Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Nataša (Spasoja) Jovanović

Nataša (Spasoja) Jovanović

Srpska radikalna stranka

Govori

Gospodin Siniša Mali, ministar finansija, zaista moram sad da vas pohvalim, gospodine ministre, na intervencije SRS vi ste doneli završne račune budžeta Republike Srbije.

E, sad, stvarno, jedino mi nije jasno kako su ovi naprednjaci glasali za završni račun budžeta Vlade Mirka Cvetkovića, a pre toga Vojislava Koštunice i svih tih ministara koji su pljačkali i krali, da ne pominjem slučajeve davanja iz raznih ministarstava, pranje para, Pajtić krao, ta Tijana Anđelić, ovaj Duško Petrović, jel tako Blažo, 10 ili već 20%, vi glasali, Siniša je morao, izvinite gospodine ministre, znate koliko vas uvažavamo, i to je bilo, vi ste morali da to predložite Narodnoj Skupštini, šta ćete, vi ste videli koliko su oni pljačkali i krali.

Ali je Narodna Skupština ogromnom većinom glasova to izglasala, i vi ste se složili sa svim tim pljačkama, koje su oni uradili.

E sada, da to ne bi bilo tako, još da vam kažem gospodine Đukanoviću, da je za vreme Mlađana Dinkića, koga ste vi zaštitili i čije krivično delo upada u Saveznu upravu carinu, Narodnu banku i sve te institucije, posle 5. og oktobra, na žalost, uskoro zastareva, jer je prošlo skoro 20 godina, a vi ga niste krivično gonili, za to što je radio, on nije poštovao to iz 2011. godine, kada je određeno da se 40% daje tim kategorijama lica, već imate i pisma svih tih ljudi, udruženja i onih koji potražuju taj novac, da je novac uplaćivan u određenom iznosu a nije se poštovao striktno procenat koji je taj zakon utvrdio.

Zato je veoma bitno da znamo, to uostalom govori i predsednik Republike, gospodin Vučić, gde ide svaki dinar, da se on ne bi posle hvatao za glavu kao onomad na Konferenciji za novinare, kada je rekao nemam pojma gde ide 20% budžeta iz zdravstva. Kaže – sad da me ubijete, ja ne znam gde idu te pare. Tako je čovek rekao.
Priređivači igara na sreću su već znali da se ovaj zakon sprema. Ima već dve godine kako je neka verzija bila prvobitna i zaista je, po nama, srpskim radikalima, neprimereno da im se sada daje ovoliki rok da oni usklade sve svoje delatnosti sa važećim propisima.

Mi smo ovim amandmanom tražili da to bude maksimum godinu dana, dakle, 12 meseci, jer u poslednje vreme kod donošenja mnogih zakona vi dajete nekakve rokove koji su, po nama, neprimereno dugi da bi se uskladili određeni podzakonski akti ili da bi oni na koje se zakon odnosi prilagodili svoje poslovanje.

U Srbiji ima 1.800 kladionica, 2.300 slot klubova i dva kazina. Ja mislim da su otprilike ti podaci tačni. Oni svi treba najkasnije za godinu dana da ovaj zakon, odnosno svoje poslovanje prilagode ovom zakonu.

Međutim, ono što je veoma važno na kraju rasprave, pri kraju smo u pojedinostima Zakona o igrama na sreću, da nije suština da država opšti prihod u budžetu poveća, već da se ova oblast uredi tako da svako onaj ko je na udaru kršenja ovog zakona bude i procesuiran, jer ovih 1.800 kladionica i 2.300 slot klubova se nalaze na području čitave Srbije, negde gde se vi žalite da nemate dovoljno inspektora, gde nema dovoljno sredstava za rad, gde su uslovi ovakvi ili onakvi. Pa, znate, i na nekim mestima u pojedinim varošicama u Srbiji, gde je možda i konfiguracijski teže da im se priđe, nalaze se ovakve kladionice i kako mi da budemo sigurni da tamo neće da ulaze maloletna lica i da upravo ti koji su odgovorni u tim kladionicama neće da im daju takvu mogućnost?
Gospodine ministre, ovaj zakon je protivustavan i vi kao ekonomista i stručnjak za tu oblast vrlo dobro znate da se na ovakav način ne utvrđuje nečija imovina i da za to postoje zakoni koji su na snazi, sa raznim izmenama i dopunama, već unazad 20 godina.

Kada je uveden porez na dohodak građana, čini mi se 2001. godine, a i kasnije, izmenom Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji tačno je definisano kako neko može da izvrši izbegavanje, evaziju poreza, svoje obaveze i koji član Krivičnog zakona njega u krivičnom postupku tereti zbog toga.

Sad je zaista neverovatno da vi ovako nečim što je apsolutno i neprimenljivo i, opet ponavljam, protivustavno, želite navodno da ispitate nečiju imovinu. Niste se bavili onim što je od vas zvanično i od svih državnih organa unazad sedam godina tražila SRS – da ispitate imovinu tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića, a sada ste mu dali da vodi neko izmišljeno koordinaciono telo gde je uposlio sve one svoje iz Predsedništva, rođake, prijatelje, šuraka, već ne znam koga.

Apsolutno je jasno da Tomislav i Dragica Nikolić i njihovi sinovi nisu mogli da zarade milione i milione evra. Evo, svedoci smo toga i ja i gospođa Gojković i gospodin Mirčić. Mi njega poznajemo od devedesetih, ja od 1992. godine, vi još malo ranije, gospođo Gojković. Kako je neko mogao da stekne toliku imovinu, a da se ne bavi kriminalom?

Onda su preko Fondacije Dragice Nikolić oprali, jel se to tako žargonski kaže, gospodine ministre, što ste vi trebali da proverite i nadležni iz vašeg ministarstva i nadležne inspekcijske službe, kroz Fondaciju Dragice Nikolić i razne izmišljene radove u gradu Kragujevcu stotine hiljada evra. Više takvih poslova, onda je to nekoliko miliona evra.

Zamislite, gospodine ministre, samo na izgradnji jednog dečijeg parka, sad ćete reći – pa, to je, eto, humana misija, napravi se jedan park. Ne nije, to je bio način da se opere ogroman novac i to je javna tajna u gradu u kojem ja živim.

Dragica Nikolić je za izvođenje tih radova prikazala 600.000 evra. Ono, po procenama svih ljudi koji se bave arhitekturom, građevinskim poslovima i, na kraju, to se nalazi preko puta moje zgrade, znači, mesta gde ja živim, ne košta više od 50.000 evra. Sve je to urađeno preko preduzeća „Banković d.o.o.“ iz Crne Trave. Znači, našli su neku fantomsku firmu, kao i „Jezero lejk“ Kragujevac i slični, i to su veoma proverljivi podaci.

Evo, danas ističe, jel tako, rok za predaju završnih računa onih koji su po zakonu obavezni to da urade. Molim vas, gospodine ministre, ako danas jedno preduzeće, inače, da vam kažem da juče skoro ceo dan nije radio portal APR-a, pa se ljudi muče i ne mogu to da urade onlajn, što tako pompezno promovišete.

Dakle, oni su morali da podnesu, kao i svako udruženje građana, evo gospodin Stojanović je više puta rekao da je i on na čelu jednog takvog udruženja, završni račun o svom poslovanju. Pošaljite, u svako preduzeće odlazi jedan inspektor iz organa Poreske uprave.

Na području grada Kragujevca ili Beograda, već gde je njihovo sedište, veoma jasno se vidi kako su i na koji način preko raznih firmi, ćerki firmi, preko rođaka i prijatelja stekli ogromno bogatstvo i to je za zatvor, za krivičnu odgovornost. Uz sve ove druge koje poznajete iz tog perioda, a to su ovi čelnici i kriminalci iz DOS-a koji su se tako provukli, evo sada će 20 godina od tog petooktobarskog mafijaškog puča, znači, zastariće njihovo krivično delo otimačine, pljačke, upada u Saveznu upravu carina od strane Mlađana Dinkića automatskim puškama i svih tih dosovskih satrapa i vi ništa niste uradili.

Sada, eto pred izbore donosite jedan zakon koji je em protiv ustava, em neće da tretira upravo one koji su izvršili najveće pljačke ove države i ovog naroda.
I pre nego što ste ovim zakonom, koji je, opet ponavljam, protivustavan, ustanovili neke specijalce i poreske uprave, počeli su da dolaze specijalci po Srbiji.

Da li je normalno, gospodine ministre, pored živog i zdravog direktora Poreske uprave, kojeg inače poznajem tridesetak godina, Selimira Glišića, u Kragujevcu, da vi šaljete nekog kadrovika iz Kruševca da dođe… Kako beše, Dragane? Milivojević iz Kruševca da on organizuje rad Poreske uprave u Kragujevcu?

Ako vi imate neko slobodno mesto u Ministarstvu u Beogradu, pa taj iz Kruševca treba negde da se uhlebi, koji inače apsolutno ništa ne zna ni o kragujevačkoj privredi, ni o preduzećima, ni o preduzetnicima, što Selimir Glišić ima u malom prstu, on će za godinu dana verovatno i u penziju. Vi se igrate na takav način i maltretirate privrednike grada Kragujevcu.

E, sada, u ovom članu piše - Agencija za sprečavanje korupcije. Koja je to agencija? Ima Agencija za sprečavanje korupcije koja se tiče javnih izabranih funkcionera, odnosno Agencija za borbu protiv korupcije. Tako se zove. To je pravilan naziv.

Ako ćete vi sada neku novu agenciju za sprečavanje korupcije da izmišljate da biste sprovodili ovaj nesprovodiv zakon, protiv kojeg će svakako biti pokrenuta žalba Ustavnom sudu, to sam sigurna, vi se onda igrate nekim stvarima koje se tiču veoma ozbiljnog rada drugih državnih organa. Ne samo suda, o čemu je govorila koleginica Radeta, da vi sad treba da obučavate sudije, nego i organe poreske uprave, a na kraju krajeva, gospodine ministre, i bankarski sektor.

U svakoj banci, vi to vrlo dobro znate, postoji sektor rizika, postoji sektor koji se bavi sprečavanjem pranja novca i po međunarodnim standardima onaj koji radi tamo, eto, spletom okolnosti i neke moje drugarice rade na tako odgovornim poslovima u pojedinim bankama u ovoj zemlji, dužni su da kroz indikator tzv. sumnjivih transakcija vide o čemu se radi kada je upitanju neka kupovina.

Naravno i tu ima raznih zloupotreba, one rade svoj posao, ali dođe taj iz upravnog izvršnog odbora i kaže – seci tog, ovome ne daj to i znači da je sve to onda farsa. Jer, takva veza i sprega ovih žutih koji su preleteli poput tog Senića mafijaša iz Rače u SNS, ne može mu niko ništa. Za sada je tako, ali videćemo, doći će vreme kada će morati pravda i zakon, možda su spori ali dostižni, da se poštuju i u takvim slučajevima.

Imamo situaciju, gospodine ministre, evo, sad pošto je ovaj zakon, ovo je stvarno smešno, a još je smešnije bilo ono obrazloženje Nebojše Stefanovića onog dana da neko drži u slamarici 150 hiljada i jedan evro. Toliko, eto, znači više od 150.000. Kako ćete vi, eto, on drži taj novac u slamarici, nije ga odneo ni u jednu banku, nije kupio nijednu nekretninu da sad se bavite utvrđivanjem porekla tog novca?

Umesto da ste lepo ljude pozvali da dođu, a mi smo i rekli sada, s obzirom na to da ste prodali na ovakav način Komercijalnu banku, da to urade u banci „Poštanska štedionica“, da donesu svoj novac i da na takav način otvaranjem računa i polaganjem svog novca mogu, dakle, da uđu u legalne tokove i da kupuju nekretnine i da koriste za druge svrhe, vi se bavite nekakvim fantomskim istragama i pokušavate da ovim zakonom ustanovite da će se sprovoditi nešto što ne može da se uradi bez ovih drugih organa.

Onda lepo ukinite pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, šta će vam onda, Upravu za borbu protiv korupcije, ukinite poreske inspektore i sve druge organe, jer vi pravite neke nove paraorgane, kao što je u ovom članu 28. i nekakva Agencija za sprečavanje korupcije.
Za vreme DOS-ovske vlasti bilo je neverovatnih slučajeva, pa i jedan takav, setih se kada je počelo da se nabraja sve to što su oni opljačkali, da je ministar za saobraćaj Marija Rašeta Vukosavljević omogućila svom svekru da iz Fonda za razvoj Republike Srbije, da li je tako, gospodine Martinoviću, u to vreme uzme ogroman novac. Nekoliko miliona, mislim, pet ili šest miliona dinara za nekakvu proizvodnju u selu odakle je taj čovek i oni su otvorili, zamislite, gospodine Marinkoviću, vi ste tada bili mlađi, pa se možda ne sećate toga, noćni klub. Izađe ministar Mali.

Da li je Ministarstvo finansija sa njim na čelu ispitalo za period, od kada ste vi na vlasti, pošto ste oterali onog malverzatora i ukrajinskog plaćenika, onog Vujovića, utvrdilo ko je sve za vreme Mlađana Dinkića, eto tako, samo na njegov potpis ili nekog njegovog, uzimao ogroman novac iz Fonda za razvoj?

Pazite, to je bila velika pljačka. Ti šifrovani iz G17 su osnovali posebno ministarstvo koje je vodila Verica Kalanović za investicione projekte, već kako se zvalo, gde Aleksić iz Trstenika, to Milena najbolje zna, dođe i kaže – treba mi toliko i toliko, ona kaže – nema problema, pare su kod mene, evo ti. Dođe ovaj drugi, treći. Sav taj novac je „pljačka budžeta Republike Srbije“, građana ušao u nekakve legalne tokove.

Bilo je i takvih slučajeva da se nekom preduzetniku napiše – evo tebi 100.000, ovome 50.000, sve zato što su oni to mogli. Sad dovodite u situaciju nekog čoveka da treba da kupi nešto tako od nekoga, recimo stupi na snagu ovaj zakon, neko ko je naš gastarbajter, neko ko je legalnim novcem zaradio kupuje fabriku, firmu, ugostiteljski objekat od tog nekog ko je ukrao od države, a vi sad niste ništa uradili putem Zakona o krivičnom postupku, već sad izigravate nešto ovim nemogućim zakonom.

Šiptarski teroristi koje je ovaj nesrećni Majić, iz gnjilanske grupe oslobodio, širom Srbije, gospodine Marinkoviću, a najviše u Nišu i na jugu Srbije kupuju nekretnine novcem od droge, trgovine oružjem, čega god, jer to su zlotvori koji su pušteni na slobodu, a zna se kakva su zlodela uradili. Ko će to da kontroliše? Hoćete njima da oduzmete na takav način stečenu imovinu, neki stan ili kuću koja se vodi na neka razna lica?

Molim vas, nemojte da zamajavate narod sada zato što su izbori kako ćete vi to da rešite, kako ćete da sprovedete pravdu, jer znate da je narod ogorčen na svu tu pljačku, kad vrlo dobro znate da je ogroman broj onih koji su za vreme žutih, za vreme Dinkića, Vlahovića, Đelića, Pitića i svih drugih, na takav način pljačkali Srbiju, sada upravo u vašim redovima.
Evo i gospođa Radeta i većina nas ovde u sali u svojim porodicama imamo borce srpskog otadžbinskog rata i zaista je za nas, srpske radikale neprimereno da ovako stoji nešto u nazivu, jer oni su poginuli, braneći otadžbinu i srpstvo.

Mnogi od njih su porodice u povoju, malu decu ostavili kao siročiće i prava i te dece i njihovih članova porodice, po nama, srpskim radikalima treba da budu nacionalna kategorija.

Niste bili tu gospodine ministre, pre nekoliko dana smo pokrenuli temu i to pitanje, da kao u Republici Srpskoj i Srbiji stradanje i borba za očuvanje zapadnih srpskih zemalja treba da se zove srpski otadžbinski rat. To i sami znate, zvanični naziv u Republici Srpskoj, a i tamo je godinama trajala borba za prava boraca, invalida srpskog otadžbinskog rata. Međutim, oni su ipak uz kasnije određene izmene i dopune dobili nešto veća prava nego što su ova po ovom zakonu ovde. Naravno i oni do kraja nisu zadovoljni.

Ako je to na takav način moglo da se sagleda i reši i da se osnovica za njihovu pomoć računa na adekvatniji način, a novca ima u budžetu, onda treba da prihvatite i amandmane i obrazloženja, pre svega koja vam je dao general Delić, zato što to što ćemo mi da poštujemo i članove porodica poginulih boraca, dakle zaista u pravom smislu reči sprskih junaka, kao i invalide srpskog otadžbinskog rata, nešto što će da bude putokaz budućim generacijama. Da znaju da postoje ljudi koji su bili spremni da brane otadžbinu i srpstvo, za razliku od raznoraznih dezertera, kako ovih što sede ovde, odnosno, sada trenutno i ne sede u skupštinskim klupama iz ovih prozapadnih stranaka, tako iz svih onih zapadnoevropskih i američkih agentura u mnogim nevladinim organizacijama.

Vi plaćate iz budžeta Republike Srbije Natašu Kandić, Jelenu Milić i takve koji su za NATO, protiv interesa ove zemlje, pre svega Kandićka koja je jedno dokazano zlo i koja osim toga što je učestvovala direktno u pisanju lažnih optužnica protiv političkog i vojnog vrha ove zemlje, tvrdi da je u Srebrenici bio genocid. Dakle, za takve imate novac i to je skandalozno i neprihvatljivo, a za borce, invalide i članove njihovih porodica vi dajete na ovaj način na koji ste utvrdili, počev od osnovice, pa preko te pomoći koja nije adekvatna i sa kojom oni apsolutno ne mogu ni najosnovnije lekove, ni potrepštine koje im trebaju da kupe, da to urade.

Znate, svest o tome da je država ugrožena, otadžbina Srbija i da treba da se brani, je nešto što u normalnoj srpskoj porodici svako dete ponese, što se kaže od kako ga zaljulja kolevka.

I ako je svako, oni koji protestuju svih ovih dana i u parku preko puta Skupštine, ispred Predsedništva i dolazili su kod nas na razgovore i mi išli kod njih, zvali su i sve poslaničke grupe, ako oni i dan danas kažu, da ne daj bože da je sutra otadžbina Srbija ugrožena, to su i ovi borci koji su bili sa slavnim generalom Delićem na Paštriku, to su oni svi borci sa Košara, to su svi oni koji su i pre toga išli kao dobrovoljci u Republiku Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, onda ne možemo, na kraju i sa njim osećanjima, to je naša moralna obaveza i odgovornost, odnosno države i njihovih porodica da se poigravamo na takav način da kažemo da su neki njihovi zahtevi megalomanski, ovakvi ili onakvi.

Dakle, u sklopu, eto, na kraju tek dobre volje Vlade da se konačno donese ovakav zakon, a general Delić je kao poslanik SRS, imajući u vidu i svoje kontakte i muku koju deli zajedno sa njima, decenijama još pre tri godine podneo Predlog zakona o pravima boraca i članova porodica poginulih boraca, uzmite u obzir kao najdobronamernije sve ovo što smo napisali ovim amandmanima, pa tako i da prihvatite i ovaj amandman da je reč o poginulim borcima srpskog otadžbinskog rata, kao i borcima koji su se borili za našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, a koju moramo da čuvamo i da je branimo, kao najveću srpsku svetinju.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, naziv ovog Predloga zakona koji je pred nama posle višedecenijske afere jednog od najvećih zločina – krađe beba iz porodilišta od njihovih roditelja je u najmanju ruku licemeran, da ne upotrebim neki drugi izraz.

Mi smo i tu reagovali, kao ozbiljna poslanička grupa. Ovo ne bi trebalo da se nazove samo zakon o krađi beba, već da ima i onu pravu konotaciju koja zaista i jeste, da je u pitanju međunarodna trgovina tek rođenim bebama. Da je to tako, ustanovio je i Anketni odbor u mnogim slučajevima, o čemu je govorila koleginica Radeta, 2005. godine, ali i kasnije Radna grupa, 2010. godine, koja je bila zadužena za izradu jednog zakona koji će da rasvetli sve okolnosti pod kojima su se ovakvi monstruozni zločini desili.

Slavica Đukić Dejanović je bila predsednik Narodne skupštine, danas je, posle 10 godina, ministar i zaista je licemerno da ona danas kaže kako će ovaj zakon da omogući roditeljima koji sumnjaju da su im ukradene bebe da se ta njihova sudbina rasvetli.

Šta je urađeno od tada? Evo, ovde sedi gospodin Ćosić, on ne može da govori, gospodine ministre, pa vi pokušavajte da razgovarate sa njim, da vam on kaže da li je i dalje po svom stavu. On je pomoćnik ministra pravde. Gospodin Ćosić je 2010. godine učestvovao ispred Vlade Mirka Cvetkovića i ministarke, tada, Snežane Malović u radu ove Radne grupe. On je izjavio da je nastupila apsolutna zastarelost i da niko ne može krivično da se goni ako se ustanovi da je neko dete ukradeno.

Da li gospodin Ćosić i dalje ima takvo mišljenje, s obzirom na to da je danas Nebojša Stefanović rekao da to da su našli, pokušaću da ga citiram, ali ipak ću da ga parafraziram – našli smo mogućnost kako da se počinioci, ako se utvrdi krađa bebe u konkretnom slučaju, krivično gone, jer je u pitanju delo koje još uvek traje, s obzirom da je dete nestalo?

Ja stvarno ne znam gde ste učili, da li ispred „Sava centra“ na onom platou ili ispred ove „Kombank dvorane“ Ustav i Krivični zakonik ove zemlje? Verujem da će gospodin Ćosić, kao odgovoran čovek, i dalje da ostane pri ovom stavu iz 2010. godine, jer Krivični zakonik jeste promenjen, ali ne u delu kada nastupa opšta zastarelost i ne u delu kada se tumači kada je neko krivično delo izvedeno i kada je svršeno krivično delo. Zato, nemojte da lažete jadne ljude, roditelje koji godinama traže istinu za svoju decu.

Vi ste tek pošto ste upozoreni od EU i vaših mentora pristupili izradi ovog zakona. U stvari istina je takva da gospođa Zorica Jovanović, koja je sama pokrenula svoj slučaj ispred Evropskog suda za ljudska prava, je u momentu kada su je pozvali telefonom iz Ministarstva Republike Srbije, odnosno zastupnik naše zemlje u Strazburskom sudu htela da se sruši ispred telefona kada joj rečeno da treba da joj se uplati protivvrednost od 10.000, jer je utvrđeno da je njeno dete nestalo. Vi sada to što će ti roditelji da dobiju, eventualno, tu visinu naknade pokazujete kao epohalni deo ovog zakona.

Dame i gospodo, zar to nije monstruozno? Vi nećete biti u situaciji, očigledno, jedino ako promenite Krivični zakonik, ali, znate, to je prosto nemoguće zbog tih svih odredbi da gonite krivično tog počinioca, a bacate prašinu u oči tim roditeljima.
Znate, gospodine Arsiću, morate da imate malo sluha, pre svega kao čovek i kao roditelj, kad pričamo o ovakvoj temi da mi dozvolite da završim rečenicu. U sred moje rečenice vi me prekidate, ali to govori o vama i vašoj kulturi. (Isključen mikrofon.)
Gospođo Gojković, dozvolite mi da reklamiram član 159. i 157. Poslovnika, pošto smo na kraju rasprave o ovom predlogu zakona.

Ja sam baš kao što je upućeno i vama i svim poslaničkim grupama upravo razgovarala sa gospodinom Radišom Pavlovićem. On je član Vladine Komisije za utvrđivanje otmice beba. Ovi podaci do kojih je Komisija u svom radu došla su frapantni. Potrebno je da istog trenutka predlagač ovlašćen, ako ste vi gospodine Đorđeviću, povučete ovaj predlog, jer ovaj predlog zakona ne može da ustanovi, odnosno ne može da na adekvatan način omogući ustanovljavanje svih pojedinačnih slučajeva, a samim tim, gospođo Gojković, da vam kažem kao odgovornoj osobi, predsedniku Narodne skupštine, da je u ovoj državi najveći problem zapravo u Tužilaštvu.

Zamenik Republičkog javnog tužioca, po rečima gospodina Pavlovića, gospođa Jasmina Kiurski, koja je zamenik Zagorki Dolovac koja je nestala sa lica Zemlje, očigledno je namerno zataškavala istrage. Sam gospodin Pavlović je čovek koji zna da mu je dvoje dece, da su mu blizanci oteti 1988. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine je lično, kao član Vladine komisije, u prisustvu još pojedinih roditelja u zamrzivačima u Kraljevu video leševe 13 beba samo u jednom zamrzivaču.
Dozvolite mi, možda sam to zloupotrebila, ali pošto je kraj rasprave…
Dobro, ali približava se.

U svakom trenutku predlagač može da povuče zakon iz procedure i ja vas molim ako ste vi ovlašćeni iz ovih i iz svih drugih razloga na predlog…
Izašao je gospodin ministar, ali htela sam da dopunim ovaj istorijski kontekst i napravim malu digresiju, jer on kada je kolegi Ševarliću odgovarao na amandman, koji je on podneo oko naziva, jedan bitan detalj je tu veoma važan, a naročito i za kolege iz SPS i za neke druge narodne poslanike. Pa da bi to bilo jasno i precizno, dakle, još pre 1942. godine u oktobru 1941. godine, voljom ustaške hrvatske vlasti tzv. NDH i nemačkih nacista deo Srema, istočni Srem je pripojen tzv. NDH.

Mi srpski radikali se slažemo sa ovim nazivom, jer taj kompleks i to mesto je zapravo mesto neverovatnog i teškog stradanja i Srba, i Jevreja, i Roma, a ne odrednica nekog grada kako je to bilo u Predlogu tog prvog amandmana.

Međutim, šta će se pojaviti kao problem, dame i gospodo i vama se obraćam iz Ministarstva, vi iz Ministarstva kulture nećete moći prilikom izgradnje i formiranja ovog novog kulturnog dobra, dakle, Memorijalnog centra „Staro sajmište“ da rešite sve probleme.

Problemi se nalaze u imovinsko-pravnim odnosima koji datiraju od posle Drugog svetskog rata. Kada je prvi put, pošto smo mi poslanici u dosta saziva u ovoj Skupštini, ova ideje proklamovana devedesetih godina, a onda su posle bile neke prve komisije, čini mi se 2005, 2006. godine, to se pojavilo kao problem. Vi sada kada uporedite, da bi nešto memorizalizovali, znači na tom mestu morate da obuhvatite ceo taj kompleks, to je Staro sajmište. Da znaju ljudi, to ste lepo gospodine ministre objasnili, Staro sajmište nije bilo staro kada je pravljeno. U tom vremenu te moderne ono je bilo kao zaista jedan tipičan primer dobre arhitekture tog vremena, da se pokaže svetu kako to treba da izgleda, ali sada tu ima imovinsko pravih odnosa koji zadiru u stanovanje ljudi gde vi morate da tražite saglasnost od drugih ministarstava. Kako ćete to da rešite? Možda su neki sporovi pitanje suda. Čini mi se da u Mađarskom paviljonu još uvek ima problema što se tiče toga. Ne možete sada da kažete, mislim, dobra je namera i mi to podržavamo, mi smo ispravili tehnički samo neke stvari, ali možda je pre ulaska ovog Predloga zakona, jer komisija je zasedala pet godina unazad, pa su bila razna sporenja, ovaj naziv je gospodine ministre dobar. To je trebalo da se ima u vidu.

Što se tiče vašeg izlaganja, sada ću da iskoristim priliku, prilikom obraćanja po ovom amandmanu, od pre nekoliko dana, apsolutno ste u pravu za negaciju genocida nad Srbima u ustaškoj NDH. I vi ste rekli - doći će vreme. Znači treba da se postigne opšti politički konsenzus da to bude kažnjivo, da svako ko pomisli da to kaže, a koleginica Radeta je pominjala ove nove ustaše koji rade protiv Srbije, ja smem to i svako do nas otvoreno da kažemo, koji su Srbi samo poreklom, koji šire tu antisrpsku mržnju ili novu ustašku histeriju po Srbiji i to će sve više da rade kako se dan izbora bude približavao.

Isto tako, gospodine ministre, kada je bila izmena Krivičnog zakonika, mi smo predlagali da svako onaj u Srbiji ko kaže i ko izjavi, a da ne govorim o ovima koji tvrde da se to desilo, da je u Srebrenici bio genocid, moraju da budu krivično sankcionisani i to sa kaznom. Mi smo predložili 20 godina zatvora.

Mi sada ispravljamo istorijske greške. Zašto to nisu uradili neki prethodnici vaši? Zašto to nisu uradili komunisti koji su bili toliko godina na vlasti? Znači, došlo je vreme da se jedno mesto velikog stradanja Srba, Jevreja i Roma obeleži na adekvatan način. To nije na kraju samo istorijski iskorak, nego i civilizacijski i naša nacionalna odgovornost da to uradimo. Isto tako je naša nacionalna odgovornost i odgovornost svih koji budu i posle nas u ovim skupštinskim klupama, na određenim političkim funkcijama da se spreči bilo kakva mogućnost zbog budućih generacija da bilo ko i bilo kada tako nešto tvrdi, jer se u Srebrenici nije dogodio genocid.
Ovde su u delatnosti i na samom lokalitetu i o načinu kako će to da izgleda i kakvu će funkciju da ima Memorijalni centar „Staro sajmište“, pobrojane sve te stvari.

Međutim, gospodine ministre, upravo ovo što sam vam rekla, za razliku, možda to kolege verovatno znaju, od drugih takvih stratišta u porobljenoj nacističkoj Evropi, gde su namenski pravljeni logori da bi se Jevreji pre svega ubijali, ovde se koristio prostor, kao što sam rekla, koji je sa najboljom namerom napravljen krajem 30-ih godina, da to bude jedno lepo mesto gde će ljudi da dolaze ne samo iz Srbije, nego iz celog sveta.

U tom smislu, ako mi već oživljavamo to, a znate neko ko dođe tamo zaista treba sa velikim pijetetom i sa najdubljim osećanjima da se pojavi, ne možemo onda sad tek tako da dođemo, a ovde nije rešen ovaj deo, razumete šta vam pričam, u tom smislu je i bila ta moja intervencija, jer sve to treba da se završi u najkraćem moguće vreme, a negde zbog tog zamešateljstva, kao što vi kažete, to može da bude sporno.

Drugo, to mislim da je bio, pošto nisam znala da ste vi bili član komisije, u raznim sazivima komisije isto važno pitanje, naravno, programski saveti, upravni odbor koji je ovde definisan kako će biti delegiran, će o tome da odlučuje. Ali, ipak da to ne ostane samo kao što je muzej genocida formiran, kao što je slučaj kragujevačkog mesta stradanja u Šumaricama gde se to samo obeležava pored muzeja koji imamo, inače, čitav taj kompleks je jedno mesto gde se najveći broj Kragujevčana kreće i lepim danima, i kada to nije. Ali, 21. oktobar je jedini dan kada se tamo takve stvari dešavaju u sećanje na žrtve. Ne može to i ovde da ostane tako. Mora da se zna i da postoji posebna dvorana, jel tako, ako treba uz ove objekte koji postoje, dakle, to je naša najbolja namera, gde će da se održavaju ta sećanja, gde će da se održavaju razne promocije, gde će da se dešavaju sva ta kulturna dešavanja koja su potrebna da bi ovo imalo pravu funkciju, a ne samo da ostane na papiru.
Jeste mogućnost za repliku, ali samo još nešto dodatno što bih želela da vam kažem u ime poslaničke grupe SRS po ovom amandmanu.

Gospodine ministre, mi smo dobili strategiju kulture koju je Vlada prihvatila na vaš predlog, čini mi se prošle nedelje. Sada je to pred poslanicima i vi ste rekli da će uskoro biti usvojena. Iskrena da budem, kako je to juče, čini mi se, distribuisano ovde narodnim poslanicima, ja nisam uspela celu strategiju da pogledam pažljivo. Ali, ono što će sigurno biti naš predlog je da se u strategiji svih budućih kulturnih manifestacija, jer je ovo resor koji to obuhvata, posebno poglavlje, ako ste vi to napravili do perioda 2029. godine, da to bude i do 2039. godine, ili već koje godine, za stradanje našeg naroda, naših boraca, žene i deca, dakle nejači u srpskom otadžbinskom ratu.

Mi ćemo da insistiramo da to bude zvanični naziv, kao što je to u Republici Srpskoj, jer nema drugog načina da odamo počast tim žrtvama poslednjeg stradanja našeg naroda i to na najsvirepiji način koji se desio u 20. veku, i to na istim mestima gde su ti isti ustaški koljači pobili porodicu gospođe Radete ili drugih porodica. Ima dosta ljudi koji su poreklom iz tih krajeva. To moramo da uradimo da bismo našu nacionalnu odgovornost pokazali i da bismo znali da se ne samo u istočnom srpskom Sarajevu obeležava dan egzodusa sarajevskih Srba, da znaju ovi izdajnici koji svakog dana sve to govore, pa i u ovom filmu o Vučiću što su pravili, da su Srbi zločinci, da smo mi okupirali Sarajevo i takve stvari, takve sve najgore moguće ustašojidne rečenice koje možete da čujete iz njihovih usta, već da znamo da ne samo Srbi u Republici Srpskoj i Srbi u istočnom Sarajevu obeležavaju taj dan kada je izvršen taj egzodus našeg naroda iz Sarajeva i sve ovo što je pominjala jutros i koleginica Sokolac i sva mesta stradanja, već da to bude posebno poglavlje i da se obavežemo institucionalno da ćemo to da radimo. Hvala.
Hvala.

Gospodine ministre mi smo hteli da uskladimo ovu odredbu u članu 10. sa Ustavom Republike Srbije, tačnije sa članom 23.

U redu je ovo što ste vi dali kao predlog, u nekom drugom smislu, ako bi to bilo u nekom časopisu ili ako bi se našlo kao primer na nekom mestu gde je to primereno da se napiše. Ali, kada se kaže. i naravno, vi ste rekli - s čvrstom verom da je dostojanstvo svakog čoveka neprikosnovena vrednost.

Već Ustav, član 23. kaže da je dostojanstvo svakog čoveka neprikosnoveno i da Ustav garantuje svakome slobodan razvoj ličnosti, sve do trenutka dok ne dolazi u koliziju sa ustavnim odredbama, a mi ovde u Srbiji, pa desilo se, evo u ovom Sazivu, da vas podsetim dame i gospodo narodni poslanici, imamo i takve poslanike koji su još uvek to iako bojkotuju rad, koji ne samo da nisu poštovali dostojanstvo Narodne skupštine i Ustav Republike Srbije, već su motornim testerama upadali u RTS. Ovde, onaj nesrećnik unosio je neki kamen, svačega je tu bilo, tako da ne možemo da kažemo i da svaki čovek ima svest o tome šta je neprikosnovenost dostojanstva ličnosti.

Ali, sa druge strane gospodine ministre, ovo je danas prilika, jer smo u ovom danas vremenu i eto govorimo o stradanju i srpskog naroda najstradalnijeg na Balkanu u 20. veku, a zatim i jevrejskog i romskog, a da se ne osvrnemo na sva dešavanja i na borbu našeg naroda i zato ću da iskoristim tu reč dostojanstvo, dostojanstvo našeg naroda u srpskoj Crnoj Gori. Zaista je za sve nas njihovo dostojanstvo, molebani i litije koje se svakodnevno organizuju širom gradova Crne Gore, znak da nikad i niko neće moći kod pravoslavnog srpskog naroda da naruši bilo kojim potezom to dostojanstvo.

Oni su nas bombardovali 1999. godine 78 dana, ovi zlikovci iz NATO-a besomučno. U Republici Srpskoj Krajini ustaše su pobili 1941. godine, a zatim i u pogromima posle 90-e godine toliko Srba. Naš narod je morao da napusti svoja vekovna ognjišta, ali ova svest o tome da je svaka srpska svetinja neprikosnovena za svakog Srbina i sve ovo što danas narod u srpskoj Crnoj Gori čini je, zapravo zalog za budućnost. Zbog čega to kažem? Zbog toga što izdajnici i bezbožnici i u liku Mila Đukanovića i svih tih satrapa oko njega su uradili na nešto što ne mogu da unište.

Oni su udarili na srpsku svetinju, gde se čuva ruka Svetog Jovana Krstitelja, i čestica časnog krsta, na Ostrog, na manastir Morača i na sve te svetinje na koje čak nisu ni komunisti koji su bili toliko ideološki zadojeni udarili posle 1945. godine.

Oni jesu otimali zadužbine i imanja, imovinu, zemlju, ali crkve i manastire. I znate, mi ovde u Narodnoj skupštini, mi srpski radikali smo reagovali, prvog dana smo tražili da država, samim tim i predsednik republike u svakom trenutku energično reaguju i da traže od UN, od svih međunarodnih institucija koje treba da poštuju ljudsko pravo i dostojanstvo, a to je dostojanstvo i slobodu naše vere i zaštitu naših svetinja u Crnoj Gori, da se neprekidno oglašavamo i da svaka ovakva prilika bude i prilika za to.

Mi sa svoje strane zaista činimo sve da rasvetlimo sve tragične događaje koji su se sa našim narodom desili i događaje koji se nama imputiraju kao nešto što smo uradili, a nismo. Dokazali smo da u Srebrenici nije bilo genocida i zato i danas koristim priliku, evo i u ovom obraćanju da pozovem sve građane Kruševca da danas u 18.00 časova dođu na promociju knjige dr Vojislava Šešelja „U Srebrenici nije bilo genocida“ u Beloj sali, to Kruševljani znaju. I tako, da uz gostovanje naših čelnika i svih onih koji se budu obraćali zaista imaju priliku da se upoznaju sa stvarnim dešavanjima na tom prostoru i samim tim i ta naša okupljanja i poziv da dođu na promociju te knjige, zapravo je i podrška borbi našeg narodna u srpskoj Crnoj Gori. A mi verujemo da će dostojanstven srpski narod koji se podigao, koji neće dati antisrpskom režimu Mila Đukanovića da ga ugrozi i dalje nastaviti da se bori, a mi ćemo sa svoje strane učiniti sve da mu u tome pomognemo.