, nismo dobili odgovor. Dobili smo nešto što je samo insinuacija, odnosno povod da shvatimo da postoji neko opravdanje, da se Vrhovni sud i Veliko personalno veće bavilo sobom, ustavnošću i zakonitošću nekoliko odredbi zakona, a nije ispunilo svoju obavezu, niti je obavilo posao iz svoje nadležnosti.
To ne može biti opravdani razlog za Narodnu skupštinu i to je u suprotnosti sa obrazloženjem ove odluke. Obrazloženje ove odluke i razlozi koje je naveo predsednik Odbora su potpuno u suprotnosti. Ne zna se šta nas ovde obavezuje, čemu da poklonimo veru, da li napisanom obrazloženju ili usmenoj reči predsednika tog odbora. O tome mora da se vodi računa, jer u protivnom dolazimo u situaciju da Narodna skupština odlučuje od slučaja do slučaja i ne prerasta u organ koji poštuje Ustav i zakone, nego postaje organ koji poštuje samo mišljenje jednog dela narodnih poslanika koji u određenom trenutku može da bude većina. Tako Narodna skupština ne bi smela da radi, jer bi bila loš primer ostalim institucijama i organima.
Onaj koji se igra sa Ustavom i sa zakonom preuzima veliki rizik. Morate da znate jednu stvar, odredbe zakona koje nisu u saglasnosti sa Ustavom ne mogu nikada da proizvedu pravno dejstvo koje obavezuje, bez obzira na identifikacione kartice. Ukoliko se tako gazi Ustav, onda se dolazi u ovu situaciju u kojoj se danas nalazimo.
Znači, ljudi koji su pomogli svojim velikim stažom, omogućili da zaživi od 25. januara 2001. godine kako-tako to naše sudstvo, sada nisu više potrebni, sada će doći neki pripravnici na njihova mesta, neki eksperti bez dana radnog staža, što je postao manir od kada je DOS na vlasti. Krenuće se sa primenom zakona. Znate i sami kako će oni da primenjuju te zakone.
Na samom kraju, niko ne brani ove sudije. Ako je ispunio uslove za starosnu penziju i treba da ide u starosnu penziju? Ako je te uslove ispunio 2001. godine, zašto tada nije otišao u penziju? Koji je to razlog bio da čeka do današnjeg dana? Da li je možda razlog bio taj što je član Društva sudija, što je podoban, što može da sprovodi revolucionarnu volju, što zna da uobliči i okrene koji član zakona?
Svetli primer toga vam je Zoran Ivošević koji je bio koordinator u Vrhovnom sudu, zadužen za sve procese pred tim sudom gde se vrši politički progon neistomišljenika. Skupljena je dokumentacija i ima puno odluka i ima puno svedoka o njegovom uticaju iz suda na sudska veća i na neke kolege koje su učestvovale u nekom postupku. Svima koji su učestvovali u tim nečasnim poslovima, zapamtite, prestala je sudijska funkcija i nisu u profesionalnim krugovima doživeli tu satisfakciju da ih više bilo ko poštuje. Vodite računa kada stručno obrazlažete nešto ovde, ovde se sve beleži, sve se pamti. To pravi čoveka i kao ličnost i kao profesionalca u nekoj oblasti. Hvala.