Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, moram da vam kažem da su svi razumni rokovi za neke odgovore na postavljena pitanja koja ovde mesecima postavljam istekli.
Interesuje me da vi odgovorite i nama, i meni i građanima Srbije, šta ste preduzeli i šta mislite da preduzmete, biću zadovoljan i vašim odgovorom da ništa ne možete da preduzmete, ali da onda to građani Srbije znaju, povodom toga da neki ministri i ministarke uporno ignorišu pitanja koja ovde postavljam mesecima?
Želim da podsetim i vas i kolege narodne poslanike da ste vi jednu ministarku, gospođu Snežanu Marković, javno opomenuli sa govornice. Možda je to bilo preoštro, možda je bilo i neopravdano, s obzirom da je ona dokazala i meni, iako to nisam tražio, a radi se o igralištima za invalide, da je ona to časno i pošteno radila, i moj politički moral i poštenje, onako kako ga shvatam, mi nalaže da to kažem.
Krajem decembra 2009. godine sam kao inicijator i podnosilac amandmana za izgradnju tih igrališta dobio obaveštenje od gospođe ministarke šta je sve urađeno taksativno u 2009. godini i to je za svaku pohvalu.
Nije za pohvalu, gospođo predsednice, da ministarka finansija uporno izbegava odgovor. Ne znam da li sada imam pravo na novih pet minuta, jer sam ovo pitanje već postavio deset puta u ovoj Narodnoj skupštini, a tiče se para, novca kojim su građani Srbije opljačkani putem SMS poruka, licitacija, kako kažem, kocke na tzv. Javnom servisu.
Moje pitanje je bilo vrlo jednostavno i prosto – gde su pare? Vidimo da je organizovana grupa kriminalaca koja se sa time bavila pohapšena. Dobili smo izveštaje u sredstvima informisanja. Dobili smo i da su nađena 53 automobila i tri stana. Svako može da izračuna da je to sto miliona. Gde je 400 miliona?
U jednom od odgovora kojim je dostavio "mali miš" koji se krije iza reči "kolegijum", znamo kog "kolegijuma", da je on uplatio 20% tih sredstava u budžet Republike Srbije. Postavio sam pitanje – zašto ta sredstva, kao što se radi kod drugih grupa koje su se bavile organizovanim kriminalom i koje su pohapšene, u izveštajima i ministra policije i svih državnih organa smo videli da su ta sredstva blokirana.
Ovoga puta jednostavno nema odgovora. Iz onoga što sam shvatio kako je taj sistem funkcionisao, jedan deo sredstava kroz automobile i stanove je otišao kako je otišao, jedan deo sredstava je uplaćen u budžet Republike Srbije, a jedan je ostao Državnoj lutriji Srbije.
Mene sada interesuje taj deo, da li je on uplaćen, a očigledno jeste, u budžet Republike Srbije? Zašto ta sredstva nisu blokirana? Na koji način ministarka finansija misli da se taj novac vrati građanima Srbije, koji je ''zarađen'', tako da kažem, očigledno na prevaran način, jer istraga i hapšenje ljudi očigledno su to pokazali?
Želim da podsetim i vas i građane Srbije da sam u zadnjoj sedmici novembra, novembra 2009. godine upozorio šta znače ovakve igre, da tako kažem, i igrice, emitovane na Javnom servisu koju plaćaju svi građani Srbije, šta znače u moralnom pogledu, ne pominjući nikakvu i ničiju krivičnu odgovornost.
Nekome je trebalo tri meseca da to shvati i da onda obavesti građane Srbije da se eto desilo, mi nismo krivi, ne znamo ko je kriv, neka utvrde državni organi, sudski organi ko je kriv. U to ne ulazim i samo pitam – gde je novac? Gde je 400 miliona para, za koje su građani očigledno prevareni, učestvujući u prevarnim SMS igricama na Javnom servisu, koji ti isti građani finansiraju putem TV pretplate?
Pošto je jedan od slogana tzv. Javnog servisa "Vaše pravo da znate sve", izvinjavam se, to sam veoma bukvalno shvatio, da za naš novac mi građani Srbije i treba sve da znamo. Zato pitam – gde su pare? Gde je 400 miliona dinara? Da li je ovo sve što se događa, "mali miš" koji se krije iza reči "kolegijum", kupuje ulaznicu od državnog vrha Srbije za sledeći mandat na mestu direktora, generalnog direktora Javnog servisa Srbije? Hvala lepo.

Poštovana predsednice, reklamiram član 27, vođenje ove sednice. Želeo bih da i meni i kolegama narodnim poslanicima, a i građanima koji gledaju ovaj prenos objasnite ko je ovde ministar. Dok opozicija kritikuje i daje amandmane, ministar prisutni gospodin Milosavljević se smeška i klima glavom, to shvatam kao znak odobravanja. On sada ne sme ništa da kaže. Sada imamo drugog gospodina Milivojevića koji ispada da je on ministar. Tako da nam objasnite ko je ovde zaista ministar poljoprivrede.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, podržavam amandman na član 151. koji je gospodin Krstin podneo i ne vidim razlog zašto ne bi, mada bi pod ovom crticom pet – ostali izvori, mogle da se podvedu i – donacije.
Još nešto bih, koristeći ovo vreme koje ima stranka, odnosno ovlašćeni predstavnik, odnosno zamenik šefa poslaničke grupe hteo nekoliko reči da kažem.
Gospodine ministre, vama sam konkretno postavio jedno pitanje, a u vezi je člana 150. koji kaže - da poslovi od opšteg interesa koji se finansiraju u skladu sa ovim zakonom jesu: pod jedan, uređenje vodotoka itd. i mene to interesuje, to vodotok. Pitao sam vas konkretno za dva sela, sada je jedno od njih, nažalost, posebno nastradalo, a to je selo Obrva u kraljevačkoj opštini, od poplava. Moje pitanje je bilo – ko će da odgovora za neuređenje toka Zapadne Morave, zbog čega oni godinama gube očevinu ili đedovinu, kako mi to volimo da kažemo?
Dakle, ne dešava se to samo u čačanskoj opštini, možda je i drastičnije u šabačkoj opštini, na reci Savi, gde se godišnje stotine i stotine hektara, evo, kolega iz Šapca mi daje za pravo, izgubi zbog toga što vodotokovi reka nisu uređeni. Ako sam dobro razumeo vaš odgovor, koji ste mi uredno kao i uvek dali, druga je star da li se slažem sa tim odgovorom, ali otprilike je to da je lokalna samouprava tu nešto nadležna.
Ne vidim iz ovog zakona kako je lokalna samouprava, ako prihode za ostvarivanje, recimo, uređenje vodotoka piše – budžet Republike Srbije, ko je nadležan, kako onda može lokalna samouprava da bude nadležna za to? Ponavljam, u selu Katrga, u opštini iz koje dolazim, iz grada Čačka, dešava se godinama i ljudi su očajni.
Sa tim u vezi mogu da kažem da je ovaj zakon kao jedan od retko kojih, iako veoma obiman, napisan na vrlo jasan način. Ne mora čovek da bude nešto posebno stručan može da razume.
Postavlja se pitanje kada dođe do prakse – šta će sada jedan poljoprivrednik iz Katrge kome je, recimo, prošle godine od ukupno tri hektara i 80 ari najplodnije moravske zemlje odnela Zapadna Morava? Šta on sada ima od ovog zakona? Dakle, vama gospodine ministre, uopšte ne sporim nameru, ako ništa drugo vidi se po broju prisutnih vaših saradnika ovde, da uvažavate i Skupštinu i mi uvažavamo važnost ovog zakona i važne teme.
Šta konkretno sada jedan poljoprivrednik, odem kao narodni poslanik tamo pa kažem, dobro da li sam glasao ili nisam, usvojen je ovaj zakon, on je izvanredan, to sam već rekao, sve je napisano, a šta će on meni da kaže, šta da radim sa tim zakonom? Tako to ide godinama, a istovremeno dolaze im raznorazni nameti, porezi i prirezi za odvodnjavanje i navodnjavanje. Možda te sume pojedinačno i nisu tako velike, ali za one koji ostanu bez trećine đedovine, očevine, njemu je svaki dinar, gospodine ministre, dragocen.
Još nešto, pošto se više neću javljati, a mislim da ovo nije zakon na kome treba da se prepucavamo i nadgornjavamo, a tiče se člana 224, gde su u roku od šest meseci ti i ti dužni da preuzmu vodne objekte i nadležnost, pa kaže, recimo – "Vojvodina vode" preuzima vodne objekte sa teritorije Vojvodine. Znači, nadležnosti, prava, obaveze, sve. "Beograd vode", sa teritorije Beograda, a "Srbijavode" ono što je ostalo. Onda treba promeniti ime, gospodine ministre, toj firmi, preostalo od Srbije šta je ostalo.
Dok kolega Stamenković, čini mi se da je on nešto govorio o članu 224, ako sam ga dobro razumeo, nisam toliko obratio pažnju, a nisam ni ekspert za poljoprivredu.
Poštovani građani Srbije, evo o čemu govorim. Država Srbija postoji u granicama u kojima postoji – imaju reke, jezera, vodni objekti i kako bi to ministar stručnije objasnio, sada preuzimaju nadležnosti javna preduzeća. Ono što se nalazi na teritoriji Vojvodine, preuzima "Vojvodina vode", ono što se nalazi na teritoriji grada Beograda, "Beograd vode", a ono što je ostalo "Srbijavode". Onda je nelogično to ime, ovo što je ostalo – preostala Srbija ili Šumadija ili Zapadna Srbija.
Stvarno sam mislio, dok nisam malo bolje ovaj član 224. pogledao, da je "Srbijavode" nadležna i nad "Beograd vodama" i nad "Vojvodina vodama", a da je Ministarstvo, odnosno država, Vlada na svemu. Sada smo otprilike podelili vode – "Vojvodina vode", nemam ništa protiv, zakon je izglasan, da li imam ili nemam, poštujem autonomiju, poštujem sve, "Beograd vode" i sad "Srbijavode", što je stvarno malo nonses.
"Srbija vode" se zove ono što je preostalo od voda, zapadna Srbija, istočna Srbija, Šumadija, KiM. Ponosimo se mi tim imenom, naravno, nemam ništa protiv "Srbijavode", ali iz tog imena se sugeriše da su "Srbijavode" nadležne nad celom teritorijom što nije, ako sam dobro razumeo zakon, ako nisam, vi mi objasnite, ali više građanima Srbije nego meni.

Poštovana potpredsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, želeo bih da koristim ono vreme koje ima stranka i da iskoristim ovaj deo diskusije da gospodina ministra nešto pitam.
Verujem da će potpredsednica, s obzirom na to da je imala nadahnutu diskusiju u načelnoj raspravi, koju ja, ako treba da kažem, podržavam sto posto, imati malo tolerancije kao pušač prema pušaču za ovo što hoću da pitam gospodina ministra. Gospodine ministre, vi ste penzionisani pušač, a ja, nažalost, nisam. Prihvatio bih, za kaznu, da idem od škole do škole da svakom mladom čoveku pričam o štetnosti duvanskog dima i o svemu tome, međutim, ovde ipak dolazimo do nekih primera gde ima malo licemerstva države. Naravno, neću da pričam o tome – da duvan nije zabranjen, da država uzima pare od duvana, od akciza i sve drugo.
Evo, na neki način, pošto je ovde bila diskusija, a da li ste vi kompetentni ili niste, mislim da o tome ne treba uopšte razgovarati, nego kao ljudi – vi ste već govorili o predstavi da smeta operskim pevačima, kako sam ja shvatio, nekima. Ja to poštujem. Da li ćete vi sada da izmenite scenarija i sve predstave u kojima se samo u toku predstave puši, gde glumci sede i puše, recimo, zato što je to takva drama, takva scena? Da li ste o tome razmišljali? Neću da pričam o filmovima. Sada bi trebalo sve filmove zabraniti gde glumci puše, ratni film, pa puše ljudi, neko kaže bolje građani i da puše, nego da piju bensedin. Dobro, ja ne idem toliko daleko.
Ovo me baš zanima i stvarno pitam dobronamerno, na primer, kada u predstavi glumci i glumice trenutno u nekoj sceni puše, da li će i njima biti zabranjeno i kakve sve to posledice može da ima na umetnički život? Jedna predstava, odnosno treba je vama da pričam koliko se ona pravi, sada treba da se sve izmeni i scenario, jer će sada biti u suprotnosti sa ovakvim zakonom, kako je napisan. Ja bih stvarno želeo odgovor. Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, tražim informaciju, odnosno obaveštenje od ministra za kulturu i informisanje, gospodina Bradića.
Ovo što želim da kažem može da se definiše i kao molba, odnosno zahtev da ministar, gospodin Bradić, odmah i hitno sazove jedan sastanak na kome bi bili prisutni svi vlasnici regionalnih i lokalnih televizijskih stanica koje su u zakonskim okvirima dobile frekvencije ili lokalnog ili regionalnog značaja.
O čemu se radi? Po sadašnjem Zakona o radio-difuziji, odnosno plaćanju TV pretplate, građani su obavezni da plaćaju TV pretplatu tzv. Javnom evropskom servisu, koji je odnedavno načisto požuteo.
Pozivam gospodina Bradića, ministra za kulturu i informisanje, da se izjasni o mom predlogu, tražim obaveštenje, da odmah sazove sastanak sa svim vlasnicima lokalnih i regionalnih televizija koje emituju program ne teritoriji države Srbije i da se naprave izmene i dopune zakona kojim bi se TV pretplata u iznosu od 20% usmeravala na te lokalne i regionalne televizije.
Ne vidim razloga zašto bi svih 100% pretplate koju građani plaćaju, i ja sam jedan od njih, verovatno u manjini, ali istrajem na tome, još uvek sam u manjini, gospođo potpredsednice, i u svojoj porodici, jer shvatam potrebu da se plaća jedna narodna, državna ili, kako oni kažu, Javni evropski servis. Onda ne vidim zašto i lokalni javni servisi, lokalne i regionalne televizije, deo kolača od te TV pretplate ne bi imali?
Naime, ako neko nije znao, želim da ga podsetim da 288 hiljada penzionera u državi Srbiji prima penziju ispod 11 hiljada dinara. Kada vidite kolika je ta TV pretplata, onda shvatimo da jednu polovinu penzije plaćaju za TV pretplatu.
S obzirom da na lokalnim i regionalnim televizijama isto tako rade i novinari, i snimatelji i kamermani, isto ti ljudi imaju svoje porodice, ne znam tačno podatak koliko je njih zaposleno na lokalnim i regionalnim televizijama, ali mislim da je to nekoliko hiljada ljudi, koji se bave, pre svega, informacijama od lokalnog i regionalnog značaja.
Ne vidim zašto ne učestvuju u delu pretplate i te televizije, lokalne i regionalne televizije, mogu samo da pomenem možda dve u ovom trenutku iz grada Čačka, iz koga i dolazim, pominjem ovde televiziju "Čačak" i televiziju "Galaksija", koje pokušavaju da informišu građane o informacijama od značaja za Čačak kao grad i regiju.
To bi bila i neka svojevrsna pravda. To bi bila i pomoć lokalnim i regionalnim televizijskim stanicama, a bilo bi i narodski rečeno pošteno. Zašto bi građani Srbije, zašto bi građani Čačka, koji godišnje izdvajaju preko milion i po evra za TV pretplatu, zašto bi samo izdvajali za jednu stanicu koja se zove "Televizija Beograd" i koja u svom programu, to se može utvrditi, emituje 90% vesti koje su vezane samo za grad Beograd?
Svi volimo Beograd. I ja volim Beograd. Ako ništa drugo, u njemu živi i živeće vazda moja Crvena zvezda, ali žalim slučaj, više volim grad Čačak i više volim građane u Čačku, što je normalno za svakog od nas, s obzirom da dolazimo iz različitih sredina.
Ponavljam i molim gospodina ministra, da to ne bi radila jedna parlamentarna stranka, da organizuje sastanak sa vlasnicima lokalnih i regionalnih televizija i da se utvrdi predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plaćanju TV pretplate i da od tog iznosa 20% ostane u gradovima i opštinama gde i odakle te televizije emituju svoj program. Mislim da bi to bilo i u duhu decentralizacije i ovih zakona koji su na dnevnom redu.
S obzirom i šta se radi na tom javnom servisu i kako se tamo, narodski rečeno, mulja, mislim da bi bilo pošteno da 20% TV pretplate ostane lokalnim i regionalnim TV stanicama. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, želim da govorim u okviru onih šest minuta i 48 sekundi, ako sam dobro čuo gospođu Čomić. Pošto nisam na vreme, možda niste primetili, dobio reč, u stvari, želim da podržim amandman gospođice Aleksandre Ilić.
U vezi toga da kažem da Novoj Srbiji, kao stranci, uopšte Zakon o regionalnom razvoju nije sporan kao ideja. U desetak osnovnih načela u programu naše stranke je regionalizacija, decentralizacija. Uostalom, mislim da sve parlamentarne stranke u svom programu imaju tu ideju i to nama ništa nije sporno i nama ne treba objašnjavati, pogotovo meni koji dolazim iz grada Čačka, potrebu za donošenjem takvog zakona.
Kritike na ovakav predlog, odnosno izmene i dopune zakona gospođa ministarka treba da shvati kao želju za neka razjašnjenja, a ne kao kritiku samog donošenja zakona. Molim vas da u tom smislu, gospođo ministarka, vi i odgovarate, ako želite dijalog, a vidim da želite dijalog o ovom zakonu.
Dakle, nama je problematično zašto je pre osam meseci pričano o sedam regiona, isto tako ubedljivo kao što vi sada pričate, pričali ste i onda i gospodin ministar Dinkić, a sada po istom tom zakonu je pet.
S obzirom šta se sve događa, mislim da samo pojačavate sumnju, bar kod poslanika Nove Srbije, šta je motiv donošenja ovog zakona, odnosno da budem konkretan, iskreno da vas pitam, najotvorenije pred građanima Srbije - ko je autor ovog zakona?
To bih mogao da pitam i predsednicu Skupštine, s obzirom kako su nedavno neke odluke donošene ovde u Skupštini, pa tobože sastaju se poslaničke grupe, a sve poslaničke grupe izjavljuju da ne znaju, dakle, pričamo o deklaraciji o Srebrenici. Onda je autor ovaj, pa se krije, pa onda vladajuća DS, ona iznosi predlog tog zakona, a danas saznajemo u stvari ko je autor tog zakona.
Za mene nije sporno ako Vladi to nije sporno da autor zakona, izmena i dopuna raznih zakonskih projekata budu i strani ministri, samo to neka napišu, građani imaju pravo da znaju. Neka napišu motive zbog čega su to, gospođo Kolundžija je to pokušala da objasni uvijeno zbog čega, ali sada cela Srbija zna: ili će neko da demantuje ovo što je u današnjim dnevnim novinama najtiražnijim u Srbiji napisano ili ćemo mi to da prihvatimo kao činjenicu. Meni ne mora da bude sporna ni ta činjenica, samo da vidimo mi šta je tu korist za građane Srbije.
Prema tome, ne koristeći svih šest minuta i 48 sekundi na koje imam pravo, osim što mogu da pitam gospođu ministarku, pošto često pominje mrlje, na šta ona misli konkretno? Da li je taj termin adekvatan? Čuo sam za mrlje u karijeri, mrlje u životu, ali nisam čuo za mrlje kod statističkih regiona, ni ovde, ni igde u Evropi.
Vas, gospođo predsednice, da pitam onda – koje su vaše garancije da je ovaj zakonski projekat, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju autor onaj ko ih je potpisao i dostavio Narodnoj skupštini, s obzirom da sada znamo ko je napisao deklaraciju o Srebrenici?

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovana gospođo ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, moja je namera i želja da u ovu, mislim, konkretnu raspravu uključimo i ministarku. Jeste da ona nema mnogo, po resoru, veze sa ovim predlogom zakona, odnosno sa izmenama i dopunama Zakona o regionima, o regionalnom razvoju, odnosno Zakonu o regionima, kako bih ja rekao, ali možda ona ima nameru u 18.00 časova, kada se završi današnja rasprava, da nam odgovori na neka pitanja.
S obzirom na to da je pristala da dođe ovde, ja je tretiram kao kvalifikovanog stručnjaka. Da bih joj na neki način pomogao ja ću pitati gospođu ministarku – kako će se ovaj zakon odraziti, s obzirom na to da vi imate čvrstu nameru da prodate ''Telekom'', u razvijanju fiksne i mobilne mreže, telefonske i uopšte sistema telekomunikacija u regionima?
Da li to podrazumeva novu…?
Jeste li ste nešto hteli gospodine Novakoviću.

Gospodine Novakoviću, ja o tome i pričam. Inače govorim kao zamenik šefa poslaničke grupe u okviru onih 15 minuta. U svakom slučaju, hvala vam na primedbi.
Te tako, gospođo ministarko, očekujem vaš odgovor, pogotovo što su građani, recimo, Zlatiborskog okruga i kraja dodatno uznemireni, ljudi koji tamo žive. Ja nisam iz Zlatiborskog okruga, jesam iz Čačka ali dosta putujem tamo i znam kako ljudi razmišljaju. Zaista je ovaj zakon izazvao mnoge kontraverze i zaista se ljudi opredeljuju i razmišljaju nezavisno od svoje političke pripadnosti ili za onoga za koga glasaju.
Danas ste čuli mnoge argumente ljudi iz raznih stranaka. Nismo dobili suvisle odgovore, te tako nam ostaje da razmišljamo. Ja ću ponoviti deo svoje diskusije iz rasprave u načelu.
Poštovani građani Srbije, pre svega Raške oblasti ili, kako neki drugi naši sugrađani kažu – Sandžaka, a meni ne smeta ni jedan ni drugi naziv, ovde se vrši eksperiment sa ovim zakonom, in vivo, na ljudima, na građanima, bez obzira da li su oni Bošnjaci ili Srbi, i bez potrebe se ljudi zavađaju.
To je zato što je ovaj zakon najobičnija politička trgovina. Neko je pristao da u Deklaraciji o Srebrenici ne piše reč "genocid", a neko je morao da pristane da Vlada ne padne – na ovakav zakon o regionima, a to već znaju ptice na grani. To je možda i zbog toga što sada imamo nekoliko predstavnika bošnjačkog naroda.
Čini mi se da u ovom trenutku, ma kako se to nekima ne sviđalo, jedini iskreni predstavnik bošnjačkog naroda je efendija Muamer Zukorlić, bez obzira što se ja sa mnogim njegovim stavovima ne slažem. Tvrdim, to može analizom da se utvrdi, tekom događaja, tokom događaja koji su se dešavali, dakle, ponavljam – prvo je usvojen Zakon sa sedam regiona i glasala su dva ministra iz reda bošnjačkog naroda, i to jednoglasno, pa ih je neko podsetio da otprilike ne znaju šta su glasali. Onda su oni rekli – da nisu to tako razmišljali. Dalje je bilo pismo bošnjačkih stranaka upućeno Vladi, odnosno predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću i jasno je o čemu se radi. O tome ne treba meni niko da priča, jer sam bio, nažalost, pripadnik koalicije koja je imala 126 poslanika.
Gospodine Novakoviću, znam šta to znači, sve male stranke, sateliti, jedan poslanik od 125, isto. Ako nema jednog, nema 126 i onda sad dolazi ovaj predlog zakona, ovakav kakav dolazi. Šta će biti tamo sa narodom, bilo da su oni Srbi ili Bošnjaci, u Beogradu ljude koji su na vlasti ne interesuje. Zar je moguće da oni bolje znaju u Beogradu šta je bolje za ljude u Zlatiborskom okrugu, u Raškoj oblasti, u Sandžaku? Ni jednoglasne odluke SO Nova Varoš gde su i neki Bošnjaci glasali protiv, radi istine, neke kolege nisu ovde prisutne, da im kažem.
Zar je dogorelo do nokata, zar devet meseci nije bilo dovoljno da se vidi da ovakav zakon, koji u suštini ima samo prepravke u ovom delu gde se vrši politička trgovina, nije doneo nikakve koristi? Da odemo i da pitamo tamo ljude svi zajedno, da napravimo ovde međustranačku multietničku delegaciju poslanika i da ih pitamo kakve su imali koristi devet meseci od prethodnog zakona? Nikakve koristi nisu imali, a od ovih izmena i dopuna imaće još više štete, jer se unosi razdor među građane bošnjačke i srpske nacionalnosti, a nema nikakvog razloga. Oni su ujedinjeni makar u jednoj stvari, a to je da zajedno loše žive.
Prema tome, neće njima sreću doneti niko iz Beograda. Oni moraju, po mom skromnom mišljenju, da se ujedine, i Bošnjaci i Srbi, protiv ovakve beogradske vlasti, rekao bih beogradskih dahija. To otvoreno kažem kao pripadnik srpske nacije. Ako je neko hteo da vrši iskreno decentralizaciju, trebalo je da krene odozdo, da to bude prvi korak, da se imovina vrati opštinama, i Novoj Varoši, i Priboju, i Užicu i Prijepolju. Onda bi ljudi glasali jednoglasno, ne bi se događalo da budu podeljeni po nacionalnim šavovima i to je za svakog dobronamernog čoveka da dobro stavi prst na čelo i da razmisli – kakva je to vlast koja je izazvala da se tako ljudi opredeljuju posle deset godina? Mislili smo da je 5. oktobra makar sa tim završeno.
Svedok sam, i moram da kažem da je to bilo vezano pre svega za Vladu Vojislava Koštunice 2004. i 2007. godine, da je napravljen jedan, da tako kažem, teren, neću da kažem za nacionalno pomirenje, tamo se ljudi nisu ni svađali, nego da se napravi jedan dobar prostor za dobre razgovore, da se priča pre svega o ekonomiji, da se vidi kako ljudi žive, bili oni Bošnjaci ili bili Srbi.
Moram da podsetim i naše sugrađane prijatelje Bošnjake da je ta Vlada donela zakon i o bosanskom jeziku, o bosanskoj zastavi i nikome to nije smetalo, niti sada smeta. Sad imamo Vladu koja u ime evropskog puta, u ime evropskih integracija, zakona koje mi moramo da donesemo na svom evropskom putu, u stvari, pravi razdor i svađu među građanima Raške oblasti. Nažalost, kako vidimo, to ide i po nacionalnim šavovima. Ko je za to odgovoran? Ko je najodgovorniji? Da li opozicija koja ukazuje na to ili vlast koja ovakve zakone donosi? Ostavka načelnika Zlatiborskog okruga, koji je do skora bio u vladajućoj stranci G17, i ono što je on rekao najbolje o tome govori.
Ovde zamena teza neće uspeti. Mislim da je tamo sav narod, celokupan, bili oni Bošnjaci ili Srbi, vrlo pametan i inteligentan, jer sam tamo upoznao mnoge ljude, shvatiće da ih beogradska vlast, ono što sad predstavlja beogradsku vlast, a to je Vlada Republike Srbije, zavađa i tako sakriva činjenicu da ne može ni na jednom segmentu, nijednim procentom da im poboljša kvalitet života, a to je najvažnije – kako ljudi tamo žive. Zato se i mnoge afere prave, ovih dana u Srbiji, da se sakrije od naroda kako narod živi. Zato mi imamo i prvog srpskog turistu u Hrvatskoj, nama susednoj državi, koji ne pita za 50 hiljada stanova bez kojih su ostali Srbi, nego imamo samo lepe priče, marketing, ali od marketinga žive samo pojedinci, a stotine hiljade građana gladuje.
''Vita jela, zelen bor'', gospođo ministarka, nadam se da ćete se vi probuditi i malo razgovarati sa poslanicima. Hvala lepo.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, koji, verujem, gledate ovaj prenos, Poslanički klub Nove Srbije u vezi Predloga o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti, dakle, niko od poslanika Nove Srbije nije imao nameru da se javlja, svesni realnosti da predlog koji da vladajuća koalicija, u ovom slučaju DS, prolazi sigurno, ne želeći profesorki Nevenki Petrušić na bilo koji način u startu saplićemo ruke i noge, zbog važnosti posla s kojim ona treba da se nosi i obavlja, dakle, nismo hteli da diskutujemo, ali s obzirom na to kakva se ovde polemika vodila prethodnih pola sata, ponukan sam da kažem nekoliko reči.
Mi iz Nove Srbije mislimo da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti morao biti izabran konsenzusom, ako smo zaista svi za poštovanje ljudskih prava, odnosno za zaštitu ravnopravnosti, makar kod ovog kadrovskog rešenja, tako da kažem, dakle, i između stranaka vladajuće koalicije, stranaka opozicije, stručne javnosti i nevladinih organizacija. Ovako, ova rasprava od prethodnih pola sata liči na jednu partijsku borbu, političku borbu gde dve stranke imaju svoje kandidate i gde se unapred, na neki način, već snižava mogući nivo rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Da li je moguće da bi jedan kandidat tu zaštitu ravnopravnosti građana Srbije vršio na jedan način, a drugi na drugi način, s obzirom na suprotnost stavova koje su ovde izneli predstavnici LDP i predstavnica DS? Da li je moguće i da je ovaj predlog, odnosno ova funkcija predmet stranačkih nadgornjavanja, i stranačkih interesa, i političkog interesa?
Što se tiče Nove Srbije, naš jedini politički interes ovde je da taj poverenik radi ni po babu ni po stričevima, da se ne desi kao što se desilo pre nekoliko dana da imamo tajni sastanak predsednika Vlade sa ''15 najčestitijih, najpoštenijih i najbogatijih ljudi u ovoj državi'', sa sve i šefovom sindikata, i da taj sastanak bude proglašen tajnim i da se na taj način izvrši diskriminacija stotine hiljada privrednika u ovoj zemlji, da ne kažem malih, običnih ljudi!
Moguće je da su na tom tajnom sastanku dogovarani neki ekonomski principi, nova ekonomska politika. Zar nisu onda stotine hiljada građana Srbije, privrednika, pre svega, malih, srednjih, pa možda i velikih, diskriminisani jer nisu prisustvovali na tom sastanku, a nemamo ni izveštaj sa tog sastanka da vidimo koji su dogovoreni principi neke nove ekonomske politike, koliki će da budu porezi, PDV itd?
Dakle, polazim od činjenice da čovek, građanin Srbije koji nije ekonomski slobodan, on nikako nije slobodan. Sada zbog ove diskusije koja je vođena u prethodnih pola sata, postavljam pitanje, neću da sumnjam, pa čime će u stvari taj poverenik za zaštitu ravnopravnosti da se bavi? Da li mi njemu, odnosno njoj, gospođi Petrušić, unapred zadajemo političke koordinate, s obzirom na nivo diskusije? Očigledno je da ovde postoje politički, stranački interesi.
Zabrinut sam, iako tu gospođu ne poznajem, priznajem da nisam detaljnije upoznat sa njenim dosadašnjim radom, ali nikoga ne treba unapred dezavuisati i osuđivati, dok se ne dokaže na tom poslu i tom radu. Mislim da je to ljudski i pošteno reći, i ja to iskreno mislim. S obzirom na ovakvu diskusiju, da li ona sad, naravno, znajući da neko mora da predloži nekoga, pa, po prilici to je neko iz vladajuće koalicije, trenutno je to DS, ali ovakvim načinom diskusije mi nju unapred dezavuišemo. Ne mi, nego Narodna skupština koja će sa 126 ili 127 glasova usvojiti, možda sam naivan, ja sam mislio da 250 ljudi treba da izabere tog poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Gospođo Čomić, ubeđen sam da bi tako trebalo, ali to podrazumeva i neki proces kandidature i razgovora, podrazumeva da gospođa Petrušić i ne gleda ovo što mi ovde pričamo negde u direktnom prenosu, nego treba da sedne ovde sa nama i da porazgovara sa poslanicima. Vi ćete reći naravno – to je bilo na Ustavnom odboru, razgovarano je. Znate, kada slušam gospođu Juditu Popović, ne znam zašto se ne bismo opredelili za gospodina Miletića. Ako je to važna, a mislim da je izuzetno važna funkcija, sada ćemo mi da merimo dan ili mesec njegovog staža, da li on formalno-pravno ispunjava uslove. I, sad ćete vi mene da ubedite da gospodin Miletić, uopšte, nije došao na glasanje ovde u Skupštinu samo zbog toga. E, pa, nije! Nije to razlog, nego zato što je gospođa Petrušić kandidat DS, a to je legalno i legitimno vaše pravo, zato što imate većinu i većinu u okviru vladajuće koalicije kao DS.
Polazim možda malo sa naivne pozicije i konstrukcije da takve funkcije, takvi ljudi i žene moraju da budu kandidati zbog posla koji će da obavljaju, da rešavaju sudbine i manjina i skupina, ne znam sve kojih manjina, i građana i pojedinaca. Ne treba unapred taj izbor da bude obeleženi ovakvom diskusijom ovde, gde se stoji iza tvrdih stranačkih šančeva, rovova i bezmalo pucaju jedni na druge. Zašto onda nismo dozvolili da se glasa i o Goranu Miletiću? Neka dođe ovde, čovek. Ne znam nešto mnogo o njegovom radu, ali mi je vrlo sumnjiva ta diskusija kako se eliminišu kandidati i kako je jedan kandidat u prethodnoj proceduri odustao. I, čovek je rekao da je zbog pritiska! Je l' tako? Ko je njega pritiskao?
Dakle, ako imamo ovde političko prepucavanje, nadgornjavanje oko raznih zakona, oko političkih puteva, pravaca, zar treba i o ovakvoj funkciji? Mislim da je ovo jedna od najvažnijih funkcija u zemlji. Trebalo bi, s obzirom na nepravdu koju trpe građani Srbije, pojedinci, u ovoj državi, mislim da će Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imati stvarno najviše posla u ovoj državi. Njemu će se javljati stotine hiljada građana. Naravno, neće on rešavati samo diskriminaciju seksualnih manjina, da se ne zavaravamo ovde.
U Ustavu piše da svi imaju pravo na rad, a mi vidimo na ''tajnom sastanku predsednika Vlade sa 15 najbogatijih ljudi u ovoj zemlji'', da neki od njih imaju brodove po 100 metara, sve to čestito i pošteno zaradili, a neki nemaju hleba da jedu, neki su u narodnim kuhinjama. Mislim da je to osnovni princip neravnopravnosti, odnosno postulat neravnopravnosti. Mi u startu, kao građani Srbije, nemamo iste pozicije. Neki ne mogu da zarade za hleb, a neki će da imaju ''tajne sastanke sa predsednikom Vlade!''
E, ja mislim da će Poverenik za ravnopravnost prvo početi da rešava takve slučajeve. Znate, ovi građani o kojima pričam, oni nisu manjina, oni su, nažalost, većina u ovoj državi, jadni, većina. I penzioneri koji imaju ispod 11.000 penzije, i nezaposleni ljudi, i otpušteni ljudi i svi ljudi koji su na ulicama. Kad mi se kaže Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ne smanjujući mu odgovornost, da kažem, kompetencije i vlast, da rešava i probleme seksualnih manjina, ali ja kao pripadnik Nove Srbije, kao čovek mislim da će pre svega da rešava o ovim slojevima građana o kojima ja pričam, koji nemaju hleba da jedu, koji su ugroženi i koji nisu u startu ravnopravni. Nisu, zato što neki najbolji studenti ne mogu da plate školarinu, a neki mogu. Možda nisu pametni kao oni, ali, tate sede na ''tajnom sastanku sa predsednikom Vlade''. I gde je onda tu ravnopravnost?
Možda ne tumačim dobro ingerencije i zadatke budućeg Poverenika, odnosno, čudi me da ovde niste napisali – POVERENICA. Gospođo Čomić, mislim da je trebalo vi to da kažete, a ne ja kao pripadnik desne nacionalne stranke, ''Poverenica za zaštitu ravnopravnosti''! I molim, gospodine Novakoviću, da ovo ispravite da bude u duhu evropskog puta koji vi ovde promovišete. Dakle, da dobijemo svi ovde predlog gde će da piše – Predlog odluke o izboru ''Poverenice'' za zaštitu ravnopravnosti, pošto je očigledno da je jedan jedini kandidat i ta osoba je žena. Zar ja treba vama Evropljanima da kažem da je ovde trebalo da piše – ''Predlog odluke o izboru Poverenice za zaštitu ravnopravnosti?''
Evo još jednog razloga da sumnjam da se iza ovakvih diskusija koje smo slušali u prethodnih nekoliko desetina minuta kriju obični partijski i politički interesi stranaka koje se bore za svoje kandidate. Znate, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za ljudska prava, Poverenik za slobodno informisanje i dostupnost informacija, on već samom tom funkcijom, ne sumnjajući u kredibilitet i biografije tih ljudi i žena koji će biti izabrani i koji su već izabrani, samim nazivom funkcije ima već jedan ugled kod građana. I kad on nekoga optuži ili skrene pažnju da je prekršio, recimo, Zakon o diskriminaciji, o kršenju ljudskih prava, mislim da će većina građana bar u tom trenutku da mu poveruje, da je taj čovek nezavisan, da nije poverenik jedne stranke, u ovom slučaju DS ili u drugom slučaju LDP, nego poverenik građana, koji će da zastupa građane pred državom.
Svi ovi prekršaji Zakona o ljudskim pravima, ravnopravnosti, borbi protiv diskriminacije, pa, to mogu i pojedinci da rade, mogu i stranke, ali se, pre svega, tako mislim, to odnosi na državu i institucije koje krše prava ljudi i ne poštuju ravnopravnost.
Stoga, izvinjavam se ako me neko nije dobro razumeo što sam potrošio ovih 10-12 minuta, čini mi se da bi trebalo na ta pitanja vi da date odgovore. Možda je moj predlog koji hoću sada da dam uzaludan, kao što je uzaludno sve što ovde opozicija mesecima i godinama predlaže, da skinete ovo sa dnevnog reda, pre svega zbog ove kandidatkinje, za koju ću u startu da verujem da je čestita, poštena i stručna žena i da će odlično da obavlja svoj posao.
Predlažem da ponovite ovu proceduru, da uključite, ne 253 nego 1.500 nevladinih organizacija, ako ih ima, sve stranke i stručnu javnost, da se na jedan miran i kulturan način dođe do kadrovskog rešenja, pa da svi dignemo ruku ovde i da glasamo, s obzirom na važnost posla koji će ta žena, odnosno čovek da obavlja, a ne da ovo bude stvar stranačkih prepucavanja i političkih interesa. Hvala lepo.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Ne znam kome sada treba da repliciram. Jeste ravnopravnost, ali dve žene su istovremeno govorile. Da li imam pravo na dve replike ili samo jednu? Dobro, pošto je gospođa Kolundžija izašla, tu je gospođa Čomić. Najveći deo od onoga što je ona rekla mogu da prihvatim, samo da bude preciznija – ko to ne zna, ko se ponosi time što ne zna. Morala bi preciznije da kaže na koga je ona to mislila.
Gospođo Čomić, mogu da vas obavestim, kada je donošen ovaj zakon, odnosno ime zakona, bio je amandman "poverenica". Zašto ste onda odbili taj amandman? E, sad vidite o čemu vam govorim. Vi stvarate namerno, kao ekskluzivni Evropljani, jedini ste vi iz evropskog puta socijaldemokrati i levica, a desna stranka ne može da bude evropska. E to je zbog toga, zbog vaše percepcije koju plasirate kako plasirate i ovih dana u medijima. Zbog toga vam govorim.
Znači, meni to ništa ne smeta, a inače, da ste bili baš do kraja dobronamerni, u 90% jeste, evo, ja vam odajem priznanje za to, kada ste govorili jedina parlamentarna stranka, možda biste mogli da prevalite preko usta, evo, dajem vam priliku za repliku, da jedina parlamentarna stranka koja ima više od 30% manje zastupljenog pola jeste Nova Srbija, sa ponosom.
Hajde, prevalite to preko usta, pa napravite vi još sledeći korak prema nacionalnoj desnoj demokratskoj stranci kao što je Nova Srbija! Hvala lepo.

Poštovani gospodine potpredsedniče, ja sam potpredsednik poslaničke grupe, nije ni bitno.
U polušali i u poluzbilji da kažem da što se tiče ove diskriminacije, otprilike, da smo mi od nekih poslanika diskriminisani, neki mogu da govore sa govornice, neki ne, ali dobro, ''nije greda'', što kaže narod, nije ništa strašno.
Zapravo, želim u ovom preostalom vremenu, smatrajući da je to važno za građane Srbije koji gledaju ovaj prenos, kažem nekoliko reči, tako da postajem sve uvereniji da je bilo potrebno ovo što sam rekao, da ovo nisu samo formalne stvari koje sam rekao, tako da sad kažem građanima otvoreno da mislim da se ovde trgovina izjalovila, pošto je ovo otprilike politički interes i stranački. Da je bilo obećano LDP ovo mesto, pa pošto je LDP i nevladine organizacije predložile kandidata koji formalno-pravno ne ispunjava uslove, e, onda smo došli gde smo došli.
Upravo, zbog toga sam govorio da je trebalo da se stvore uslovi, da se stvori klima da kod ovakvih funkcija gde se bira ''Poverenica za zaštitu ravnopravnosti'', dakle, Predlog same odluke vrši diskriminaciju. Mi ne biramo ''poverenika'' nego ''poverenicu''. Prema tome, Predlog odluke trebalo je da glasi – Predlog odluke o izboru ''poverenika'' ili ''poverenice'' za zaštitu ravnopravnosti. Iz tog razloga, ako su kod gospodina Miletića bili neki formalno-pravni razlozi, da li ima deset godina ili nema, onda su i ovo formalno-pravni razlozi.
Zato sam vas zamolio da povučete ovo, da se izvrši neka shodno ograničavajuća, po Poslovniku, kako kaže gospodin Milivojević, što je, naravno, diskriminacija, on i priznaje zašto je Poslovnik ograničavajući, neka kažu svi poslanici i poslaničke grupe šta misle, da ga povučete i da se onda iduće sedmice, isto po hitnom postupku, stvori atmosfera da se za ovakvu funkciju stvore uslovi, i politički, i ljudski i poslovnički, da svi glasaju. I, onda, da damo poruku građanima da ovo neće biti jedna od more funkcija i nekih agencija, koje smo ovde izabrali kako smo izabrali, neko glasao, neko nije, nego da građani zaista od toga imaju neke koristi.
Jer, smatram da sve zakone koje ovde donosimo ne donosimo valjda samo zato, gospođo Popović, što je to neko tražio iz Evrope, nego zbog nas samih, zbog građana Srbije. Tačno je, kako vi kažete, da je uslov za skidanje viza bio i donošenje Zakona o zabrani diskriminacije. Da je bar samo taj zakon. Uslovi su i mnogi zakoni koji nisu na interesu građana. Ovo su očigledno u interesu građana. EU je, zašto to da ne kažemo, ispoštovala svoje obećanje i skinula vize građanima. A, šta smo mi uradili? Šta je uradila Vlada Republike Srbije? Da li vi, gospođo Popović, znate? Verujte, ne treba ovo da vam bude razlog za repliku, dobronamerno vam kažem.
Procenat građana koji putuje u Evropu pre skidanja viza i sada kada su skinute vize jeste isti. Šta to govori? Dakle, EU makar po tom osnovu više ne diskriminiše građane Srbije, dozvoljava im da slobodno putuju, ali ih diskriminiše Vlada Republike Srbije svojim lošim radom, niskim standardom građana Srbije. Oni nemaju novac da putuju. Šta ima koristi 90% građana Srbije što su skinute vize? Kakve oni koristi imaju od toga, na papiru, kad nemaju novac da putuju? Nemaju novac da se prehrane.
Još nešto, žao mi je gospođa Čomić nije ovde. Prihvatam pohvale koje je uputila na račun Nove Srbije. Znate, mi smo doneli neke zakone o ravnopravnosti polova, odnosno o ''ravnomernoj zastupljenosti polova u javnim poslovima'', to se tako zove, a čitaj – žena. Onda se ovde usaglasimo svi da je jedno Nova Srbija koja je puna, hvala Bogu, lepih i pametnih žena, što želim i drugim strankama, ispoštovala to i ima 33,33% žena, odnosno manje zastupljenog pola. Zašto to nisu uradile druge stranke? Zašto to nije uradila Vlada Republike Srbije? I, da onda budemo uverljiviji i dokažemo građanima da mi ne glasamo more zakona ovde zato što je to neko tražio od nas, nego zato što će to biti dobro za građane Srbije?
Prema tome, predlažem DS kao vođi evropskog puta, u ponedeljak je Administrativni odbor, sutra mogu da zakažu Glavni odbor i da, da tako kažem, molim vas da me shvatite pravilno, višak kolega u svom poslaničkom klubu pošalje na neke druge funkcije, a manjak koleginica stavi u poslaničku grupu, kao što je to uradila Nova Srbija. I, da tako dokažu da zaista iskreno zastupaju i misle ono o čemu nama ovde propovedaju i kakve zakone i ovakvu odluku predlažu.
Dakle, šta je problem? Uradite to, gospodo, dokažite i onda će građani više da vam veruju. Onda će možda i više građana da bude za brži put i ulazak u EU. Dakle, osnovni je problem što se 80% građana Srbije izjašnjava u svim anketama za EU, za ulazak u EU, za evropske vrednosti, ali što ne veruje glavnim promoterima, ekskluzivnim, samozvanim, evropskih vrednosti, zato što to očigledno iskreno ne zastupaju. Evo vam prilika, gospodo iz DS, u ponedeljak je Administrativni odbor, ja ću da se javim kao član Administrativnog odbora da tražim dopunu dnevnog reda, vi samo dajte spisak žena koje vam fale po broju u vašem poslaničkom klubu i dokažite da ste na evropskom putu. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, gospođo predsednice, vama se obraćam i generalnom sekretaru gospodinu Veljku Odaloviću, da već, mimo propisanih rokova, na neka poslanička pitanja koja sam nekim ministrima postavio, ne dobijam odgovore, pa ću morati da ih ponavljam sve dok ne dobijem te odgovore, jer moje iskustvo je da vredi biti uporan.
Naime, pitao sam ministarku finansija, a povodom izjave druga Saše Tijanića da je on od onih SMS poruka, to već narod zna o čemu pričam, kockarske igre koja je emitovana na tzv. javnom servisu, koji je od skoro otvoreni "žuti servis", da je negde oko 515 miliona dinara prihodovano. A drug Saša Tijanić, koji se, najnovija je vest, skriva iza nekog konspirativnog imena – kolegijum, pa ću u narednim minutima da pitam i ko su ti ljudi, ko je taj kolegijum. On je rekao da je uplatio u budžet Republike Srbije.
Pošto su neki ljudi pohapšeni u akciji policije, državnih organa, pod optužbom da je to organizovani kriminal, a drug Saša Tijanić kaže da je deo sredstava uplatio u budžet Republike Srbije, moje pitanje ministarki finansija je bilo – zašto ta sredstva nisu blokirana? Deo sredstava je uplaćen i Državnoj lutriji. Zašto ta sredstva nisu blokirana, jer ta sredstva su skupljena na prevaren način? I u drugim akcijama kada se kriminalci hapse, onda se njihova sredstva na računima blokiraju dok ne bude pravosnažne presude.
Što se tiče fantomskog kolegijuma, za koga mi građani Srbije ne znamo ko se krije iza tog imena, bilo bi lepo da se ti ljudi potpišu imenom ili prezimenom, pitao bih njih da li oni znaju gde je isparilo 400 miliona dinara sredstava koje su dali prevareni građani, da kažem navučeni porukama sa javnog servisa, zvali i utrošili svoj novac? Da li taj kolegijum zna gde su ove pare?
Dalje, pitam kolegijum, koji se juče ili prekjuče oglasio jednim sramnim saopštenjem – kada će da se izvine građanima Srbije za besomučnu lažnu kampanju promocije tzv. svinjskog gripa na Javnom servisu i tako uplašili građane, da su mnogi kupovali razne lekove, od "tamiflua" do 20-30 evra?
Gospođo predsednice, vi ste lekar, danas je sredina aprila, a svi oni koji su prvi zavrtali ruku pred građanima Srbije, a posebno ministar zdravlja, govorili su da je sredina aprila vrh epidemije, kada se predviđa da najviše obolelih bude od tog meksičkog ili svinjskog gripa. Sada više niko to ne pominje.
Oni koji su se vakcinisali, vakcinisali su se, oni koji su kupili lekove, kupili su lekove i nikom ništa. Da li vi mislite da mi kao narodni predstavnici, predstavnici građana Srbije, ovde treba da ćutimo o tome? Ko će da odgovara za tu organizovanu prevaru?
Neću da pričam o drugim medijima, privatnim medijima. To su privatni mediji i oni imaju svoju uređivačku politiku, ali hoću o tzv. Javnom, tobože evropskom servisu, a u stvari "žutom servisu", jer sam građanin koji plaća TV pretplatu, kao što verujem da milioni građana Srbije plaćaju TV pretplatu.
Posle ovoga što radi tzv. kolegijum, gospođo predsednice, čuo sam za jednu reč koja mislim da je bliska vama, s obzirom na prošlost vaše partije, prezidijum i tako nešto. Ne znam šta znači ovaj kolegijum? Da li je to skup ljudi, urednika, ko su ti ljudi?
Ili je to tajno ime za druga Sašu Tijanića, koji je stvarno onda kukavica, da više ne sme da se potpisuje na odgovore koje meni šalje privatno preko ljudi koji rade u tehnici snimanja ove sednice, gospođo predsednice?
Samo ću da vam citiram odgovor na jedno pitanje. Pitao sam da li je tačno da je urednica Zabavnog programa RTS Sandra Šuša, a njena rođena sestra Ana Suša, urednik muzičkog programa? Slušajte, građani Srbije i zaposleni na RTS, šta je odgovorio neki Stanislav Veljković, generalni sekretar, a ovaj Tijanić je izgleda nestao. Kaže: "Nijedna osoba sa tim prezimenom, muškog ili ženskog pola, ne radi na RTS-u".
(Predsednik: Vreme. Završite rečenicu.)
Dakle, predložiću ministru za kulturu i informisanje da da predlog zakona o plaćanju TV pretplate, ako ne da se ukine, da onda 20% od te TV pretplate ostane lokalnim i regionalnim televizijama u gradovima iz kojih dolazimo, jer mi ove laži više nećemo da trpimo.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, gospodine ministre, pred nama je ovde desetak zakona, to jeste zakonska forma, a u stvari mi treba ovde da odobrimo, kao Narodna skupština, ratifikacije, odnosno sporazume koje ste vi već potpisali sa desetak zemalja o saradnji u oblasti odbrane.
Što se tiče Nove Srbije, u principu, mi nemamo ništa protiv da naša zemlja, Ministarstvo odbrane u ime Vlade sarađuje sa mnogim zemljama u oblasti odbrane, jer je takvo vreme u svetu da je to i preporučljivo, samo se postavlja pitanje s kim i kada?
Kada gledamo ove sporazume koje ste vi potpisali, naizgled oni su gotovo u istoj formi, od reči do reči. Međutim, trudio sam se, gospodine ministre, da kod nekih sporazuma sa nekim zemljama uočim neke razlike i imam slobodu, ako vi dozvolite, da vam dam priliku da odgovorite na par pitanja.
Ono što prvo želim da komentarišem, radi se o Sporazumu sa Republikom Slovenijom. U članu 3. u oblasti saradnje, između ostalog, kaže se: "Saradnja između strana će se razvijati posebno u sledećim oblastima", pa ide redom od a) do e), a mene interesuje pod e) vojna istorija.
Interesuje me, onako ljudski da vas pitam, da li ste vi prilikom tih razgovora, pregovora pre potpisivanja sa ministarkom odbrane, čini mi se da se zove Jelušič, razgovarali o nekim neprijatnim delovima naše zajedničke istorije u našoj zajedničkoj državi? Siguran sam da znate da mislim na pogibiju nevinih regruta početkom devedesetih godina, kada je i sveopšta nesreća na ovim prostorima započela.
U ovom trenutku zaista ne bih govorio ko je kriv za to, to je tema nekih drugih sednica i politike. Ne želim da kažem u ime tih ljudi, nego u ime neke pravde, da li ste razgovarali sa predstavnicima Republike Slovenije kakve oni namere imaju spram tih nevino pobijenih dečaka, regruta? Neki od njih nisu bili ni naoružani, neko im je naredio da budu tada tamo, oni nikakve nečasne namere nisu imali. Imali smo prilike da na mnogim televizijama vidimo i snimke na kako brutalan način su pobijeni.
Lično sam se neprijatno osećao i zato nisam otišao na sastanak sa Jelkom Kacinom, pošto je on razgovarao sa svim poslaničkim grupama, išao je predsednik naše stranke. Gospodine ministre, ne verujem da bih mogao da se uzdržim da ne pitam – da li te malo grize savest, čoveče, što ste pobili one ljude? Razumem borbu za nezavisnost, legalnu i nelegalnu, svakog naroda i svake zemlje, odnosno imamo razumevanje, to je ljudsko pravo, da kažem nacionalno ljudsko pravo nekog naroda da se bori, ali ne na takav način.
Koliko se mi sećamo, Jelko Kacin je bio, da kažemo, neki faktor u tim tragičnim danima. Da li da kažem da mislim da je odgovoran za ubistva tih dečaka? To svaki Srbin misli, gospodine ministre. Molim vas, ako ste nešto razgovarali, ne želim da polemišem oko ovoga, samo da kratko odgovorite da li oni imaju neku nameru, neku obavezu, u sveopštem procesu izvinjavanja jednih drugima za sve ono što smo jedni drugima uradili, da se izvini neko i tim porodicama koje su ostale neke bez sina jedinca?
Dalje što želim da komentarišem, gospodine ministre, to je Sporazum sa Irakom. Kao Čačanin imam nameru da nekoliko reči kažem. Zašto kažem kao Čačanin? Kao što ste pomenuli malopre Čačak. U Čačku je fabrika "Sloboda". Naravno da je moja tema Namenska proizvodnja. Lično sam zainteresovan za to, gospodine ministre, jer moja majka je 33 godine radila u namenskoj industriji u "Slobodi" u Čačku i praktično sam odškolovan i prehranjen od njene plate koju je ona tamo zarađivala.
Tačno je da je ''Sloboda'', odnosno naša tadašnja država imala veliku saradnju sa Irakom, zašto to ne reći, prodavali smo im municiju, ono što pravi "Sloboda" u Čačku. Kao član Odbora za bezbednost ne znam da li imam pravo da kažem šta se tamo tačno sve proizvodi, ali svi znaju – municija. Otprilike je ta saradnja obnovljena, proizvodnja je obnovljena i to se verovatno oseća i na platama radnika u "Slobodi" u Čačku.
Pošto sam i ja bivši radnik "Slobode" Čačak, želeo bih da dobijem jednu informaciju od vas. Davno sam napustio tu fabriku, ali onda je kružio jedan podatak među radnicima, da je tadašnja država, a današnja Republika Srbija je nasledila te dve-tri države koje su prethodile državi srpskoj, da je država Srbija negde oko 57 miliona dolara dugovala "Slobodi" u Čačku. Šta je sa tim dugom i da li država Srbija, odnosno Ministarstvo odbrane ima nameru, neću da kažem da vrati ta sredstava, nego da na neki način uloži u fabriku "Sloboda" u Čačku.
Moram da kažem da smo mi tada sarađivali s još jednom državom, s kojom danas imamo vrlo bliske političke odnose. Mislim da je pretpostavka za sklapanje ovakvih sporazuma i dobri politički odnosi. Ta država se zove Iran.
Dakle, slušajući ministra Jeremića i našu državu, mogu da pretpostavim da su ti dobri politički odnosi sa državom Iran pre svega zbog toga što oni ne priznaju lažnu državu Kosovo i Metohija i to je za svaku pohvalu.
Ali, ako vi ovde govorite da mi treba ovde da gledamo pre svega naš interes, pa i ekonomski interes, i ako govorimo o nekim ciframa koje je naša država preko Namenske industrije, povećanja proizvodnje, sklapanja ugovora od kojih ste i vi neke potpisali, koliko sam to ispratio, zašto mi ne bismo i sa državom Iran to uradili?
Oni su, gospodine ministre, u Čačku, doduše, mi smo vešti Čačani, pola sata jedni, pola sata drugi, i jedni i drugi su ulazili u fabriku, a ne treba biti naivan pa verovati da oni nisu znali jedni za druge. Znači, trebala im je municija. Mi to imamo i mi smo, još uvek, čini mi se, u vrhu svetskih proizvođača po kvalitetu municije. Zašto onda ne sklopimo taj sporazum i sa državom Iran?
Za početak, gospodine ministre ovoliko, sa željom da se ovo moje obraćanje vama ne pretvori u ono što je prošli put bilo, u neku ličnu polemiku. Nemam to nameru da radim i nemam nikakvih razloga, nego želim poštene i korektne odgovore na ova pitanja. Od vas zavisi dalji tok naše polemike, ne mislim da treba da je bude.

Poštovana potpredsednice, poštovana gospođo ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama, pošto je rasprava u načelu, u ime poslaničkog kluba NS i svoje lično ime imam nekoliko pitanja za gospođu ministarku.
Ako me sećanje ne vara i ako sam dobro obavešten, a mislim da jesam, ovaj zakon je došao u proceduru 28. septembra 2009. godine. Odmah se postavlja pitanje zašto on do sada nije bio u proceduri ako ovde ima izmena i dopuna s kojima bih se i ja lično mogao složiti? Zbog toga postavljam pitanje zašto je potrebno više od pola godine da on dođe na dnevni red?
Naravno da svaki narodni poslanik ne bi propustio ovakvu šansu, odnosno prisustvo gospođe ministarke, da je ne pita nešto što mislim da interesuje milione građana Srbije, a što mislim da se putem medija i ignorisanja od najodgovornijih ljudi i faktora u zemlji pokušava da zatrpa i sakrije od građana Srbije.
Dakle, PTT Srbija jeste vlasnik 40% "Telekoma". Zašto se, gospođo ministarka, ignoriše pismo najstručnijih i najpametnijih ljudi u ovoj zemlji kao što je rektor Beogradskog univerziteta, kao što je dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu? Zašto se ne organizuje javna rasprava, a ne samo u jednoj emisiji u kojoj su skoro svi istomišljenici, vi znate na koju emisiju mislim, nedavno ste učestvovali u toj emisiji.
Zašto se na javnom servisu, tzv. evropskom servisu ne organizuje javna rasprava da vi izađete sa vašim argumentima, a rektor i ovi stručni ljudi kojima zaista verujem kao građanin Srbije, ne sučelite argumente i onda svi zajedno zaključimo da li je opravdana prodaja "Telekoma" u ovom trenutku? Dok se to ne desi, i te tako Javni servis makar sa tom emisijom skine jednu emisiju "48 sati svadba", jedan termin samo, dokaže da je evropski servis, a ne žuti servis.
Dok se to ne desi, imam nekoliko pitanja za vas. Koji su stručnjaci, navedeni imenom i prezimenom i referencama, učestvovali u izradi studije o opravdanosti prodaje "Telekoma"? Pod dva, kakvi su rezultati analize posledica prodaje odgovarajućih kompanija u susednim zemljama sa stanovišta promena obima investicija, kvaliteta i cena usluga, zaposlenosti, razvoja prateće industrije telekomunikacija?
Pod tri, zbog svog strateškog značaja dominantni telekomunikacioni operateri su državni u mnogim zemljama, Luksemburg, Belgija, Finska, Švedska, Norveška, Italija, Slovenija, Švajcarska itd. Kakav razlog ima Vlada Srbije da se ponaša drugačije od kapitalističkih zemalja sa najboljim telekomunikacionim sistemima?
Koji su razlozi za višestruko povećanje pretplate bez obrazloženja kada je očigledno da će se time prodajom dominantnog operatora novac preliti direktno stranom kupcu iz džepova građana, državne uprave, firmi i institucija od javnog značaja? Nije prošlo ni godinu dana od kada je zadnje povećanje te telefonske pretplate čini mi se bilo 63%, gospođo ministarka, sada je 100%.
Tada sam rekao malo slobodno – pa, niste vi kaznili sa tim nas, narodne poslanike, koji imamo za naše prilike veoma solidne plate, pa nam nije bitno da li je telefonski račun hiljadu ili hiljadu i 500 dinara, kaznili ste najveću sirotinju, koja sada mora da plati 458 dinara razgovara li ili ne.
Sledeće pitanje, koliko je očekivano smanjenje broja zaposlenih u "Telekomu" Srbija, PTT Srbija i telekomunikacionoj industriji? Kako država planira da obešteti onaj deo korisnika "Telekoma", koji je decenija unazad ulagao sredstva u obezbeđenje tehničkih uslova za telefonski priključak? Slobodan sam da vam kažem gospođo ministarka da sam i ja jedan od tih građana.
Dakle, sve ove telefonske stubove, kablove, sve su to građani finansirali. Kako vi mislite da njima nadoknadite ta sredstva, da im se to vrati pošto vi praktično njihovo vlasništvo, njihov znoj i trud koji su oni ulagali sada prodajete kao ne znamo kome. Pa, cela Srbija zna da će to biti "Dojče Telekom", jer je to u funkciji spasavanja ove vlade, jer nema para, a nema para zato što se ne vodi dobra ekonomska politika.
Kako država ima nameru da obezbedi razvoj telekomunikacija i telekomunikacione industrije kao industrije budućnosti nakon što otuđi telekomunikacionu infrastrukturu, nacionalni resurs neprocenjive vrednosti, i telekomunikaciono tržište koje obuhvata gotovo sve građane Srbije, preduzeća, državnu upravu, vojsku, policiju, institute od javnog značaja? Kako država namerava da spreči obezvređivanje vrednosti akcija malih akcionara, dakle građana, zaposlenih i bivših zaposlenih, ako kupovinu izvrši "Dojče Telekom" i time kao većinski vlasnik postane potpuno nezainteresovan za njihovu kupovinu?
Pošto ću govoriti samo deset minuta i da ne budem opomenut od gospođe predsedavajuće, da mi ne istekne vreme, ova sam pitanja postavio gospođa ministarka, a ovo pitaju dr Aleksandra Smiljanić, prethodna ministarka za telekomunikacije, dr Vera Vratuša, profesor Beogradskog univerziteta, dr Nebojša Popov, naučni savetnik, dr Branko Kovačević, redovni profesor, rektor Beogradskog univerziteta, dr Borivoje Lazić, redovni profesor Beogradskog univerziteta, dr Miodrag Popović, redovni profesor, dekan Elektrotehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta, dr Vladimir Milačić redovni profesor Beogradskog univerziteta, prof. dr Danijel Cvetićanin redovni profesor univerziteta Singidunum i Slavoljub Kačarević, glavni urednik "Balkan" magazina, odakle sam ja sa tog sajta i skinuo.
Prema tome, vidim da je predsedavajuća spremna da me opomene da nisam na temi, moj osnov za ovu diskusiju je taj što Pošta Srbije, PTT, kako narod kaže, ima u vlasništvu 40%...

Gospođo predsedavajuća, ovo što ste me opomenuli, da li to ulazi u vreme, odnosno dodajete mi?