Ovaj amandman se odnosi na član 183a - neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava. Evo nekoliko primera za ovo krivično delo, i šta bi značila obavezna primena ovoga što se dopunom ovog zakona ugrađuje. To je krivično delo, ko neovlašćeno, u celini ili delimično, reprodukuje, prikaže, izvede, predstavi, prenese izvođenje, umnoži, stavi u promet, emituje, da u zakup ili na drugi način iskoristi, naravno neovlašćeno, tuđe autorsko delo. Tuđe autorsko delo je film. Tuđe autorsko delo je sve ono što je snimljeno na jednom CD-u. Ukoliko se taj film stavi na filmsku traku i prikaže, a da prethodno neka televizija nije zaključila ugovor sa distributerom i autorom, to prikazivanje na Televiziji "Politika", Televiziji PINK ili na bilo kojoj televiziji je neovlašćeno korišćenje tuđeg autorskog prava.
Za tu situaciju nam Vlada predlaže da to prihvatimo. Obavezno ide ova mera, a ona bi otprilike glasila, i po logici stvari bi se izvršila na sledeći način - predmeti krivičnih dela iz ovog člana i sredstva za njihovo izvršenje oduzeće se. Znači, oduzima se ta kaseta ili taj CD, na kome je neovlašćeno smešten film koji je prikazan, ali verovatno i sva emisiona tehnika jedne televizijske stanice.
Možda je ovo komplikovano da se shvati. Ukazaću na drugi primer. Ukoliko neko uzme i na jednom CD-u nareže nekoliko pesama različitih pevača, a nema saglasnost autora i pusti u svom kafiću, ovlašćeno službeno lice može da dođe i da kaže: "Ne, ti neovlašćeno koristiš tuđe autorsko pravo, i zato što koristiš tuđe autorsko pravo, oduzima ti se taj CD, oduzima ti se pojačalo, zvučnici itd".
Tako će to biti, ukoliko usvojimo ovo što nam je Vlada predložila. A ukoliko se to prepusti sudiji, onda bi sudija procenjivao šta treba da se oduzme kao vid te mere, pod kojim uslovima, a sigurno bi i sudska praksa u oblasti autorskih prava zauzela jedan čvršći stav, radi objektivne, nepristrasne i uvek iste primene ove odredbe zakona.
Na ova dva primera sam pokušao da vam dokažem koliko je besmisleno ukoliko se na ovakav način pooštrava kaznena politika. Ona postaje tragikomična. Na bazi ovog člana i ove mere, sve televizije, sve radio-stanice, sve kafiće u ovoj zemlji možete da zatvorite već sutra.
Ne verujem da je cilj predlagača da se zatvori sve. Verovatno selektivno nešto da se pozatvara, to jest da moji žive, a tuđi neka crknu. Otprilike to je to, pošto je to kontratolerancija kod nas. Ali, nemojte da prihvatamo ovo. Vidite da nas ova vlada vara. Podmetnuće nam kukavičija jaja. Ispadamo mi smešni. Sudije nam se smeju kada pročitaju šta je Narodna skupština izglasala. Još se nije smirio onaj smeh u tužilaštvu da Vlada bira zamenike javnih tužilaca. Bili su ovde da polažu zakletvu, a ljudi su se krstili i kažu: "Aman, šta radite u ovoj skupštini, pa ovo nikada nije bilo, niti će biti". Vodimo računa. Bolje prihvatite ovo sada, nego kroz dva meseca pod nekim pritiskom. Ovi iz DSS-a sigurno će da vas prijave.

Prilikom prethodnih izmena i dopuna Krivičnog zakona, verovatno i nesvesno, mada smo upozoravali, desilo se to da je kada su u pitanju računari i ta tehnika predviđeno nekoliko krivičnih dela, koja u suštini predstavljaju jedno krivično delo. Suštinske razlike između krivičnog dela obuhvaćenog članom 186a i 186v skoro da i nema, jer se radi o neovlašćenom korišćenju računara i računarske mreže i prouzrokovanju odgovarajuće štete na računaru i računarskoj mreži.
U pitanju je neozbiljan predlog predlagača i vašu pažnju bih skrenuo na ovaj član da ukažem da se ovom dopunom praktično ugrađuje novi stav 4. koji glasi: "Uređaji i sredstva kojima je učinjeno krivično delo iz stava 1. ovog člana, koji su u svojini učinioca, oduzeće se". Tu je napravljena razlika. Znači ne oduzimaju se predmeti i sredstva koji su upotrebljeni, bez obzira čije su vlasništvo, nego samo ukoliko je to u svojini učinioca ovog krivičnog dela.
A kako se ovo krivično delo izvršava? Ako neko ošteti, prikrije, izbriše,izmeni i na drugi način učini neupotrebljivim podatke ili program u jednom računaru. Znači sredstvo izvršenja ovog krivičnog dela je neka druga računarska oprema, pa čak i obična disketa ili običan CD, pa čak ne mora ni to, nego pristup internetu i ulazak u kompjuter nekog drugog korisnika.
Oduzimanje je vezano samo za izvršioca i ukoliko je on vlasnik te opreme kojom je izvršio to krivično delo, ali mi smo danas svedoci činjenice da postoje posebne firme koje se bave proizvodnjom virusa i programa, antiprograma, koji imaju zadatak da uništavaju baze podataka drugih korisnika, tako da se kao izvršilac javlja pojedinac - fizičko lice, ali to on čini u ime i za račun svoje firme, organizacije, ili jednog sistema.
I, evo, na ovom primeru vidi se stvarno besmislenost obaveznog izricanja ove mere, jer ova mera se praktično odnosi samo na izvršioca, vezana je za učinioca dela, a ne univerzalno za sredstvo izvršenja krivičnog dela. A praksa pokazuje da po pravilu ova krivična dela vrši pojedinac, kao deo jednog sistema, jedne firme koja želi ulaskom u podatke konkurenta da načini štetu konkurentu - fizičko lice je instrument nekog pravnog lica.
Zato je potrebno da se ovaj amandman usvoji i da se prepusti sudiji koji sudi u konkretnom predmetu da proceni da li da se oduzimaju predmeti, kome se oduzimaju predmeti, kada i pod kakvim uslovima, jer mogućnost izvršenja ovog krivičnog dela podrazumeva da se koriste različita sredstva: od sredstava beznačajne vrednosti jedne flopi diskete, do čitavog računarskog sistema koji vredi nekoliko desetina hiljada evra.
To najbolje može da proceni sudija koji ima sve činjenice, ima uvid u sve okolnosti pod kojima je izvršeno krivično delo, a ovakvo zacementirano obavezivanje je apsolutno suprotno, jer se ne postiže svrha zbog koje je ovo i predviđeno kao krivično delo. Uostalom, sva ova krivična dela vezana za korišćenje računara su tako loše postavljena u našem Krivičnom zakonu da će praktično ove odredbe biti neprimenljive u praksi.

Ovim članom Predloga zakona praktično se stvara veća šteta nego što se štiti nešto u pravnom poretku. O čemu se zapravo radi?
Da bi me poslanici shvatili, iskoristiću dva konkretna primera, naravno iz perioda kada to nije bilo krivično delo.
Prvi primer odnosi se na Republičku izbornu komisiju, septembra, oktobra, novembra i decembra prošle godine. Znate i sami da smo kao članovi Republičke izborne komisije, a ja sam to bio, bili u jednoj neprijatnoj situaciji da tražimo jedinstveni birački spisak na jednom CD-u koji je navodno dostavilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Kada se na video-bimu pojavio prvi natpis prvog podatka sa tog CD-a videlo se da je autor tog CD-a Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Na pitanje čiji je ovo CD, odmah se pojavio virus i više niko nije mogao da vidi niti taj CD, niti da izvrši pretragu. Četiri sata sam pokušavao pretragu na posebnom kompjuteru u Narodnoj skupštini, koji je podoban za isščitavanje tog CD-a. Osim prvog na biračkom spisku upisanog u opštini Zvezdara dalje taj CD nije mogao da se otvori. Ne zbog nedostatka brzine tog kompjutera, nego što se kasnije ispostavilo da postoji neki virus. Znači, virus je neko napravio u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Verovatno vam je poznato da taj jedinstveni birački spisak nikada nije ni postojao i da je to što se nudilo bio običan surogat.
Koristim priliku da ukažem, mada je moje računarsko znanje vrlo skromno, da ti virusi postoje i neko ih proizvodi da bi zaštitio svoj program, da bi zaštitio svoje podatke i da bi ih usadio onome ko neovlašćeno pokušava da koristi te podatke i taj računar. Na taj način je praktično stav 1. ovog člana 186v besmislen, jer je vrlo teško u istraživanju bića ovog krivičnog dela pronaći ovaj element - sa namerom da se unese u tuđi računar. Njegov kvalifikovani oblik nalazi se u stavu 2. koji kaže - kada se prouzrokuje još i šteta.
Zato ću iskoristiti drugi primer. Bio sam u prilici da koristim neke stenograme Republičke skupštine. Naravno, omogućeno mi je da sa disketom dođem do pisarnice, da se presnimi taj podatak koji me interesuje i da kući na svom računaru pokušam da to otvorim. Šta se desilo? Desilo se da je moj kompjuter dobio virus, otišli su svi programi, načinjena je šteta, naravno, sve u vreme kada to nije bilo krivično delo, to ponovo podvlačim; ali, ako bi se to desilo danas, onda po ovome što predlaže Vlada, pošto bi prijavio MUP-u da mi se to desilo, MUP bi došao u Republičku skupštinu i pokupio sve kompjutere i sva sredstva Republičke skupštine gde je napravljen taj virus ili odakle je krenuo taj virus koji je došao u moj kompjuter.
Ne verujem da je predlagač ovo imao u vidu, ali ukazujem poslanicima da ako se tako nešto desi, a verovatno će se desiti, ne samo sa kompjuterima Republičke skupštine nego i drugih državnih organa, onda će obavezivanjem sudije da mora da izrekne obavezno ovu meru svi naši državni organi ostati bez kompjutera i bez svih donacija za računare.
Zato je dobro da se prihvati ovaj amandman i da se prepusti sudijama da odlučuju o tome kada će da primene ovu meru.

I ovim amandmanom pokušavamo da skupštinskoj većini skrenemo pažnju da su ovakve odredbe Predloga zakona, kojima se propisuje da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, neustavne, i pokušavamo po ko zna koji put da vam ukažemo da u Ustavu Republike Srbije postoji odredba koja obavezuje, koja glasi da zakoni i drugi propisi ili opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja. To je neki standard. Zašto standard? Jer se procenjuje da je taj rok od osam dana primeren rok da se građani upoznaju sa zakonom i da shvate koja su njihova prava, njihove obaveze, koje su njihove odgovornosti, da u slučaju nekog postupka ne dođu u situaciju da se pozivaju da oni nisu znali da je postojao zakon, da je objavljen zakon, da ne bi bili u nekoj vrsti pravne zablude.
Nažalost, mi imamo situaciju da nam se profesori prava nalaze u pravnoj zabludi, pa ako bi se i građanin pozvao da nije ni znao da je zakonom nešto bilo regulisano, onda verovatno to i zaslužuje neko opravdanje. Dakle, nema tog naročito opravdanog razloga, kada je u pitanju dopuna Krivičnog zakona, niti ga je predlagač naveo, koji je taj razlog koji nalaže da ovaj zakon tako brzo stupi na snagu, a da građani nisu u mogućnosti da saznaju šta se to promenilo u Krivičnom zakonu.
Da je predlagač, kojim slučajem, u obrazloženju ovog zakona naveo - vodi se toliko i toliko krivičnih postupaka, pa je potrebno obavezati sudije ovom dopunom zakona da obavezno izriču ovu meru, ova mera je eventualno potrebna zbog toga da bi se sprečile velike, štetne posledice zbog virusa, neovlašćenog korišćenja autorskih prava itd, pa da nešto i prihvatimo, da shvatimo da postoji neki naročito opravdani razlog da ovaj zakon stupi na snagu pre uobičajenog roka stupanja na snagu.
Međutim, predlagač nije našao za shodno, osim jedne stereotipne rečenice, da navede nijedan iole ozbiljan i razuman razlog zašto je potrebno da ovaj zakon stupi na snagu praktično sutradan od dana objavljivanja. Mi po ko zna koji put upozoravamo da to prelazi praktično u jednu neustavnu praksu ove Narodne skupštine. Ne možemo mi da prihvatimo sve što Vlada predloži, i ne treba da prihvatimo.
Narodna skupština je veći čuvar Ustava nego što je Vlada Republike Srbije. Vidite, danas je republički Ustavni sud doneo odluku i utvrdio da Uredba Vlade Republike Srbije kojom je odobreno otvaranje onih dosijea nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Dve godine je bilo potrebno Ustavnom sudu da to odluči; i tada je to bilo neustavno, pre dve godine, ali je sada odlučio pošto sledi lustracija i onaj dopunski zakon, da bi se sprovela lustracija, upućuje da zakonom regulišemo pitanje otvaranja dosijea. Vidite kako se zloupotrebljava vlast, izvršna, sudska, pa i ova zakonodavna.
Svojevrsni oblik zloupotrebe je i to što zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a u Ustavu postoji jasna norma koja obavezuje da to može biti najranije osmog dana od dana objavljivanja.
Vodite računa, usvojte ovaj amandman, niti se nešto dobija, niti se nešto gubi, ali demonstriramo to da nam je stalo do ustavnosti i zakonitosti.

 Ovim amandmanom SRS je pokušala da skrene pažnju predlagaču da se nalazimo u oblasti koja se zove - ljudska prava. Govorimo o slobodama i pravima građana da se okupljaju, da prisustvuju na javnim skupovima i  da učestvuju na tim javnim skupovima. Kada god se priča o slobodama i pravima čoveka, obično se potencira jedna odredba našeg Ustava koja kaže da su te slobode, prava i dužnosti građanina ograničene istim slobodama, pravima i dužnostima drugih građana. Ono što se javlja između njih jeste nadležni državni organ. Po pravilu nadležni državni organ se najčešće javlja kao izvršilac nečega što možemo nazvati zloupotrebom ili kršenjem ljudskih prava.
Ovim amandmanom smo hteli da potenciramo upravo to da se ovim zakonom uređuje jedan suženi deo iz oblasti okupljanja građana, ali želimo da potenciramo ovlašćenja i dužnosti nadležnih državnih organa, da se ne bi prekoračenjem tih ovlašćenja i dužnosti došlo u onu drugu zabranjenu zonu, a to je zloupotreba sloboda i prava čoveka.
Ovo je uvodni amandman, on je što se tiče SRS dosledno prosleđen kroz sve amandmane koje smo uputili na ostale članove Predloga zakona, gde pokušavamo da jasno razgraničimo šta su to mere prevencije, šta su mere represije. Neki put se i pojavi potreba da se merama represije očuva neophodni mir, a radi očuvanja slobode i prava čoveka, drugih osoba i drugih lica.
Nažalost, sada smo dobili mišljenje Vlade Republike Srbije i ako ste mogli da pročitate obrazloženje zašto se ne prihvata ovaj amandman videli ste da Vlada Republike Srbije uopšte nije ni shvatila amandman.
Oni govore da su reči "obaveza" i "dužnost" sinonimi za jedno te isto, ali to nije sasvim svejedno. Reč "obaveza" u ovom članu odnosi se na organizatora, a ono što mi amandmanom tražimo da se upiše kao dužnost odnosi se na nadležne državne organe. Eto kako komuniciramo, kao da su oni gluvi telefoni, mi o babama, a oni o žabama, i tako je u ovoj Narodnoj skupštini.
Znači, mi smo za jasno razgraničenje šta bi to bile dužnosti, obaveze i prava organizatora priredbi, a šta nadležnost državnih organa, jer, verujte, ovaj zakon za ovakav oblik, kako je Vlada predložila, praktično nema ustavni osnov i mnogo bi bilo bolje da se ovaj predlog zakona povukao i da se usaglasio sa nekim postojećim rešenjima. Mi imamo Zakon o okupljanju građana, imamo Zakon o javnom redu i miru, imamo Krivični zakon Republike Srbije.
Moram da kažem, mada nema ovih društveno-sportskih radnika, pošto je sada prelazni rok, moramo da imamo u vidu da sportska udruženja i savezi imaju svoja obavezujuća pravila koja se takođe tiču odgovarajućih mera koje treba da obezbede normalno odvijanje takmičenja i sigurnost građana koji prisustvuju takmičenjima. Nažalost, mi ovim zakonom tretiramo nešto što je samo vrhunski sport, tako bi po sadržini ovog zakona bilo, ali po nekim odredbama, on se tu primenjuje na seoske lige, gde je praktično nesprovodiv ovaj zakon, jer ako bi se insistiralo na odredbama ovog zakona u nekoj seoskoj fudbalskoj ligi, praktičo, svi fudbalski klubovi bi bili odmah zabranjeni po ovom zakonu, jer ni teoretski ne mogu da dođu u situaciju i u taj položaj da ovde ispune tražene uslove kao minimum.
Zato predlažem da se prihvati ovaj amandman i da se koliko - toliko učini normalnim ovaj predlog zakona.

SRS smatra da treba da se preformuliše član 3. Predloga zakona, jer u suštini predstavlja osnovni član ovog zakona kojim treba da se definiše za šta je ko odgovoran, koliko je odgovoran i ko je za šta nadležan. Predlažemo da član 3. zakona glasi: "Za održavanje reda na sportskoj priredbi odgovoran je organizator. Poslove zaštite lične i imovinske sigurnosti učesnika sportske priredbe i drugih građana, održavanja javnog reda i mira, bezbednosti saobraćaja i druge poslove koji se odnose na obezbeđivanje sportske priredbe obavlja MUP". Novi treći stav bi glasio: "Kad sportski savez, sportsko društvo, sportska organizacija, odnosno klub poveri organizaciju sportske priredbe ili vršenje određenih poslova u organizaciji sportske priredbe drugom pravnom ili fizičkom licu, dužan je da vrši nadzor nad sprovođenjem mera utvrđenih ovim zakonom".
Na ovaj način se jasno definiše za šta je odgovoran organizator, šta je dužnost Ministarstva unutrašnjih poslova i šta u situaciji kada organizaciju neke sportske priredbe sprovodi treće lice, znači ne klub, ne domaćin, nego treće lice, a imamo čestu situaciju kada su u pitanju ove naše sportske dvorane poput "Pionira" i drugih, koje nisu vlasništvo nekog kluba, već njima gazduje javno preduzeće i ono vrši neke usluge u korist organizatora te priredbe; onda je organizator dužan samo da sprovede nadzor, jer po definiciji i po delatnosti te firme koja gazduje sportskim objektom, ona treba da bude zadužena za red i bezbednost.
Naravno, Vlada ovo nije mogla da prihvati, jer u celom konceptu ovog zakona nalazi se jedno zamešateljstvo i doza nepreciznosti koja otprilike ima za cilj da kompletnu odgovornost, pa čak i za javni red i mir na sportskom terenu, prebaci organizatoru, a onda, verujte, policija je u mogućnosti da tačno odredi da li će se nemiri desiti na jednoj utakmici ili ne. To je naša realnost. Svi izbegavaju sa ove skupštinske govornice da pričaju o tom problemu.
Mi nemamo problem huligana, kao što to neko predstavlja. To što se dešava na našim utakmicama, to je sociološki fenomen, to nema veze ni sa fizičkom kulturom, ni sa sportom, nego ima veze sa profesionalnim sportom i sa biznisom. Takvi događaji i takvi nemiri su potrebni tom sportu, kako bi opstao u žiži interesovanja. Pogledajte ove strane lige, NBA itd.
To dešavanje, atmosfera pre i tokom utakmice i nakon utakmice, to je veliki cirkus u kom se okreću i peru velike pare. To je naša realnost. Naravno, problem predlagača zakona je što je tu situaciju smestio, trudeći se da bude objektivan, i na jedan fudbalski teren, koji je bio njiva pre nekoliko godina, a gde su deca iz nekog sela napravila klub gde amaterski igraju i imaju neki međuseoski rivalitet. Ovaj zakon je tamo nenormalan, neprimenjiv.
U suštini, sve ovo što mi nazivamo huliganstvom zavisi od MUP-a. Dokaz za to, evo nekoliko primera. Pre 20 i 30 godina su se igrale fudbalske utakmice. Ko su bili gledaoci? Bili su svi građani Srbije, - i mladi, i stari, i penzioneri, i žene, i deca - i nije bilo nekih nemira. Dolazili su ljudi, navijali, bilo je rivaliteta između navijača jednog i drugog kluba. Najveći stepen nedoličnog ponašanja je bio što komšiji osvane karikatura na vratima, ako je omiljeni klub izgubio prethodnog vikenda.
Kako to, sad je postao sociološki problem, pa ovde slušamo teorije o identifikaciji, šta se nudi omladini, šta se nudi ovima, šta se nudi onima. Sociološki problem je postao onog momenta kada je neko u MUP-u zaključio da može da se manipuliše navijačima, klubovima navijača. Odraz te manipulacije jeste što je na svakoj utakmici moguć nemir. Ukoliko je MUP zaključio da ne treba da bude nemira na nekoj utakmici, neće biti nemira. Šta je do sada MUP koristio radi suzbijanja nemira? Krivični zakon i Zakon o javnom redu i miru. To i danas postoji. Zašto to ne primenjuje? Ne primenjuje.
Potrebno je da se desi svojinska transformacija u nekim našim velikim klubovima za koje smatraju da su veliki pogoni, a koji mogu da prodaju poprilično igrača u inostranstvo i da se zarade pare. Tu su jedine pare u sportu sada, u ovom profesionalnom sportu, od trgovine ljudima koji pristaju da budu roba, ali to je naša neminovnost. To nema veze sa fizičkom kulturom.
Mi posvećujemo pažnju nečemu što MUP u svakom trenutku može da reši i da reguliše. Naravno, ima obavezu. Svaka sportska priredba je takođe javni skup i ona se prijavljuje, kao što smo mi prijavljivali mitinge, tribine, prijavljuje se, postoji neko obezbeđenje, minimum reda koji se garantuje.
Naše Ministarstvok unutrašnjih poslova je zaključilo da treba da manipuliše tom decom i da stvara odgovarajuću klimu u društvu i da kažu - to su sociološki problemi, to su huligani, njih treba nekako sprečiti, pa sada vezati i sportske klubove za klubove navijača da oni snose odgovornost.
Sportski klubovi sa svojim klubovima navijača gotovo da nemaju nikakve veze. Mnogo veće veze ima državna bezbednost koja ih instruira po potrebi, kada treba da se napravi koji incident. Postoji ovo što je BIA, eto, ako ne postoji državna bezbednost, postoji BIA koja po potrebi to aktivira. Ovo što vi nazivate huliganima, to su te "delije", "grobari", oni u žargonu kažu - jedino priznajemo specijalce, s njima je dobra tuča, a sa ovim saobraćajcima i pozornicima nikakva tuča nije bila.
Znači, mi pričamo o tom sociološkom fenomenu, što dođu ljudi da se isprazne. Ko im omogućava tako da se prazne? Policija. Ujedno i trenira da ne izađe iz forme, a sve to može da se spreči, da se zaustavi, da naši sportski objekti budu baš te prave sportske arene.
Ovome doprinose i neki novi sportovi i kada malo raščeprkate ovaj zakon vidite da je ovo zakon o adrenalinu. To je zakon o tome šta može da pobudi i koje emocije i šta to pobuđuje u čoveku da bude zver, jer neki sportovi su odavno prevazišli neko viteštvo i neko nadmetanje, već su postali nove gladijatorske igre. Naravno, ova skupština i ne razmišlja da spreči te nove gladijatorske igre, ali želimo da treniramo naravno neku strogoću i da pokažemo, zahvaljujući naravno ovom zakonu, pošto je on donet, onda je raščišćeno sa huliganima.
Neće biti račišćeno sa huliganima jer ako bi se striktno primenjivao ovaj zakon, kako je predloženo, ne bi bilo više fudbalskih niti bilo kojih drugih sportskih liga na nižem nivou takmičenja, a što se tiče ovog vrhunskog i profesionalnog sporta primena ovog zakona značila bi da se naše fudbalske utakmice igraju u operi ili u Narodnom pozorištu, bez publike, jer sve može da bude nedolično ponašanje. Apsolutno sve može da bude nedolično ponašanje.
I, ovo je jedan sociološki problem, kako se ljudi prazne, prepuni srdžbe, nezadovoljstva, u uslovima kada se ne nudi ništa kao neka zdravija alternativa; onda od navijača pravimo huligane, pravimo meso na kome će da se vežba nešto, a primer za to vam je bilo i pre nekoliko dana hapšenje gospodina Šljivančanina. Ljudi su mirno svojim prisustvom protestovali zbog nečega i onog momenta kada je državna bezbednost rekla da treba da se baci kamenica da se isprovocira...

Mi samo ovim amandmanom tražimo da se iz ovog člana izbriše ono što ili ništa ne znači ili u slobodnom prevodu i tumačenju može sve i svašta da znači. Znači, mi tražimo da se tačka 4) briše i tačka 11).
Tačka 4) kaže da se pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem podrazumeva, pa kaže se naročito, znači to je posebno i ističe se, izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba učesnika. Učesnici su i sportisti, navijači, organizatori, uprava, pa čak i policija.
Izazivanje mržnje može da se učini radnjama, činjenjem, nečinjenjem, verbalno, pokazivanjem transparenata i na drugi način. U jednoj odredbi, (čini mi se 23.) čak je navedeno šta to može da znači nedolično ponašanje. Moram da vam kažem, na tim sportskim priredbama obično su navijački konfrontirane dve grupe ljudi. Jedni navijaju za domaćine, a drugi navijaju za goste i ako je neko ikada u životu bio na derbiju Zvezde i Partizana, u bilo kom sportu, mogli ste da čujete vrlo prepoznatljive himne i navijačke pesme koje u suštini izazivaju mržnju prema protivniku. Verovatno da nijedan "delija" ne bi otišao na utakmicu ukoliko ne može da peva tu pesmu, kako se završava, "otac ti je murija". Slično je i sa navijačima Partizana.
Proizilazi praktično da je u startu prisutna ta mržnja i ona može da dovede do fizičkog sukoba. Da li će da dovede zavisi od policije. Ko je taj koji će da proceni? Treba da proceni neko ko nije kvalifikovan za to, pa čak se zalazi u nešto što se tiče ukusa, osećaja, a o tome se, po pravilu, ne raspravlja.
Uzeću drugi primer. Mi smo nedavno imali prilike da gledamo vaterpolo susret između Srbije i Crne Gore i Hrvatske. Vidite, jedan ministar je skočio u bazen i po svim kriterijumima to bi trebalo da bude neko nedolično ponašanje. Da se to kod nas desilo verovatno bi bilo nedolično ponašanje. Po meni to nije nedolično ponašanje. Zašto? Bilo je dve hiljade i nešto ustaša koji su očigledno pevali prepoznatljive pesme, kako treba sve Srbe na vrbe, treba pobiti, i taj ministar kao predsednik najgrađanskije stranke, koja je operisana od svakog nacionalnog osećaja, jednostavno njegovo telo je počelo da se javlja kao nešto što reaguje kao velikosrbin i on nije mogao verbalno da im odgovori, već je svojim gestom pokazao svoju nacionalnu pripadnost. To se dešava na sportskim priredbama, kada zaigra to srce. Znači, ja tog čoveka ne napadam, mada mi je neprijatno, šta je tražio tamo, niti zna da pliva čovek, niti ima mesta za političare na tim sportskim priredbama.
Bio je i drugi ministar, koji je rekao - Srbija. Da je to ovde rekao na utakmici bio bi ocenjen kao velikosrpski nacionalista, koji treba kao navijač da se lustrira, a tamo je proradio. Naravno, ja ga ne kritikujem zbog toga, pogotovo ne što su zaštitili navijače, novinare i one naše učesnike, one koji su osvetlali obraz, ali kada se anacionalni tipovi pojave kao zaštitnici nacionalnih interesa, onda nam se povraća.
Da li Dušan Mihajlović može da proceni da li je to nedolično ili dolično ponašanje? Ne može, budite sigurni. Dalje, ono što su nam predlagači smestili u ovaj zakon to je tačka 11) koja kaže - neovlašćeni ulazak u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima. Zašto protivnici? Valjda - gostujućim navijačima. Zašto instaliramo svađu i protivnika odmah? Zar je moguće da je ovaj zakon pisao čovek koji navija samo za jedan klub?

Svojim mišljenjem, koje smo malopre dobili, Vlada nam je stavila do znanja šta misli o ovom predlogu zakona. Vidite, oni čak ne prihvataju ni ovo pojašnjenje i precizno određivanje, za šta bi to Ministarstvo unutrašnjih poslova bilo nadležno. Znači, naša vlada kaže - mi ne želimo čiste račune, već upravo želimo tako zamućeno, nejasno, da u svakoj situaciji policija, prilikom intervencije, može da se opravda ili da primeni bilo koju meru, pa čak i one mere koje predstavljaju prekoračenje i zloupotrebu službene dužnosti. Oni svesno idu na ovu formulaciju - nadzor nad sprovođenjem. Verujete, 70% odredbi zakona odnosi se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje treba da izvrši.
Njima više odgovara da Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovodi nadzor nad sobom i drugima, nego kad mi amandmanom predlažemo da Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši taj nadzor nad ispunjavanjem obaveza po ovom zakonu, od strane organizatora i drugih učesnika, koji imaju obavezu po ovom zakonu.
Ovaj stav Vlade nam ukazuje, u stvari, zašto se donosi ovaj zakon, da on ništa neće da reguliše, pogotovo neće da reguliše što su profesionalni, najelitniji klubovi u ovoj zemlji stavljeni u isti koš sa maltene školskom priredbom i školskim takmičenjem. Ne želi Vlada, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova da snosi punu odgovornost. Ne znam ko da je organizator priredbe, koji je uredno prijavio, za bezbednost učesnika, mir, sigurnost, ličnu, imovinsku jedino je Ministarstvo unutrašnjih poslova odgovorno jer je ono jedino i nadležno da primeni mere, jer nijednu meru fizičke prinude ne može da primeni organizator, niti njegova redarska služba. Njegova redarska služba može da usmeri gledaoce, da da neku pomoć, da cepa karte, ali da primeni fizičku prinudu ne može. A na nekim sportskim utakmicama bez fizičke prinude nemoguće je da se do kraja sprovede takmičenje.
Vidite kakve nam poruke šalje Vlada Republike Srbije. Znači, treba nam zakon radi zakona. Verovatno da se to radi na ovaj način, kako to Vlada predlaže, zbog toga što neki klubovi slove kao stranački, ali postoji veliki mentalni problem, što još nije jasno navijačima, pa tako "delije" skandiraju iako se neko drugi hvali da je na čelu tog kluba i da rukovodi tim klubom.
Zato je potrebno Ministarstvu unutrašnjih poslova da ostane ova formulacija iz Predloga zakona, da se ne zameri onome ko je vlasnik kluba, ko je organizator utakmice, već ovakva formulacija člana 6. znači svašta i ništa; ovo što mi predlažemo je nešto precizno i znači odgovornost, i Ministarstvo unutrašnjih poslova beži od odgovornosti, jer vrlo dobro zna - jedino je ono odgovorno za sve nemire koji se dešavaju na sportskim takmičenjima. Niko drugi ne može da bude odgovoran. Nema tog huligana koji može da napravi lom. Videli ste i sami, nije 2.500 navijača krivo, nego slovenačka policija koja je omogućila da se to desi. Nemojmo da dozvolimo da se to kod nas dešava.

 Ovim amandmanom mi dosledno pratimo prethodne amandmane, pa predlažemo da se iz člana 7, koji se odnosi na preventivne mere i na ono što je obaveza organizatora, izbace neke stvari kojima mesto nije u preventivnim merama.
Prvo, tačka 2) koja kaže - "ostvaruju saradnju sa klubovima svojih navijača i iniciraju određivanje redara iz njihovih redova radi pružanja pomoći organizatorima sportskih priredbi u održavanju reda". To bi značilo da sportski klub treba da u krugu svojih navijača odredi nekoliko lica i oni bi bili posebni redari i na taj način da verovatno klub preuzme, mislim na klub navijača, neku odgovornost. Od klubova navijača mi praktično na ovaj način pravimo jednu instituciju, odnosno želimo da bude institucija nešto što ne može da bude institucija. Naravno, to neće doneti nikakve rezultate, već će omogućiti da ti redari klubova navijača budu tampon zona koja će da unosi nedozvoljena sredstva i druge stvari kojima će se izazvati nedolično ponašanje. Predlažemo da se to izbriše i da to ne bude obaveza organizatora sportske priredbe, odnosno sportskog kluba.
Takođe predlažemo da se izbriše tačka 4) kojom se praktično klubovi obavezuju da koordiniraju aktivnosti sa klubovima svojih navijača prilikom odlaska na sportske priredbe itd. To bi značilo da jedan sportski klub treba da sarađuje sa svim klubovima po unutrašnjosti, a kako da oni odu na neku utakmicu koja se igra 300 ili 400 kilometara dalje od mesta gde je taj klub.
Naravno, klub treba da preuzme neku odgovornost, a on nije ni u mogućnosti da sazna da li ima navijača; za te klubove je veliko pitanje ko ih je uopšte napravio, jer, verujte, neko je napravio te klubove navijača da bi prodavao pasoše, vize i sve ostalo kada su u pitanju gostovanja u inostranstvu. Naravno, opet je to policija radila, niko drugi.
Šta predlažemo kao treće u ovom amandmanu? Da se precizira tačka 5), to je obaveza sportskog kluba da uredi sportskim pravilima iz svoje nadležnosti šta je to što je visokorizično, a mi kažemo - visokorizično, mi smatramo da na taj način treba da istaknemo da klubovi moraju na bazi objektivnih kriterijuma da utvrde kada je veći rizik na nekoj utakmici a ne da se to vezuje za protivnički klub, naziv itd.
Imali smo pre nekoliko meseci jednu situaciju na jednoj apsolutno beznačajnoj utakmici, pred malim brojem navijača i nije bila visokorizična, u pitanju je klub "Rad", tragičan slučaj naočigled tih prisutnih gledalaca i u prisustvu policije.
Šta je rizično, kada je rizično? Rizično je pod nekim određenim uslovima i kada se sklope neke okolnosti, jer ako bi ostala ova formulacija, onda bi to značilo da su rizične samo one utakmice između prvog i drugog na tabeli, između prvog i petog, a vidite i sami, da utakmice postaju rizične i kada su u pitanju one između prvog i poslednjeg na tabeli. Da ne pričam dalje o seoskim ligama, o nižim ligama, jer su tu sve utakmice visokorizične; po pravilu, uz te utakmice nalaze se bifei, ljudi piju pivo i drugi alkohol, navijaju i dođe im da se isprazne, da upute neke poruke i protivnicima i sudijama i onima koji su propisali pravila, i na taj način se prazne.
Potrebno je da se vrlo precizno kaže, ako postoji želja da se ova oblast uredi, potrebna je ta doza preciznosti da bismo znali ko je za šta odgovoran i kada je odgovoran, jer ono što nam je predložila Vlada ovim predlogom zakona je sve rastegljivo, fluidno, može da se primeni i ne mora. Može uvek, ne mora nikada, nezavisno od posledica, i to je tragedija. Tražimo da se ovaj amandman prihvati, kao i prethodni, da ovaj zakon liči na nešto.

Ovaj član, stav 3, kako ga je predložila Vlada, praktično znači da redarska služba bije navijače. Evo šta kaže: "Kada gledalac ili grupa gledalaca postupi suprotno nalozima redarske službe ili pruži fizički otpor ..." Znači, redarska služba ih odmiče, oni pruže fizički otpor, i to znači da je redarska služba napala navijače. Da bi se to otklonilo i da bi se otklonila nepreciznost koja dalje sledi u izvornom tekstu stava 3, mi smo predložili nov tekst koji kaže: "Kada gledalac ili grupa gledalaca postupi suprotno nalozima redarske službe ili fizički napadne njene pripadnike, ovlašćeno lice Ministarstva će bez odlaganja postupiti u skladu sa Zakonom o javnom redu i miru".
Zašto smo ovo napisali? Zbog toga što iz svih odredaba ovog zakona proizilazi, bez obzira na rang takmičenja, na vrstu sportske aktivnosti, pored redarske službe se nalazi milicajac. To stoji u zakonu. A Vlada nam u svom tekstu stava 3. kaže - ako redarska služba ne može da održi red, pa napadne navijače, pa oni pruže otpor, onda će oni da obaveste policiju. A gde je policija? Pet kilometara ili na priredbi gde je 2.000 prisutnih ima tri policajca. Oni su u ovaj zakon ubacili odredbu redar-policajac. To stoji na vratima. Oni su ovaj zakon doneli za Marakanu i Stadion JNA. Nisu doneli ovaj zakon za neki stadion koji se nalazi u nekom malom mestu, gde igra jedan seoski klub, gde može da bude 200 do 300 gledalaca, pa možda čak i više, gde teoretski ne postoji mogućnost da bude više od pet-šest policajaca.
Zašto smo ovo predložili? Ne može redarska služba da primeni fizičku prinudu ni prema kome. Može da spreči ulazak. Ali, ako taj građanin napadne redarsku službu, redarska služba nije ovlašćena da uzvrati, već policija. Zato je potrebno da se ovaj amandman usvoji, da se tačno propiše ko je za šta odgovoran. Da bismo znali ko je prekoračio ovlašćenje, ko snosi odgovornost u slučaju nasrtaja kao fizičko lice, a ko snosi odgovornost u slučaju prekoračenja. Šta je to fizička odbrana; kako je navedeno u njihovom tekstu? To ništa ne znači. Ja ovde preciziram do kraja obaveze, da bismo znali odgovornost, i zato predlažem da se usvoji ovaj amandman, kako bi ovaj zakon stvarno mogao da liči na jedan propis kojim se garantuje ostvarivanje određenih ljudskih sloboda.

Naša namera je bila da ovim amandmanom otklonimo nepreciznost, ali Vlada nam je odgovorila mišljenjem da je nepreciznost u stvari instalisani stav kako treba da izgleda ovaj zakon, što gore, to bolje. Kada se kaže da je neko podređen i dužan da sarađuje sa nekim ko je nadređen, to u suštini ništa ne znači. Za saradnju je potrebna saglasnost volja, istovetnost želja, interes. Ako neko pokušava samoupravnim terminima na početku 21. veka da reguliše nešto što su prava, obaveze i odgovornosti organizatora, pa i nadležnog državnog organa, onda je nepotrebno upotrebljen pogrešan termin.
Mi u amandmanu koristimo termine i pojmove koji imaju vrlo precizno i jasno značenje da je organizator sportske priredbe dužan da sprovede sve mere i naloge MUP-a, i to one mere i naloge koji se tiču javnog reda i mira. Po ovom zakonu, organizator sportske priredbe je odgovoran za red na utakmici, na sportskoj priredbi, ali nije odgovoran za javni red i mir. Ovo je izuzetak, kada on ima obavezu da preduzme konkretne mere koje mu je naložilo ovlašćeno službeno lice MUP-a na bazi procene da postojeće mere iz nadležnosti organizatora nisu dovoljne da se spreči ono što se želi ovim zakonom da spreči. Vrlo precizno i jasno, i za sudiju za prekršaje, i za organizatora sportske priredbe, za učesnike i za MUP.
Nažalost, Ministarstvo ne želi precizne i jasne odredbe, nego nam vraćaju Kardelja kroz ZUR-ovske termine, poput saradnje, dogovaranja, sporazumevanja, svi smo na istom poslu, na istom zadatku, onako, i levo i desno idemo svi ka jednom istom cilju. Ne idemo svi ka istom cilju, jer su različiti interesi.
MUP je pokazo da ima interes da se na sportskim priredbama dešavaju ovakve scene, organizatori takođe imaju interesa jer se drže u žiži interesovanja javnosti, povećava se broj gledalaca, mediji dobijaju materijale da se o tome piše, a igrači postižu dobre cene, tako da menadžeri postižu takođe dobre provizije, pa onda promene i stranke. Čim budu osumnjičeni, odmah promene stranke.
Znači, preciznost i jasnoća su zabranjene u ovoj Narodnoj skupštini, ali, nažalost, moram da podsetim, bez obzira u kojo formi bude izglasan ovaj zakon, to je zakon Narodne skupštine i Mihajlović neće imati nikakve veze sa ovim zakonom u smislu donošenja, vi ćete biti odgovorni, a on će smestiti neki nemir i kazati - pa, takav je zakon.

Stvarno tema današnje sednice i ove tačke dnevnog reda jeste izbor ministra i ne treba da se ide daleko i opisuje kakvo je stanje u poljoprivredi, selu, vodoprivredi, već treba da se ukaže na to da li je predlog predsednika Vlade prihvatljiv za Narodnu skupštinu, a ukoliko nije prihvatljiv da se ukaže na to koji to razlozi sprečavaju ili utiču na neke poslanike da ne glasaju za predloženog kandidata.
Naravno, Srpska radikalna stranka neće podržati ovaj predlog, glasaće protiv. Ujedno izražavam stav SRS da smo na neki način dovedeni u jednu neprijatnu situaciju: ovo je verovatno prvi put da kandidat za ministra sedi u sali. Do sada je praksa bila da na prvom spratu čovek prati prenos pa kada se završi glasanje dođe ovde i položi zakletvu, postane član Vlade i punopravno sa ostalim članovima Vlade može da predstavlja Vladu na prvoj sledećoj sednici povodom tačaka dnevnog reda.
Ovako smo došli u neprijatnu situaciju da o tome šta će da radi ministar čujemo od predsednika Vlade, i to tako treba da bude, da se obraćamo kandidatu, a on nije u mogućnosti da odgovori; još ga neki ovde prozivaju - gde mu je strategija, gde mu je mišljenje, a gde postoji ta odredba Ustava i zakona da kandidat za ministra treba da izloži svoj program, dok je još građanin. Mislim da je Predsedništvo Narodne skupštine napravilo jednu grešku i da je na ovaj način potpuno skrenula diskusija na drugu, nepotrebnu stranu.
Dakle, današnja tema je otprilike da li predloženi kandidat može da ispuni ono što je zakonska obaveza jednog ministra kao funkcionera jednog organa državne uprave, da se stara o sprovođenju zakona iz oblasti poljoprivrede, i verovatno današnja tema treba da bude da li predloženi kandidat može da ispuni i one političke i ideološke zahteve koje je Vlada nametnula, odnosno predsednik Vlade, s obzirom da mi još imamo ustavnu odredbu gde je to praktično Vlada jednog predsednika. On je izložio svoj program, za taj program je dobio podršku i odredio lica koja će da sprovedu taj program.
Međutim, sada kada pričamo opet smo u nedoumici jer nemamo program koji se odnosi na poljoprivredu. Nemamo taj program, jer nam je ovde na početku rečeno da je to Vlada kontinuiteta, navedene su tri oblasti, da će novi ministar da bude dostojan da radi u oblasti poboljšanja proizvodnje u poljoprivredi, povećanja izvoza, u izradi novih zakona i harmonizaciji odnosa sa Evropskom unijom, te da će učestvovati u nekim pregovorima.
Sumnjam da će učestvovati u pregovorima. Za pregovore su drugi zaduženi, a što se tiče harmonizacije, pa, mi smo odavno bili prilično harmonizovani sa standardima, i tehničkim i onim ekonomskim i tržišnim, što se tiče Evropske unije, međutim od 1992. i 1993. godine taj proces je bitno zaustavljen, pa i nekoliko koraka vraćen nazad.
Retko kad koristim priliku da podržim izlaganje nekog poslanika, ali moram da podržim jednog poslanika iz DOS-a koji je ovde rekao - znate, mi idemo mečki na rupu. To je tačna konstatacija, jer mi se u oblasti poljoprivrede borimo s tim kako da ostvarimo bilanse, a zapadna Evropa se bori za stimulacije i druge preferencijale, jer su njihovi robni fondovi puni, prepuni, imaju svojih tržišnih viškova, njima su potrebna nova tržišta, dobili su ovo tržište ovde. Naravno, ono nije platežno sposobno na način kako bi oni hteli, ali neko veliko interesovanje za naše poljoprivredno-prehrambene proizvode što se tiče Evrope ne postoji. Postoji nešto za osnovne poljoprivredne proizvode, pre svega nešto što predstavlja neku sirovinu.
U oblasti prehrambene industrije, koja resorno pripada Ministarstvu poljoprivrede, možda je preostalo najviše posla koji treba da se uradi. Sumnjam da će tu nešto da se uradi, s obzirom da je taj kompleks u stagnaciji.
Druga stvar, koja bi verovatno pomogla ne samo ovoj nego i svim budućim vladama, jeste da se napokon resorno razgraniči šta je nadležnost kog ministarstva, jer ima puno preklapanja, pogotovo neka ministarstva resorno prate ono što izvorno pripada Ministarstvu poljoprivrede, preklapaju se sa industrijom, preklapaju se i sa drugim ministarstvima i tu imamo popriličan haos od ranije, sada još produbljeniji.
Kada već pričamo o tome, moram da "zakačim" jedan deo stanja u poljoprivredi i da podsetim narodne poslanike da je maja meseca 2002. godine poslanička grupa SRS podnela predlog da se izglasa nepoverenje ministru poljoprivrede Draganu Veselinovu. Tada taj predlog nije mogao da bude uvršćen u dnevni red, mada je navedeno šta je sve to propustio i loše uradio Dragan Veselinov.
Nažalost, morao je da se desi smrtni slučaj da bi se izdejstvovala ostavka i posle toga otvorila jedna kutija gde sada svi mogu da kritikuju ministra Dragana Veselinova. Nije korektno ni prema tom čoveku a ni prema Narodnoj skupštini, niti prema onima koji su na vreme ukazivali na to da nešto nije u redu sa rukovođenjem u Ministarstvu poljoprivrede. Vidite i sami - ako se ide mimo istine i mimo pravde, onda je istina koja usledi nakon toga bolna, tragična.
Ne bih želeo da se to dogodi i ovom kandidatu koji je predložen za ministra poljoprivrede.
Ono što treba da se kaže - nadam se da ste primetili, za poslednjih nekoliko meseci, da ti veliki sponzori iz inostranstva poprilično peru ruke i ograđuju se od Vlade Republike Srbije. Nema više te podrške, nema tog istrajavanja, osim uslovljavanja, i svi budući pregovori biće isti kao i prethodni, mesto gde se dobija nalog a ne gde se pronalazi šta bi to bio interes naroda na ovom prostoru, tako da što se tiče onog ekspertskog dela, mogu da kažem, sudeći po ovoj biografiji kako je ovde izneta, da je predloženi kandidat poprilično u DOS-u. On je od 5. oktobra ipak bio funkcioner DOS-a. Pre toga je bio funkcioner neke druge stranke, jer mu je ona omogućila da bude direktor nekog instituta.
O tome neka razmišljaju i oni koji su ideološki bili bliski sa njim pre 5. oktobra, pa i ovi nakon 5. oktobra, jer dosmanlije su pokazale da sve što iskoriste iz prethodnog režima, jer su u jednom trenutku vapili za ekspertima, pa su morali da crpe sve i svašta, ali posle jednog vremena kada se to istroši to se izgužva i baci. Tako će proći i Lukić uskoro, tako će proći i neki drugi koji su verovatno i najprljavije poslove uradili da bi se dodvorili DOS-u i sprečili neku svoju odgovornost.
Samo bih na to upozorio predloženog kandidata, da i to ima u vidu kada komunicira u tom nekom jednosmernom smislu, da dobija naloge o tome šta treba da radi.
Plašim kada čujem da je neko ekspert. Odmah se setim onog vica koji se tiče Đelića - umesto jagnjeta otišao šarplaninac. Ovde neće biti taj slučaj, jer je gospodin svakako stručnjak i to biografija pokazuje, da se razume u ovu oblast, ali stvarno sumnjam šta je to moglo da natera gospodina da pristane, prvo, da saučestvuje u nečemu, a drugo, da saučestvuje danas u ovom trenutku kada je ovo, bukvalno rečeno, sve u stanju raspadanja i samo je pitanje dana kada će da se obznani da Vlada Republike Srbije više ne postoji, ne funkcioniše. Male stranke hvataju neke svoje priključke. Vidite i sami, oni koji su bili najgrlatiji za mesto ministra poljoprivrede oberučke su jednostavno prihvatili i dali to mesto, što reče jedan juče iz SPS-a, ali je i pogrešio, nije to mesto rezervisano za Vojvodinu. Ivko Đonović je svojevremeno bio, nema nikakve veze sa Vojvodinom.
Očigledno taj pristanak Čanka i ovih autonomaša da u ovom mandatu ministar poljoprivrede bude čovek iz Beograda verovatno ukazuje da su svesni toga da će biti katastrofalni rezultati u poljoprivredi u ovoj godini, da će biti veliko nezadovoljstvo i da u istoriji treba biti zabeleženo, tako je to, kako bi rekli autonomaši, kada Srbijanac vodi poljoprivredu. O tome treba da se vodi računa.
Na samom kraju, verujte, ako ste toliki ekspert, mene prosto čudi šta vas je to toliko primoralo da prihvatite da u ovom trenutku, kada su i miševi pobegli sa broda, vi prihvatate da nosite teret odgovornosti za nešto što propada, što je loše, što ima neizvestan kraj, a to vidite i sami. Ljudi to izražavaju svakodnevno na barikadama. Ne daj bože da bude više tih barikada, nikome nije stalo do nemira. Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj predlog, već jednostavno kažemo da je bilo mnogo bolje da smo danas razmatrali ostavku cele Vlade.

Koga nema bez njega se može, a izgleda i mora. Vrlo je čudno odakle taj nagon da se spajaju nespojive stvari. Apsolutno nespojive stvari su spojene u ovoj raspravi i na ovaj način se praktično devalvira rasprava, jer ovi problemi ne mogu da se sagledaju sa svih strana, da se ukaže na sve aspekte rešavanja i stvaranja novih problema. Ovo su zakoni kojima se stvaraju problemi i to daleko veći problemi od onih koje smo imali i koje danas imamo.
Ne treba mnogo trošiti reči, ali samo radi podsećanja mora da se kaže da smo pre dva meseca gospodina Batića, kao predstavnika Vlade, ovde upozoravali da ova dva zakona, odnosno ovaj koji se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala i Krivični zakon Republike Srbije, tada nije trebalo menjati na onaj način, a pogotovo smo osporavali postojanje ustavnog osnova za zakon o borbi protiv organizovanog kriminala.
Naravno, kada je vlast isključiva, kada izvršna vlast komanduje zakonodavnoj, Vlada nas je nasamarila, nasamarila je Narodnu skupštinu, jer sada ispada da je Narodna skupština neozbiljna. Menjala je nešto pre dva meseca, a sada to što je menjala mora da ukine i, naravno, gospodinu Batiću je sasvim lepo odgovaralo što su se čula dva zvižduka oko pola pet da napusti ovu prostoriju i da spasi, računa se, svoju savest od onoga što je zakuvao, zamesio. Čovek koji je sa ove govornice i u javnim nastupima zagovarao ponovno uvođenje smrtne kazne, iako je svim međunarodnim dokumentima Saveta Evrope, a moram da vas podsetim i drugim fakultativnim protokolom, uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim slobodama, takođe izričito navedeno da se ide ka tome da se smrtna kazna ukine, eto, taj čovek, koji je tražio renesansu smrtne kazne, iskoristio je priliku danas da ne čuje ovo. Čuće preko stenograma i na drugi način, ali on to sve dobro zna.
Dakle, mi imamo problem te izvršne vlasti koja nam podnosi predloge zakona i kojima ona sama definiše kako će da radi i šta će da radi. Nažalost, te improvizacije čini u jednoj oblasti koja se zove zaštita ljudskih prava. Ova prva dva zakona direktno se tiču ljudskih prava, a ja moram da vas podsetim da je Narodna skupština usvojila Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, i tada smo ukazivali da je sve što radi gospodin Batić u ime Vlade suprotno onome u šta su se zaklinjale dosmanlije pre 5. oktobra, posle 5. oktobra i prilikom rasturanja SRJ.
Naravno, sve je to moguće ukoliko postoji podrška iz inostranstva. Ona je otprilike ista kao što je bila i Slobodanu Miloševiću - slobodno ti to radi, pa kada dođe do neizdržive tačke gužvamo te, bacamo te i kažemo da nikada sa tobom nismo ni razgovarali, niti smo od tebe to tražili. Vi iz DOS-a treba da znate da ste sada u ovoj drugoj fazi odbacivanja od strane međunarodne zajednice, jer šargarepe više nema, a štap se produžio.
Da se vratimo na zakon o borbi protiv organizovanog kriminala. Prvo i osnovno, za ovakav zakon ne postoji ustavni osnov, ali kada ste ga već doneli i definisali koji su to organi, onda nikako niste u taj zakon mogli da ugradite odredbe o ovlašćenjima, jer sva ovlašćenja državnih organa, kada je u pitanju postupanje državnog organa u nekom postupku, regulisana su procesnim odredbama, tako da naš Zakonik o krivičnom postupku sadrži apsolutno sve odredbe kojima je regulisano kako se sprovodi taj postupak i pretkrivični, istražni i glavni pretres, pa sve do izricanja presude i postupka po žalbi.
Verovatno je predlagaču bila potrebna ta efikasnost na granici poštovanja ljudskih prava i za ova tri meseca vanrednog stanja i sa ove govornice pre dva i po meseca sam vas upozorio da su strah i mržnja opasne pojave. Upozorio sam vas da će sve to da padne u vodu i znate i sami - od 10 i nešto hiljada privedenih, priča se da je 2.000, ali svakim danom Ibojke i slični slučajevi, kao što je Ibojka, napuštaju pritvor. Ne vodi se postupak, a dobijaju posebnu pratnju džipova i nekog drugog obezbeđenja, tako da taj sindrom Ibojke mogu da ponesu mnogi članovi DOS-a, jer se suštinski i ne razlikuju od te žene.
Mi smo amandmanima pokušali da pomognemo predlagaču, da malo sredimo ovaj zakon. U kom smislu da ga sredimo? Da ga doteramo, da ga uredimo i da liči na nešto, da podsetimo DOS da je oktobra prošle godine izmenjen Zakonik o krivičnom postupku, jer je dograđeno dvadeset i nešto odredbi koje daju posebna prava i dužnosti organima, i to procesna prava u smislu efikasnije borbe protiv organizovanog kriminala. Da podsetim one poslanike koji su do pred Novu godinu pričali - mi bismo bili brži i bolji u borbi protiv kriminala da radikali ne sputavaju u Saveznoj skupštini izmenu Zakonika o krivičnom postupku. Šta stoji u tim posebnim odredbama Zakonika o krivičnom postupku? Stoji jedna normalnija definicija šta je to organizovani kriminal i zbog toga smo mi podneli jedan amandman kojim tražimo da se iz ovog predloga zakona, odnosno zakona o organima i nadležnostima izbrišu članovi 2. i 3. To je onaj član koji je praktično mogao sve da podvede pod organizovani kriminal. Dovoljno je da ima tri izvršioca i da je u pitanju delo za koje je propisana kazna zatvora duža od četiri godine.
Naravno, to nije ni tačno, ni dobro, niti u skladu sa Ustavom, pa bih ja malo ove dosmanlije podsetio šta stoji u Zakoniku o krivičnom postupku, šta je to organizovani kriminal. To je jedna prihvatljiva definicija organizovanog kriminala. Kaže se - organizovano delovanje više od dva lica. Organizacija postoji radi vršenja teških krivičnih dela, a radi sticanja dobiti ili moći.
Kako to organi da prepoznaju da je u pitanju organizovani kriminal? Potrebno je da budu ispunjena tri od sledećih uslova, koje ću da pobrojim. Prvi uslov je da svaki član ima ulogu ili zadatak. Drugi uslov je da je ta grupa formirana na duže vreme ili na neodređeno vreme. Treći uslov je da imaju pravila interne kontrole i discipline i rezultat te discipline jeste serijsko vršenje krivičnih dela. To je nešto što je prepoznatljivo za sud, za tužilaštvo i za MUP. Jedino za DOS nije prepoznatljivo.
Četvrti uslov je da prevazilazi nacionalne granice i da dobija neke međunarodne razmere organizovanog kriminala.
Peti uslov je da se kao način izvršenja krivičnih dela javlja nasilje, zastrašivanje ili spremnost da se te metode primene.
Šesti uslov je da se odnosi na privredne ili poslovne strukture, od kojih se stiče korist.
Sedmi uslov govori o pranju novca ili korišćenju nezakonito stečene dobiti.
Osmi uslov je vrlo značajan, i to bi ljudi iz DOS-a morali da shvate, jer tu bi mogli da se prepoznaju, da je u pitanju uticaj na političku vlast, medije, izvršnu, sudsku ili druge društvene i ekonomske činioce.
U tim odredbama Zakonika o krivičnom postupku takođe postoje neka pravila koja se tiču informisanja javnosti o borbi protiv organizovanog kriminala, pa bih ukazao, ako je u pitanju pretkrivični postupak, onda pismeno odobrenje za pružanje tih informacija javnosti daje nadležni javni tužilac.
Mi smo za protekla tri meseca, pa i dan-danas, u situaciji da podatke i neke činjenice vezane za stadijum pretkrivičnog postupka u borbi protiv organizovanog kriminala daje ko stigne iz Vlade, pa čak i oni koji nemaju nikakve veze sa Vladom, čak i neki anonimni biroi i agencije, pa čak i neke stranke, vrlo relevantne podatke daju, kao da oni sprovode pretkrivični postupak, kao da se oni bave isleđivanjem.
Dalje, ako je u fazi istražnog postupka, kada je u pitanju organizovani kriminal, onda pismeno odobrenje daje istražni sudija uz prethodnu pismenu saglasnost nadležnog tužioca. Mi svakodnevno u svim novinama možemo da pročitamo kako ide istraga, dokle je stigla. Od koga to čujemo? Od Žarka Koraća. Kakve on veze ima sa kriminalnom ne znamo, samo smo čuli da "roleks" sat ima veze sa kriminalom. Tu su i drugi ministri. Lečić ispituje šta je ko mislio kada je dao izjavu u novinama. Gde to vodi? I šta to dokazuje?
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih 10 minuta?)
Pa, iskoristiću. Gde to vodi? To vodi samo prema jednom stanju da se nelegalnim i nelegitimnim sredstvima razrešavaju svi goreći politički, ekonomski i socijalni problemi. A, šta je cilj toga? Cilj toga je provokacija, izazivanje, očigledno je da je onaj štap mnogo duži, a šargarepa je sve manja i manja. To je ta transmisija DOS, transmisija nečijih tuđih želja, sredstvo ispunjavanja stranih interesa. Vidite i sami, gde god dođe do najmanjeg konflikta interesa između države i pojedinca, građanina u prvi plan izlazi policija, specijalne jedinice, žandarmerija itd. i po pravilu razočarani, revoltirani građani.
Vodite računa. I pre nekoliko meseci sam vam na to skrenuo pažnju. Ne pogađam ja, to nego se profesionalno više bavim ovim stvarima. Strah, mržnja, brzopletost, od one nadmenosti vi ste splasli, i to je dobro, i vidite i sami da se vlast drma. Teško je biti na vlasti, teško je držati vlast, teško je uskladiti sve interese u jednoj državi, a još je teže sprovoditi tuđe interese nad svojim narodom. Zapamtite - to je najteže.
Znam zato što su se socijalisti jedva spasili, a vi se nikada nećete spasiti (odgovor na komentar iz sale), ni od 28. juna pretprošle godine, niti od 15. maja ove godine, na rođendan ste uhapsili čoveka ... Da li njemu dajete opomenu ili meni?

Naravno, naravno...

Gospođo Čomić, samo da vas upozorim na objektivnost. Gospodin Petar Jojić je dobio opomenu samo zato što je podigao ruku, a gospodin je već imao monolog. Meni ne smeta, nego sam samo hteo da vam skrenem pažnju na neobjektivnost, nepristrasnost i pravilno korišćenje diskrecionih ovlašćenja.