Bojim se da će građani Srbije plakati sa njim na čelu ovog resora. Pitanje je kako će on da projektuje republički budžet, kada se dobro zna da su iz svake zemlje u kojoj je bio, oni koji su ga tamo doveli, morali da pribegnu tome da ga što pre oteraju. Tako je bilo u Poljskoj, tako je bilo i u Rusiji, gde je bio ni manje ni više Čubajsov savetnik i gde je doveo u ekonomski kolaps ovu, nama prijateljsku državu.
Sve u svemu, u predstavnicima Srpske radikalne stranke imaćete oštre kritičare, argumentovano ćemo vas kritikovati. Pretpostavljam da će to vama, kao i sada, biti samo smešno, jer na sve ono što su iznele moje kolege za govornicom, o tome kako vide budući rad Vlade gospodina Đinđića, ništa niste imali da kažete i nećete imati da kažete argumentovano, jer je istina sve ono što smo rekli. U nama ćete imati čvrstu, konstruktivnu i veoma jaku opoziciju, i građani Srbije će videti - ohlade se glave, prođe neko vreme - da smo mi bili u pravu kada smo govorili o tome kakvi ste vi i kakvi su vaši ljudi iz tog, kako tako skrpljenog, kabineta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne zna čovek poneki put kako da se odnosi prema ovim mišljenjima Vlade, jer su toliko kontradiktorni i aljkavi u pravom smislu reči, jer imamo dva izveštaja Vlade. Jedan je od 30. juna, a drugi je od 7. jula. Jedan potpisao Labus, drugi – Koštunica.
Ovaj prvi, koji je uticao na produbljenje ekonomske krize u našoj zemlji, Miroljub Labus sa pozicije potpredsednika Savezne vlade, kasnije preuzet od Koštunice kao predsednika republičke Vlade, možda je nešto od ovoga i video, ali ne verujem, kao što je to juče bio slučaj sa onim drugim izveštajima, Vojislav Koštunica je sve ovo pogledao i potpisao.
Zaista sam u pravu kada tvrdim da mu neko podmeće da potpisuje ovakva obrazloženja Vlade. Znate, jedan čovek, doktor pravnih nauka, legalista, da piše poslanicima – ne prihvata vam se amandman, s obzirom da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana. Malo bi originalniji bio, ipak je rečit čovek, voli puno da piše i da govori, više u pisanoj formi nego ovako, i prosto neverovatno da Vojislav Koštunica šalje ovakva obrazloženja.
Sve i da jeste on to napisao, odnosno potpisao, a neko mu podmetnuo tamo, zakon sam po sebi suštinski ne donosi ništa novo, to je dopuna zakona protiv koga je bila SRS. Nije u pravu predsednik Skupštine. Znate, nekada ima te nastupe navodne dobrote i onda hoće sa svima da bude fin, on je taj koji je predsednik svima; pa ode na državnu televiziju, pa na neku drugu, pa svi smo mi zajedno, pa mi smo jedno – nismo predsedniče, jer mi smo opozicija, samo trenutno, uskoro ćemo da budemo vlast.
Ima nas najviše ovde i glasali smo za ove zakone. Mi jesmo učestvovali u procesu donošenja, ali znate u kom smislu: evo, u ovom, dakle, da kažemo da zakoni nisu dobri, da su sa stanovišta, ne programa SRS, to je osnovno, nego primenljivosti u praksi – neprihvatljivi. Ovaj zakon je dokaz da će agencija koja će da vrši registraciju preduzetnika, a otpočeće sa radom 2005. godine i nastaviće aktivnije da se bavi time u 2006. godini. To je dovoljan dokaz.
Drugo, ministar Bubalo nema ništa novo da nam ponudi kada je u pitanju poslovanje privrednih subjekata u Srbiji, osim one tričave pomoći "Zastavi" i još ponekim fabrikama, u smislu da to jesu možda u ovom trenutku neki pomaci, ali daleko od toga da su spektakularni i da će ovaj Zakon o registraciji da donese u tom smislu nešto kvalitetnije i novo.
Ovaj član 54. osnovnog zakona, odnosno 21. u izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata, koji sam predložila da se briše, nije znak da je onaj prethodni član 54. dobar, jer ovaj član govori, odnosno celo to poglavlje – o prijavljivanju smanjenja, odnosno povećanja osnovnog kapitala, ali pre će biti da se u srpskoj privredi kapital smanjuje nego što se povećava.
Mnogo je bilo reči na početku vladavine ove koalicije i u ekspozeu premijera, posle u istupanju ministra Bubala, kako će biti direktnih stranih investicija, podizaće se fabrike, a od toga samo jedan "Metro", sami ste priznali, i vi i ovaj Parivodić, pre nekoliko dana, i ništa više za godinu i po vaše vladavine. Čemu onda ovi zakoni, usklađivanje sa Evropskom unijom.
Ovaj vam juče poručio – ko zna kada će se uopšte razmatrati prijem Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju, i mi to uporno govorimo, jer Turci, koji na to čekaju od 1963. godine – dobijaju odgovor da je pitanje kada će sa njima da krene da se razgovara. A zamislite sa nama, to nije u planu ni za narednih 15 godina, a svako vam je obrazloženje isto.
Onda priznajete i svoju nesposobnost. Ministre Bubalo, vi ste zaista svojevoljno, velikodušno i veoma ozareni prihvatili rešenja kada su u pitanju privredna društva i ovi zakoni koje vam je ostavio Vlahović, pošto je on predstavnik one katastrofalne dosovske garniture koju smo mi radikali oterali sa vlasti.
Kada je došao zakon na dnevni red vas dvojica kao rođena braća, sve se lepo tapšete po ramenu, slažete se, niti on ima primedbe na vaš rad, niti vi na njegov račun i šta sada predstavljaju ovi zakoni­? U pomaku privrede apsolutno ništa. Oni su jedan knjiški prikaz toga šta će da radi Agencija, a zašto je problem što se tiče ljudskih resursa i kažete – u pogledu obezbeđenja konačnih softverskih rešenja i hardverskih resursa i mogućnosti koje bi, eventualno, u asistiranju kod ovog posla, mogle da pruže jedinice lokalne samouprave.
Odoste vi daleko sa tom pričom, vi i ova vaša smeškava družina, ovaj čovek i ova žena koji su došli iz Ministarstva, što se smejulje, sve im je lepo i smešno. Nećete na kraju da se smejete. Kiseo je osmeh zato što nema nikakvih rezultata. Smeju se poslanici zato što znaju da ovo pričam iskreno i od srca, za razliku od vas koji morate tako na veštački način da reagujete i onda mislite da je smešno, a nije.
Bilo bi dobro da je sve lepo i šareno i da je osmeh građanima na licu, onima koji treba da izvrše registraciju svojih privrednih subjekata. Uvek iz meseca u mesec nove obmane, nove laži. Pre nekoliko dana pozvao me jedan od preduzetnika, taj koji mora da se registruje, a pitanje je koliko ih je ostalo u Srbiji, sa područja opštine Topola, Šumadijski okrug.
Čovek se dugi niz godina bavi preradom drveta i trudi se zaista da svoje proizvode, i sve ono što može da postigne sa opremom koju ima, kvalitetno uradi, da nešto izveze. Čuo je, da li od vas ili od ovog vašeg kolege Parivodića ili Dinkića, koji obećava sve i svašta, da ima veoma povoljnih kredita za kupovinu nove opreme za preduzetnike. Zove mene i kaže: Nataša, gde mogu da apliciram za takav kredit, voleo bih da unapredim svoju proizvodnju. Šta da kažem čoveku nego da mu odgovorim da vi lažete. Lažete jer toga nigde nema.
Bio je juče Lalović ovde, obećao nezaposlenima kredite, čak i onima koji nikada nisu bili na evidenciji za zapošljavanje, od 5 do 20 hiljada evra. Naročito su u Kragujevcu ljudi bili zainteresovani zbog toga što je, u odnosu na broj stanovnika, broj koji ne radi – veliki. Zna gradonačelnik Kragujevca da toga nema, znate svi vi i opet nam govorite i pokušavate da ubedite ovaj narod i celokupnu srpsku javnost kako se prave neki pomaci.
Sama registracija privrednih subjekata, mrtvo slovo na papiru – ne znači ništa. I kažem vam, kada je u pitanju povećanje ili smanjenje kapitala, o čemu govori član 54. na koji sam podnela amandman, ne znači ništa u odnosu na taj procenat koji privreda u Srbiji beleži kada je u pitanju proizvodnja. Proizvodnja, a ne krediti, ne zaduživanja, ne samo smanjenje javne potrošnje, nego isključivo proizvodnja je jedini način da se dođe do nekih pomaka i do prosperiteta.
Pošto završite na brzinu raspravu o amandmanima na Predlog ovog zakona, opet se osvrnete na činjenično stanje i vidite da je privreda Srbije u veoma lošoj situaciji, industrijska proizvodnja u odnosu na prošlu godinu – u zaostatku, odnosno sa nekoliko procenata manje i to je ono o čemu vi, pre svega, treba da mislite.
A da li će ova agencija, protiv čijeg osnivanja smo bili, da počne da radi intenzivnije pre ili kasnije, to je apsolutno nebitno u celoj ovoj priči, i zbog činjenice da privreda svakog dana beleži lošije rezultate i da ljudi, zainteresovana mala preduzeća, oni koji žele da unaprede proces proizvodnje, da uposle nekog novog radnika – nemaju kome da se obrate, već jednostavno čuju nešto, pomisle da dolaze do nekih novih aranžmana, kao ova nova kreditna linija potpisala, zamislite, Vlada Republike Srbije sa Delta bankom. Gde nađoste njih?
U najmanju ruku to je sumnjivo. To je jedna osovina koju Dinkić drži već toliko godina, pa druga sa Hamovićem i Lazarevićem. Jedni isti tu imaju korist, skidaju kajmak, bogate se, dobijaju pare, povoljne kredite. Šta će onih na desetine hiljada drugih? Nema njima pomoći do dolaska radikala na vlast.

Gospodine Markoviću, vi niste portparol Miloša Aligrudića, on je u Briselu, nije na sednici Skupštine, jer ima niz sastanaka već unazad sedam dana. Nešto mu se mnogo osladilo. Malo pomalo pa otputuje negde, i zaista ne razumem kako vi možete u ime Zakonodavnog odbora da govorite i da pričate.
(Predsednik: Izvinjavam se.)
Nemojte da me prekidate. Budite malo strpljivi, dobila sam vreme da razgovaram o amandmanu, a vi kasnije, nemojte sa mnom ko komšinica preko plota, nego lepo kad završim vi se prijavite za reč, pa dođite za govornicu, pa tražite repliku, pa gospodin Zankov da predsedava, pa izađite, naučite se redu jedanput.

Hoću o amandmanu, ali koncentrišite se malo, nije lapsus u pitanju, nego pošto sam morala da reagujem na to što ste rekli gospođi Radeti i pokušavate da se povadite iz te situacije, ali dobro.
Što se tiče amandmana koji sam podnela na predlog izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, nije u pitanju samo principijelni stav SRS da poslove, kao što je evidencija i obrazac za upis u registar javnih glasila ne treba da radi ministar, već ministarstvo. I ako neko od vas ovde, ima nas koji smo dobri poznavaoci svih kretanja i saziva skupština, i vlada i ministarstava, ali ne može ni gospodin Kojadinović sigurno da se seti ko je bio ministar za informisanje, recimo 1991. godine.
Mislim da u tom prvom višestranačkom sazivu takvo ministarstvo nije ni postojalo. Posle toga je bila gospođa Milentijević, i tako redom do Tijanića, i onda do najboljeg ministra kojeg je Srbija imala u višestranačju koje je obnovljeno u Srbiji, a to je Aleksandar Vučić. Nemoguće je da se takva ovlašćenja bespotrebno daju ministru.
Mi smatramo, takvu sam intervenciju napravila u ime poslaničke grupe SRS da stoji da to radi ministarstvo. To je član 14v koji kaže – obrazac prijave za upis u evidenciju i bliži način vođenja evidencije, propisuje ministar nadležan za poslove javnog informisanja.
Ovde pre toga ovaj član definiše druge stvari koje se tiču redakcije, glavnog i odgovornog urednika, kao što su identitet osnivača javnog glasila i osnivački akt javnog glasila. Pro forme radi, neko može da donese lažni identitet, ali kada su u pitanju ovi antisrpski mediji, koji plasiraju takve izmišljotine i bljuvotine protiv najvećeg srpskog patriote i danas najpopularnijeg političara u Srbiji, ovde kod nas, gospodina Tomislava Nikolića, poput B92 i njima sličnih, teško je da utvrdite stvarni identitet, jer onda biste morali da krenete preko granice, pa da odete i do američke vlade i do Soroša, i da vidite koji su sve kanali kojima se ti mediji finansiraju.
Stožer okupljanja tih medija koji rade na razbijanju svega onoga što je okupljanje oko jedinstvenog, državnog i nacionalnog interesa je svakako "Soroš fondacija", a sve ostale donacije su poznate vama koji ste imali prilike, ne govorim personalno, naravno, nego vama koji ste predstavnici stranaka danas koje učestvuju u vlasti, a naročito onima iz prethodnog perioda, za vreme dosovske vladavine, koji su u džakovima i na svoje račune u Segedinu, i ko zna gde po Mađarskoj i po belom svetu, trpali pare, navodno radeći na demokratizaciji Srbije.
U ono strašno vreme kada je bilo preko 300 elektronskih medija, što televizijskih, što radio stanica na kojima je nesmetano mogao svako da govori šta je želeo protiv tada aktuelnog ministra informisanja, gospodina Vučića, a to su uglavnom bili napadi neutemeljeni i bez argumenata, kao što su ove bezočne laži, plasirane putem B92, koje produkuje protiv srpskog naroda i takvih srpskih patriota kao što je gospodin Tomislav Nikolić, ona nesrećnica i narkomanka Nataša Kandić.
Što se tiče upisa u registar i činjenice da time treba da se bavi ministarstvo, gospodine Kojadinoviću, vi kao jedan od ljudi koji je uključen u višestranačje Srbije od 1990. godine pa naovamo, pored toga što ne možete da se setite, jer ko bi to sve pamtio, dakle, ko je bio ministar za informisanje 1991. godine, znate da su tada pokrenuta određena javna glasila, ona koja su radila i danas rade u interesu države i naroda, sa intencijom da građanima prenose istinu, činjenice i da obelodane svaki lopovluk, svaki kriminal, ne samo da opstaju na srpskom tržištu, kada su u pitanju štampani mediji, pre svega, već svakog dana, zbog povećanog tiraža, zbog kvaliteta članaka i pre svega zbog istine koju plasiraju, mogu da opstanu na tržištu.
Nažalost, takvih štampanih medija u Srbiji je veoma malo i primer, u tom smislu štampanih medija je svakako novina "Velika Srbija". "Velika Srbija", koju izdaje SRS i čiji je osnivač i izdavač prof. dr Vojislav Šešelj, upisana je u Registar javnih glasila Ministarstva za informacije pod brojem 1104 još 5. juna 1991. godine.
Prošlo je 15 godina, a ova novina čiji je, ne spletom okolnosti, već namerno izdavač danas posle toliko godina i višestranačja u Srbiji, najpopularnija i najveća politička stranka, a to je SRS, i čiji je osnivač prof. dr Vojislav Šešelj, jedina je u pravom smislu reči, zbog načina na koji prikuplja informacije i rada, i glavnog i odgovornog urednika, i ljudi u redakciji, spremna da javnosti saopšti istinu i da kaže argumentovano, jer nikada niko nije mogao da ospori nigde navode koje mi iznosimo, ko je lopov, a ko je u sprezi sa kriminalcima, sa mafijom.
A ovaj broj koji držim u ruci je broj koji govori o zločinima nad srpskim narodom, a koji smo štampali u većem tiražu, izuzetno prihvaćen od strane čitalačke publike, zbog toga što je gospodin Tomislav Nikolić u intervjuu koji je dao listu "Velika Srbija" jasno i glasno rekao da je u napad na njega, preko ove nesrećnice i narkomanke Nataše Kandić, uključena i DS odnosno Boris Tadić. Onaj koji je predsednik samo svoje stranke, a nije predsednik Republike, onaj koji je u ime svoje DS, jer to nikako nije mogao da uradi u ime građana Srbije, otišao pre nekoliko dana u Srebrenicu, a nije otišao kada je bilo potrebno da oda poštu i u Skelane, Bratunac, postradalom srpskom narodu koji je na najzločinačkiji način stradao u Republici Srpskoj.
Što se tiče krivične prijave koju je spominjala gospođa Radeta, zaista, ona kao pravnik i kao poslanik imala je apsolutno pravo kada je reagovala i rekla da je pravno moguć amandman koji je podnela sa onakvim obrazloženjem. Celokupna krivična prijava, a to je članak pod nazivom "Tužbom protiv laži", sadržana je u ovom broju.
Mi očekujemo da će jednu lepu i dugu, odnosno dugogodišnju zatvorsku kaznu Nataša Kandić, Veran Matić i cela ta antisrpska bratija da zasluže, zbog toga što bi tužilac morao da reaguje na ove nepobitne činjenice i zbog toga što ne samo da su to naslovi u "Velikoj Srbiji", već takođe u jednom glasilu koje je uredno prijavljeno, a zove se "Srpski nacional", danas se u trećem delu govori o prljavom poslu Nataše Kandić. Nisu samo u pitanju srpski izvori, i ono što znam ja i što zna najveći broj građana Srbije, srpskih patriota koji se gnušaju nad postojanjem mogućnosti da neko ovakav, koji je samo poreklom Srbin, kao ona – mrzi svoj narod i svoju državu, jer može da izgovara takve gadosti.
Reći ću vam da u tom trećem delu, koji se tiče dobro plaćenog posla od strane Soroša i stranih agentura za džep Nataše Kandić, "Srpski nacional" između ostalog kaže – da je na osnovu naklapanja, bezočnih laži i izmišljotina, kao u slučaju gospodina Tomislava Nikolića i u slučaju jedne časne Srpkinje, sudije, pravnika iz Pećkog okruga, gospođe Danice Marinković, koja je bila istražni sudija na Kosovu i Metohiji, ona takođe obmanula, ne samo srpsku javnost, već pokušala da napakuje toj ženi koja je svedočila u procesu protiv Slobodana Miloševića, kao svedok odbrane, kaznu i da pokuša da je monstruoznim lažima smesti u Haški kazamat. Naime, pošto u okviru unakrsnog ispitivanja svedoka Danice Marinković, 6. aprila ove godine, koja se bavila slučajem Račak, Džefri Najs, jedan od ozloglašenih likova iz antisrpskog Haškog tribunala, nije uspeo da dokaže nikakve navode. A zamislite, navodi su bili da je ta, jedna žena sudija, koja je sada bez posla, bez krova nad glavom, koja je spletom okolnosti izvukla živu glavu i živi slučajno u Kragujevcu, zamislite da je ona naređivala srpskoj policiji da vrši zločine nad Albancima na Kosovu i Metohiji.
Dokle sa takvim bezočnim lažima i izmišljotinama i na šta se pozvao taj isti Džefri Najs kada je govorio o tome – na svedočenje i na pisma koje je dobio, zamislite od koga – od Nataše Kandić.
Sutra pokazivanjem prsta na bilo koga od građana Srbije na isti način mogu nesmetano, preko takvih monstruoznih medija kao što su B92 i drugi, da se blate ljudi, da se na takav način poigrava neko sa njihovim osećanjima, njihovim moralom, njihovim ugledom, članova njihovih porodica i tome zaista jednom mora da se stane na put. To nije slobodno informisanje i to nisu slobodni mediji. To je najprljaviji medijski rat koji pojedinci sebi daju za pravo da vode protiv određenih ljudi, a u pitanju su ljudi koji su dali nesebičan doprinos za ovaj narod i za ovu državu.
U časopisu "Velika Srbija" u kome smo, zbog cele te medijske halabuke i harange, pre svega usmerene na gospodina Tomislava Nikolića, od strane B92 i Nataše Kandić, želeli i to nam je bila namera da istinu predočimo u sklopu svih događaja i stradanja Srba u Srebrenici i okolini, mi smo štampali ovaj broj želeći da kažemo da su srpski radikali, na osnovu činjenica i na osnovu istrajnog rada i analize svega što se događalo, objavili ove članke koji govore o tome da su brutalni zločini nad Srbima načinjeni u Srebrenici, da su muslimani žrtvovali Srebrenicu, da satanizacija srpskog naroda i države mora da prestane, da je skandalozno svako etiketiranje bez dokaza.
Da su mnoga druga zverstva, ne samo u Republici Srpskoj već i u Republici Srpskoj Krajini od strane zlikovaca počinjena nad srpskim narodom, pa i takva, i nažalost to smo morali da ilustrujemo, da su u Hrvatskoj nad Srbima takva zverstva vršena da su se lešinari hranili živim Srbima. Monstruozni zločini napravljeni su samo zbog toga što su Srbi, i nad starcima, nad ženama i nad decom. A ovde je fotografija gde je naslikana jedna starija Srpkinja sa lobanjom svog zverski ubijenog i mučenog sina.
Mi smo to objavili zbog toga i podelili i vama narodnim poslanicima, da bismo pokazali da jedino kroz ovakve primere, i kroz korpus delikte i kroz istinu možemo da se borimo protiv prljavog medijskog rata i protiv laži i obmana kakve su plasirali ovo dvoje budućih dugogodišnjih zatvorenika, Nataša Kandić, opet kažem onaj ološ i narkomanka, i Veran Matić i B92.

Kolega koji je želeo da govori o mom amandmanu apsolutno ništa nije rekao. Sledeći put malo naćulite uši pa dobro slušajte. Registar sam spomenula u kontekstu registra koji je tada postojao kada je upisan u registar list, danas najčitaniji u Srbiji, štampano glasilo "Velika Srbija". Vi niste portparol Miloša Aligrudića, a on nije tamo otišao ni u moje ime, ni u ime SRS. Sa kime se on sastaje u Briselu podneće izveštaj nadležnim organima u Skupštini, predsedniku, odboru u čije ime je otišao i vašoj poslaničkoj grupi.
Reagovala sam, spomenula njegovo ime i bila apsolutno u pravu, zato što je očigledno tendenciozno i poslovnički neutemeljeno odbacio amandman gospođe Vjerice Radeta. Ne samo da nije bolji, čak naprotiv, pravnik od gospođe Radeta koja je, moram da vas podsetim, jedno vreme bila zamenik ministra pravosuđa, nego je ne želeći da se upušta u sadržinu tog amandmana, odbacio amandman da se ne bi, zamislite, zamerio Nataši Kandić.
Najveća čast za svakog Srbina danas u Srbiji je da kaže tom nekome kao što je Nataša Kandić, a mrsko je svakome da spomene to ime, da je to što jeste.
Vi sada branite Miloša Aligrudića zbog činjenice da je odbio amandman gospođe Radeta. Nemojte to da radite zato što ste vi član Odbora za kulturu i informisanje. Vi ste imali pravo da podnosite svoje amandmane, imali ste amandman, povukli ste amandman i to je vaše pravo.
Gospođa Radeta je želela, a ima tu mogućnost po Poslovniku, baš kao i vi, baš kao ja i svi poslanici ovde, da govori i da interveniše na član zakona. Ona je to uradila, a predsednik Zakonodavnog odbora joj je, potpuno suprotno Poslovniku, odbio amandman i ona danas nije mogla u okviru predviđenog vremena od 15 minuta da govori o svom amandmanu. To je jedina istina.

Morate jednom da se naučite redu. Ova skupština nije mesto za promovisanje dama i gospode, nego za rad narodnih poslanika. Da li ste vi gospodičić ili niste, to vi dokazujte na drugom mestu, ili ste gospodin, to stvarno ne znam.
Kada je u pitanju moje izlaganje, samo sam jasno i glasno rekla da je bezočno postupio Miloš Aligrudić, koji je odsutan, već sedam dana je u Briselu, a nije otišao u ime SRS, ne znam u čije, ime niti nas je on obavestio, niti treba da nas obaveštava gde ide, i odbio je, protivno Poslovniku, amandman gospođe Vjerice Radeta. Nemojte sebi da dajete za pravo da tumačite moje reči. Niste mogli da shvatite šta govorim. Kada sami sebe ne shvatate, kako ćete nekog drugog.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje po ovoj prvoj temi, koju je predložila SRS, za ministra odbrane Dragana Šutanovca.
Gospodine Šutanovac, mi se suočavamo sa činjenicama, naročito mi koji smo članovi Odbora za odbranu i bezbednost i koji učestvujemo na raznim seminarima i forumima koje organizuje kako Evropska kancelarija, tako i Parlamentarna skupština NATO-a, da NATO širi paralelni sistem bezbednosti i apsolutno je jasno da oni to rade kršeći Povelju Ujedinjenih nacija, međunarodno pravo i, kao izuzetno agresivna vojna sila, na taj način pokušavaju da obesmisle i ono o čemu ste vi govorili danas na početku, a to je proces Partnerstva za mir, u kome učestvuje i naša zemlja.
Moje pitanje vama je – da li ste bili eksplicitni u stavu koji je zauzela Narodna skupština Republike Srbije, a to je zvanični državni stav, kada ste razgovarali sa potpredsednikom Amerike Bajdenom, koji je bio prošle nedelje u poseti Srbiji, da je Srbija vojno neutralna zemlja?
To vas pitam zbog toga što ste, kršeći ono što je parlament doneo kao stav o našoj vojnoj neutralnosti, što je za nas veoma važno u procesu očuvanja naše južne pokrajine KiM, vi najpre doneli odluku, a kasnije je (danas mi nisu bili potpuno jasni vaši razlozi) opozvali, da vojnici naše zemlje ne učestvuju u Gruziji na vežbama Partnerstva za mir koje NATO organizuje. Moje pitanje vama je – koji su to stvarni razlozi? Da li čekate vi, kao Dragan Šutanovac, neko drugo vreme da imate potpuno izražen stav, a zaista sam ubeđena u to, kao i većina poslanika opozicije a ne samo mi srpski radikali i čitava patriotska javnost, da ste vi zaista predvodnik NATO lobija u Srbiji?
Da to nije tako, a nažalost jeste, pošto ste NATO čovek u Vladi Republike Srbije, vi biste se više posvetili učestvovanju profesionalnih vojnika i drugih predstavnika naše države, što je naša tema, ali ste zaboravili da ima i zapeta, pa se kaže – i u drugim aktivnostima u inostranstvu, znači, u operacijama koje ste otkazali pod pritiskom javnosti, kao što je učešće naše vojske na granici sa Rusijom, zveckanje NATO oružja, što je gospodin Dmitrij Rogozin, predstavnik Ruske Federacije u NATO, okarakterisao kao pokušaj NATO-a, a pre svega Amerike, da lupi šamar Rusiji, što ne može, i kao neprijateljski atak na državu koja želi Partnerstvo za mir, kao što je Rusija.
Prema tome, moje pitanje vama je – da li svuda i na svakom mestu, a otvoreno sumnjam u to i tvrdim da radite za NATO, zauzimate stav da smo mi vojno neutralna zemlja? (Predsedavajuća: Tri minuta. Zahvaljujem.) Zašto se zalažete onda za to, izvinjavam se, završavam za 10 sekundi, da naši učesnici u mirovnim operacijama budu raspoređeni isključivo u bataljone, odnosno jedinice...?

Pokrenuli ste pitanje fabrike oružja u Kragujevcu, a da bih sa vama pričala kao sa nekim ko je kompetentan za oružje, morali biste da mi odgovorite da li je oružje "tompson" slično automatskoj pušci "kalašnjikov" ili automatu kao što je bio nemački "šmajser". Pošto na to nije mogao da odgovori ni ekspert svedok na suđenju u Haškom tribunalu, verujem da ni vi ne znate da odgovorite na to pitanje. Ali ćete da mi odgovorite na pitanje, pošto ste bili član Upravnog odbora fabrike oružja u Kragujevcu kada je ona imala sunovrat – zašto je u  jednom podužem periodu bila zaustavljena proizvodnja  puške M21? Pa, zbog toga što je tada potpredsednik Vlade, one u kojoj ste vi učestvovali, gospodine Šutanovac, bio Miroljub Labus, koji je rekao da se puška zaglavljuje na devetom metku.
Bilo bi lepo da mi odgovorite – zbog čega ste učestvovali u onome što se zove uništavanje fabrike oružja u Kragujevcu? Zbog čega ste otpustili 1.200 radnika fabrike? Zbog čega niste obezbedili da invalidi rade u fabrici oružja u Kragujevcu, imaju zaštitne radionice i sve ono što ste im obećali u procesu restrukturiranja?
Bilo bi dobro da zaista konkretno, ne bavim se nikakvim špekulacijama, znam da je narod taj koji na kraju presuđuje, ali isto tako znam da bi u ovom trenutku, kada bi bilo koja agencija u Srbiji sprovela istraživanje, najmanje četiri petine građana Srbije reklo da ne želi da Srbija ikada uđe u NATO. A vi, kao Dragan Šutanovac, to želite. Vi to nećete da priznate javno, na moje pitanje, na pitanje gospodina Šormaza, kolege Borisa Aleksića i drugih kolega vi okruglo pa na ćoše, to zavijate u neku vašu formu, međutim nigde nisam čula da ste eksplicitno rekli da se Srbija drži vojne neutralnosti.
Kosa vam se diže na glavi kada se pomene Ruska Federacija, čak ste se drznuli da jutros kažete - pa nije ovo ruska Duma. Naravno da nije, ali ja ću u Dmitriju Rogozinu, Medvedevu i Putinu da gledam prijatelje, neću sigurno u NATO-i koji nas je čerečio i kome je cilj da nam otme KiM. Hvala.