ALEKSANDRA BELAČIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođena 1986. godine. Živi na Novom Beogradu.

Po zanimanju je apsolvent ekonomije. Bila je scenarista-saradnik na meksičkoj seriji “Slomljena srca”. Takođe je i sama autorka četiri telenovele.

Zamenik generalnog sekretara Srpske radikalne stranke.

Na izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 53
  • 1
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 11 meseci i 21 dan i 4 sata

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 10 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 18 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 4. Predloga zakona kojim tražim brisanje stava 35. u postojećem članu 27e.

Mislim da je izuzetno važno da čujemo kako glasi ovaj stav. Dakle, on kaže – izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tele Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva.

Stav 34. navodi da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra ove godine.

To, praktično, znači da ste vi stavom 34. zabranili zapošljavanje u javnom sektoru da bi već stavom 35. ipak, dozvolili određenim slučajevima to zapošljavanje.

Mislim da je jako važno da građani Srbije znaju da kada mediji prenose da postoji zabrana zapošljavanja u javnom sektoru da se to odnosi samo za zapošljavanje na stalno, dok je, naravno, zapošljavanje na određeno po raznim vrstama ugovora veoma dostupno i upravo na taj način vlast zapošljava svoje kadrove. Na taj način ih i drži na uzici, jer su oni onda u obavezi da se dokazuju, da rade za stranku koja ih je zaposlila, da pišu one komentare po društvenim mrežama, traže sigurne kapilarne glasove ili šta god, kako bi im taj ugovor bio produžen. Ukoliko se neko u tim poslovima istakne, eto vidimo da ipak postoji mogućnost i da na kraju dobije stalni posao.

To su zapravo dva trenda koja se javljaju pred svake izbore. Prvi trend je ta navodna zabrana zapošljavanja u javnom sektoru koja se, potom, odvija nama svima iza leđa, kroz te ugovore, privremene i povremene. Drugi trend je povećanje plata i penzija, koje naravno imamo prilike da vidimo pred svake izbore. Ali, kao što su moje kolege rekle u raspravi o budžetu to povećanje je samo predizborno i ono je toliko malo da se njegovi efekti kroz par meseci kada se povećaju troškovi života uopšte ne osete.

S tim u vezi, htela bih da dam i jednu sugestiju, ukoliko želite da povećate plate i penzije u dovoljnoj meri da se njihovi efekti osete i posle par meseci, bilo bi dobro da novac za to povećanje nađete tako što ćete prestati da finansirate brojne agencije i nevladine organizacije koje jedino što rade jeste da blate svoju državu i svoj narod. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Zahvaljujem.

Podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona koji glasi – ovaj zakon se primenjuje na sva lica koja obavljaju trgovinu u Republici Srbiji. Ovaj zakon se ne primenjuje na pružanje usluga koje su uređene posebnim zakonom.

Svojim amandmanom predlažem da se reč „posebnim“ zameni „drugim“, zbog toga što je ovo amandmansko rešenje preciznije.

Mi smo podneli niz amandmana sa ciljem da makar tehnički doprinesemo kvalitetu predloga zakona, ali nažalost, smatramo da je situacija vezana za trgovinu u Srbiji prilično loša.

Još dok je prof. dr Vojislav Šešelj bio u Haškom tribunalu, mi smo ukazivali na opasnost od uvozničkog lobija, a kampanju po čitavoj Srbiji protiv uvozničkog lobija pokrenuli smo odmah po njegovom povratku i poslednjih pet godina u kontinuitetu upozoravamo na sve teškoće sa kojima se suočava naša privreda i naši seljaci.

Obišli smo sva mesta u Srbiji i u razgovoru sa građanima čuli smo da imaju velike probleme zbog ukidanja carina na robu iz EU, i ukoliko vi, ministre, budete isto tako obilazili Srbiju, razgovarali sa građanima, sigurni smo da će i vama reći to isto što su rekli i nama.

Činjenica da su naše granice otvorene za robu sa zapada i činjenica da se u zapadnim zemljama subvencionišu proizvođači u mnogome otežava posao našim ljudima.

Mi smatramo da je potrebno zaštiti carinama domaću proizvodnju, pre svega zbog činjenice da se Srbija ukidanjem carina odrekla pola milijarde evra i da ukoliko carine vratite, taj novac bi se mogao iskoristiti na mnogo načina, pre svega za subvencionisanje domaće proizvodnje, ali i ulaganje u povećanje plata i penzija. Hvala vam.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Sve teme koje su danas na dnevnom redu su izuzetno interesantne za raspravu – i Predlog zakona o trgovini i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini i Predlog zakona o robnim berzama.

Odlučila sam da svoje vreme na današnjoj sednici iskoristim za diskusiju na temu elektronske trgovine. Uslovi za razvoj elektronske trgovine u Srbiji stekli su se tek nakon 2000. godine, kada dolazi do bržeg i uspešnijeg razvoja komunalne infrastrukture, što je dovelo do brzine protoka interneta i samim tim eksponencijalnog povećanja broja korisnika. Sa komercijalnim pružanjem internet usluga u našoj zemlji započelo se tek 1995. godine, a sve do 2000. godine naša infrastruktura bila je nedovoljno kvalitetna, jednim delom i oštećena tokom bombardovanja, tako da je internet pristup u Srbiji prvih pet godina ostvarivan isključivo putem kablova iz Mađarske. Ovaj zakasneli razvoj interneta u Srbiji i kašnjenje od par godina u prelasku sa dajl-ap na ADSL i kablovski internet umnogome je uticao i na kašnjenje u samom razvoju elektronske trgovine.

Na svetskom nivou elektronska trgovina razvijala se mnogo brže. U SAD 1994. godine osnovana je kompanija „Amazon“, koja je prvobitno osmišljena kao internet knjižara, da bi za svega par godina ovaj poslovni projekat prerastao u globalnu internet prodavnicu knjiga, muzičkih diskova i svih ostalih vrsta robe. Godine 1995. pokrenuta je kompanija „Ibej“, u pitanju je zapravo aukcijski sajt osmišljen radi razmene određenih figurica, koji je takođe vrlo brzo postao vodeći aukcijski sajt za kupovinu najrazličitijih roba. Danas imamo situaciju da se na ovom sajtu dnevno obavi više od milion aukcija, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom i internacionalnom nivou.

Dakle, kada je u Srbiji tek započelo komercijalno korišćenje interneta, u svetu su se već razvijali i funkcionisali internacionalni giganti u domenu elektronske trgovine. To početno kašnjenje i dalje se oseti. Statistički podaci navode da u Srbiji 2006. godine čak 88,4% građana nikada nije kupovalo preko interneta. U desetogodišnjem periodu, dakle do 2016. godine, broj građana Republike Srbije koji nikada nisu kupovali preko interneta pao je na 54,6%. Najnoviji podaci kojima raspolažemo su iz 2018. godine i možemo se pohvaliti time da je broj građana koji nikada nisu kupovali robu ili usluge preko interneta pao na ispod 50% i iznosi otprilike 45%. Približno 55% građana Srbije ima makar jedno iskustvo sa kupovinom preko interneta, a svega 30,9% građana koristilo je elektronsku trgovinu prošle godine, što govori o tome da elektronska trgovina u Srbiji, iako poslednjih godina beleži rast, još uvek nije dovoljno razvijena.

Građani su rezervisani prema elektronskoj trgovini iz dva razloga. Pre svega, tu je strah od zloupotrebe njihovih ličnih podataka i podataka sa kreditnih kartica, a postoji i strah od toga da realni proizvodi neće odgovarati stanju prikazanom na internetu. Zbog toga u našoj zemlji građani internet prodavnice najviše koriste da se informišu o proizvodima koje potom fizički kupuju u prodavnicama gde su oni dostupni.

Potrebno je urediti zakonski okvir na taj način da prvenstveni cilj bude zaštita potrošača i njihovih prava. Predlozi zakona o kojima danas raspravljamo pokušali su da reše ovu problematiku, ali mi iz SRS smatramo da se moglo i malo dalje otići sa svim tim merama. Pre svega, novi zakon definiše pojmove elektronske prodavnice i elektronske platforme i sam pojam dropšipinga, ali propušta da definiše brojne druge oblike elektronske trgovine koji se odvijaju kroz elektronske nabavne centre velikih preduzeća, elektronske sajmove, aukcije i elektronsko posredovanje koje zapravo predstavlja posredovanje između potrošača i dobavljača, gde potrošači postavljaju svoje zahteve, a posrednik prihvata ponude od dobavljača i bira najpovoljniju gde se prihod, dakle, ne ostvaruje direktnom prodajom, već se ostvaruje iz članarine i naplaćivanjem procenta po obavljenom poslu.

Propustom da definišete sve ove različite vidove elektronske trgovine praktično je otvoren prostor da određeni vidovi elektronske trgovine prođu bez zakonske regulative. Istovremeno, Predlogom zakona definiše se pojam tajnog kupca, koji će imati zadatak da suzbija sivu ekonomiju u domenu internet trgovine, odnosno cilj je da se inspekciji da mogućnost prikrivene kupovine, kako bi došla do dokaza o nelegalnoj prodaji. Nelegalna prodaja u našoj zemlji uglavnom se odvija putem društvenih mreža, najčešće preko „Fejsbuka“ i „Instagrama“, gde se uglavnom prodaje roba naručena iz Kine – kozmetika, garderoba, tehnologija, dečje igračke itd.

S obzirom da je najavljeno da je cilj donošenja zakona zaštita potrošača i povećanje poverenja u elektronsku trgovinu, mislim da zakonske odredbe nisu u potpunosti adekvatne i usmerene isključivo na rešavanje tog problema.

Kada pogledamo trenutnu situaciju u elektronskoj trgovini, potrošači bivaju oštećeni na tri načina. Jedan od načina je kada poručena roba uopšte ne bude isporučena, a drugi način je kada se isporuči roba koja u realnom stanju ne odgovara fotografijama prikazanim na internetu i treći način zloupotrebe je kada podaci potrošača kasnije bivaju zloupotrebljeni tako da njih kontaktiraju navodno za različite nagradne igre, kol centre itd. Ono što je dobro je da do sada nije bilo zabeleženo slučajeva zloupotreba podataka sa kartica i otuđenja tuđih novčanih sredstava. Kako bi se poverenje potrošača, odnosno kupaca povećalo, potrebno je da se spreči svaka mogućnost prevare od strane onih koji isporučuju proizvode, prodaju nešto što je nekvalitetno ili čak ne isporučuju.

Samim tim, mi mislimo da borba protiv sive ekonomije u ovom obliku ne bi trebalo da bude glavni prioritet, jer ukoliko želimo da podstaknemo elektronsku trgovinu i da dostignemo evropski i svetski nivo, onda bi država trebalo da podstiče apsolutno svaki vid trgovine koji nije štetan po kupce. To što vi nazivate sivom ekonomijom, odnosno prodajom putem interneta, ne bi trebalo u samoj ovoj početnoj fazi da bude zabranjeno.

Otvaranje elektronske prodavnice ili bilo kakve elektronske platforme iziskuje značajna novčana sredstva. Pre svega, potrebno je zakupiti domen i ime, potrebno je zakupiti hosting ili klaud na kom će se nalaziti server, potrebno je kupiti neku e-komerc platformu preko koje će prodavnica biti napravljena, bilo da je to Magento servis, bilo da je Open cart, Shopify, šta god, to sve košta. Mislim da ne bi bilo loše ostaviti građanima mogućnost da u početnoj fazi pokušaju tu trgovinu preko društvenih mreža, kako bi videli da li im se isplati da u nekom daljem stadijumu ulože sredstva i počnu time da se bave na profesionalni način.

Naravno, izazov da se spreči prevara, koja je mnogo lakša kada se posluje na društvenim mrežama, svakako postoji, ali to je moglo da se reši i na drugi način, a ne isključivo zabranom. Mogli ste, na primer, da oformite javni registar trgovine na društvenim mrežama i da sankcionišete samo one prodavce koji se ne pridržavaju pravila, odnosno koji varaju kupce. Takođe ste mogli da pratite stanje na računima lica koja se bave trgovinom na društvenim mrežama i da ih tek kada ostvare određenu dobit uslovite time da otvore formalne prodavnice čije će održavanje svakako morati da plaćaju iz meseca u mesece.

Naš stav je da ukoliko želimo da podstičemo elektronsku trgovinu, moramo da dopustimo svaki njen oblik i da se pomirimo sa činjenicom da naši građani trenutno nemaju svi novca da pokrenu profesionalne trgovine i da im treba dopustiti da do određenog iznosa, ukoliko pošteno posluju, ne plaćaju porez, kako bi svako mogao da pokuša da se na neki način probije u tom svetu internet trgovine, a uz to je naravno potrebno obezbediti različite vrste edukacija, tehničko-tehnološku pomoć itd.

Najavili ste da je u pripremi akcioni plan za razvoj elektronske trgovine i ja se zaista nadam da će tim akcionim planom ove manjkavosti biti malo rešene, tako što će se omogućiti donekle liberalniji odnos našim prodavcima koji nemaju profesionalne prodavnice, jer u pitanju su ljudi koji ne obrću velika novčana sredstva, već često prodaju knjige ili neke svoje lične stvari i sitnice kako bi preživeli i mi bi u tome trebali da ih podržimo, a svakako ne da ih sprečavamo.

Što se tiče građana koji na internetu prodaju usluge, oni te usluge uglavnom prodaju u inostranstvu. U pitanju su građani koji su prilično tehnološki obučeni, koji znaju da obavljaju neke poslove, bilo da je u pitanju programiranje, kreiranje aplikacija itd. Mislim da je situacija sa tim građanima mnogo lakša i povoljnija u odnosu na građane koji prodaju robu.

Građani koji prodaju robu u inostranstvu suočavaju se zaista sa mnogim problemima. Pre svega, stiče se utisak da zakonodavci ne znaju da veliki broj onlajn radnji u Srbiji koje posluju sa inostranstvom nemaju adekvatne procese naplate, upravo usled nedoumica inostranih procesnih sistema za plaćanje, zbog toga što, eto, vi znate, mi smo tek pre par godina dobili „Pej pal“. Mnogi drugi servisi još uvek nisu dostupni u Srbiji. Imamo probleme da je preko nekih servisa moguće, na primer, samo poslati novac, ali ne i primiti, dok se strancima svakako ne isplati da kao globalni operateri za plaćanje uvode naš srpski dinar, koji nije konvertibilan, na svoja tržišta. Pored toga što se radi na domaćem nivou, trebalo bi svakako uložiti mnogo više napora u pregovore sa strancima, kako bi se ukinule određene barijere za našu državu i kako bi našim građanima poslovanje na međunarodnom nivou bilo daleko isplativije. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -