Taj predlog držim u ruci neprekidno. Gospođo, nema potrebe da se uzbuđujete. Jer pazite, ovde postoji jedan član koji praktično onemogućava bilo koga ko želi da pruža usluge fiksne telefonije da realizuje svoju obavezu. Evo da vam pomognem, pošto očigledno malo ko čitao ovaj zakon.
Recimo, kod zaštite korisnika, imaju pravo da budu obavešteni i da dobiju kompletan listing, da se tačno zna po računu koliko je razgovarao, s kim, koji je broj okrenuo itd. E sada, to je član 92. tačka 2). Vidite, to je moguće samo na onim Alkatelovim centralama. Ne na onim što imamo DKTS, neke stare GTI i ona naša koja nije razvijena, to treba da znate. Postojao je projekat naše domaće telefonske centrale koji nije razvijen i mi treba odmah da postavimo pitanje - zašto taj projekat nije razvijen, ko ga je razvijao?
Vidite, na ove tri centrale, stare, nemoguće je da se očita broj; može da se vidi broj impulsa itd, ali da se vidi listing - koga je zvao, sa kim je razgovarao, koliko je to trajalo - to je nemoguće. I onda, dolazimo do zaključka da su zakon pisali ljudi koji ne poznaju faktičko stanje. Znate, sada su krenule neke centrale, sada se nešto radi, prave se neke mikro lokacije po Beogradu, obezbeđuju se neki lokaliteti za montažu novih centrala. Ali, zamislite šta se desilo - centrala će da se završi u Braće Jerković, ali neće pošta smeti da priključi nikome telefon. Zašto - jer je projektovano za neselje koje je bespravno podignuto, a ministar Šumarac kaže da je krivično delo ako da neko infrastrukturni priključak nekome ko je izgradio objekat bez dozvole.
Molim vas, o čemu mi to pričamo? Pričamo o tim budalaštinama u zakonu, koje su navedene ovde i traže od nas da se ponašamo po budalaštinama. Pa nećemo mi sa budalaštinama da imamo problema, potpuno ste u pravu.
Dalje, mi smo pre nekoliko dana razgovarali o Zakonu o izgradnji objekata. Nigde se nije pojavilo odobrenje o izgradnji kao složeni upravni akt, upravo zbog "Telekoma" i onoga ko treba da razvija našu fiksnu telefoniju. Mi sada imamo faktičku situaciju da jedan daje građevinsku dozvolu za građevinski objekat, drugo ministarstvo ili organ uprave drugu dozvolu za tehničku dokumentaciju. I šta se dešava: kada onaj projektuje tehnički deo, on ne zna odakle mu ulaze kablovi. To treba da se razreši. To naša ministarstva nisu razrešila, nego "čupaj uši, krpi...", snalazi se u "Telekomu". To su neki problemi o kojima treba da se priča, a ne o agenciji, a ne o proizvođačima opreme koja će da se ugradi ovde na ovom našem tržištu.
Srbija nema spejs-šatl pa joj ne treba ni NASA. Šta će nama za dva miliona priključaka agencija? Regulatorno telo, kako reče onaj sui generis - koji sui generis, zašto poseban organ - poseban organ koji će da piše sam sebi propise, sam da sprovodi nove monopole? O tome ćemo kasnije, kada bude amandmana, sve tačku po tačku da objasnimo, zašto je koncept agencije pogrešan, ne dozvoljava razvoj, nego zadovoljava nečije interese, i to odabrane interese nekih provajdera i budućih davalaca nekih novih usluga koje treba da se razviju za godinu-dve dana.
Ovaj je zakon je zakon protiv "Telekoma" i naš "Telekom" ne spasava nijedna odredba iz prelaznih i završnih odredbi ovog našeg predloga zakona. Naravno, mi nismo za to da monopol ostane kod "Telekoma". Pitanje je da li monopol kod "Telekoma" i postoji posle svojinske transformacije i novih poteza svojinske transformacije? Pitanje je zašto ovim zakonom nije rešeno do kraja antimonopolsko ponašanje na tržištu?
Nema odredbi, ovde ima samo šarene priče o borbi protiv monopola. Ovde su načela data kao lepe želje. Gotovo 50% načela, navedenih u ovom zakonu, nalaze se u dva člana, jedan se tiče telekomunikacija, a drugi radio stanica. Dati su kao obične lepe želje, koje nikoga ništa ne obavezuju, a ono što može da liči na načelo, nije do kraja sprovedeno u odredbama ovog zakona.
Ovaj zakon praktično znači da Ministarstvo neće da radi poslove iz svoje nadležnosti, već će to da radi agencija, a nju neće moći niko da kontroliše. Šta će da se desi sa našim razvojem - naš razvoj će da stane. Zbog čega će da stane - evo da vam objasnim - iz prostog razloga što mi iz ovog zakona ne vidimo budućnost razvoja telefonije u našoj zemlji. Delovaće vam malo čudno. Obično se donosi propis kao opšti akt, pa iz njega izviru neki programi, pravci, ciljevi itd. Ovo je jedan od retkih zakona kome je morala da prethodi neka strategija ili neki program, ali jasna vizija šta to Srbija hoće. Da li Srbija želi - svaka kuća fiksni telefon; da li Srbija želi - tri, četiri nosioca posla fiksne telefonije; pa neka bude i elektroprivreda, pa neka bude i železnica, pa neka budu i drugi?
Ne ulazimo u nerešeno pitanje da li je to koncesija, licenca, odobrenje, dozvola ili sertifikat? O tome ćemo kasnije. Znači, ne ulazimo u te stvari, o tome ćemo da pričamo kada dođu ti članovi. Ali, sa ovom grupom amandmana koje smo podneli želimo da vam pokažemo koliko je besmislen ovaj koncept razvoja, odnosno ne samo razvoja, koliko je besmislen koncept uređenja u oblasti telekomunikacije.
Ako neko smatra da osnivanjem agencije može da se spreči nešto negativno što postoji u ministarstvima - a zna se kod radio frekvencija ko pravi plan, ko pravi mrežu prostiranja itd, zna se da, pre nego što želiš da dobiješ dozvolu, moraš da obiđeš tri-četiri adrese, jednu u RTS-u, sve se to zna - ali, ako neko misli da to može da spreči putem agencije, grdno se vara. Tu je problem poštovanja, primene zakona, i očigledno moralni problem.
Taj problem stoji, pa bilo u ministarstvu, bilo u agenciji. Mi zastupamo jedan drugačiji koncept, gde se osnovna prava i sve ono što je značajno, načelne prirode, reguliše ovim zakonom, a sve stručne stvari prepuštaju ministarstvu nadležnom za telekomunikacije, počev od standarda, preko inspekcijskog nadzora, kontrole, pripreme materijala itd.
Smatramo da treba posebno da se izdvoji iz toga komisija za telekomunikacije, koja bi radila nekoliko vrlo precizno određenih poslova. Jedan je da raspisuje javno nadmetanje, da dodeljuje licencu, odobrenje ili kako to budemo nazvali i posebno da ima nadležnosti u pogledu suzbijanja monopola, jer ovde do kraja nije završeno pitanje monopola. Ovde se agencija javlja kao prvostepeni, drugostepeni i kao trećestepeni organ i kao organ koji svojim odlukama pravi pravo. To je nešto nemoguće.
Posebno ćemo da pričamo o obimu prenošenja javnih ovlašćenja na agenciju: ona sama sebe finansira, sama sebi donosi propise, sama odlučuje kako će da primeni propise. Što se tiče Narodne skupštine i svih onih koji se bave politikom, bolje to neka bude u Ministarstvu, u Vladi, makar se menja na četiri godine i znamo ko je odgovoran, nego s mame na tatu, na neku agenciju koju niko živ ne može kasnije da iskontroliše, niti da pozove na odgovornost.