Da bi se shvatilo šta je to Vlada predložila, uzeću jedan primer kako to u praksi izgleda. Poreski organ je ovlašćen da vodi prekršajni postupak. Vlada sada kaže da visinu troškova prekršajnog postupka koji se vodi pred poreskim organom određuje poreska uprava i to u visini od pet posto od iznosa izrečene novčane kazne.
U jednom od članova koji slede, samo da vas upozorim da je predviđena novčana kazna od milion dinara ukoliko se ne podnese prijava. Izračunajte koliko je pet posto na osnovicu od milion dinara. To je veliki iznos. Praktično, troškovi poreskoprekršajnog postupka, u stvari, predstavljaju kaznu.
Da bi se shvatilo šta to ulazi u te troškove poreskoprekršajnog postupka, dovoljno je reći da je to jedan poziv koji se upućuje poreskom obvezniku da tog i tog dana u toliko i toliko sati, sam ili sa advokatom, dođe i pred službenikom da jednu izjavu, a može čak i sam da napiše i da je donese, i na bazi toga oni kasnije donose rešenje o prekršaju. Verujte, ako je milion dinara, izračunajte koliko je pet posto. Znači, troškovi tog jednog poziva ne mogu da budu toliki.
Kada se govori o troškovima bilo kog postupka, onda se ide na stvarne troškove, a tamo gde je stvarno nepotrebno da se utvrđuju stvarni troškovi ili su oni beznačajni, onda se kaže – paušal i taj paušal postoji i kod sudije za prekršaje, pa čak postoji i u krivičnom postupku.
Nikada taj paušal nije u ovom procentu određen, već uvek u nekom nominalnom iznosu. Zbog toga u jednom od prethodnih stavova ovog člana, doduše u drugoj materiji, kada se radi o troškovima prinudne naplate poreza, navedeno je da Vlada propisuje iznos troškova koji se naplaćuju od poreskog obveznika za slučaj prinudne naplate poreza.
Ako se ima u vidu da su neke novčane kazne određene u rasponu od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa poreza i da se ovim predlogom zakona veliki broj novčanih kazni za prekršaje sa 20 hiljada pomera na 50 hiljada, i da je za neke prekršaje, kao minimalna novčana kazna ispod koje ne može da se ide, propisano 100 hiljada dinara, pogledajte šta znači ovih pet posto na ime troškova poreskoprekršajnog postupka. Troškovi poreskoprekršajnog postupka, u stvari, predstavljaju, po svojoj suštini, nezavisnu sankciju, jer u formi troškova nekome se otimaju pare.
Ceo ovaj predlog zakona, sve njegove odredbe imaju za cilj da se poreski obveznici uplaše, da se poreski obveznici, kada dođu pod udar ovih novih odredbi, pošteno ogole, da im se uzme sve i svašta, jer za običnu prijavu kazna je milion dinara. Verujte, meni uopšte nije jasno zašto radite protiv vašeg kandidata na ovim izborima.

Vlada je predložila izmenu u članu 101. zbog jedne intervencije koja je usledila u članu 104, a svodi se na sledeće: da se popisane pokretne stvari praktično oduzimaju od poreskog obveznika kada protekne reok od 15 dana iz člana 104. stav 3.
SRS smatra da se problem člana 101. ne nalazi u stavu 2. već u stavovima 3, 4. i 5. Znači prvi i drugi stavi su sasvim u redu i treba da stoje kao norme, ali ovi stavovi koji slede dozvoljavaju proizvoljnost i samovolju kod poreskog izvršitelja, jer osnove sumnje u poreskom zakonodavstvu ne samo što ne bi smele da postoje kao pojmovi, nego i kada se stave u poreski zakon one u stvari ništa ne znače, osim što asociraju na neki krivični postupak.
Jedino ograničenje koje ima sudski izvršitelj jeste da ima tu navodno svoju neku sumnju da će neko da osujeti prodaju pokretnih stvari koje su popisane radi namirenja poreza, da poreski obveznik u međuvremenu može da otuđi i na drugi način spreči prodaju pokretnih stvari. To je i suviše široka, slobodna formulacija koja omogućava svakom poreskom izvršitelju da na bazi ličnih emocija, impresija povodom obilaska i popisa zaključi da li odmah da oduzme te stvari ili da čeka rok od 15 dana.
Naravno, po nekoj logici stvari, ukoliko mu se ne sviđa poreski obveznik, stvari će odmah da se oduzmu. Tako nešto ne sme da stoji u zakonu, jer da bi mogao poreski izvršitelj da preduzima ove preventivne mere, kojima bi se sprečilo osujećenje prodaje pokretnih stvari, onda je potrebno da se bar ili tri uslova navedu na osnovu čega on to može da zaključi, da će neko da osujeti prodaju pokretnih stvari, da će pokretna stvar da nestane, da će da je otuđi, tim pre što sve što poreski obveznik uradi po ovom i po Krivičnom zakonu predstavlja kažnjivo delo. Znači, sve što poreski obveznik uradi u cilju osujećenja izbegavanja obaveze, blokade poreskog postupka, drugim propisima takođe je sankcionisano.
Ovde se daje jedno novo ovlašćenje, odnosno ne sada ovim zakonom, ovom izmenom koja je već dve godine u zakonu, ali to treba izbaciti iz zakona, jer mu mesto nije ovde. Kako ne bi bilo tih samovoljnih pokušaja, obzirom da iz ove cele intencije promene odredbi, vidi se rigoroznost, nepotrebna rigoroznost, rekao bih, a naročito ćete to videti kod ovih članova koji se tiču prekršaja gde sve i svašta je određeno kao poverda društvene discipline. Znači, iz celokupne te intencije ovog zakona i projekta vidi se zahtev da se poreskim obveznicima preti, da se reketiraju i da se što pre naplati i što više naplati. Ne može tako problem budžeta da se reši. U to budite sigurni.
Poreski obveznici imaju neku svoju logiku i po prirodi stvari oni odgovaraju na neki drugi način. Onda je bolje naplatiti ono što se može, nego represijom doći u situaciju da se ne naplati ništa ili mnogo manje od onoga što je planirano. Poreski obveznici, i veliki i oni mali, ljudi koji rade godinama, verujte, oni imaju ekonomskih problema kako da organizuju posao.
Naravno, poreski zakon ne može da reši pitanje monetarne sfere finansijskog tržišta itd. Nedostatak proizvodnje, smanjena proizvodnja, odnosi na tržištu, nedostatak likvidnih sredstava, nesolventnost nekih, neminovno zahteva da poreski obveznici drugačije odgovore. Ovo će se pretvoriti u obično reketiranje i običnu jurnjavu između poreske policije i poreskih obveznika, a verovatno to nije cilj niti želja ni jedne vlade, u stvari, ne bi smela da bude želja.

Problem ovog člana je u tome što materija krivičnog prava ne sme da se na silu gura u propise o porezima. Kada se to tako baci sa neba, onda se samo otvaraju nedoumice i nedorečenosti. Evo kako glasi naziv tog krivičnog dela, kaže, nedozvoljeno skladištenje robe.
Znači, postoji i dozvoljeno skladištenje robe. Dozvoljeno skladištenje robe je verovatno na bazi nekog ugovora ili u svom nekom prostoru za koji postoji rešenje da je ispunjeni minimum tehničkih uslova da se može obavljati ta delatnost.
Međutim, kada se pogleda tekst st. 1. i 2, pa ovog 3, a pogotovo 4, onda se vidi da predlagač ovog zakona ne barata ni pojmovima. Kaže ko skladišti robu, a u daljem tekstu mi nemamo odgovor na to ko bi mogao da bude izvršilac tog krivičnog dela, da li vlasnik robe, da li vlasnik skladišnog prostora. Da li možda neka agencija koja vodi poslovne knjige kome je vlasnik robe poverio poslove da vodi knjigovodstvo? Ko je taj koji je odgovoran? Ne vidi se.
Ne vidi se ni mogući izvršilac ovog krivičnog dela, a pogotovo što na kraju kaže – roba će se oduzeti. Ona se već u inspekcijskom nadzoru oduzela, čim se došlo do tog skladišta. U krvičnom postupku se i ne oduzima, jer nema šta da se oduzme, pošto je inspekcija već oduzela.
Ovo je veliki problem, to moram da vam kažem i on jeste realno problem.
Međutim, smatram da je ovo delo ili, da budem precizniji, radnja izvršenja ovog dela već sadržana u odredbama Krivičnog zakona Republike Srbije, u onoj glavi gde se nalazi i ono krivično delo nedozvoljena trgovina i druga dela koja se tiču prometa roba i usluga na našem tržištu.
Posebno izvlačenje ovog i definisanje na ovaj neuspeli način ovakvog jednog dela može samo da stvori konfuziju. To budite sigurni. Može da bude samo pretnja, da problem postoji, naročito problem kada treba u toku kontrole ući u nečiji stan gde se krije roba. Naravno, realno mi imamo taj problem da se puno robe vrti mimo legalnih tokova, na različitim teritorijama, u različitom poslovnom prostoru i taj problem treba da se reši, ali mislim da put koji ste izabrali je pogrešan, biće konfuzan i neće doneti rezultate. Verujte, neće doneti rezultate iz jednog prostog razloga što u okviru svakog stava postoji najmanje tri do četiri pojma za koje niko ne može da pretpostavi šta znače.
Kaže, ko skladišti robu. Imate situaciju da javno skladište primi robu na čuvanje, da i ne mora da ima dokumentaciju, izvornu dokumentaciju za tu robu, već može da ima dokumentaciju onoga koji je dao robu na skladištenje, ali cilj ove norme nije bio to, nego da se uđe u trag robi koja ima falš ili nema nikakvu dokumentaciju. Vi ovim članom to ne regulišete. Ne regulišete uopšte, pogotovo ovo oko zabrane delatnosti.
Da vam dam jedan dobar primer. Mi smo svedoci rada jednog anketnog odbora. To skladištenje sada se zove deponovanje struje. Sami ste čuli koliko je struje ušlo tu navodno deponovano, tu navodno skladišteno. Da li je direktor EPS-a izvršio krivično delo?
Da li će zbog toga da se zatvori EPS? U jednom tumačenju ovoga što ste napisali, to bi tako moglo da ispadne. Data je roba na skladištenje, možda je mafijaška roba, ko zna kako je to kupio, hajde da zatvorimo EPS.
Vodite računa, mislim da jedna ideja za koju sam čuo da postoji u Vladi, da se sredi krivično zakonodavstvo, to je dobra ideja, to treba raditi. To treba uraditi, da imamo jedan krivični zakon, zakonik o krivičnom postupku, sve na jednom mestu, da se izbace sva krivična dela iz posrednih zakona. Ali, uradite, obećavate da ćete to uraditi, a na konkretnim primerima se potpuno drugačije ponašate.
Mi ćemo verovatno za sat-dva imati još jednu tačku dnevnog reda. Juče smo čuli, ugasili smo devet agencija, ali šta vredi, posle podne formirate drugu agenciju. Budite malo dosledni, smislite neki sistem. Nemojte tako paušalno da menjate nešto, eto, ovom je palo na pameat, hajde da menjamo. Nema rezultata ukoliko sistem ne funkcioniše, ukoliko promene ne idu i po širini i po visini.
Zato smo i podenli ove amandmane da vam ukažemo. Ne branimo mi nikoga. Ko je kriminalac neka ide u zatvor, za koga postoje dokazi neka ide u zatvor, ali nemojte sa ovakvim paušalnim formulacijama da zbunjujete javnost.

Ovim amandmanom mi tražimo da se briše član 43. Predloga zakona, jer smatramo da ono što već stoji u članu 177. osnovnog teksta zakona u svakom pogledu je prihvatljivije od ovoga što Vlada predlaže.
Da bi se stekao uvid šta to Vlada predlaže, kaže ovako: "Poreski obveznik koji ne podnese poresku prijavu propisanu poreskim zakonima..."; u stavu 3. "poreski obveznik koji podnese poresku prijavu po isteku roka propisanog poreskim zakonom..."; u stavu 5. "poreski obveznik koji u poresku prijavu da netačne podatke što je za posledicu moglo da ima"... To su vam svi prekršaji. To vam je opis za tri prekršaja. Koje su sankcije? Od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa poreza utvrđenog u poreskoj kontroli.
Znači, ovde čak i pomisao da nešto može da zakasni je sankcionisana. Ovome svakako treba dodati i sledeći član, koji u potpunosti obuhvata treći prekršaj koji sam malopre naveo, jer ne znam koja je razlika između toga ko u prijavi da netačne podatke i ako je iznos poreza utvrđen u poreskoj prijavi manji. Valjda je to isto. Valjda je isto, s tim što ste ovde rekli od dve do 20, a ovde ste rekli milion dinara, kod sledećeg člana. Znači, kod vas je moguće da jedna ista radnja bude tretirana kao tri prekršaja.
Pošto imam još malo vremena, da vam kažem da je onaj prethodni tekst, koji nameravate da promenite, bolji. Evo šta on kaže: "Poreski obveznik koji ne podnese u propisanom roku poresku prijavu kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 5% iznosa koji je bio dužan da plati". Vidite gde se pojavljuje 5%, pa tamo 5% od kazne za troškove prekršajnog postupka, da je u skladu sa zakonom utvrdio porez u poreskoj prijavi, odnosno po osnovu rešenja koje bi donela poreska uprava na osnovu te prijave, a najmanje u iznosu od 2.000 dinara.
Šta se to desilo kod nas od kada je Božidar Đelić predložio ovaj zakon do danas? Inflacija prošle godine po nekim pokazateljima je bila oko 9%. Možda sam pogrešio 1% gore - dole, pa neka bude i 8%. Zašto za 8% niste povećali novčane kazne? Za ovu godinu ste planirali inflaciju između 8,5% i 9,5% na godišnjem nivou. Da ste i to uključili i ono od prošle godine opet ne bi došli do milionskih iznosa.
Dakle, pokušali smo predlagača da ubedimo, ali naravno i građanima Srbije da kažemo šta sledi kada koalicija i skupštinska većina u ovoj zgradi usvoji ovaj zakon za nekoliko dana. Šta sledi? Naravno, moram da vas upozorim da je poprilično neprimećeno prošao još jedan član. Po tom članu ministar finansija može da da nalog za vanrednu terensku kontrolu. Znači, posle ovog zakona na scenu stupa ministar, vanredna terenska kontrola, ko plati platio je, ko ne plati biće zatvoren.

Ovim članom Vlada Republike Srbije šalje pozdrav građanima Srbije i otprilike ovako kaže - ako imate bilo kakvo saznanje da će poreski inspektor da navrati u vašu kuću, vi požurite u MUP, prijavite se tamo, mnogo ćete bolje da prođete sa krivičnom odgovornošću, nego sa prekršajnom odgovornošću, po osnovu ove izmene zakona.
Evo šta kaže - novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje nije preduzetnik. Fizičko lice koje nije preduzetnik je svaki građanin Republike Srbije. On može biti u poreskom postupku i zbog poreza na imovinu. Ima neku imovinu, da li je poljoprivredno zemljište, da li je stan, nije bitno, ali on je poreski obveznik i to je najveći obuhvat. Znači, gotovo svi građani Republike Srbije su obuhvaćeni ovom normom.
Pošto je maksimalna kazna bila 20.000, nova Vlada kaže da maksimalna kazna treba da se poveća, da bude 50.000. Za godinu i po dana, verovatno je bila 250% inflacija u Srbiji, pa je toliko nametnuta potreba da se ne izgubi na supstanci u novčanom kažnjavanju. Šta se kažnjava? Građani Srbije, budite oprezni kada podnosite poresku prijavu.
Evo šta kaže - prilikom podnošenja poreske prijave ili drugog propisanog akta, na propisanom mestu ne unese svoj PIB; znači, kad popunjavate poresku prijavu, prvo pogledate gde je rubrika za PIB.
Ukoliko ne upišete onaj broj, bićete kažnjeni i kazna će biti između 5.000 i 50.000 dinara.
Ovi koji su u godinama bilo bi dobro da kod kuće zamole decu da pogledaju gde je ta rubrika, da se to posebno parafira, da se ta rubika osenči, da se tu precizno upiše podatak, jer verovatno je Mlađan Dinkić dao nalog ljudima koji rade u poreskoj upravi da primaju prijave i bez PIB-a.
Nekada, ako je nešto neuredno, čovek u pisarnici kaže - molim vas, popunite ovde ovo, da se sredi, da ne bismo vodili postupak. Ne, sada će poreski organi namerno da primaju nepotpune poreske prijave, jer svako treba da plati po 50.000 novčanu kaznu, jer je ovo težak prekršaj.
U istom članu imamo tačku 15) – prekršaje, gde je kazna od 5.000 do 50.000 dinara, ukoliko građanin ne stavi na raspolaganje odgovarajuće mesto za rad poreskih inspektora u postupku terenske kontrole. Poreski inspektor može da vrši terensku kontrolu, dođe kod građanina i ukoliko mu on ne obezbedi uslove za rad, građanin će biti kažnjen. Cena 5.000 do 50.000.
Znači, pripremite se, u dnevnoj sobi odredite jedno ćoše gde će biti fotelja za poreskog inspektora, da ne biste pali pod udar ovog teškog prekršaja, jer ste odmah kriminalac, kako reče jedan od prethodnika. Mi štitimo kriminalce. Građani Srbije su kriminalci ukoliko ne udome poreskog inspektira sa devet mezetluka, kilo na kilo, špricer i vino itd.
Ovo moram da čitam, pošto se prigovara da neko nešto izmišlja. Samo čitam šta su eksperti napisali.
Tačka 17), evo šta kaže, težak kriminal, kazna od 5.000 do 50.000 - ako građanin ne bude prisutan tokom terenske kontrole ili odbije da učestvuje u postupku terenske kontrole u skladu sa ovim zakonom. Pogledajte član 25. tačka 9) šta piše i kakve to ima veze sa ovim što ste napisali.
Znači, vi morate da budete prisutni na parceli kad dolazi onaj da vrši terensku kontrolu, da li je parcela 12,77 ari ili 12,87 ari. Građani Srbije postaju kriminalci zahvaljujući onima koji pišu ovakve zakone. Znači, svi oni koji su nas obaveštavali da inflacije nije bilo u toku prošle i pretprošle godine lažu, jer je nova Vlada došla do zaključka da je to bilo 250%, i da ne bi država izgubila na supstanci, da podsetim jednog od prethodnika, novčane kazne jesu prihod budžeta i to ministar želi da nadomesti, jer nije baš završio sa gorivom, dizelom i nekim drugim stvarima, tu je podbacio. Osujećena je ta njegova namera. Sad idemo po širini.
Kada se ide po širini zahvata onda je svaki građanin, kako vi rekoste iz G17 plus, kriminalac. Svi će oni biti u akciji R48 na putu E10 sa prilazom E75. Šifrovano, razumeli ste. Građani, kada dođe poreski inspektor pokažite člansku kartu G17 plus, ukoliko je ištampana, onda ćete dobiti popust, odnosno bićete oslobođeni odgovornosti, ali po zakonu koji je deseta tačka dnevnog reda. Po tom zakonu ćete biti oslobođeni.
Još jedan dodatak za vaše interesovanje, sav postupak se vodi u poreskoj upravi. Znači, samo poreski inspektor prosledi dokumentaciju licu ovlašćenom da vodi prekršajni postupak u poreskom organu, a ako meze nije bilo dobro, pripremite 50.000 dinara. Ukoliko nemate pare, izaberite banku, dobićete i kredit.

Drago mi je što čujem da su neki odustali, da neće više da daju podršku Vladi Republike Srbije. Dobro je što su odustali, jer kada budu čuli obrazloženje šta je Vlada napisala u ovom članu, onda će da shvate da ne treba da se podrži ovaj zakon.
To je član 47. Predloga zakona i njime se menja član 181. osnovnog teksta. Kada se to promeni, to će ovako u praksi da izgleda: "Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u 1) sudu" (predsednik suda, u sudskoj pisarnici zadužen neko, registarski sudija); dalje "u organu lokalne samouprave"; organi lokalne samouprave su skupština i izvršni odbor, a ovo ispod su sekretarijati; to je nešto drugo; dalje, gospodo advokati, odgovoran čovek u "advokatskoj komori, profesionalnom udruženju", umetnici, pevači, slikari.
Zbog čega će da se kazne ovom kaznom, kaže se ovako: "ako Poreskoj upravi ne dostavi ili ne dostavi u predviđenom roku propisano obaveštenje i ako izvrši upis osnivanja pravnih lica i radnji u odgovarajući registar bez dokaza o plaćenom porezu i sporednim poreskim davanjima osnivača i ranije osnovanih pravnih lica čiji su oni osnivači".
Tamo smo rekli da ne može poreski organ da definiše uslove pod kojima će da postoji neko pravno lice, a evo ga ovde – kazna. Da ne ređam dalje, sledeće su kazne. Kaže, takođe se kažnjava odgovorno lice u upravnom, odnosno sudskom organu. To znači u ministarstvu. Organi uprave su ministarstva. "U sudskom organu" – to su različiti sudovi. Ukoliko neku evidenciju tamo sredi, uradi, pa čak dalje kaže – u poreskoj upravi. Znači, zaposleni u poreskoj upravi. Vama je plata porasla 250 posto od kada je donet ovaj zakon, jer maksimalna kazna vam je bila 20.000, a sada vam je 50.000. To znači da možete da platite tu kaznu.
Postavlja se centralno pitanje: da li poreski organ koji je, u suštini, u organizacionom smislu uprava unutar Ministarstva finansija, može da vodi prekršajni postupak protiv predstavnika sudske vlasti i drugih nivoa vlasti. Ako je to tako, šta će nam onda sudovi? Ako je to tako, onda nam ne trebaju ni sudije za prekršaje. Ako je to tako, onda nam ne treba zakon, već nam je potreban ustav sa jednim članom, u kome će da se kaže da je sve u ovoj zemlji, ono što pušta i zatvara vodu, volja jednog čoveka.
Znači, Ministarstvo finansija direktno, indirektno, posredno jeste super organ, kapitalni organ, genijalni organ koji sve može: može i sudije da kažnjava, može sve nivoe vlasti da kažnjava. Za šta? Za nešto što, u suštini, i nije njihova obaveza da urade, jer se od njih traži da urade nešto nezakonito i nešto što je duboko u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Ukoliko usvojite ovaj zakon, on će u ovim izmenama i dopunama i 50 posto osnovnog teksta da bude u suprotnosti sa najmanje 30 propisa u ovoj zemlji, da ponovim, novih propisa, donetih od 2001. godine do današnjeg dana.
Mene stvarno čudi da sklopljena parlamentarna većina može da da pristanak na sve i svašta. Vodite računa, izvršna vlast mora da bude vezana za zakon. Mi donosimo zakon. Ograničimo samovolju izvršne vlasti.

Poreskopravni odnos je odnos javnog prava, gde je državni organ jedna strana, a druga strana je poreski obveznik, pa bio on  fizičko ili pravno lice.
Ovim članom predloga zakona, a to je član 48, praktično predlagač amnestira Božidara Đelića i prethodnu Vladu, jer ne dira osnovni tekst zakona, već samo povećava maksimalni iznos novčane kazne za prekršaje, i to u stavu 1. prekršaja koje čine odgovorna lica u organizacionoj jedinici poreske uprave i u stavu 2. službena lica poreske uprave.
Pošto je to tako, onda službeno lice poreske uprave može da učini prekršaj i da dobije kaznu od kolege koji se nalazi u sledećoj kancelariji, a ovlašćen je da vodi prekršajni postupak, zato što se u poreskom postupku ne ophodi prema poreskom obvezniku sa poštovanjem i uvažavanjem, tako piše. Deluje možda smešno, deluje možda besmisleno, ali tako je napisano.
Eksperti su to smislili na taj način. Moram da vam kažem da to verovatno predstavlja neku povredu, ali to nikako ne može biti povreda u rangu prekršaja, već nešto disciplinsko, jer se dešava unutar organa, unutar iste kuće.
Ako vi mislite da ovakvim odredbama možete da upristojite poreske službenike u odnosu prema poreskim obveznicima, onda dajte nam neki izveštaj da vidimo koliko je kažnjeno ljudi koji rade u poreskoj upravi za ovaj prekršaj i kako to izgleda kada kolega iz susedne kancelarije kazni svog kolegu na samom šalteru.
Ali, da bismislenost bude još veća, vi imate lice ovlašćeno za vođenje prekršajnog postupka u poreskom organu pred kojim treba da se vodi postupak protiv odgovornog lica organizacione jedinice, a to znači, direktora neke filijale. Sada, direktor filijale prekršajno odgovara kod referenta, to piše, to jedino tako može da se protumači.
Ukoliko prihvatimo ovu logiku, onda praktično može da se desi da zaposleni u nekom ministarstvu prekršajno odgovara zato što nije rekao "dobar dan" kada je došla stranka. Naravno, ne osporavam sa gledišta nepristojnosti, to jeste nepristojno, verovatno predstavlja neku povredu, verovatno povredu radne discipline i povredu koja se tiče službene dužnosti, ali ne može biti prekršaj, u toj radnji nema prekršaja.
Izuzetno se nekada službenim licima zakonom propisuje da mogu biti izvršioci nekog prekršaja, ali je neprirodno, jer i to lice istupa u ime države i treba prekršajno da odgovara. Ova novina o prekršajnoj odgovornosti državnih službenika datira od pre tri-četiri godine, a ranije je u izuzetnim slučajevima bila samo u nekoliko propisa.
Vidite, ili kaže - uskratio je besplatno obaveštenje i pouku i kolega iz susedne kancelarije će da ga kazni. Po svim logičkim i drugim mogućim načinima zaključivanja to može biti samo povreda radne discipline i povreda nekog reda koji postoji u organu, nikako ne može biti prekršaj.
Ali, pošto u prethodnom članu postoji još nešto besmislenije, da poreski službenik, ovlašćen za vođenje prekršajnog postupka, može da vodi prekršajni postupak protiv odgovornog lica suda, advokatske komore i ko zna koje sve institucije, pa čak i organa lokalne samouprave, onda je stvarno ovo mala povreda u odnosu na onu prethodnu koja je mentalna razvalina.

Praktično, drugi put pričamo o istim zakonima. Ovi zakoni nisu uspeli da dođu na dnevni red prošle godine. Izbori su omeli. Nadam se da su i predlagači ovog istog teksta, prvi predlagači, izvukli neku pouku.
Razlika između predloga koji je podnet prošle godine i ovog sada je samo u jednom članu. Znači, dva zakona, a razlika je samo u jednom članu. A, da se sada ne podsećamo ko je sve bio prošle godine protiv ovih zakona, ali dobro, to više nije tako ni bitno. Bitno je da smo mi čuli od predstavnika Vlade da, ukoliko se ovaj zakon ne donese, nema ništa od donacija. To je glavna stvar.
Znači, do 31. avgusta 2004. godine treba ovo da se usvoji, jer onda dolazi tu 13 miliona švedskih kruna, a to je negde milion i nešto evra, eto, to je glavni razlog što se ovaj zakon stavlja po hitnom postupku, i ovaj drugi.
Naravno, u skladu sa donacijom, a zahvaljujući tome što postoji Internet i postojale su struje, videli smo ko je kolike donacije primio iz inostranstva kada je organizovao puč, pa koliko je Otpor, pa koliko ova i ona asocijacija, i koliko koštaju one tri zavese iz Savezne skupštine.
Meni je drago što napokon ima neko da brani predloge Vlade, ali bih morao da ukažem da je svojevrsna devalvacija za ovaj predlog zakona ako se svedu razlozi na to da li je neko ušao u trgovinski sud i čeprkao po registarskom ulošku. Ako se to svede samo na to, onda svako od nas može to i daleko više, i bolje i kvalitetnije da kritikuje postojeće stanje.
Postojeće stanje nije zadovoljavajuće, treba nešto da se učini, da se promeni, ali put koji je izabrala Vlada je potpuno pogrešan. Evo, gde se javljaju greške.
Prvo, Vladu su nagonili na ovaj posao neki instituti. Čuli smo malopre jedan institut; naravno, uzeli pare. Čim su uzeli pare, sve je najbolje što oni urade. Vrlo prost razlog.
Ne znam šta je predlagač hteo da kaže na prvoj strani ovog obrazloženja, ovog prvog zakona o postupku upisa. Kaže, nedostaci postojećeg sistema registracije su, pa se navodi jedno pet razloga i onda kreće nova rečenica, pa se kaže, osim iznetog, osim tih iznetih nedostataka, postoji veliki broj paralalenih baza podataka o privrednim subjektima koji se vode.
Znači, i to je nedostatak što drugi vode, Republički zavod za statistiku, Republička uprava javnih prihoda, Carina, Narodna banka Srbije, penzijsko i invalidsko i zdravstveno i drugi organi.
Naravno, nemamo registar stanovništva, nemamo neke druge registre koji su nam potrebni, ali predlagač je kod ovog pronašao razlog da opravda brzinu potrebom da se uzme donacija.
Kako je u pitanju samo donacija, moram da napomenem, svašta smo slušali ovde, a između ostalog kaže, različita praksa unutar istog suda. U trgovinskom sudu jedan je registarski sudija, nema ih pet. Gde su veći sudovi, možda nekoliko njih radi, pokriva veći prostor, ali jedan sudija.
Ko se stara o jedinstvenoj sudskoj praksi? Drugostepeni organ, a on je Viši privredni sud. Izgrađuje se sudska praksa isto kao što se u krivici, u parnici i pred drugim sudovima gde postoji veći broj stepena sudova koji učestvuju u nekom postupku. Znači, nije taj razlog. To treba da se shvati.
Kada se kaže da od ove evidencije biće sve i svašta, samo da vas podsetim na gole činjenice koje i danas postoje. Od 2000. godine, oktobra meseca, kada je donet Zakon o izboru narodnih poslanika, postoji obaveza da se uvede jedinstveni birački spisak za Republiku Srbiju. Nema ga ni danas. Nema jedinstvene kompjuterske baze podataka.
Prošle godine je falilo 16 kompjutera za jedinice lokalne samouprave, a sada valjda sedam-osam, možda su sada iz neke donacije obezbedili, ali je problem što postoji 70-80 različitih softvera, pa to ne može da se uklopi. Oni koji brane ovaj zakon, neka pitaju Zorana Lončara da li ima jedinstveni birački spisak. Nema ga. Kako vi mislite da umrežite ovo sa potpuno novom institucijom. To je tehnički nemoguće. Za milion i po evra da vi to umnožite i da vi to sredite, nemojte, molim vas, to je neozbiljna tvrdnja.
Neću samo da kritikujem ovu bivšu vlast, i ona bivša bivša je donosila neke propise o jedinstvenoj informacionoj bazi koja bi povezala okruge, i vodio je Dragoljub Janković, čini mi se, ministar pravde u to vreme, pa se ništa nije desilo. Ništa se nije desilo. Ni od ovog neće biti ništa.
Hajde da vidimo kako stoji sa ovim krupnim razlozima koje smo čuli. Kaže, ako se uspostavi registar i ova agencija, onda se gubi kontrolna funkcija trgovinskog suda. Molim vas, ni do sada prilikom upisa u sudski registar privrednih subjekata sud nije imao kontrolnu funkciju.
Koja kontrolna funkcija? Proveravao da li su sve isprave dostavljene, a ako jeste, ako nema nikakvih problema, sudija donosio rešenje. Ako se pojavi neki problem, onda u vanparničnom postupku se nešto rešava. Nema kontrolne funkcije nego ima samo običnog evidentiranja. Zašto je ono izvučeno, radi se u sudu. Dakle, 40 godina se to kod nas radi u sudu.
Idemo na razlog, kako to ovi kažu, da to nije dobro ako se radi u sudu i primeri za to da nije dobro su nam Austrija, Nemačka i Francuska. One su primitivno proste države, jer evidenciju privrednih subjekata vrše kod njih sudovi, a ne posebne agencije. Od njih razvijenije su Irska i da ne ređam dalje.
Čime se sve opravdava milion i po evra koji treba da dođu i naravno, opravdavaju se sredstva koja je dobila ona agencija, odnosno institut koji je napisao da je ovo jedini put, pravi put bez alternative. Pipneš dugme, pa ako te ne ubije struja videćeš sve, javno na sajtu ko je gde upisan.
Naravno, predlagač pošto je svu svoju pažnju usmerio na 13, odnosno milion i po evra, on je zaboravio na jednu stvar, postoji Zakon o preduzećima i u tom zakonu zapisano je lepo da jedan organ koji vodi evidenciju i gde se registruju privredni subekti je sud. Njih ne interesuje, milion i po je mnogo važnije nego bilo koji propis kod nas. Ako potiče od instituta, to je zakon i to mora da se završi.
Ali, ide glavobolja. Glavobolja je ista kao što je bila prošle godine prilikom donošenja Zakona o finansijskom lizingu, promašen zakon u terminima i Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima, kada je takođe rečeno da će evidencije da vodi nadležni organ. Koji? Ne znamo. Kada će da se napravi? Videćemo.
Pojavio se, biće agencija. Za razliku od ovih devet agencija, koje su izmenom uredbe o generalnom sekretarijatu Vlade ukinute, jer su bile vladine agencije, nisu bile osnovane zakonom nego uredbom, sa vrlo zvučnim i lepim imenima koja ništa ne znače, nazivima koji ništa ne znače, ovde se materijalno pokriće za postojanje agencije nalazi u zakonu. To je glavni razlog zašto ovde agencija može, a ovamo nisu mogle.
Kada već pričamo o tome zašto je evidenciju vršio trgovinski sud godinama, moram da vam kažem da privredni subjekt praktično stiče pravnu i poslovnu sposobnost momentom upisa.
Upis treba da bude kod nadležnog državnog organa, a ako se njegovo bitisanje tiče dodirnih tačaka sa ljudskim pravima i pravnim interesima pravnih lica, jer oni te interese imaju, onda je to po našem postojećem ustavnom sistemu jedino bio moguć sud, a ne neki drugi organ. Zbog toga je to tako.
Zbog toga što je 30 godina naš pravni sistem prilagođavan, rađen na način kako je to urađeno u Nemačkoj, zato mi poprilično imamo identična rešenja kada su u pitanju statusne stvari. Morali ste malo da pročitate knjige, da shvatite da nije to – sad nećemo sud, sada ćemo agenciju, puj pike ne važi, sve je u redu.

Ja bih još malo. Milion i po evra jeste velika para. Ovoj državi su potrebne pare, ali nam nije sasvim svejedno u šta će da se potroše, za šta će da se potroše, ko će da ih troši i ko će da uzme tu naknadu, konsalting usluge, stručnjaci, eksperti, vrlo važna stvar. Ništa se ovde neće dobiti.

Kaže se, jedan od razloga, pa se kaže – razuđenost institucija koje vrše registraciju privrednih subjekata, pa se navodi broj sudova i broj ljudi u sudovima koji rade na ovim poslovima. Što niste rekli, ova vaša agencija, kakvu će da ima organizacionu strukturu. Da li će taj posao da radi jedan, pet ili možda 200, ili možda 180, ili u svakoj opštini poneko?

Ako mislite, vidim da u članu 2. kažete da može da ima svoje organizacione delove, što će da se reguliše statutom, onda ako već hoćete da izmestite ovo, zašto niste dali Republičkom zavodu za statistiku. Ima informacionu mrežu, ima vrhunske matematičare za kompjuterske programe, koji znaju da uđu na Internet i da ne pogreše, da ih struja ne ubije. Imaju skoro u svim opštinama svoj poslovni prostor, povezani su, rade već na nekim brojevima, daju statističke brojeve o razvrstavanju privrednih subjekata, posao im je poznat, imaju lepu službu ovde, preciznu službu u centrali, koja to sve objedinjeno vodi i radi.

Šta ste morali da trošite te pare, mogli ste za 10% sredstava koje ste namenili, da prebacite Republičkom zavodu za statistiku i da je malo volje da donesemo zakon o registru stanovništva i da objedinimo sve te registre, sve podatke pri našem Republičkom zavodu za statistiku, koji je dobar zavod.

Možemo mi svi da prigovaramo, da se ne slažemo sa nekim podacima, ali to je organizaciono dobar zavod. Ljudi rade, profesionalci. Uostalom, vi ste jednog njihovog zamenika i direktora izabrali za člana Saveta Narodne banke Srbije, kao dobrog matematičara, koji liči na ekonomistu, Kovačevića.

Mogli ste, ali nećete. Milion i po evra treba da se pokrije, da se prikaže kao trošak. Ko uzima, ne znam, ali svi saučestvujete. Kako izgleda ta vaša vlada, kakvi su vaši odnosi, to me uopšte ne interesuje. Ukoliko oni šifrovani imaju primat, vi ste im omogućili.

Isto je bilo i prošli put. Demokrate su bile žrtve onih malih, morali su sve da stiskaju, Batić gurao svoje, Čović gurao svoje, palo na Demokratsku stranku. To je taj rizik koji se preuzima. Taj rizik ne možete da izbegnete. Niko ne može da izbegne rizik kada ulazi u koaliciju. To da budemo načisto.

Dalje, kaže – neujednačena praksa postojećih registara. Meni nije jasno, neka se uzme bilo koji zbornik, presuda ili da se pogleda sudska praksa, ili neko ko smogne snage da pipne Internet, uđe tamo u poseban fajl "sudska praksa", videće pored svakog zakona i stavove sudske prakse povodom otvorenih pitanja koja se javljaju u praksi.

Nemam namere da branim advokate, ali neki su ovde advokate predstavili da su Mite bekrije. Jedino su oni sposobni da završe registraciju. Nije tačno. Sredimo registar, ali neka bude kod suda, sredimo ga. Dajte norme, promenimo Zakon o postupku upisa u sudski registar, ubacimo normu da mora da bude na Internetu, ugradimo neke norme oko javnosti. U krajnjem slučaju, učinimo sve da se primeni odredba Zakona o preduzećima koja kaže u memorandumu moraju da stoje ti, ti podaci, pa čak i upisani i uplaćeni osnivački kapital itd.

Uradimo u tom pravcu nešto. Ali ne, ovde se ide na potpuno novo. Evo, iz Ministarstva saobraćaja i veza su uzeti poslovi raspodele frekvencija, dodeljeni su Radiodifuznom savetu. Dve godine postoji, ništa ne valja, samo trošak. Hoćemo da ređamo dalje? Novostvorene i novoizmišljene organe, koji nemaju niti nadležnost, niti rade, niti mogu da rade neki posao.

Tako će biti sa ovim. Biće vam, poštovani privrednici, sasvim svejedno da li ste aktivni ili neaktivni. Dok se ustanovi taj registar, videćete kako će to da prođe. To su neke novotarije, saznali smo napokon da su Nemačka i Francuska nerazvijene proste države, one robuju nekim svojim normama, nekim svojim pravilima.

Očigledno Nemačka ne poštuje direktive, Francuska ne poštuje direktive, pa kažite lepo građanima Srbije šta znače direktive i preporuke. Kolika je njihova obavezujuća snaga? One nemaju tu obavezujuću snagu koju vi njima dajete ovde. Vi ste veći katolici od Pape.

Što reče Đelić, oni taman misle da nas nešto stisnu, a ja kažem – mi smo to već završili. Oni izmišljaju nešto novo. Sve je to rađeno zbog ovih i ovakvih milion i po, dva i po, tri i po itd. Prošli put sam pričao ko je ugovarao aranžmane na saveznom nivou, pa pobegao naravno u opoziciju kada su ga izbacili.

Celih 35% je sve to konsalting, instituti, izveštaji, mame, tate, strine, deca, sve je to tu. Dobro je što ste se javili da veličate ovu novotariju koja je napisana, koja treba da nam kaže da kod nas ništa ne valja, jer ne valja ni u Nemačkoj, ne valja ni u Francuskoj.

Sada, mi smo pokušali sa nekim amandmanima da vas zamolimo da još jednom pogledate ovaj zakon, da pokušate da utvrdite šta je to suštinski problem kod naše registracije privrednih subjekata i da, ako je moguće, pronađete neka jeftinija, prihvatljivija rešenja da se ažurira, uspostavi i poboljša evidencija privrednih subjekata.

Postoji prostor. Dao sam vam nekoliko ideja i ako bi to ostalo u trgovinskom sudu ili ako to želite da izmestite radi javnosti, transparentnosti itd, jedna od tih ideja je Republički zavod za statistiku, gde gotovo sve postoji. Samo su potrebni novi obrasci, prijava, čak može i po službenoj dužnosti da izvrši preregistraciju svih privrednih subjekata, jer u bazi podataka ima podatke za svaki privredni subjekat.

Razmislite, da li postoji mogućnost, bez obzira što se radi o donaciji. Kada se sir stavi da bude besplatan, on je samo na mišolovci, na pijaci nema besplatnog sira. Samo mišolovka ima besplatni sir. Ako je donacija besplatni sir, vodite računa jer kljusa radi. Kljusa radi, kada lupi, onda je bolno, onda se preko noći prelazi u poslednje redove. Za čas rotacija ide ovako i kada se dođe u poslednji red, onda se sve sazna, onda je sve jasno.

Razmislite o ovom predlogu, da se uredi ovaj zakon o postupku i načinu upisa privrednih subjekata, da to ostane u trgovinskim sudovima ili eventualno da se nekako uredi da dođe Republičkom zavodu za statistiku, jer on je otprilike i najbliži neki organ koji treba da vodi evidenciju.

Izbegnite ovo, ma koliko vam bilo prihvatljivo onih 1.500.000 evra. Znam da vas rokovi stiskaju. Mnogi rokovi stiskaju, ali ne sitskaju rokovi dobar deo parlamentarne većine koja je napravljena ovde. Ovi rokovi stiskaju samo one institute koji su uzeli pare, a posao nisu završili.

Zapamtite jednu stvar. Oni pre vas su bili malo veći majstori. Shvatili su igru i nisu hteli da budu žrtveno jare nekih instituta. Vodite računa, vi koji držite malo do zakona, nadam se da držite do zakona, da ne budete žrtve, da se ne desi da ste kritikovali prethodnike koji su ispali mnogo snalažljiviji i pametniji od vas.

Pa, eto, posle petnaestak dana ponovo popravni ispit za Narodnu skupštinu. Naljutio se ministar finansija što njegova ideja kako da obezbedi sredstva koja mu fale za budžet nije prošla u Narodnoj skupštini. Naljutio se, presavio tabak i vratio ponovo na doradu.
To je upozorenje skupštinskoj većini da ubuduće ne podnosi amandmane, da ne sme da pametuje, jer gnev ministra može biti bezgraničan, opasan, a vidite danas ga i nema. Nema ga, jer njega ovo ne interesuje. On je obezbedio 126 identifikacionih kartica da se ovo usvoji.
Naravno, SRS kritikuje Predlog zakona. Neće da glasa za taj predlog zakona, taman posla da glasamo za to. Nećemo sami sebe da demantujemo. Valjda nismo za 15 dana promenili mišljenje. Ako je neko od vas promenio mišljenje, to je već vaš problem. Ali, skupštinskoj većini bih skrenuo pažnju da u vreme predizborne kampanje vi ovakvim dnevnim redom kažete gospodinu Maršićaninu da nema potrebe da se kandiduje, jer će on sigurno da izgubi izbore.
Evo i dokaza za to. Pa, ko bi glasao za kandidata ove koalicije – u centar, Srbijo, koja u toku predizborne kampanje diže cene. Evo, vrlo prosto i jednostavno.
Izađite lepo, napravite jednu anketu, pitajte bilo kog prolaznika – evo, u toku je kampanja, vlast diže cenu gorivu, da li ćete da glasate za njihovog kandidata za predsednika?
To samo Mlađan Dinkić može da kaže, da je to vizionarski, epohalno i da će doneti nekog rezultata. Nema nikakvog rezultata.
Mi smo vas i prilikom donošenja budžeta upozorili na problem koji će da se desi i tada je ministar finansija izašao za govornicu i rekao – neće doći do povećanja niti poreza, niti akciza, niti bilo kakvog, uslovno rečeno, nameta.
Ne lezi vraže, nije prošlo ni mesec dana jedan komplet poreskih zakona je morao da se menja, a evo sada, skupštinska većina ide na popravni ispit. E, to je ta ekonomska politika nove vlade, odnosno to je jedna stihija. Nema tu ni ideje, nema tu ni vizije. Jer, kad bi bilo ideje i vizije, onda ne bi bilo ovakvog obrazloženja, a neću da ponavljam neke rečenice iz tog obrazloženja, jer svaka sledeća demantuje prethodnu.
Ukazao bih samo na jednu stvar. Ako ste u toj konfuznoj politici – šta treba da se optereti akcizom – malo vodili računa, onda biste shvatili jednu činjenicu, da se akcizom opterećuje proizvod, bez obzira na njegovo poreklo.
Međutim, prošlog puta smo vas naterali da prihvatite da se kroz akciznu politiku značajnije izvrši uticaj i na suštinu ekonomske politike i da se da neka blaga prednost domaćim proizvodima, polazeći od vaše intencije koja je i izneta u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, gde takođe štitite domaći proizvod.
Evo, to vaš ministar nije shvatio pa vas je demantovao ovakvim predlogom zakona. No, pošto je o akcizama bilo sasvim dovoljno argumenata, da se posvetimo malo ovom drugom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Kada se letimično pogleda može da se konstatuje sledeće: sve što ne može milom, verovatno će morati silom, i kompletne promene najdemokratičnijeg zakona o poreskom sistemu, a to je bilo prisutno pre dve godine kada se usvajao Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, morale su da pretrpe ovu izmenu. Naravno, sve što je u bilo kakvoj vezi sa Božidarom Đelićem mora da bude promenjeno, jer je došao njegov krvni neprijatelj Mlađan Dinkić.
I, po toj logici stvari, sprovode se promene, a one znače npr. menja se član 10. zakona, pa se rok za povraćaj pogrešno ili više uplaćenih sredstava sa 15 dana povećava na 25 dana. To je krajnji rok. Šta to znači? To znači da se država jednostavno služi tuđim parama, koje joj nikada nisu ni pripadale, i produžava svoj rok. Đelić je tražio samo 15 dana, da može da koristi to, ali Dinkiću je potrebno 25 dana. Želi da obezbedi malo duže likvidnost budžeta itd.
Pa, onda, član 26. menja se, dodaje se nov stav i kaže – banka je dužna da obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava sa računa obveznika od momenta prijema rešenja, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza. Da stvar bude čudnija, odnosi se na odredbu koja se tiče poreskog identifikacionog broja. Ukoliko poreska uprava zaključi da je još nešto potrebno, pa poreski obveznik nije dostavio to, onda može da ga blokira.
Vidite, dalje, član 29. je pretrpeo izmenu koja se svodi na to da se poreski postupak i poreski organ meša u statusnu stvar pravnog lica, pa sud neće biti u mogućnosti da upiše osnivanje pravnog lica u registar, znači neće upisati osnivanje pravnog lica i radnje u odgovarajući registar bez dokaza o plaćenom porezu i sporednim poreskim davanjima osnivača i ranije osnovanih pravnih lica čiji su oni osnivači.
Znači, Zakonom o porezima se definiše uslov da bi se neko upisao u privredni registar. To, verujte, nigde ne postoji na kugli zemaljskoj, međutim, eksperti su bili u mogućnosti da i tako nešto izmisle.
Dalje, poseban specifikum novog ministra i nove politike Vlade Republike Srbije je izmena člana 66. Radi se o privremenim merama obezbeđenja koje poreska uprava može da preduzme; pazite – radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo, ukoliko poreska uprava posumnja da to neko može da osujeti, e oni mogu sve to da blokiraju, znači račun tog pravnog lica, do momenta dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati poreza i skidanju novčanih sredstava.
Znači, ako poreska uprava posumnja u neko pravno lice da neće biti u mogućnosti da plati porez, i to onaj koji u ovom trenutku još nije dospeo, oni mogu da ga blokiraju. Pa, kako će on da radi? Kako će da obezbeđuje promet? Kako će da nastaje poreska situacija i poreska obaveza?
Dalje, u članu 68. dan plaćanja poreza, vidite sada nov termin, šta se smatra pod danom kada je plaćen porez, novi eksperti su izmislili da je to dan kada je iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja uplaćen na propisani uplatni račun javnih prihoda.
Znači, onaj ko vrši prinudnu naplatu prodajom pokretnih i nepokretnih stvari, drži u posedu robu poreskog obveznika, pa kad je proda, kad se smisli da uplati na poreski račun, tada se smatra da je on izmirio svoju poresku obavezu. Kako država jednostavno reguliše to, sa kasnijim datumima, kako bi tekle kamate i druge obaveze i svi poreski obveznici bili poprilično pritisnuti, da znaju da nema opasnosti, jer je na delu šifrovana poruka RR, GG itd.
Član 75. govori o vraćanju sredstava po osnovu rešenja drugostepenog organa ili suda kada je ukinuto poresko rešenje.
Oni sad dodaju - od dana dostavljanja akta kojim se poništava, menja ili ukida rešenje ili drugi akt o zaduženju. Kakva je to restitucija? Kakav je to povraćaj u pređašnje stanje. Valjda se vraća na dan i na stanje kada je doneto nezakonito rešenje, a ne kada je organ primio drugostepeno rešenje da je nešto nezakonito. Ali sve je to kod nas moguće.
Član 83, kaže se ovako - troškove poreskoprekršajnog postupka određuje poreska uprava u visini od 5% od iznosa izrečene novčane kazne, a najmanje u iznosu od 500 dinara. Vidite, u prekršajnom postupku važi pravilo o nekom paušalu, ovde se zagarantuje 5%, pa ukoliko je manje od 5%, onda ide 500 dinara, ali kada se čuju nove odredbe o prekršajima i ovim drugim sankcijama, videćete da tu novčana kazna ide od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa neplaćenog poreza.
Pa još ukoliko jedan dinar nije platio, platiće kaznu 5.000 dinara. Ali pričaćemo o tome povodom amandmana.
Ono što je interesantno, ne znam kako ste se vi u koaliciji to dogovorili, to je očigledno koncept da se u pojedinačnim zakonima definišu krivična dela, što mora da nestane iz pravnog života, jer se ovde upusuju nova krivična dela gde ne postoji nijedan od elemenata na osnovu kojih bi nešto moglo da stoji u ovom zakonu.
Ako ima elemenata za krivičnu odgovornost, izmenite Krivični zakon, definišite postupak i posebno poglavlje, jer sada smo svedoci dva odvojena procesa. Jedan deo Vlade vodi postupak, odnosno priprema se da uredi krivično zakonodavstvo, da u jednom krivičnom zakonu budu sva krivična dela, da se iz postojećeg Krivičnog zakona izbace neka krivična dela koja nemaju nijedan od osnovnih uslova da budu u krivičnom zakonu.
Sada nam se ubacuju neka nova krivična dela. Budite uvereni, pošto znam kakva je sudska praksa i znam kakvi su stavovi Vrhovnog suda povodom ovih pitanja koje ste ubacili u ovo, moram da vam kažem da vam ova krivična dela, ovako formulisana, neće proći pred sudovima.
Nemojte pogrešno da me shvatite, da na ovaj način štitim nekoga. Ne, ne štitim nekoga, nego vam samo ukazujem da će da se javi problem, jer vi mislite da ste vi regulisali jednu situaciju, a ona nije regulisana. Znajte, u tim vodama najbolje plove oni kojima je zagarantovano da mogu do mirne volje da izigravaju propise. Verovatno vaša želja nije to bila, ali vam kažem, stavovi sudske prakse postoje oko registrovanog, neregistrovanog poslovnog prostora, skladišta itd.

 Mi smo prilikom usvajanja budžeta rekli da će biti problema, jer budžet ima strahovito veliki deficit. Samo bih podsetio da je Vlada rekla da ima rešenje za taj problem. Rešenje nije pronađeno ni u Londonu, već je jedna čvrga došla odatle. Savetnici iz inostranstva nisu pomogli. Mi smo vam ponudili formulu kako da rešite problem deficita. Samo ću da vas podsetim da je gospodin Arsić sa ove govornice najmanje pet puta išao od pozicije do pozicije i ukazivao zašto ne treba te pozicije da budu u budžetu Republike Srbije.
Znate, nije korektno da sada vi spočitavate bivšoj Vladi nešto, kada ste i vi bili deo te Vlade. Mi ovde izražavamo principijelno neslaganje da za 15 dana idemo na popravni ispit. To je prva stvar. Druga stvar, vi nemate argumentaciju za ovo što tvrdite. Vama je argumentacija trošak. Postoje neke obaveze koje treba da se ispune, nema drugih mogućnosti, hajde da povećamo cenu dizel goriva. To je ovo sa čime ste vi izašli. Onda pričate o nekom disparitetu. Pa, dispariteti između nas i inostranstva su po svim tačkama, po svim segmentima.
Malopre ste rekli – disparitet između cene benzina i cene dizel goriva. Pa, naravno, kada ste prošli put imali većinu, pa ste izglasali povećanje akcize za motorni benzin. Mi ne možemo da vam damo saglasnost za ovo povećanje. Budite sigurni, nećete po ovom osnovu da povećate prihode, jer ćete izgubiti na porezu na promet, izgubićete na drugim stavkama.
To što se vi samo štetate kroz Beograd i vidite neke fićfiriće koji voze kola i neke mafijaše koji su u mogućnosti da imaju sredstva i da mogu po ceo dan da se voze, to je vaš problem. Ali, prođite kroz unurašnjost Srbije i videćete da od 21,00 čas u gradovima nema saobraćaja. O tome mi pričamo.
Vi pričate o nekoj socijalnoj demagogiji. Pa, najveća socijalna demagogija je upravo to: mora da se poveća cena, mora da se poveća akciza da bi neko drugi dobio. Ko drugi da dobije? Videćete i sami za nekoliko meseci kako da će da se oburva ovo sve o vaše glave. Zbog toga mi kažemo i ne kritikujemo vas samo radi kritike – postoje resursi, postoje mogućnosti.
Obrišite neke agencije koje rade neki nepotrebni posao, izvršite reorganizaciju, sredite malo državnu upravu, smanjite troškove po osnovu ugovora o delu, smanjite troškove koje imate plaćajući neke izmišljene institute da vam daju neuspele prevode nekih zakona iz inostranstva. Napravite neku uštedu. Ova vlada ne želi da čini uštedu.
Kako se planira? Evo vam klasičnog primera. Pre nekoliko dana ste imali prilike da pročitate da je Vlada donela rešenje da iz tekuće budžetske rezerve izdvaja 33,5 miliona i seli na susednu poziciju, gde se nalaze sredstva za izbor predsednika Repbulike. Tamo je preseljeno 33,5 miliona, a planirano je samo 12.
Ministar nije ni znao kako izgleda zakon, koja je obaveza budžeta, pa je onda lutao i rekao – moramo da smanjimo 10 puta, pa na nula, nula, nula itd. Kada su mu rastumačili o čemu se radi, onda da iskoristi rezervu. Pogledajte malo vaše pozicije, pogledajte vaš budžet. Nađite uštede. Vi formirate sve i svašta. Obećavate ovde, pričate neke stvari, kao, sve će biti u najboljem redu.
Mi pokušavamo da vas sprečimo, da vam kažemo da nećemo da glasamo za ovo. Da sam na nekom mitingu Koalicije "U centar Srbijo" aplaudirao bih vam. Ako ste rešili da izvršite političko samoubistvo,to uradite.

Kao uslov za zasnivanje radnog odnosa i za obavljanje nekih poslova retko se postavlja radno iskustvo, ali kada su u pitanju poslovi tzv. inspekcijskog nadzora, onda je radno iskustvo nešto što je obavezno. Predlagač, koji je hvalio ovo rešenje i ovaj predlog zakona i, između ostalog, našao za shodno da opravda seobu nadzora iz Ministarstva u Narodnu banku Srbije tvrdnjom da se tamo nalaze školovani, stručni, osposobljeni i kao zapete puške spremni kadrovi koji jedva čekaju da krenu sa kontrolom osiguranja.
Evo, vidite, u osnovnom tekstu člana 151. je izostala odredba o radnom iskustvu, a ono je neophodno kada su u pitanju poslovi inspekcijskog nadzora. Zašto je potrebno da inspektor poseduje radno iskustvo? Pa, da se ne bi desile neke stvari koje su nam se dešavale za protekle tri godine.
Vidite, juče je pred kraj sednice predstavnik Vlade izašao i rekao, kada je on upao u Narodnu banku, zatekao je neke pare. Da je to uradio čovek sa radnim iskustvom, on, prvo,ne bi stavio čarapu i ušao u banku, ne bi to uradio sa dugim cevima. Ko može da veruje u podatak koje iznosi lice koje je upalo i osvojilo Narodnu banku; da li je bilo 300, milijardu ili dve milijarde, i odakle mi to znamo. Onaj ko sa puškama uđe... znate i sami, razlika između velikog i malog lopova je samo u tome koliko se našlo u kasi. U principu, nema neke razlike. Kažnjivo delo je kažnjivo delo. Čovek sa radnim iskustvom to sebi ne bi nikada dozvolio.
Čovek sa radnim iskustvom sazreva na poslu, pa je malo pripravnik, pa je malo stručni saradnik, pa se osposobljava za samostalne poslove.
Inspekcijski poslovi su po svojoj prirodi samostalni, a te poslove mogu da rade samo osposobljena lica koja poznaju propise i imaju elementarno iskustvo da kada dođu u kontrolu kažu "dobar dan", a ne da potežu pištolje ili puške. Kada se sa ulice dođe u neku instituciju, onda dođe potpuno normalno i očekivano je da se vadi pištolj ili puška. Kada se ide sa značkom državnog organa, predstavnika vlasti, kada se ulazi zvanično, onda čovek prvo mora da se predstavi, a to se stiče radnim iskustvom.
Naš problem za ove tri godine je bio, između ostalog, i taj što su nam predstavnici vlasti bili ljudi bez iskustva, eksperti koji su došli sa nekog ćoška, neke ulice, proglasili se za eksperte. Nadamo se da je za tri godine sazreo taj ekspertski kadar u Narodnoj banci Srbije, da više ne moraju da nose one crne čarape, niti da potežu duge pištolje ili puške, da prepadaju i da to predstavljaju demokratijom.
Zbog toga je potrebno da se prihvati ovaj amandman, da napokon i zakonom garantujemo da će poslove osiguranja, odnosno inspekcije osiguranja da rade ljudi koji prvo znaju da poštuju državu, da poštuju svoj posao i da poštuju one koje treba da kontrolišu. To je moguće samo ako postoji to elementarno iskustvo, makar od tri godine, kao što je predloženo ovim našim amandmanom.
Nemojte da dozvolite situaciju koja nam se desila sa pravosuđem, da su sa skromnim radnim iskustvom kod tate u zemljoradničkoj zadruzi ili u advokatskoj kancelariji ili kod tate koji je profesor fakulteta, pa kada dođe prvi dan, kao pripravnici, onda kažu – ne valja ovaj sud, ovde se ne služi espreso kafa. Vodite računa, država je ozbiljna stvar.

Pošto Predlog zakona o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije prati prethodni Predlog zakona o osiguranju, ovde se praktično prvim članom dopunjuje član 4. sa novom tačkom gde Narodna banka Srbije dobija ovlašćenje da izdaje i oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti osiguranja, vrši kontrolu, odnosno nadzor nad obavljanjem delatnosti i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Mi tražimo da se ovaj član briše. Naveli smo razloge zašto smatramo da svi poslovi države i izvršenja zakona iz zakona o osiguranju treba da budu u nadležnosti Ministarstva finansija i njegovog organizacionog oblika, ali bih sada skrenuo pažnju da ova dopuna, ukoliko predlagač želi da do kraja završi ovaj posao sa kontrolom osiguranja na način kako je zamislio, nije dovoljna. Nije dovoljna iz prostog razloga što Zakon o Narodnoj banci Srbije definiše Narodnu banku, organizaciono, po nadležnostima, po poslovima, po organima, kao centralnu monetarnu ustanovu i kao ustanovu koja treba da kontroliše bankarski sistem i samo u jednom delu finansijske tokove. Ubacivanje poslova osiguranja samo ovom intervencijom nije dovoljno.
Morao bih da vas podsetim da bi onda praktično Narodna banka morala da ima viceguvernera zaduženog za poslove osiguranja. Praktično bi jedan od članova Saveta Narodne banke morao da podnese ostavku da bi se izabrao novi član Saveta Narodne banke Srbije koji bi imao nekih dodirnih tačaka sa poslovima osiguranja.
Samo da vas podsetim, vi ste za člana Saveta izabrali matematičara, a ne ekonomistu. Čovek je matematičar, Kovačević, i on sa ekonomijom ima toliko dodirnih tačaka koliko sa nuklearnom fizikom. Izvorno čovek matematičar. To je bilo pre dva meseca kada ste zadovoljavali svoje kadrovske potrebe i pravili kombinacije.
Znači, ova promena, ova dopuna je nedovoljna i svakome kome je stalo do poštovanja zakona biće jasno da ukoliko smatrate da poslove osiguranja u smislu izdavanja dozvole, ovlašćenja, punomoćja, kontrole, nadzora treba da radi Narodna banka Srbije, onda su potrebne još neke promene Zakona o Narodnoj banci Srbije, jer ovom intervencijom koju vi nudite praktično se ubacuje nešto u jednu strukturu i to što se ubacuje štrči, jer ovo nema dodirnih tačaka sa bankarskim sistemom.
U tom smislu stoji pogrešan ustavni osnov, u tom smislu stoji nešto, ne znam ko vam piše obrazloženja: "banke mogu osnovati društva za osiguranje, i obrnuto," i iz toga pronalazite neku vezu da poslove kontrole treba da radi jedan isti organ.
Ako vam je to jedini argument, onda je to tanak, nedovoljan argument. Samo sa tim argumentom da se izvlače poslovi iz nadležnosti državne uprave u Narodnu banku Srbije, jedna grupa poslova, to nije dovoljno. O tome ste morali da vodite računa.
Znači, Narodna banka Srbije u suštini nije pripremljena za ovaj posao i tu pripremu i garanciju da ona može da vrši taj posao ne daje ni zakon o osiguranju, predlog koji ste ponudili, a još manje ova minimalna intervencija u Zakonu o Narodnoj banci Srbije. Ako smatrate da ove reči "u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje" definišu sve poslove, onda moram da vam kažem da se grdno varate, jer je ovo neprimenjivo kada je u pitanju izvorni tekst Zakona o Narodnoj banci Srbije.

Na početku da razjasnimo neke stvari. Postupak i način, to su sinonimi za jednu istu stvar. Vi ste u drugom stavu napisali da će Vlada Republike Srbije da bliže propiše postupak i način trgovine hartijama od vrednosti.
Postoji nekoliko odluka Ustavnog suda Republike Srbije, između ostalih i jedna koja se tiče Zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, pa nas je nacrnio Ustavni sud, ovaj i ovakav, tvrdeći da onaj ko je predložio Zakon ne zna šta je napisao. Da ne pričam o ovima sa pravnog fakulteta, koji se zgražavaju kad vide da način i postupak stoje jedno pored drugog. Ali, dobro, to smo i očekivali i to nas mnogo ne iznenađuje.
Ali, iznenađuje nas nešto što stoji u obrazloženju. Kaže – na striktni zahtev inostranih investitora.
Znači, neko je iz inostranstva tražio ovo što je Vlada predložila, a ona je to uradila na striktni zahtev iz inostranstva i zakonom samo stvara pravni osnov. Za šta stvara pravni osnov? Pravni osnov da se ovlasti Vlada da sama propiše trgovinu svojim hartijama od vrednosti, i to četiri grupe hartija od vrednosti. Naravno, tu je problem. Problem je što ova norma odudara od celog koncepta Zakona o trgovini hartijama od vrednosti.
Da se podsetimo, ovo ovlašćenje Vlada traži kada su u pitanju hartije od vrednosti po osnovu regulisanja obaveza i potraživanja Pariskog i Londonskog kluba, kada su u pitanju hartije od vrednosti koje se tiču stare devizne štednje, kada su u pitanju vrednosni papiri kojima je izvršena konverzija potraživanja države prema privrednim subjektima i koje su izdale banke, a potraživanje je prešlo na državu – Republiku Srbiju.
Ova izmena, mada deluje skromno, u direktnoj je suprotnosti sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike. Ovaj član odskače, štrči iz celog koncepta Zakona o trgovini hartijama od vrednosti.
Ovaj član odstupa, ili da budem precizniji, grubo gazi ustavne odredbe o podeli vlasti jer, praktično, Vlada želi da sama sebi propiše šta će i kako će da radi kad vrši neka svojinska prava.
Tako nešto nije dozvoljeno. Moram da vam kažem da se zbog toga trpe i kritike i prigovori. Tako je bilo nekada. Savezna Republika Jugoslavija je više puta obavezana da na objektivan, nepristrasan i zakonom jedinstven način reguliše trgovinu, a kada se država javlja kao imalac hartija od vrednosti, to je potpuno druga situacija i ne može Vlada da preuzme ovlašćenja da uredi i da se pojavi na tom tržištu.
Naravno, tu postoje neki verovatno veliki, veći, viši i ko zna kakvi interesi, postoje neki dogovori. Mi ne znamo ko je šta sve dogovarao sa MMF-om, međunarodnim investicionim grupama, šta je ko kome obećao, šta će ko po osnovu pridržanja hartija od vrednosti, o imovini banaka koje su u prvoj etapi uništene, kome će ta imovina da pripadne, kome će da se da, po kojoj ceni, kakva će biti vrednost na tržištu tih hartija od vrednosti, to su sve neka pitanja koja će biti u dubokoj tami.
Ne verujem čak ni da će biti u nadležnosti Vlade, bez obzira na ovo što stoji u Predlogu zakona. To će jedna neidentifikovana grupa lepo da sedne, pa bukvalno rečeno, kao za nekim kockarskim stolom u Apatinu, da završi partiju, podeli imovinu i tako rasparča i eventualno tržište, i to buduće tržište na teritoriji Republike Srbije.
Zbog toga SRS neće da glasa za ovaj predlog zakona. Upozoravamo i skupštinsku većinu da povedu malo računa, da sutra ne bude kasno – nismo se setili, niko nas nije obavestio. Vodite računa, na vreme vam ukazujemo šta se sve sprema.

Naravno, ovim amandmanom ne može u potpunosti da se popravi Predlog zakona koji je besmislen, ali svrha ovog amandmana jeste da se ograniči korporacija, za koju ovde nije definisano da li je javno preduzeće, da li je fond, da li je akcionarsko društvo, pre bi se reklo da je to neka asocijacija.
Stav 3. u članu 9. Predloga zakona propisuje da od poslovne politike korporacije zavisi koliki će nominalni iznos obaveza da bude prema pojedinačnoj poslovnoj banci. Ako je to predlagač mislio da uredi na način da prepusti slobodnoj volji korporacije, onda uopšte nije trebalo da upisuje ovo u zakon, jer se to podrazumeva, da onaj ko stupa u neke poslovne odnose samostalno formira svoju volju.
Ovim amandmanom mi to želimo da ograničimo na 20% od nominalnog iznosa kapitala prema poslovnoj banci, i na 3% prema pojedinačnom korisniku. Znači, želimo da stavimo neke limite gde bismo mogli da vršimo i kontrolu da li se zakon primenjuje na način i radi ostvarenja onog cilja koji je predlagač hteo da udahne ovom zakonu.
Opet smo svesni činjenice da ni ovaj amandman ne može da popravi nešto što je iz temelja krivo, a krivo je zbog toga što je možda ovakav predlog zakona 1945. godine mogao da da neke rezultate u Kanadi, ali 2004. godine ovaj zakon u Srbiji ne može da da nikakav rezultat zato što postoje strukturni poremećaji na našem tržištu i u našoj ekonomiji.
Nema dugoročnih sredstava, nema dugoročnog kapitala poslovnih banaka i ove koje dolaze iz inostranstva obezbeđuju neka dugoročna sredstva, ali i sami znate da su to skupa sredstva. Novac je kao voda, gde se pojavi šupljina, po principu spojenih sudova, ide gde je veliki profit, gde je velika dobit, tamo se seli kapital.
Ovim zakonom se obezbeđuju banke. Država preko te korporacije potpuno nepotrebno preuzima obavezu da garantuje profit poslovnim bankama. U krajnjem slučaju, to nije moralno sa gledišta Narodne skupštine, bez obzira na priče da će nekome da se pomogne, da se omogući izgradnja itd.
Da ispravimo jednu veliku nepravdu koja se čula u petak ovde. Nigde u ovom predlogu zakona ne stoji koliko će biti mesečna otplatna rata za ove kredite, niti u odredbama zakona, niti u obrazloženju. Stoje samo tekstualni navodi o ciljevima, željama i nečemu što je namera Vlade.
Ovo je, praktično, samo zakon o lepim namerama, zakon koji nema uporište u Ustavu, jer niko ne zna da li je ova korporacija javno preduzeće, da li je akcionarsko društvo, da li je društvo sa ograničenom odgovornošću, šta je. Fond očigledno nije.
Ovaj zakon bi mogao da ima i drugi naziv, a to bi trebalo da bude - predlog zakona o obezbeđivanju potraživanja po osnovu stambenih kredita. Jer, ako idete sa terminom "osiguranje", onda znajte, sledeći zakon koji je na dnevnom redu propisuje u nekoliko članova i zabranu upotrebe reči "osiguranje".
Ovde se ne osiguravaju krediti, nego se obezbeđuju potraživanja, obezbeđuje se profit onih banaka koje budu preuzele danas rizik da dugoročno kreditiraju stambenu izgradnju. To treba jasno reći. Mene čudi da predlagač zakona nije pravno usaglasio naziv i neke odredbe ovog zakona, a imao je prilike da u ovom periodu dostavi amandmane i otkloni ove sistemske probleme ovog zakona.
Na bazi ovog zakona korporacija neće biti ni registrovana u Trgovinskom sudu. Ovde se ne vidi ni šifra delatnosti. Za obično preduzeće ovakva prijava bi se vratila i nikada je ne bi niko upisao.