Ove odluke spadaju u deo posla koji Narodna skupština Republike Srbije mora da uradi po zakonu koji je usvojen prošle godine. Doduše, ovaj posao radimo sa velikim zakašnjenjem i, rekao bih, pod pritiskom javnosti.
Ako se imaju u vidu ovlašćenja ovog saveta, tome doda i ovo stanje, sledi zaključak da podobni kandidati treba da budu izabrani, da se formira savet i da se zavede red, pre svega među nedisciplinovanim medijima. To su oni mediji koji pokažu iole spremnosti da kroz etar prikažu neku sliku koja nije po volji vlasti, nije po volji DOS-u.
Naravno, ideja je da to sve bude u skladu sa zakonom, preko Saveta koji će da raspodeli frekvence, prava, razgradi monopole, uspostavi nove monopole. To je svrha ove brzine sa zakašnjenjem, pošto bi tako moglo da se definiše.
Kada se pogleda šta je to predloženo i ko bi trebalo da bude član, nepogrešivo može da se utvrdi da ovaj savet čine nevladine organizacije, 70% predloženih kandidata su ili na čelu neke nevladine organizacije ili blizu neke nevladine organizacije koja ima dodirnih tačaka sa slobodnim i nazovinezavisnim medijima, mada ta kategorija ne postoji. Očigledno, sledi raščišćavanje, uskraćivanje dozvola, uspostavljanje novih regionalnih, pokrajinskih, lokalnih, pa i globalnih medija, barem kad se tiče prostora Republike Srbije.
Ovi ljudi, u kombinaciji malo struke iz oblasti novinarstva i malo struke iz oblasti tehnike koja je neophodna, treba da zavedu red, da smanje broj elektronskih medija na neku razumnu meru. Naravno, princip tog smanjenja će biti naklonost, podobnost, ko je glavni finansijer kog medija, kako je obezbedio kamere, gde je išao po sredstva za predajnik, ko mu je obezbedio predajnik, ko se reklamirao u kampanji, na kom mediju, koji medij je doslovno primenjivao sve mere iz Naredbe o posebnim merama za vreme vanrednog stanja i posebno mere Biroa za komunikaciju Vlade Republike Srbije.
Znači, ono što nije moglo u skladu sa zakonom i propisanim rokom, sada u uslovima vanrednog stanja može da se završi po hitnom postupku. Sada postoji čak i opravdanje ukoliko neki mediji izgube dozvolu, jer ta oblast nije bila regulisana, pa su bile i ružičaste televizije, onakvi mediji, onakve radio stanice, pa su se mešali programi i sve se to izbrkalo, a sada će to ovaj savet da dovede u normalno stanje.
Nisam pristalica neke terminologije koja je korišćena za proteklih 10 godina - neće nastupiti medijski mrak, kako je nekada bilo govora iz razloga što Internet čini svoje, iz razloga što je Srbija mala zemlja, iz razloga što sloboda štampe i klasična sloboda ne može nikako da se ugasi, jer se pravo na izdavanje novina i publikacija ostvaruje podnošenjem obične prijave da se to registruje, tako da postoji mogućnost da se čuje i ona druga strana.
Ono što zabrinjava, to je da zahtev za medijskom dominacijom, zahtev za obezbeđenje medija kao sredstva za mentalnu manipulaciju, sada dobija svoje posebno opravdanje, a objektivnost i zakonitost rada budućeg saveta se opravdava sastavom, a tu su predstavnici nevladinih organizacija.
Neću da upotrebim jednu reč, koju je upotrebio gospodin Mićunović, a ona je vrlo slikovita, nije uvredljiva, ali da ne bih rizikovao opomenu, neću je upotrebiti. Predstavnici, najviđeniji članovi nevladinih organizacija su upravo ljudi koji pokazuju natprosečnu upornost u zaštiti pojedinog prava ili jedne slobode. To je po nekoj definiciji.
Doduše, kod nas je status nevladinih organizacija vrlo problematičan, obzirom da se one finansiraju preko budžeta; pa, jednostavno, babe i žabe ne idu zajedno i verovatno 60% tih nevladinih organizacija ne bi mogle da imaju taj status, ali mi ih tretiramo kao udruženja građana, nešto što svako ima pravo da osnuje u skladu sa Ustavom, da prijavi i da otpočne da radi.
Ovde su predstavnici onih nevladinih organizacija koje su podržavane iz inostranstva, ali ne zbog one upornosti u zaštiti nekog prava, nego zbog potrebe, u jednom periodu, da se stvori medijska atmosfera i raspoloženje u javnom mnjenju da su svi protiv nečeg, i kada to protiv dolazi sa više strana, onda se stvara utisak da su svi protiv nečega.
Tu upornost nevladine organizacije, a pre svega mislim na članove tih nevladinih organizacija koji su predloženi ovde, naravno, nisu mogli da sakriju. Oni su za proteklih nekoliko godina pokazali političku opredeljenost, da ne mogu da budu objektivni, dokazali da su opredeljeni, na kojoj se strani nalaze, kako shvataju demokratiju i šta misle o ljudskim pravima.
Predstavnici medija, prestavnici nevladinih organizacija koji su tako imenovani ovde da predstavljaju te asocijacije su u stvari ljudi koji su obezbedili sredstva iz inostranstva za jednu logistiku koja je bila neophodna pre nekoliko godina ovde; prikazivali su nam ljudska prava i demokratiju u jednom svetlu, a kada su njihovi simpatizeri došli na vlast više ništa što su ranije pričali nije važilo, jer sada važe neki drugi propisi, neka druga načela rada.
Nema više opšteg bunta, nema više onog patološkog zahteva da se zaštiti ljudsko pravo, već se kaže da je situacija teška, treba imati razumevanja za novonastalu situaciju, raščišćava se nešto od pre Tita i potrebno je vreme, nalazimo se u tranziciji, i još puno insinuacija koje mogu da posluže ili da prevare nekoga da se radi o nečemu što je ozbiljno.
E, ta grupa se skupila sada na jednom mestu i ona treba da zavede red u medijima, a taj red će biti podobnost samo DOS-u; ti mogu da rade, drugi će biti zatvoreni ili utišani ili će im biti smanjena vidljivost; i, naravno sa drugim odredbama na kojima će oni da insistiraju iz onog osnovnog zakona, biće zatvoreno za drugačije mišljenje i građani Srbije će biti, moram da kažem, u tom mraku koji ste prizivali.