Navodno samo jedna promena - određuje se duži rok, navodno zbog komisije, zbog berze, zbog berzanskih posrednika, a u suštini ne stoje razlozi koje je naveo predstavnik Vlade da su to bili razlozi koji su motivisali Vladu da predloži ovu izmenu.
O čemu se radi? U tom zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata postoji član 265. koji doslovce glasi - da taj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ", a primenjivaće se posle isteka šest meseci, sada znači 10 meseci. To znači da se ovaj zakon koji mi danas menjamo još uvek ne primenjuje.
Predstavnik Vlade je samo u jednoj stvari bio u pravu kada je rekao - praktično taj zakon koji mi menjamo danas je neprimenjiv i dobro je što je Vlada primetila da je to neprimenjiv zakon, jer kada je on septembra, oktobra prošle godine usvajan u Saveznoj skupštini, tada je bilo dosta primedbi na tekst Predloga zakona, jer osim tih pravno-tehničkih i jasnih političkih nedostataka, taj zakon je imao jedan fundamentalni nedostatak, otprilike kao kada nešto padne sa Marsa na ove naše uslove i naše prilike - praktično je neprimenjivo.
Naravno, većina onih na koje se odnosi ovaj zakon ne mogu da ispune uslove da bi radili po tom zakonu. Očekivanje je bilo da za šest meseci može nešto da se uradi. Na žalost, ne može da se uradi i ono što je predstavnik Vlade najavio za oktobar mesec je prava tema o kojoj mi treba da pričamo.
Mi praktično danas odlažemo primenu zakona za još četiri meseca, jer ukoliko se ova izmena ne usvoji od 1. juna ovaj zakon treba da se primeni, a on je neprimenjiv. Naravno, Vlada koristi neke izgovore i moram da navedem te izgovore. Tako, kaže se - nije izvršen izbor članova Komisije za hartije od vrednosti; pa ko je odgovoran što nisu izabrani, zašto bi Narodna skupština trebalo da amnestira onoga ko je odgovoran, ukoliko nije promenjen sastav?
Dalje, u tom roku je ta komisija bila dužna da se organizuje i da svoje opšte akte usaglasi sa odredbama zakona, a još se ne primenjuju i ko je kriv?
Zatim, što se tiče člana 256. tu se dotiče pitanje berzi, a šta su to berze morale da urade u roku od šest meseci, da se organizuju, da visinu svog osnovnog kapitala i svoje opšte akte i poslovanje usklade sa tim zakonom koji se ne primenjuje, koji je stupio na snagu ali se ne primenjuje. Zašto mi sada da legalizujemo stanje da neko nije hteo za šest meseci da se organizuje i uskladi sa zakonom? Da li smo mi za to ovlašćeni? Nismo.
Šta su sankcije ako to neka berza ne uradi? Sankcije su u stavu 3. gde se kaže - berzi koja ne postupi na način propisan stavom 1. ovog člana, Komisija za hartije od vrednosti oduzeće dozvolu za rad i pokrenuće postupak likvidacije. Problem je što ni taj deo tog člana nema ko da sprovede. Ko je odgovoran? Država. A koja? Savezna, državna zajednica, Republika Srbija, sasvim svejedno. Verovatno je to i sigurno Republika Srbija.
Potom, član 257. odnosi se na berzanske posrednike. Oni su imali rok da svoju organizaciju, opšta akta i poslovanje usklade sa odredbama tog zakona u roku od šest meseci, ukoliko to ne urade sledi sankcija, a to je oduzimanje dozvole za obavljanje delatnosti berzanskog i dilerskog društva i pokretanje postupka likvidacije. Slična odredba postoji kao obaveza prema bankama, ukoliko žele da učestvuju na tržištu hartija od vrednosti, moraju da usaglase i svoje akte i visinu svog osnivačkog kapitala, a one sve ispunjavaju uslove, jer, prema Zakonu o bankama, nemoguće je da taj uslov ne ispune koji je niži, a traži se za trgovinu hartija od vrednosti.
Možda najvažnija odredba, to je član 263. tog zakona, koja kaže - propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci. To su oni propisi, pre svega podzakonski akti, koje treba da donese nadležni organ određen Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i to je centralno pitanje, to su ti pravni i stručni nedostaci i ovog predloga zakona i osnovnog teksta zakona koji se još ne primenjuje.
Moram da ukažem na još jednu činjenicu, gde se istopio taj reformski kurs, gde se istopila ta brzina sa kojom se hvata priključak, zar je moguće da oni koji su dobili sve moguće pohvale da su u tranziciji najbolji, produžavaju rokove zbog sebe, jer oni nisu ispunili obaveze koje su sami sebi propisali.
Niko nije zasmetao Vladi Republike Srbije, opozicija, ni Narodna skupština nije predstavljala nikakav problem, ni kod Ustavne povelje, ni kod činjenice da mnoge nadležnosti i mnoge institucije sa saveznog prelaze na republički nivo. Ko je kriv što ovo nije urađeno? Ne treba da podržimo ovaj predlog zakona, već treba da pozovemo Vladu na odgovornost.
Moram da kažem da, bez obzira kako mi odlučili o ovom predlogu zakona, posledice su iste. Paralela sa tim je Zakon o radiodifuziji. Svi mogući rokovi su istekli, bili su propisani zakonom, da se izabere Savet radiodifuzne agencije, pa je nakon proteka tih rokova taj posao završen.
Ukoliko se ne usvoji ovaj predlog zakona, praktično se ne primenjuje ono što se i nije primenjivalo, nema štetnih posledica, nastavlja se po zakonu koji je donet praktično još 1993. i 1994. godine.
Zato i nije potrebna neka naročita hitnost da se ovaj zakon usvoji, već ukoliko postoje primedbe, a siguran sam da postoje primedbe za ova materijalna rešenja u Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, i to veliki problemi postoje u tom zakonu koji se još ne primenjuje, dajte da se taj zakon promeni kompletno, da se usaglasi.
Jer postoji jedan problem, ako se sve prenese Komisiji za hartije od vrednosti, onda nema te kontrole koju Vlada traži. Vladi je potrebna kontrola, a Komisija za hartije od vrednosti izdaje i saglasnost i dozvole, odobrenja, kreira taj sekundarni novac na našem finansijskom tržištu. Ta komisija očigledno po tom Dinkićevom zakonu o tržištu hartija od vrednosti je daleko od Vlade Republike Srbije i zato je potreban novi zakon da se ona približi, da ne bude toliko samostalna, da ne kreira novac, jer za ekonomsko stanje u državi odgovara Vlada, a komisija koja nije pod kontrolom Vlade, nekom pristojnom kontrolom i koja je udaljena od Vlade, može da izazove ne samo inflaciju, nego i druge mnogo teže posledice.
Znači, najbolje bi bilo da se ovaj predlog zakona povuče, pa neka Vlada izađe sa kompletno novim tekstom Predloga zakona koji je prihvatljiv u ovim uslovima, možda nije MMF-u, možda nije nekim drugim institucijama. Zapamtite, slična je galama bila i oko Zakona o sprečavanju pranja novca. Da li neko danas priča o tom zakonu i da li neko zna koje su pravne posledice i rezultati primene tog zakona?