Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8333">Aleksandar Antić</a>

Govori

Želim da zahvalim svim narodnim poslanicima koji su dali amandmane i da ponovim da je opredeljenje nas kao predlagača i predstavnika Vlade bilo da zaista maksimalno budemo otvoreni ka tome da zajedno sa tim amandmanima tražimo poboljšanje teksta.
Na samom kraju, meni lično ne smeta što se ovaj prenos odigrao u odloženom terminu. Šta više, makar mi ovde treba da budemo zbog toga srećni, jer je ovo jedinstvena prilika da pred spavanje uživamo gledajući sami sebe.
Ovo što je gospođa Čomić pitala je vrlo važno pitanje za naš energetski sistem i za sve građane Srbije.
Da, postignut je zvaničan dogovor da se ta direktiva o velikim ložištima pomeri za 2023. godinu, pri čemu moram samo istine radi da tu stvar do kraja otvorimo. Znači, nije to period u kome mi ništa ne radeći čekamo 2023. godinu. Postoji jedan broj malih ložišta koji će sigurno u period nakon 2018. godine morati da idu u gašenje, a postoji veliki broj tih velikih ložišta, na svu sreću veliki broj ložišta koji su najznačajniji za naš energetski sistem, koji moraju da idu u unapređenje tehnologije. To je taj projekat odsumporavanja koji mi moramo da uradimo, pre svega u TENT-u, i to je nešto za šta već imamo određene finansijske linije. Podsetio bih na onu „Džajka“ japansku kreditnu liniju, koja je izuzetno povoljna, čini mi se 0,6% kamate sa velikim grejs periodom. To je jedan segment.
U Kostolcu smo kroz onaj kineski projekat prvu fazu već modernizovali novi blok, čini mi se blok B2. Ono što želim još da dodam, pošto mi ističe dva minuta, je da ovi novi termoblokovi koje planiramo da radimo, ovaj novi termoblok Kostolac B3 i ono što su nam neke ideje vezano za Štavalj i za Kovin, videćemo šta će biti sa nekim mogućim proširenjima na TENT-u. To su najsavremenije tehnologije koje ispunjavaju sve standarde i ispunjavaju sve propise Evropske unije.
Mogu da vam dam odmah informaciju. Znači, bilansi su se menjali, mi smo u određenom trenutku imali čak i prve procene da će biti neophodno, čini mi se, oko tri miliona tona uglja. Neke naknadne procene su to oborile na negde dva miliona plus, minus 20% i sa takvim se parametrom krenulo.
Ono što je nakon definitivnog sagledavanja bilansa koji su posledice bile procene kada će krenuti Tamnava – Zapadno polje koje je krenulo pre nekoliko dana. Konačno će biti nabavljeno oko milion tona plus, minus 20%, a cena je ona koju sam vam rekao i to je transparentan ugovor koji možete da tražite od Elektroprivrede Srbije TENT, a mogu ja da zahtevam u vaše ime, pa da dostavim nadležnom odboru.
Cene, proverio sam kako sam vam rekao 35,8.
Kolega Đurišiću, vi ste podneli, odnosno vaši poslanici su podneli amandman na član 361. i u tom članu 361. su predvideli maltene istu, identičnu formulaciju kao što je ova formulacija u članu 358. Mi smo je prihvatili kao amandman vaše poslaničke grupe u članu 361. Tako da smo stali na stanovište da ne treba isti tekst da se nalazi u dva člana i molim da se tu razumemo. Mislim, mi smo generalno prihvatili tu primedbu iz vaše poslaničke grupe i samo smo je mi prepoznali da je bolje da se nalazi u 361.
Moguće da naš odgovor nije bio do kraja detaljan, molim vas, uzmite u obzir da smo i mi to veče ostali ovde kasno koliko i vi, pa smo noću radili odgovore.
Kada je toplotna energija u pitanju nadzor nad tim objektima vrši energetski inspektor, imate član 378. i kaže – toplotna energija.
Pošto nema dileme kada je reč o objedinjenoj raspravi, ja kao član Vlade i ministar u Vladi mogu da kažem neku reč na ovu temu. Ono što želim da istaknem jeste da je Vlada uradila ono što je njen deo posla, vezano za automatizaciju matičnih knjiga. Jedini razlog za produžetak ovog roka jeste činjenica da lokalne samouprave nisu u propisanom vremenskom roku dostavile sve neophodne podatke.
Pošto se ti podaci ne ažuriraju jedino u sedištu jedinica lokalne samouprave, nego na više od hiljadu mesta, došlo je do određenog kašnjenja. To je objektivan razlog. Ne vidim razlog za toliku količinu jeda i nerazumevanja, tim pre što je u ovom periodu od pet godina bilo zajedničke odgovornosti za sve to. Ovo je nešto što zahteva jedno dodatno razumevanje, bilo stranaka vlasti i stranaka opozicije. Jer, ponavljam, svi smo deo tog konglomerata vlasti, od lokalnih samouprava do Republike u proteklih pet godina i svi znamo kakvo nam je stanje u lokalnim samoupravama i sa dokumentacijom. Verujem da je ovaj način na koji gospodin Đurišić iznosi svoju argumentaciju stanje ovog trenutka a ne stanje jedne opšte procene o tome da je bilo ko, posebno i pojedinačno, odgovoran za ovaj objektivan zahtev da se rok produži za dve godine.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na dodatno objašnjenje Nacrta zakona o energetici, želim samo da informišem narodne poslanike i javnost da sam upravo došao iz Kolubare sa kopa „Tamnava-Zapadno polje“, gde sam sa predsednikom Vlade prisustvovao početku proizvodnje uglja na tom za nas najvećem i najznačajnijem kopu, da su od danas naši energetski bilansi bogatiji za novih 10.000 tona uglja i da od danas možemo da kažemo da smo u oblasti energetike sve one kapacitete koji su bili ugroženi i pogođeni poplavama doveli u red i da od danas na svim našim energetskim objektima i u svim kopovima se obavlja proizvodnja. To je, naravno, važno za budućnost naše zemlje i to je i važan ekonomski rezultat.
Ovih 10.000 tona uglja koje ćemo proizvoditi dnevno sa kopa „Tamnava-Zapadno polje“, kada se to pretvori u finansijsku vrednost, to je otprilike nekih 250.000 evra dnevno, odnosno sedam i po miliona evra mesečno. Obzirom da smo taj kop doveli u funkciju da proizvodi ovu količinu uglja minimum pet meseci pre onih prvih procena koje smo imali od strane Svetske banke, potpuno je jasno da smo uspeli vrednim radom, pre svega zaposlenih u Kolubari i njihovih partnera koji učestvuju u tom poslu, da uštedimo za ovu zemlju nekih 40 miliona evra. To je izuzetno važna stvar i za mene kao ministra, ali mislim i za sve građane Srbije.
Ono zbog čega smo, naravno, danas ovde je pitanje Zakona o energetici. Zakon o energetici predstavlja najviši pravni akt u oblasti energetike kojim definišemo politiku naše države, ciljeve i način ostvarivanja te politike u oblasti energetike. Jednostavno, ovim zakonom mi definišemo energetsku budućnost naše zemlje, funkcionisanje svih energetskih subjekata i tržišta energije. Biću slobodan da kažem da predloženi zakon predstavlja značajan kvalitativni iskorak u odnosu na važeći zakon koji je usvojen 2011. godine i da se kao takav trudi da da odgovor na sve izazove i promene u oblasti energetike kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou. Ovaj zakon predstavlja osnovu kako bi se obezbedilo sigurno i kvalitetno snabdevanje energijom, unapredili procesi obnovljene energetske delatnosti, poboljšao investicioni ambijent, uskladili propisi sa standardima EU i omogućila implementacija međunarodnih obaveza u oblasti energetike.
Moram da napravim jednu malu digresiju i da podsetim da je Srbija u oblasti energetike možda i najviše iskoračila u pravcu evropskih integracija, da smo deo Energetske zajednice i da kao takvi, kao potpisnici tih međunarodnih ugovora smo u obavezi d primenjujemo pravila, regulativu i energetske direktive EU. Moram da kažem da rok od 1. januara 2015. godine, od kada smo u obavezi da primenjujemo i one direktive iz trećeg energetskog paketa, usvajanjem ovog zakona obezbeđujemo i to je važna stvar jer pokazujemo ozbiljnost države da ispunjavamo one obaveze koje potpišemo i koje prihvatamo. Moram reći da smo, po svemu sudeći, a na kraju ću pročitati i pismo Energetske zajednice, jedina država u regionu koja je to u potpunosti uspela.
Zaista verujem da je ovaj zakonski projekat jedan nesumnjivo reformski zakon, sa reformskim karakterom, sa ciljem da značajno unapredi energetski sektor. Ovaj zakon unapređuje energetsku bezbednost države i sigurnost i boljitak za sve građane Srbije. Pre svega, unapređenjem uslova za isporuku energije, sigurnim snabdevanjem i zaštitom kupaca električne energije, kao i izgradnjom novih energetskih objekata pokušava da organizuje i održi funkcionisanje tržišta električne energije, uspostavi svojinu nad mrežama operatora sistema, podstakne korišćenje obnovljivih izvora energije, definiše položaj Agencije za energetiku, kao i svih drugih subjekata značajnih za obavljanje energetske delatnosti na teritoriji Republike Srbije.
Cilj ovog zakona je da omogući povoljniji i sigurniji investicioni ambijent pouzdanim regulatornim okvirom, smanjenjem administrativnih procedura, kao i jasnim definisanjem uslova, prava i obaveza i međusobnih odnosa energetskih subjekata čiji je osnivač Republika Srbija, kao i onih koji dolaze iz privatnih sektora.
Ovaj zakon bez ikakve dileme širom otvara vrata za investicije u energetiku koja je jedna od najperspektivnijih privrednih grana Srbije i za koju postoji velika zainteresovanost stranih investitora.
Mislim da slobodno mogu da kažem da ukoliko postoji jedna oblast u društvenom i privrednom ambijentu Srbije u kojoj ne postoji manjak investicija i manjak investitora, to je oblast energetike. Mi u ovom trenutku imamo jedan veliki broj investitora koji radi na realizaciji različitih projekata, ali i veliki broj investitora koji dolaze iz Evrope, iz čitavog sveta i koji bukvalno traže od nas da im damo bilo kakve projekte ukoliko postoji i ukoliko postoji naš ekonomski interes kako bi se ti projekti realizovali. Nažalost, ovaj trenutak i nije najpogodniji za takvu investicionu politiku zbog niske berzanske cene električne energije i takvi projekti u ovom trenutku imaju jednu, da kažem, usporenu tu studiju izvodljivosti, ali mi naravno radimo na praćenju svih tih trendova i bez ikakve dileme, vreme pred nama će doneti nove energetske projekte.
Pre nekoliko dana smo potpisali ugovor o zajmu sa kineskom „Eksim bankom“ i Srbija će posle gotovo 30 godina dobiti konačno prvi veliki energetski objekat. Daleko smo odmakli u aktivnostima vezano za rudnik „Štavalj“ i novi termoblok od nekih 300, 350 megavata u tom delu Srbije. Radimo ozbiljan projekat vezan za proširenje proizvodnje uglja u rudniku „Kovin“ sa opcijom da se i tu izgradi jedan novi energetski objekat. Ako tome dodamo politiku podsticaja koju Republika Srbija ima u oblasti obnovljivih izvora energije i otprilike tarife za nekih, za objekte za više od 1.000 megavata instalisane snage, bez obzira da li dolaze iz energije vetra, solarne energije, iz hidropotencijala ili biomase, možemo jasno videti da je pred Srbijom u narednih nekoliko godina jedan ozbiljan investicioni ciklus. To je oblast energetike koji će bez ikakve dileme dovesti do toga i da Srbija u vremenu pred nama ima dovoljne količine električne energije i da ispunjavamo one naše međunarodne obaveze o potrebi za 27% električne energije trošimo iz obnovljivih izvora.
Moram da kažem da je ovaj zakon u proteklim nedeljama i mesecima bio u ozbiljnoj žiži javnosti kako domaće stručne, tako i međunarodne javnosti da je jedno od prvih pitanja koje smo imali od predsednika svih stranih investitora i diplomatskih i zastupnika iz njihovih zemalja, bilo kada će biti donet novi zakon o energetici. Obzirom da je to pitanje dolazilo iz zemalja EU i od predsednika ruskih, američkih, kineskih kompanije, od predsednika najvećih međunarodnih finansijskih institucija, Svetske banke i BRD, imali smo ta pitanja i na poslednjem srpsko-kineskom forumu, mislim da sve to govori da je ovaj zakon imao izuzetan značaj i da postoje velika očekivanja od usvajanja samog zakona.
Zaista verujem, pošto pre svega politika ove Vlade jeste okrenuta ekonomiji, budućnosti zemlje i okrenuta stvaranju jednog boljeg investicionog ambijenta, pre svega verujem da će ovaj zakon poboljšati investicionu klimu, dovesti predlagače kako domaće, tako i strane, a što naravno predstavlja prostor za otvaranje novih radnih mesta koji je prioritetni zadatak Vlade Republike Srbije.
Ovaj zakon predstavlja kao što sam rekao jedan ozbiljan iskorak u usaglašavanju naše normative sa standardima EU. Ovaj zakon predstavlja osnov za ispunjenje i punu primenu naših obaveza iz trećeg paketa propisa EU koji je stupio na snagu 2011. godine sa našom obavezom da ga primenjujemo od 1. januara 2015. godine.
Taj treći paket podrazumeva poštovanje niza direktiva i uredbi kojima se regulišu pravila za unutrašnje tržište električne energije, prekograničnu razmenu električne energije, jačanje nezavisnih regulatornih tela poput Agencije za energetiku kao i promociju pre svega obnovljivih izvora energije obzirom da je jedna od direktiva EU naročito odluka Ministarskog saveta energetske zajednice iz oktobra 2012. godine koju je Srbija obavezuje, kao što sam rekao da do 2020. godine imamo udeo potrošnje i od 27% iz obnovljivih izvora.
Ne želim da sada prepričavam ono što smo mogli da pročitate u obrazloženju zakona, ali želim vašu pažnju da usmerim na nekoliko elementa. Prvi važan element za mene je jačanje institucionalne uloge Agencije za energetiku kao nezavisnog regulatornog tela, sa veoma značajnom pozicijom u sistemu državnih institucija. Davanje veće nezavisnosti i samostalnosti, ali i ovlašćenja u radu. Ovoj agenciji ne predstavlja samo ispunjenje našim međunarodnih obaveza, nego predstavlja i pobedu struke nad dnevnom politikom. I predstavlja pobedu jedne dugoročne strategije razvoja energetskog sistema Srbije u odnosu na sve ono što na dnevnoj bazi nam se čini manje ili više afirmativno.
Zakon potvrđuje ali i proširuje delokrug ovlašćenja Agenciji i praktično joj daje pun suverenitet u određivanju cene električne energije, kao i gasa. Naravno cena pristupa transportu gasa i nafte, kao i cena troškova priključaka na prenosni i distributivni sistem, ali i davanje saglasnosti na sva pravila o radu tržišta električne energije, nafte i gasa kao i pravilima rada svih prenosnih i distributivnih sistema.
Zaista jedan širok dijapazon ovlašćenja koja, ponavljam, toj najstručnijem telu koje mora biti potpuno nezavisno daje ovlašćenja koja obezbeđuju i nama koji kako da kažem vodimo Vladu i vama koji predstavljate zakonodavnu vlas u Republici Srbiji. Znači, to nam daje jednu sigurnost da svi ovi procesi koji su i važni za energetsku stabilnost i bezbednost zemlje se obavljaju sa jednom super vizijom koja je, moram da istaknem, ekspertska.
Kao drugi element ovog zakona koji je izuzetno važan, moram da pomenem jačanje regulative u oblasti obnovljivih izvora energije. Predloženi zakon o energetici promoviše obnovljive izvore energije i uređuje zakonodavni okvir dajući pre svega investitorima koji su dominanti u oblasti obnovljivih izvora veću pravnu sigurnost. Tako da ću sada samo po tezama pošto sam izgleda odužio.
Zakon donosi u oblasti obnovljivih izvora nekoliko značajnih novina. Jedan je to da prvi put u Srbiji je uveden jedinstven model ugovora o otkupu električne energije ili kako ga famozno zovu PPA ali mogu slobodno da kažem da mi se čini da ovaj zakon imao je tu neophodnu dozu hrabrosti da je u tom segmentu omogućena sigurnost investitorima da mogu da računaju da će isti uslovi važiti za njihove investicije od početka izgradnje pa sve do kraja investicionog ciklusa.
Bitna razlika u odnosu na prethodni zakon, a pogotovo onaj zakon koji je važio pre 2011. godine jeste to da se ranije investitor prepuštao ogromnom riziku između potrošnje više desetina miliona evra i garancije javnog snabdevača da će svu proizvedenu električnu energiju otkupiti. To je razlog zašto danas nemamo velike projekte iz obnovljivih izvora i to je razlog zašto ćemo ih nakon usvajanja ovog zakona imati. Novim zakonom omogućavamo zaključenje ugovora sa investitorima koji su pribavili građevinske dozvole i obezbedili finansijske garancije čime oni stiču privremeni status povlašćenog proizvođača. Tu su naravno sve podsticajne mere i svi uslovi uključujući probni rad budućeg objekta, definisani i garantovani projekti već pre početka građenja.
Takav ugovor pod odloženim uslovima koji se tiče isključivo obaveze takvih investitora da taj svoj, da kažem slobodno, rezervisani kapacitet koji stiču privremenim statusom iskoriste tako što će svoj objekat završiti u rokovima koji su predviđeni i steći naravno status povlašćenog proizvođača.
Ono jedno od pitanja sa kojima smo se suočavali oko koga je bilo dosta problema ovim zakonskim rešenjem nalazim odgovor na ta pitanja, a vezana su za priključak na prenosni sistem od strane investitora iz oblasti obnovljivih izvora energije, to pitanje smo rešili na način što smo zakonom propisali mogućnost investitorima da sami o svom trošku izvrše radove, naravno, u skladu sa tehničkim zadatkom koji daje operator sistema da izvrše priključenje na sistem i na taj način da sami utiču i na troškove, ali i na dinamiku svih tih aktivnosti.
Moram da kažem bez želje da danas ovde pred narodnim poslanicima bilo šta guram pod tepih da postoji jedno pitanje oko koga je bilo dosta polemike i oko koga, ja znam da su ovde i kod vas u poslaničkim klubovima dolazili različiti predlozi amandmana i znam da je bila i kod vas jedna ozbiljna polemika na temu tih amandmana koji su vezani za određena pitanja koja se preklapaju na relaciji Zakona o energetici i Zakona o planiranju i izgradnji, a vezano za priključak na distributivnu mrežu i tu ima nekoliko pitanja koja moram ovde pred vama da pomenem.
Jedno pitanje Zakon o planiranju i izgradnji, u cilju ubrzavanja čitave jedne procedure koju investitori imaju predviđa da je obaveza energetskih kompanija da u fazi izrade lokacijske dozvole daju sve tehničke elemente uključujući cenu za priključenje na distributivni sistem i da se samim time ukine rešenje o priključenju kao institut koji postoji u sadašnjem zakonu i u svim prethodnim aktima po kojima se u Srbiji radi.
Mi zaista kao ministarstvo izuzetno uvažavamo takav stav i takvu potrebu da se investitorima u stvaranju te klime pruže sve pogodnosti, ali nismo bili u mogućnosti da prihvatimo takvo tumačenje uzimajući u obzir da je rešenje o priključenju jedan izuzetno odgovoran akt koji garantuje u trenutku kada znamo kakav objekat se gradi sigurno, bezbedno, kvalitetno napajanje električnom energijom i priključak na sistem u skladu sa tim.
U trenutku kada se radi lokacijska dozvola, ministarstvo, ali i ostale energetske kompanije su na stanovištu da mi ne posedujemo neophodan broj podataka o objektu koji treba da se priključi na mrežu električne energije.
Te odgovore na pitanja kakav je priključak, kakva je snaga, kakva tehnička rešenja su neophodna za priključenje. Mi dobijamo tek nakon izdavanja građevinske dozvole.
Sa druge strane, taj mehanizam rešenja o priključenju ne važi samo za nove objekte. On se odnosi i na postojeće objekte koji ranije nisu bili priključeni na mrežu, kao i za slučaj promena uslova, isporuke energije u objektu koji je već priključen na sistem, spajanja, razdvajanja instalacije, odnosno mernih mesta, promena odobrene snage, objekta kupca, kao i ponovnog priključenja usled isključenja.
Ministarstvo rudarstva i energetike čvrsto stoji na stanovištu da mi ne možemo institut odobrenja za priključenje da izbrišemo u ovom zakonu.
Mi ćemo naravno, u vremenu pred nama do pune primene Zakona o planiranju i izgradnji koji je predviđeno u tom domenu od 1. marta 2015. godine to usaglasiti na nivou Vlade, ali je dodatni razlog zašto institut odobrenja za priključenje mora da ostane u ovom zakonu.
Ukoliko bi ga mi danas izbrisali iz ovog zakona do 1. marta 2015. godine niko u Srbiji ne bi mogao da se priključi na električnu energiju.
I konačno, mi duboko verujemo da je ovo jedno vrlo stručno pitanje na koji odgovor ne treba da daju političari, niti interesne grupe, bile one okupljene u investicionim forumima ili na bilo kom drugom mestu, već isključivo oni ljudi koji su odgovorni za sigurnost i bezbednost snabdevanja električnom energijom, odnosno struka, i ponavljam struka u stoprocentnom odnosu stoji iza ovakvog rešenja.
Na samom kraju želim da ponovim još jedanput te opšte ciljeve koje Predlog zakona koji se želi predlogom da se postignu, pod jedan - to je potpuno usklađivanje domaćeg regulatornog okvira sa trećim energetskim paketom koji se odnosi na električnu energiju, prirodni gas i obnovljive izvore energije, pod dva – stvaranje uslova za obezbeđivanje sigurnog snabdevanja tržišta Republike Srbije energijom i energentima, pod tri – stvaranje uslova za efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa, pod četiri – stvaranje uslova za uspostavljanje i funkcionisanje organizovanog tržišta električne energije, pod pet – stvaranje uslova za učešće stranih pravnih lica na bilateralnom bilansnom i organizovanom tržištu električne energije, pod šest – zaštita svih kategorija kupaca, a naročito energetskih ugroženog kupca, ja moram ovde da podcrtam još jedanput da Vlada i Ministarstvo vode jednu odgovornu socijalnu politiku ove oblasti, da smo zadržali instituciju zaštićenog kupca da ostvari sve one mere koje su bile prisutne i u budžetu za 2014. godinu, da imamo na poziciji Ministarstva rudarstva i energetike čini mi se oko 700 miliona dinara kojima subvencionišemo one ljude u Srbiji koji iz različitih razloga ne mogu da plaćaju električnu energiju, da im obezbeđujemo od 120 do 240 kilovat sati električne energije mesečno, kao i određene količine gasa i toplotne energije.
Ovaj zakon obezbeđuje i neke formalne stvari, poput zabrane međusobnog subvencionisanja energetskih subjekata, stvara uslove za dostizanje obavezujućeg i nacionalnog cilja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije i potrošnje biogoriva u transportu.
Znam već sada imam neki presek i znam šta je bilo u raspravi i ja se plašim da li ćemo uspeti da dostignemo od tih 10% i naravno pričaćemo tokom rasprave o tome, ali u svakom slučaju ovaj zakon, ponavljam, ima snažnu tu izraženu investicionu notu i notu zaštite prava potencijalnih investitora i pre svega tih iz oblasti obnovljivih izvora energije.
Ovaj zakon naravno, pojačava napore države vezano za suzbijanje nelegalnog tržišta nafte i derivata nafte i konačno ono što sam rekao jača nezavisnost Agencije za energetiku i otklanja nedostatke primene važećeg Zakona o energetici.
Želim da se zahvalim u ovom trenutku, naravno, na prvom mestu ovim ljudima koji sede levo i desno pored mene, ali i čitavom timu koji sedi u ministarstvu i sprema se da analizira amandmane narodnih poslanika. Iza6 ovog zakona je naravno jedna ogromna energija i više mesečni rad ove ekipe ljudi, ali naravno i tima i ljudi iz prethodnog ministarstva energetike kojima se takođe ovom prilikom zahvaljujem, kao i izuzetno velikom broju subjekata koji su uzeli učešće u javnoj raspravi.
Mislim da bi mi trebalo sada nekoliko minuta da pročitam, sve institucije koje su dale doprinos da ovaj zakon bude zaista dobar i ja ću sada reći neskromno možda da je on zaista dobar, a najbolje svedočanstvo za to da je ovaj zakon dobar je stiglo iz institucija koje su vrlo stroge o oceni zakonskih projekata i koje na našem evropskom putu i jesu u obavezi i imaju to pravo da kontrolišu naš zakonodavni okvir i pročitaću nekoliko segmenata iz dopisa koji smo dobili iz energetske zajednice koja od Evropske komisije jeste nama „nadzorni organ“ u tom domenu ispunjavanja naših obaveza koji kaže da se sekretarijat direktno uključio u proces izrade zakona putem dostavljanja nekoliko rundi komentara i razgovora o tekstu zakona u Beogradu.
Predlozi zakona su značajno poboljšavani nakon svakog kruga i ovaj dokument je dostigao stanje za koje verujemo da adekvatno prenosi odredbe trećeg paketa, te s toga preporučujemo da bude usvojen, kao i finalna ocena da Srbija će ispuniti rok od 1. januara 2015. godine za primenu trećeg energetskog paketa i ne samo to, već bi mogla da bude i prva ugovorna strana koja je završila proces ažuriranja svog zakonodavnog okvira.
Mislim da zaista su ovo dobre ocene i ocene da je Srbija naravno u svakom smislu na pravom putu, ali da je u oblasti energetike taj pravi put već u velikoj meri prošla.
Pozivam narodne poslanike da u jednoj pristojnoj demokratskoj atmosferi imamo jednu kvalitetnu raspravu u ovom zakonskom rešenju. Mi smo u potpunosti spremni da čujemo sve primedbe, predloge, sugestije i da ih uvažimo naravno ukoliko predstavljaju poboljšanje u odnosu na zakonski projekat, bez obzira da li ti predlozi dolazili iz redova vladajuće većine ili opozicije i naravno, pozivamo vas da podržite ovaj zakon zato što je ovaj zakon dobar za budućnost naše zemlje. Hvala.
Pre svega, ja zaista nemam nameru da nakon svake diskusije narodnog poslanika reagujem, samo ovako ponekad ću se javiti da iskomentarišem ono što mislim da je bitno i da je važno.
Naravno, želim da se zahvalim gospodinu Kružoviću na podršci i razumevanju rešenja zakona, kao i potrebi da idemo na liberalizaciju tržišta koja, nije samo deo naših međunarodnih obaveza, nego jednostavno i deo jednog normalnog poslovnog ambijenta koji Srbija mora da ima u svakom segmentu, pa samim time i kada je električna energija u pitanju i gas.
Ono što ljudi treba da znaju u Srbiji da to što smo liberalizovali tržište od prvog 2015. to ne znači po definiciji da će sada da „nagrnu“ ponuđači električne energije domaćinstvima. Neće iz jednog prostog razloga. Cene električne energije s kojom mi idemo u ovom trenutku prema domaćinstvima je ubedljivo najniža u Evropi i samim tim te strane kompanije nemaju nikakav motiv da još uvek ulaze na naše tržište.
Koliko se sećam, nemojte me držati za reč, u svaki dinar, ali otprilike proizvodna cena električne energije s kojom EPS snabdevanje ide, da kažem, u sistem, sve ostalo su mrežarine i distributivni segment i otprilike oko 29 euro centi po kilovat, odnosno 29 evra po megavat satu, da se držimo megavatima. Ako uzmemo da je sada cena električne energije na berzi preko 40 evra, potpuno je jasno da neko ko sa tom električnom energijom trguje na tržištu i ima po 40 evra, neće doći sada da je ubaci kod nas u distributivni sistem po 29 evra, tako da naši proizvođači električne energije, bez ikakve dileme ostaju dominantni na našem tržištu, što je za nas bitno.
Ono što je plan Vlade Srbije je da izgradnjom većeg broja elektroenergetskih objekata u narednih nekoliko godina, mi imamo viška u električnoj energiji da se pojavimo kao ozbiljni igrači koji će da izvoze električnu energiju, tako da tu nema mnogo razloga za brigu.
Želeo bih naravno, uz uvažavanje svih ovih reči i rečenica koje smo čuli od uvažene koleginice, da kažem da ćemo, pošto smo to tek danas dobili, pažljivo razmotriti amandmane LDSV, pre svega, u segmentu koji tangiraju nadležnosti AP Vojvodina i to ćemo uraditi vrlo odgovorno. U toku dana ćemo se baviti tim amandmanima, ali želim da iskomentarišem dve stvari.
Jedna stvar je vezano za činjenicu da se ovaj zakon danas nalazi pred narodnim poslanicima i ne želim da se pravdam, ali hoću da objasnim, pre svega, ova Vlada je izabrana krajem aprila, ja sam došao za ministra rudarstva i energetike, čini mi se 27. aprila. U maju smo ušli u poplave i verujte mi, čitav maj je nažalost ostao zabeležen i posvećen isključivo borbi protiv poplava.
Ja sam radnu grupu za finalizaciju ovog nacrta formirao u junu mesecu i od juna meseca smo mi taj zakonski projekat radili i usaglašavali sa Evropskom komisijom i Energetskom zajednicom. Mi smo ga 5. novembra uputili u Vladu Republike Srbije ostalim ministarstvima na davanje mišljenja. Šestog novembra smo dobili definitivni papir od Energetske zajednice da su u taj zakon transpenovane sve one obaveze koje smo kao država imali i od 6. novembra, odnosno od 5. novembra do 19. decembra je trajao jedan ozbiljan proces usaglašavanja ovog zakona u Vladi Republike Srbije. Mi smo bili u obavezi da pribavimo 13 mišljenja različitih ministarstava ili organa Republike Srbije i konačno 19. decembra je taj zakon usvojen i evo 19. decembra se našao vrlo brzo u skupštinskoj proceduri.
Samo hoću da kažem, znam da vi ne morate da uvažite moje objašnjenje, ali postoji jedno ozbiljno objašnjenje. Reč o jednom ozbiljnom poslu, zakonskom projektu koji ima preko 400 članova. Ponavljam, obaveza je da se usaglasi u zemlji i u inostranstvu.
Na samom kraju, postavili ste pitanje o trenutnom procentu potrošnje električne energije iz obnovljivih izvora, sve naše međunarodne obaveze i dogovori su pravljeni na osnovu bilansa iz 2009. godine i po tom bilansu iz 2009. godine, učešće obnovljivih po potrošnji električne energije je bilo 21%. Ono što treba da znate, nažalost to nisu fiksni podaci, potrošnja električne energije se menja, ima svoje amblitude. Ima godina u kojima je viša, ima godina u kojima je ona manja. Ta 2009. godina je godina u kojoj nije radila Železara Smederevo. Kada ona radi u punom kapacitetu, naš energetski bilans se povećava na način da se podigne za 5-6%. Dakle, rad Železare utiče sa 5-6% u našem energetskom bilansu. Te godine to nije radilo.
Mi smo u međuvremenu stavili u funkciju 50 megavata obnovljivih izvora i za 100 megavata je izvršena revitalizacija u okviru hidro potencijala. Dakle imamo nekih novih 150 megavata.
Godina 2015. je godina u kojoj očekujem da će Železara raditi punim kapacitetom. To je dobro za čitavu zemlju. Svi živimo sa nadom da će taj posao konačno biti konstituisan, tako da potrošnja raste. Mi smo malo podigli broj objekata iz obnovljivih, ali po svemu sudeći kada ta dva elementa uzmemo u obzir to će i dalje biti na tih nekih 20-21%.
Zato nama ovaj zakon u prvi plan stavlja stvaranje investicione klime za izgradnju novih objekata iz obnovljivih izvora i zato sam potpuno uveren da ćemo u tome uspeti. Mi u ovom trenutku imamo nekoliko zaista ozbiljnih projekata koji su u različitim fazama.
Pre svega, mislim o projektima iz energije vetra. Nekoliko projekata je već došlo na nivo da imaju građevinsku dozvolu. Sada tokom Samita Kina – Srbija, jedan od tih projekata je potpisao ugovor sa kineskom „Eksim bankom“ i, čini mi se kompanijom „Goldvind“ koja će isporučiti, moram da kažem, vetrenjače, pod znacima navoda, suštinski vetrogeneratore, tako da taj projekat vrlo brzo počinje.
Kada su ostali projekti u pitanju, nakon usvajanja ovog zakona, nama počinje da teče rok za usvajanje podzakonskih akata. Jedan od tih podzakonskih akata je upravo onaj „PPJ“ o kome sam govorio, i čim postignemo dogovor oko tog„PPJ“, on je, taj je uslov za bankobilnost njihovih proizvoda i njihovi već maltene spremni ugovori, „Kontinenta vind“, oni su vrlo blizu tog aranžmana sa „IBRD“, koji bi taj projekat finansirao, zajedno sa kompanijom „Mazdor“ iz Ujedinjenih arapskih emirata. Reč je o „Kontinental vindu“, znači, američka investicija. Preostala dva velika ta projekta su isto, ja mislim, u fazi vrlo brz obezbeđivanja finansija. Mislim da je MK već počeo da radi jedan manji vetropark. Sve to ide nekim dobrim tokom.
Nama ostaje jedan ozbiljan deo posla vezano za definisanje modela tog „PPJ“ ugovora i tu nas čeka puno izazova. Nažalost, mi smo sada došli u toj energiji iz obnovljivih izvora, pre svega energiji vetra, kao zemlja, pod znacima navoda, na dnevni red, nakon Rumunije i Bugarske. Rumunija i Bugarska su imali jedan ozbiljan nalet investitora koji su radili te vetroparkove u proteklim godinama, međutim, rumunska država i njihove energetske kompanije su poprilično se pokazale u tom projektu nestabilno, tako da finansijske institucije sada pokušavaju na nama da isprave sve te probleme koji su bili u Rumuniji i Bugarskoj i da na minimum, na nulu svedu bilo kakav rizik za svaku investiciju i da taj ukupan rizik prebace na nas kao državu.
Ono što vi treba da znate ovde kao narodni poslanici i naravno ukupna javnost je da ćemo mi kao Vlada da se trudimo i da se borimo da zaštitimo i interese naše države i dostojanstvo naše države. Pre svega, polazeći od premise da svaki od investitora koji dođe u Srbiju da investira, ne može da traži od naše zemlje da ima veću zaštitu i povoljnije uslove nego što ih ima u svojoj zemlji.
Mi još nismo ušli u EU, ali smo jedna ozbiljna država koja ima ozbiljno zakonodavstvo, koja ima ozbiljan odnos prema investicijama i kod koje ugovor predstavlja svetinju. Tako da mislim, ne možemo mi, još uz sve ovo što dajemo kao okvir, da dajemo za svaku investiciju, bez obzira što je ona iz privatnih izvora, da dajemo još neke državne garancije da ćemo izvršiti otkup struje.
Ali, ponavljam, to je nešto što je pred nama. Verujte mi da moje ministarstvo, ova ekipa ljudi s kojima ja radim ima zaista puno iskustva i pregršt znanja da ćemo znati da taj segment ispregovaramo maksimalno dobro, u interesu države. Naravno, to je pitanje koje je od šireg značaja, pa će i Vlada na čelu sa premijerom gospodinom Vučićem dati konačan sud i ukupna javnost će biti o tome, pre svega, obaveštena i naravno samim tim i narodni poslanici uz uvek opciju da dođemo na odbor i da svako to prolazno vreme koje je važno dogvorimo i definišemo sa Skupštinom i da kroz to zajedno prođemo.
Želim da zahvalim gospođi Bošnjak na ovoj zaista inspirativnoj diskusiji. Kada kažem inspirativnoj, pre svega mislim zato što je prepuna tema o kojima Ministarstvo rudarstva i energetike razmišlja ili bi trebalo da razmišlja daleko intenzivnije, daleko ozbiljnije i verujte mi da se to zaista nalazi u našim razmišljanjima i našim planovima.
Pre svega, moram da se složim sa vašom poslednjom ocenom i tom italijanskom poslovicom, koja kada se pretoči u energetski sektor definitivno se može ekonomski izračunati na način da svaki dinar koji ulažemo u uštede donosi više energije od izgradnje novih energetskih objekata. Tako da, za nas u ovom trenutku možda i najveća investicija treba da ide u pravcu štednje. S druge strane, mi moramo graditi nove energetske objekte zbog budućnosti naše zemlje i zbog činjenice da će potrošnja električne energije, pogotovo posle 2020. godine, po svim strategijama rasti.
Geotermalni potencijal naše zemlje je nesumnjivo veliki. Nažalost, materija je potpuno neistražena. Mi ćemo pokušati preko našeg sekretarijata, odnosno našeg sektora za obnovljive izvore da to promovišemo do mere da to postane pre svega interesantno privatnim investitorima. Ja apelujem na sve nas, znam da gospođa Bošnjak nije deo tog problema, ali da moramo da izađemo iz tog problema koji sagledava u energetici isključivo državu kao najvećeg investitora. Ne, upravo ulazimo u vreme kada privatne investicije, privatno-javna partnerstva, ti koncepti postaju dominantni. Država će sve manje investirati i to objektivno u nekim godinama pred nama i neće biti posao države.
Mi znamo da pitanje arhitekture i pitanje svih tih elemenata, pa čak i energetskog pasoša nije baš u nadležnosti Ministarstva energetike, ali se isto tako slažem da bi trebali da budemo deo promocije tih ideja i deo jednog šireg projekta koji treba da podrži zeleno projektovanje, odnosno zelenu arhitekturu.
Konačno, moram da se osvrnem na strategiju razvoja energetike, odnosno energije za neki naredni period i da kažem da smo mi kao Ministarstvo napravili jednu strategiju za koju sam ja lično mislio da je jako dobra. Stavili smo je u proceduru pred Vladu Srbije na usvajanje, ali nažalost onda se desio ovaj set stvari vezano za odluku ruskih partnera oko nastavka realizacije projekta Južni tok i ja sam bio prinuđen da tu strategiju povučem i da jednostavno sada malo pokušamo da damo neke odgovore na ovu novonastalu situaciju, pre svega uzimajući u obzir obavezu da tome pristupimo odgovorno. Nismo mogli da se pravimo da je sa Južnim tokom sve u redu i da idemo na usvajanje takve strategije. Moramo tu strategiju ponovo da sagledamo i da je nakon izrade ponovo uputimo na usvajanje.
Pre svega, ja sam zaista očigledno imao pogrešnu procenu da je moj apel da danas probamo da budemo na nivou značaja tema kojima se bavimo, značaja pre svega za budućnost Srbije, da pričamo u jednoj mirnoj demokratskoj atmosferi o svemu tome, znači mislio sam da je taj apel uspeo, ali to je očigledno ipak previše optimistično bilo sa moje strane.
Meni je drago što čujem da ćemo imati podršku iz opozicionih redova za Predlog zakona o energetici i tu jesam zahvalan. Smatram da to jeste jedan dobar politički gest, ali s druge strane ne mogu da prihvatim i da se složim sa ocenama da u Vladi Republike Srbije sede političke kukavice, pre svega, zato što je ova Vlada u potpunosti posvećena tome da menja Srbiju, a da Srbija bude bolje mesto za život i da stvara Srbiju u kojoj će naša deca osetiti posledice, pozitivne posledice, svih ovih žrtava koje mi danas trpimo. Ova Vlada ne da je politički kukavica, nego je možda i previše hrabra u odnosu na silinu svih problema sa kojima se suočava i sa čime se hvata u koštac, počev od donošenja najtežih zakonskih projekata, koji jesu bili deo ekspozea i koji su bez ikakve dileme ispunjeni, do teških mera fiskalne stabilizacije koje u ovom trenutku zaista bole sve nas, ali dugoročno treba da Srbija donese puno benefita i puno koristi. Ponavljam, takvu ocenu ne mogu da prihvatim, ne mogu da se složim s njom, i to ne zato što mi smetaju reči, nego zato što ne odgovara istini, a neistine nikad ne prihvatam. Pogotovu i danas o tome pričati kada na skupštinskoj sednici imamo tri ministra od kojih su dve dame, i to govori da nismo danas, niti ikada pobegli od ove Skupštine i uvek smo tu da odgovorimo na sva pitanja.
Prilikom usvajanja budžeta, mislim da smo i tada odgovorili na sva pitanja i mislim da bi ono sve kraće trajalo i da ne bi ni trajalo onoliko dugo da ministri u Vladi Republike Srbije nisu bili deo tog dijaloga i nisu odgovorili na sva pitanja.
Moram da prokomentarišem nekoliko pitanja koja ste pokrenuli. Prvo, danas smo pustili u rad proizvodnju uglja na kopu Tamnava - Zapadno polje. Ta proizvodnja sa kojom smo danas krenuli je 10 hiljada tona dnevno. Mi smo s time izašli na nekih 75 hiljada tona dnevno uglja, što suštinski, u zavisnosti od vremena, može da pokrije naše potrebe koje u onim teškim i hladnim zimskim danima ide i do 95.000 tona. Mi na kopu za Tamnava Zapadno polje još nismo uspostavili punu proizvodnju uglja zato što rehabilitacija tog kopa još nije završena. Nama sada radi jedan bager, jedna glodalica i mi sa njom, ponavljam, ostvarujemo značajnu proizvodnju. Tih 10 hiljada tona uglja dnevno proizvedeno je u Tamnavi – Zapadno polje. To je otprilike nekih 250 hiljada evra struje dnevno, odnosno nešto više od toga, i skoro osam miliona evra mesečno. To jeste značajno za našu proizvodnju električne energije i uglja i to je, bez ikakve dileme, odlična vest.
Ako tome dodamo činjenicu da smo u letnjim mesecima, upravljajući prilično vešto sistemom i zahvaljujući dosta dobroj hidrologiji, napravili preko dva miliona tona uglja rezervi na deponija, otuda meni hrabrost da danas kažem da je naš energetski sistem stabilan i bezbedan.
Međutim, mi imamo nekoliko različitih stres testova koje smo radili sa Energetskom zajednicom i Evropskom komisijom u kojima smo morali da vršimo različite anticipacije različitih geostrategijskih događaja koji se mogu dešavati u našem okruženju i na našim transportnim linijama dopreme energenata. Iz tog razloga, Srbija u nekim od tih scenarija mora dodatno da se osigura. Zbog toga imamo dodatne količine električne energije koje imamo ugovorenu, pre svega, sa Republikom Srpskom, ali i potrebu da obezbedimo dodatne količine uglja, kako bi taj ugalj predstavljao dodatnu garanciju da u nekim najgorim scenarijama mi možemo da ga pretvorimo u električnu energiju.
Cena uglja koji se uvozi je u skladu sa kalkulacijom opravdanosti troškova za proizvodnju električne energije. Nemojte me držati za u reč za zarez, ali ta cena po kojoj je TENT, odnosno EPS nabavio ugalj, gospodine Đurišiću, ako želite da čujete podatak, je mislim 35,8 evra po toni franko TENT. Znači, to je ta cena, a ne 60 evra. Mislim da takva cena predstavlja uznemiravanje javnosti. Znači, 35 zarez nešto evra po toni, i to se uklapa u proizvodnu cenu električne energije. Da je bilo skuplje od toga, mi ne bi uvozili ugalj, nego bi probali da nabavimo još električne energije, jer bi nam bilo jeftinije da kupimo električnu energiju u takvom scenariju.
Kada je januarski račun u pitanju, od prošle godine, mogao bih da se kažem da to nema veze sa mnom, ali hajde da govorimo istinu. To je prvi mesec u kome je račun izašao u novom obliku i novom dizajnu i softveru. Kao takav je očigledno imao dosta grešaka koje su ispravljene i u mesecima nakon toga nije bilo nikakvih problema.
To i jeste politika ovog ministarstva, da ostvari jednu čvrstu vezu i pokušavamo, pod znacima navoda, snažnu kontrolu i nadzor nad radom javnih preduzeća. Verujem da smo uspeli da se nametnemo javnim preduzećima i svim energetskim kompanijama, kao jedan ozbiljan partner sa kojim moraju da rade i koga moraju da uvažavaju. U tom domenu, verujem da imamo dobru kontrolu i dobru komunikaciju sa javnim preduzećima. Mislim da će to za ukupno njihovo funkcionisanje i, pre svega, zbog građana biti dobro.
Postavili ste još nekoliko pitanja. Pitali ste zašto ovaj zakon ne predviđa uvođenje, oko distributera u oblasti gasa? Zato što se tu predviđa da ima i privatnih. Znači, postojeće faktičko stanje je da mi imamo 34 distributera gasa koji funkcionišu sa dva operatora transporta, „Srbijagasom“ i „Jugorozgasom“. To je faktičko stanje. Mi nismo želeli da otvaramo naš distributivni sistem električne energije. To niko ne radi ako ne mora, a mi ne moramo, tako da to nismo ni uradili.
Kada je u pitanju tržište, odnosno berza, ja se izvinjavam, ako se sećate, to je bilo u javnosti pre nekoliko meseci, u francuskoj ambasadi potpisan je taj sporazum o „džoint venčer“ projektu između EMS-a i francuske kompanije „Epeks pot“, i oni će u tom zajedničkom aranžmanu biti operatori te berze. Čini mi se da se projekat zove „Sepeks“.
(Marko Đurišić, s mesta: Ko kontroliše rad berze?)
Ko kontroliše rad berze? Da se ne bih sada pravio pametan, sigurno postoji dovoljno kvalitetan odgovor na to pitanje i daću vam ga u toku dana.
Po pitanju direktive vezano za velika ložišta, prvo, mi smo to morali naravno da upišemo i u strategiju i u sve naše akte. Nismo srećni zbog toga što smo upisali i bez ikakve dileme, o tome ćemo još pregovarati. Kada su u pitanju ova manja ložišta od 300.
Kada su u pitanju veća ložišta, mi smo već ušli u aktivnosti i velike projekte odsumporavanje, pre svega, kad je TENT u pitanju. Mi smo ovaj jedan blok ozbiljni u Kostolcu završili iz one prve faze kineskog kredita. A kada je odsumporavanje u pitanju tu imamo onaj „Džajk“ aražman i japansku investiciju, sa kojom ćemo probati u vremenu pred nama da taj posao završimo. Naravno, gradeći nove termo blokove koji ispunjavaju te najviše standarde i koji neće biti predmet tog straha.
Znači, odgovor na vaše pitanje – da, ušli smo u investicije i odgovor na vaše pitanje da li ćemo gasiti ove manje je – probaćemo da to dobro ispregovaramo i da to pomerimo kao što ćemo, ne znam da li će gospođa Čomić se javljati za reč, a znam da je tu temu pokrenula, kao što ćemo biti u situaciji i obavezi i to ne samo mi, nego većina zemalja iz energetske zajednice, da još jedanput razgovaramo na temu realnosti, da do 2020. imamo 10% na mešavenja biogoriva ili je realno da to bude nekih 6%, što govore neke novije studije i kalkulacije.
Ja na samom početku želim da se pridružim vašim ocenama vezano za ukupne aktivnosti koje se u realizaciji IPA projekata dešavaju otkada o tome računa vodi koleginica Joksimović koja je bez ikakve dileme značajno unapredila čitav taj segment rada u Vladi i sa stanovišta definisanja prioriteta i sa stanovišta koordinacije između ministarstava koja ranije i nije bila baš na sjajnom nivou i često smo u svemu tome lutali, i sa stanovišta prioriteta i sa stanovišta informacija. Sada samo, da kažem, to neko koordinaciono telo koje funkcioniše na ministarskom nivou i zaista moram, ne bi bio korektan da ne pohvalim taj segment rada kao jedan od kvalitativnih pomaka u radu Vlade.
Iako, možda za koleginicu Joksimović, vaš ovako jedan dobar odnos prema Evropskim integracijama nije bio iznenađenje za mene. Možda malo iznenađenje taj jedan sluh i poseban ton koji imate po pitanju energetike, obnovljivih izvora i da kažem ukupne te zelene energije i ja gotovo na sve ono što ste vi rekli nemam šta ni da dodam ni da oduzmem, ali moram neke stvari da pojasnim.
Pre svega, mi smo uspeli u ovih nekoliko meseci da značajno poboljšamo ugled naše države unutar institucije, pre svega mislim na energetsku zajednicu ali i evropsku komisiju u segmentu koji se bavi energetikom.
Mi smo na poslednji ministarski sastanak energetske zajednice otišli na zasedanje na kome je, na primer, BiH trebalo da dobije crveni karton, a Srbija da dobije poslednju opomenu pred isključenje i zbog tog zakonodavnog dela, i zbog toga što nismo uspeli da napravimo bilo kakav iskorak po pitanju restrukturiranja „Srbijagasa“.
Na tom skupu smo kao dobre komšije stali i u odbranu BiH i oni nisu dobili taj crveni karton zato što mi nismo bili spremni za to da glasamo. Zato što mislimo da u uslovima kada smo svi prošli i poplave i jednu veliku nesreću, nije trebalo bilo koga dodatno kažnjavati ali smo i napravili jedan niz dogovora sa sekretarijatom na temu šta ćemo raditi u narednom periodu.
Usvajanje Zakona o energetici, transponovanje trećeg energetskog paketa je bio jedan set pitanja i restrukturiranje „Srbijagasa“, odnosno donošenje plana za restrukturiranje „Srbijagasa“ drugi korak.
Mi na današnji dan možemo da kažemo da smo u oba segmenta, maltene, uspeli. Zakon je pred usvajanjem. Na jučerašnjoj sednici Vlade Republike Srbije je usvojila dokument polazne osnove za restrukturiranje „Srbijagasa“. Ponavljam, danas je naša pozicija prema tim institucijama potpuno drugačija od pozicije koja je bila pre godinu dana, ili, da ne pričam u periodu od ranije.
Mi već koliko sutra možemo kao partneri koji daju rezultate i koji se drže dogovora daleko kvalitetnije da pričamo sa tim ljudima, upravo o ovim temama o kojima ste vi danas govorili, o tome kako da i oni sada pomognu i razumeju Srbiju, kako da napravimo taj jedan model koji će biti održiv, u kome Srbija će ići napred, naravno, u skladu sa svojim mogućnostima i naravno u skladu sa našim potencijalima.
Mi ćemo bez ikakve dileme razgovarati, ponavljam, ne o suštini, jer o suštini smo se već dogovorili. Suština je da mi idemo u obnovljive izvore da idemo u njihovo povećanje u potrošnji u našem ukupnom energetskom bilansu, ali možemo bez ikakve dileme da razgovaramo o tome kada je šta realno, koji su rokovi, koji su procenti u tom faznom pristupu.
Ja lično, mislim da mi taj procenat od 27% do 2020. godine, možemo da ispunimo i verujem da ćemo to uraditi bez većih problema.
Naravno, ljudi u Srbiji, kao što ni ja to nisam shvatao, da budem iskren, dok nisam postao ministar energetike, često ne razumeju da ta struja iz obnovljivih izvora je značajno skuplja od struje i komercijalnih izvora. Ljudi misle, vetar duva, sunce sija, i ta energija je maltene besplatna. Ne mogu da shvate da jedan megavat sat iz energije vetra, je otprilike devet puta skuplji nego iz hidro elektrane „Đerdap“, ili četiri puta skuplji nego iz TENT-a, a da je jedan megavat sat iz solarne energije jedno 15 puta skuplji od „Đerdapa“ i sedam puta skuplji od struje iz TENT-a.
Objektivno, mi moramo da pravimo upravo taj balans, između naše obaveze koja nije prema Evropi, koja nije prema institucijama, to je naša obaveza i prema našoj deci, i prema generacijama koje treba da dolaze, koje treba da žive u zdravoj životnoj sredini, i objektivno naših finansijskih mogućnosti koje su takve kakve jesu. Mi ćemo praviti te korake. Ponavljam, ja verujem da ćemo stići do te 2020. godine sa 27%. Možda je to skup zalogaj za nas, videćemo, pratićemo, ali, sada kao strana koja priča sa njima, kao igrač koji je završio ono oko čega smo se dogovorili.
Kad je u pitanju namešavanje biogoriva, mi smo imali ovih dana dosta bilateralnih sastanaka sa kolegama iz regiona, imali smo i sada za vreme Kineskog samita, pod znacima navoda, pošto nije kineski, nego je naš samit bio, imali smo razgovore i sa Makedonijom i sa drugim zemljama koje su deo energetske zajednice, i otprilike svi imamo taj problem oko 10% iz biogoriva.
To je nešto što ćemo možda kao jedan zajednički stav kandidovati na nekom od narednih ministarskih saveta Energetskoj zajednici i probati da se dogovorimo i da se usaglasimo.
Verujem da iz ove nove pozicije u kojoj se nalazimo, taj naš zahtev i ta naša reč će vredeti daleko više nego ranije.
Oko podzakonskih akata, upravo gledate ministre koji će da ispune rokove koje ste dali, i verujte da će to biti tako. To ne pričamo kao parolu nego mi već, da kažem, u načelu imamo to skockano, i imamo partnerski odnos sa Energetskom zajednicom sa kojom smo već dogovorili da na tome radimo zajedno. To su najčešće modeli koji su već poznati. Reč je o poznatom zakonodavstvu i podzakonski akti su samim tim identični.
Ja, to sam zaboravio da kažem i pre svega sam se zbog toga i javio. Ja apsolutno se slažem sa vama da saradnju između ministarstva, Vlade i parlamenta treba jačati. Mi izuzetno cenimo u ministarstvu rad gospođe Tomić i njenog odbora koji je nama resorni i tu smo komunikaciju održavali u nekoj dinamici i u potpunosti sam saglasan da možda da li na nivou odbora koji će biti otvoren za, odnosno uvek je on otvoren i upućen poziv i za sve ostale poslanike ili u bilo kojoj drugoj formi razgovaramo o svemu ovome i o nekoj dinamici i po potrebni u nekim konkretnim situacijama.
Hteo bih da se zahvalim i gospođi Spasojević i gospođi Tomić na jednom vrlo konstruktivnom i argumentovanom pristupu ovoj diskusiji. Naravno, gospođa Tomić, kao predsednik odbora, je izuzetno dobro upoznata u sve segmente i aktivnosti Ministarstva energetike i sve procese u kojima Republika Srbija učestvuje po pitanju i saradnje sa Energetskom zajednicom i ostalim međunarodnim institucijama. Gospođa Spasojević je imala nekoliko jako interesantnih predloga vezano i za neke nove projekte, koje ćemo mi bez ikakve dileme uzeti u obzir i na kojima kada su neka pitanja i radimo. Uz sve komplimente za obe diskusije, samo dve male ispravke.
Kada je u pitanju energetski zaštićeni kupac, mi subvencionišemo ne samo kilovat-sate električne energije, nego ta institucija i institut energetski zaštićenog kupca važi i za metar kubnog gasa i za određenu količinu toplotne energije. Znači, ima jednu širu sliku i ponavljam, to je nešto na šta, ja mislim, ovaj parlament treba da bude ponosan, zato što smo u ovom jednom vremenu opšte štednje i fiskalne konsolidacije na toj stavci u budžetu ostavili apsolutno onu potrebnu količinu para da bi zadržali nivo socijalne brige i zaštite koju smo imali do sada.
Kada je u pitanju gospođa Tomić, nismo usvojili kada je „Srbijagas“ UPPR. UPPR je jedan pravni i sudski model izlaska kompanije iz stečaja. Mi smo, kada je u pitanju „Srbijagas“ doneli plan restrukturiranja kao jedan model kojim smo definisali hodogram aktivnosti, kada je „Srbijagas“ u pitanju, kako bi ga učinili sa jedne strane efikasnijim i prilagodili se upravo onome o čemu pričamo, a to su energetske direktive.
Ponavljam, do 30. juna „Srbijagas“ će izaći iz tog procesa kao jedna vertikalno ustrojena kompanija, integrisana kompanija, sa pravno razdvojenim energetskim delatnostima, sa idejom da u nekom vremenu pred nama, kada se steknu svi uslovi, kada izvršimo finansijsku konsolidaciju „Srbijagasa“, kada dobijemo neki alternativni gasovod, izvršimo u skladu sa evropskim direktivama i onaj drugi korak i tu, da kažem vlasničku, razdvajanje u skladu sa direktivama.
Ja bih hteo da zahvalim gospodinu Markoviću, Jovanoviću, Mihajloviću i Bradiću na konstruktivnim diskusijama i predlozima koje smo moji saradnici i ja zabeležili, podršci koja se oseća iz svih poslaničkih grupa. To zaista celom mom timu, a verujem i kompletnoj Vladi izuzetno imponuje, jer je dokaz da ovaj rad koji smo imali mi sada i prethodno Ministarstvo energetike je dao rezultat kroz jedan opšti konsenzus da ovaj zakonski projekat ima kvalitet koji je na nivou onih očekivanja koja su bila pred nama. Naravno, ima uvek sugestija za to da može da bude nešto bolje ili drugačije.
Ja hoću pre svega gospodinu Bradiću da iznesem jedno čvrsto uveravanje da ćemo mi čim završimo ovu sednicu se vratiti u ministarstvo i dobro pogledati sve amandmane.
Naravno, duh zakona mora da prti duh reforme koju pokušavamo da uspostavimo i da uđemo u one trendove i tokove koji su deo našeg evropskog puta.
Tu želim da se osvrnem na nekoliko elemenata. Kada je u pitanju liberalizacija tržišta, pa osnovni uslov liberalizacije je da ona ne bude diskriminatorska. Upravo iz tog razloga mi nismo mogli da otvorimo tržište na način da ga zatvorimo, da u njemu učestvuju samo domaće kompanije.
Nažalost ili na sreću, to nije moguće i mi smo išli na rešenje koje opšta praksa i u svetu, pa naše kompanije će moći da trguju u inostranstvu. Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije je otvorila kompaniju u Sloveniji iz koje će da trguje električnom energijom u čitavoj Evropi. Naprosto, to je trend, to je pravac i ne možemo sada da u tom pravcu vozimo malo levo, malo desno, malo da idemo iznad crte, malo da idemo ispod crte. Moramo u svakom trenutku da budemo na tom nivou.
Ponavljam, pogledaćemo sve amandmane. Ako ima promil razloga da nečim unapređujemo tekst, verujte, ne postoji trunka sujete, prihvatićemo svaki amandman, mada se ovde do mene nakašljavaju, ali verujte da je to tako.
Kada je u pitanju cena, vi ste pomenuli, vi jeste dobro uhvatili nit moje misli, kada sam govorio o razlici cena iz obnovljivih izvora i cena iz konvencionalnih izvora, ali me očigledno niste precizno čuli. Ja sam govorio koja je cena iz solara, iz vetra i koja je cena iz TENT-a i Đerdapa.
Naravno, apsolutno uvažavam činjenicu da je reč o objektima koji su davno izgrađeni i koji su se, da kažem, već otplatili. Ja nisam zato rekao voda i ugalj, nego sam pominjao konkretne objekte.
Moram da kažem i da je cena iz uglja, kada su novi objekti u pitanju, čini mi se, kada je u pitanju Termoelektrana novi blok u Kostolcu, da je neka cena koju smo imali iz visibility studije otprilike bazna cena 36 koma nešto evra, a u nekoj daljoj otplati, u nekoj projekciji rasta do 42 evra. Vidite, i iz novih objekata je ta cena značajno jeftinija kada su konvencionalni izvori u pitanju.
Na kraju, jedno pitanje koje ste dotakli iz različitih uglova, vi i gospodin Neđo Jovanović, pitanja toplotne energije i pitanje mogućnosti uređenja za nivo lokalnih samouprava, naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Na primer, mi kao Ministarstvo i Vlada ne propisujemo cenu toplotne energije. To čine lokalne samouprave, ali na osnovu uredbe koju donosi Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva i to je uredba koju mi definišemo parametre za utvrđivanje cene toplotne energije, odnosno maksimalnu cenu, neću da kažem od do, mada određujemo i tu donju, jer ne smeju da pogreše ni na dole, pa da pojedu supstancu, ali definišemo sve elemente na osnovu kojih oni bukvalno ubace parametre i izbaci im cenu toplotne energije.
Možda bi to mogao da bude neki mehanizam i za naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta, mada mislim da to nije tako lako utvrditi kada je naknada za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta u pitanju, zato što su razlike u toj nekoj atraktivnosti zemljišta, koja ipak mora da se uzme u obzir, suviše velike između različitih lokalnih samouprava.
Naravno da nisu svi dalekovodi u Srbiji izgrađeni u poslednje dve godine. Nažalost, neki od njih su stari i po nekoliko decenija. Objektivno, moram tu bez namere da se branim i da pravdam bilo koga da još jedan podcrtam ogromne napore koji su „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ učinile i u normalizaciji u snabdevanju električnom energijom građana Srbije i čini mi se da mi uopšte nismo objektivni kada ocenjujemo aktivnosti naših javnih preduzeća i da uopšte se ne informišemo o tome šta se dešava u zemljama u okruženju, pa čak i u nekim od najrazvijenijih država sveta.
Imali smo situaciju da u SAD pre nekoliko meseci usled vremenskih uslova da su čitava mesta, gradovi bili bez električne energije i po nekoliko nedelja. Čak smo imali neku situaciju, pošto sam morao da gledam te podatke, gde su naseljena mesta bila i po dva meseca bez električne energije.
Tokom ovog nevremena i katastrofalnih meteouslova koji su zadesili istočnu Srbiju, sličnih problema bilo je i regionu. U Sloveniji je bilo drastičnih problema i nekoliko nedelja naseljenih mesta bez struje. Problemi u Austriji. Grad Budimpešta je jedno vreme bio bez napajanja električnom energijom. Problemi ogromni u Pragu. Jednostavno, molim da budemo realni.
Šta više, ja sam spreman danas ovde da izađem i sa ocenom da su naša javna preduzeća zajedno sa kompanijama sa kojima sarađuju uspele da otklone te kvarove daleko brže nego što se to bilo gde drugo radi zato što naša preduzeća, naši ljudi rade i danju i noću, ne obazirući se na vremenske uslove i često mislim da ih ponekad i treba kritikovati zbog toga što se naši radnici ponekad izlažu nepotrebnom riziku da bi rešili problem i da bi rešili taj širi društveni faktor, zato što jednostavno, nama se nameće od strane ukupne javnosti, gledajući tu širu sliku i potrebu da rešimo problem, mi to radimo ponekad po svaku cenu.
Ponavljam, pun respekt za sve zaposlene u „Elektroprivredi“, „Elektromrežama“, gomili kompanija iz Srbije, Republike Srpske, BiH koje su nam priskočile u pomoć. Mi smo imali nekoliko stotina najkvalitetnijih montera iz čitavog regiona koji su radili na otklanjanju pada nekoliko dalekovoda koje smo imali u okolini Majdanpeka.
Mi smo usled ogromnog ledenog talasa, koji je bio specifičan i praćen olujnim vetrom, imali situaciju u istočnoj Srbiji gde je došlo do zaista ogromnih problema. Neki od tih problema će biti i dugoročni i to ne ovi na elektropostrojenjima. Nama je u Svrljigu, Knjaževcu, Boljevcu polomljeno šume, voćnjaka na desetine i stotine hektara. Nama je u tom regionu došlo do obaranja 759 stubova drvenih, betonskih, novih i starih.
Tu se desila jedna potpuno neverovatna meteorološka i vremenska situacija u kojoj se sve, ljudi, zaledilo i sve što se zaledilo se na kraju i polomilo.
Ne mogu da prihvatim ocenu o nestručnim stranačkim rukovodstvima u javnim preduzećima zato što javna preduzeća dobro rade i ja kao ministar apsolutno stojim iza rada naših javnih preduzeća. Vi ste ovde napomenuli „Elektroprivredu Srbije“ i „Elektromrežu Srbije“. Stojim iza „Transnafte“, „Srbijagasa“. Svi radimo u jednom ozbiljnom timu u energetskom sektoru koji pokušava da energetsku situaciju u zemlji drži pod kontrolom. Verujte mi, sve ocene meni postaju paušalne kada kao neko ko je na čelu resora zajedno sa ovim ljudima znam koliko su sve te kompanije i njihova poslovodstva bila odgovorna i na visini zadatku u najtežem vremenu kada smo napravili energetski bilans zemlje koja je imala ogroman energetski problem i uspeli smo da sve to rešimo i da sve to držimo pod kontrolom. Za to je potrebna velika stručnost i veliki menadžerski potencijal.
Da se niko ne naljuti, ali ne moraju ni svi direktori javnih preduzeća u energetskom sektoru da budu elektroinženjeri, nekad je potrebno da budu dobri menadžeri, da mi organizuju posao u kompaniji i da znaju da pronađu kvalitetne inženjere koji će da rade svoj posao. Ja zaista verujem da imamo jednu takvu situaciju u javnim preduzećima.
Moram da pomenem ispumpavanje vode u Kolubari. Prve procene nakon poplava od strane Svetske banke i ostalih referentnih institucija su bile da ćemo za Malo jezero, za Velike Crljene moći da ispumpamo vodu do 1. oktobra, a za ovo Veliko jezero, odnosno Tamnava - Zapadno polje, da je minimum vremena koji će trebati za ispumpavanje vode godinu do godinu i po dana. Mi smo sa eksploatacijom uglja na Velikim Crljenima krenuli 10. avgusta, odnosno dva meseca pre prvog roka koji nam je dat, a sa ispumpavanjem vode i proizvodnjom uglja na kopu Veliki Crljeni minimum pet meseci pre onog prvog roka koji nam je dat.
Dakle, iza svega toga postoji zaista jedan ogroman stručan rad. Mi smo, da bi počeli sa impumpavanjem vode, morali da uradimo nekoliko ozbiljnih studija, počev od same geologije novog rudnika koji je bio žestoko oštećen u poplavnom talasu, preko studija o kvalitetu te vode, o uticaju na životnu sredinu, procena Instituta vodoprivrede „Jaroslav Černi“, projekat sanacije površinskog kopa, procena potrebnih ulaganja za potrebe rudarske mehanizacije na površinskim kopovima Tamnava - Zapadno polje i Veliki Crljeni. To su tri knjige koje su čini mi se veće nego što je bio budžet.
Morali smo da pregovaramo i sa međunarodnim institucijama. Svetska banka oko finansiranja, a to nam je vezala bila za procenu uticaja na životnu sredinu. Morali smo da pregovaramo sa Dunavskom komisijom. Pa, ljudi, nismo mi tu vodu negde dislocirali. Mi smo tu vodu morali da iz kopa prevedemo u „Kolubaru“, odakle ide u Savu, zatim u Dunav, pa Crno more. Znači, čitav Crnomorski sliv. Mi smo sa Dunavskom komisijom to morali da ispregovaramo. Ljudi, morali smo da dokažemo na jedan vrlo ozbiljan naučni način da ispumpavanjem te vode neće uticati na kvalitet životne sredine. Ta voda prolazi pored beogradskih vodoizvorišta. Znači, morali smo to da uradimo mnogo ozbiljno, da bi dobili saglasnost da sa tim počnemo. Moram da kažem da iza toga stoji ozbiljan proces, ozbiljna naučna metodologija i naučni pristup da bi uopšte dobili dozvolu.
Kada su tenderi u pitanju, ja zaista nemam te elemente, to je radio EPS zajedno sa „Kolubarom“. Ono što moram da kažem, meni je najvažnije da je meni danas krenuo ugalj, a sva ostala pitanja su za javna preduzeća koja sprovode tendere. Ponavljam, mi od danas imamo 10.000 tona uglja. To kada se prevede u struju, to je 250.000 evra dnevno. Mislim da je to za ovu državu najbitnija stvar.
Odvajanje brojila. Ministarstvo rudarstva i energetike nema nikakve veze apsolutno sa bilo kojim finansijskim elementima, naknadama, taksama koje ima JP „Elektroprivreda Srbije“. Oni donose odluke o tome, a drugostepeni organ im je Agencija za energetiku, kod koje se ostvaruje pravo na žalbu.
Problem brojila EBRD. Raspisan je javni poziv. Moram odmah da kažem, apsolutno nisam srećan činjenicom da su uslovi tendera takvi i da je ta lestvica dignuta toliko visoko, verujem i niko u Vladi, a znajući premijera, on je najmanje srećan zbog svih tih uslova. Ali, nažalost, to su ti parametri sa kojima uvek imamo problem kada imamo finansiranje od strane međunarodnih finansijskih institucija. Jednostavno, nažalost, nemamo para da to finansiramo sami. Pošto nemamo pare da finansiramo sami, mi smo u obavezi da obezbedimo finansiranje. Kada obezbedimo finansiranje od međunarodnih institucija, onda se tenderi sprovode u skladu sa njihovim procedurama.
Meni uvek ostane pitanje da li je za nas bolje to što uzimamo kredite od tih institucija koje su povoljnije objektivno, jer to su najjeftinija sredstva, pa onda dižemo lestvicu visoko, ili bi možda čak bilo bolje da neki put uzmemo neki komercijalni kredit sa normalnim kamatnim stopama, pa mi diktiramo uslove? Ali, nažalost, uvek preovlada to – dajte da obezbedimo najjeftinije pare sa najvećim grejs periodom i najdužim rokom otplate, ali to su uvek ta sredstva i, kao što znate, uvek nam nameću te elemente i mi se uvek borimo za učešće naših kompanija. Iste stvari imamo i kada radimo sa Kinezima. Istu stvar smo imali i na mostu. Istu stvar imamo i u Kostolcu. Znači, uvek se borimo – dajte da ubacimo naše kompanije. Nadam se da ćemo i ovde uspeti u ovom procesu. Pošto je, ponavljam, tender otvoren do marta meseca i ima prostora za pitanja, ima prostora za korekciju dokumentacije, ja ću se lično za to zalagati.
Zaista sam probao da odgovorim na sva vaša pitanja. Ako sam nešto preskočio, slobodno me podsetite. Što se tiče broja članova zakona, to ne mogu da vam odgovorim. Zakon je onoliki koliki jeste. Moram da kažem i to da ovaj zakon nije bio ni u jednom trenutku tajna, on je sve vreme bio na sajtu Ministarstva. Sve nacrte, sve izmene nacrta, svaku promenu smo mi ažurirali i on je od novembra meseca, kada je koleginica Mihajlović krenula prvi put u izradu zakona, odnosno u novembru je krenuo prvi put u javnu raspravu, a Predlog zakona je krenuo u izradu daleko ranije. Znači, on je u javnoj raspravi već 13-14 meseci.
Konačno, sada ovo nije stvar da se hvalim, ali je zaista tako, niti je to samo za mene pohvala, 2014. godina je prva i jedina godina posle dužeg niza godina u kojoj nije došlo do povećanja cena električne energije. Mislim da je to jedna činjenica i jedna okolnost koja je dobra. Svih ovih prethodnih godina je bilo povećanje, osim 2014. godine. To vam kažem potpuno odgovorno i znam da to i vi znate. Zahvaljujem.