Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Nataša (Spasoja) Jovanović

Nataša (Spasoja) Jovanović

Srpska radikalna stranka

Govori

Smatrali smo, gospođo Rakić, da je ovde napravljen očigledno propust, ne kod vas, nego u osnovnom predlogu zakona. U ovom stavu 5. se ne pominju objekti koji nisu dobili upotrebnu dozvolu, a ima ih mnogo.

Geodetski elaborati i radovi moraju da se i po Zakonu o planiranju i izgradnji prilože i za takve objekte. To je osnov prilikom određivanja bilo koje parcele, bilo kog početka radova, jer da toga nema, nastale bi mnogobrojne štete i, na kraju krajeva, ne samo za objekat, koji bi zbog raznih okolnosti mogao, ne daj Bože, da se uruši, ako toga nema, već i zbog činjenice da time ugrožava i objekat koji se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini.

Ja sam se i konsultovala i sa inženjerima geodezije i oni su saglasni sa ovim stavom da i onaj objekat koji još uvek nije dobio upotrebnu dozvolu, a neki možda nikada to i ne dobiju ako ne ispune sve zakonom propisane uslove, taj geodetski elaborat mora da ima zato što na to utiču mnogobrojni faktori.

Ako ste, recimo, a svuda se dešava u urbanim sredinama, tako je i u mom rodnom Kragujevcu, da se stare, ili ne toliko ni stare kuće, ali pod raznim pritiscima tih mafijaša investitora, nisu svi naravno takvi, ali pojedini zaista jesu. Imate i slučajeve, nažalost, i sa tragičnim ishodom pojedinaca koji ne žele na takav način da predaju svoju imovinu, jer ako se neko složi, njih dvoje, a taj treći ne, pod pritiskom to mora da uradi, on jednostavno kaže – ja neću.

Vi sad imate situaciju da imate neku prizemnu porodičnu kuću koja je rađena nekih možda šezdesetih, sedamdesetih godina, a pored dve zgrade sa najvišim koeficijentom spratnosti. Šta može da ugrozi tu kuću, dok te zgrade ne dobiju svoju upotrebnu dozvolu? Ako nisu valjano ispitani svi oni faktori koji bi eventualno mogli da ugroze tu stambenu jedinicu.

Građani to moraju da znaju, a pretpostavljam da vi znate, kao što postoji katastar nepokretnosti, tako u katastru mora da bude zabeleženo na svakoj parceli pored topografskih karata, svih snimaka koji postoje i elaborati za vodove, za eventualno podzemne vode, jer zaista je bilo takvih slučajeva da se odjednom, to je u naselju Bresnica bilo najizraženije u gradu Kragujevcu, zbog toga što nije bilo, nekada se i neplanski na kraju krajeva i gradilo. Ceo obod grada je naseljavan tako da su ljudi tek kasnije ulazili u taj proces legalizacije, a legalizacija ne da nije završena, nego je pitanje i pod kojim uslovima i kako će to ljudi da sprovedu. I onda odjednom podigne se sve to, napukne zid kuće, dođe do tog naprsnuća i kuća se urušava.

Nekada je i kolega Kovačević bio srpski radikal, pa smo zajedno obilazili takva naselja i takve kuće, ali verujte da to postoji. Evo, i on ima lično iskustva i što se tiče i te gradnje i tih stvari.

Tako da, mora da se obaveže svako onaj ko krene u izgradnju, da se zna da do momenta dok on ne ispuni sve zakonske uslove, celokupni elaborat, možda i ovde ima inženjera geodezije, on mora da poseduje i tu onda nema greške.

Znate šta, mi smo došli u situaciju da će, evo, ja sam više puta pominjala, da ne bude stalno reklama, i kroz selo odakle je moj otac, to je selo Katrga, koje se naslanja uz Mrčajevce, odmah uz varošicu Mrčajevce, pošto su Mrčajevci, i sami znate, varošica na onom putu koji je sada Ibarska magistrala, a mi smo dole uz samu reku, da se otpočne sa izgradnjom ovog Moravskog koridora.

Kada su u pitanju saobraćajnice, put, tuneli, mostovi, takođe mora da postoji geodetski elaborat, a tu ne da je to pitanje rizično, nego mi smo upravo to pominjali, da će to i da poveća na kraju i onih 800 miliona koje je Zorana 300 miliona evra više platila „Behtelu“, budite sigurni zbog činjenice da je baš u tom i u susednom selu Obrva reka Morava, zbog ove šljunak mafije, a i raznih drugih okolnosti, pre svega prirodnog faktora, promenila svoj tok. Erozija rečnog korita je takva da i put kad se pravi, dok ne dobije upotrebnu dozvolu, on mora da ima elaborat.

U tom smislu je bio ovaj naš predlog zakona, jer mi ne vidimo kako drugačije jednom, zapravo za neki period od ko zna koliko narednih godina da se ova oblast uredi.

Završiću sa nečim što možda vi ne znate. Vi se niste puno, vi lično, busali da branite ovog direktora katastra Draškovića, ali je dobro poznata činjenica da je čovek milionskim iznosima, a kažu da to čak seže do milion evra, platio snimanje pojedinih parcela i oblasti na području Republike Srbije, a to ne da nije upotrebljivo, nego su to snimci, kako stručnjaci kažu, koji nisu mogli da se iskoriste u svrhu za šta su naručeni.

To treba da se proveri i naročito zbog činjenice da je on postavljen na to mesto na način koji je bio više nego pritisak određenih, da ih ne pominjem ovde jer su marginalni, političkih faktora. Ne može takav čovek da vodi katastar Srbije.

Zar nije u najmanju ruku sumnjivo da prođe određeni period a on smeni načelnika u toj opštini? Evo, ja se čudom čudim, mislim da je poslednji takav slučaj bio u Čajetini, pre toga je bio u Kragujevcu, došao je neki iz Jagodine, pa je posle promenjen tu, pa je u Kragujevcu smenjen bivši direktor katastra. Potpuno nesređena situacija.

Vi ste rekli, koleginice Rakić, da će mnogo lakše da bude svim građanima i fizičkim i pravnim licima to što će 15 dana da stoji njihovo rešenje u pošti, jer neće morati da idu tamo. Pa, jel vi mislite da su oni bili toliko opterećeni time što objašnjavaju gde je rešenje? Oni vas lažu ako vam to kažu. Ne, nego zbog činjenice da nisu radili svoj posao.

Kasnije ću imati još prilike po drugom amandmanu, ali samo da vam kažem da u pojedinim gradovima, a ko zna koliko je takvih gradova, evo konkretno znam za grad Kragujevac, imovina koja je rešenjem o eksproprijaciji od nekih pojedinaca uzeta kada su rađene određene saobraćajnice u gradu, davnih šezdesetih, sedamdesetih godina, vi se tada niste verovatno ni rodili, ili već kasnih sedamdesetih, ako jeste, nisu upisane te jedinice, te parcele, kao imovina, već se i dalje vode na te ljude koji više, nažalost, nisu živi, a njihovi potomci pojma nemaju da se određene parcele vode na njih.

Dakle verujete da je to tako i da ljudi danas koji ulaze u određene svoje poslove moraju sami da dođu i da rade posao katastra. To normalno nije. To je za smenu, pa on, posle svega ovoga što smo izneli o njemu, da je normalan i da ima morala podneo bi ostavku, ali neće jer to su ti Draškovići. Ne vređam sve koji se tako prezivaju, nego taj klan te porodice.
Ne razumem što vi aplaudirate sa tog mesta, gospodine Marinkoviću, vi ste ipak predsedavajući.

(Predsedavajući: Imam i ja neka prava, valjda?)

Ne, vi imate, ali stvarno je malo i degutantno. Kada dođe neka međunarodna delegacija ili tako, to je u redu.

Sad, što se tiče ovoga, stvarno neću da kažem da je to količina neznanja, ali koleginice Rakić vi ste dovoljno dugo u parlamentu da ste upoznati, a mogli ste da pitate gospodina Martinovića, sa našim principijelnim stavom kada je u pitanju brisanje nekog člana zakona.

Vi se verovatno povodite za onim što je nedavno bio predmet razmatranja u Narodnoj skupštini, a to je leks specijalis, poseban zakon za određene infrastrukturne objekte i mi smo rekli da Zakonom o eksproprijaciji mora da se uredi ta oblast, bilo da je to metro, da li je železnica, da li je bilo koja trasa. Jedan zakon, kao što je u svakoj normalnoj državi, treba da važi za sve.

Mislim da ovde niste razumeli, jer izgleda da su slične linije. U praksi se dešava, to je bila naša intencija, da neko dobije građevinsku dozvolu, a da uopšte ne izgradi taj objekat, a prilikom dobijanja građevinske dozvole i parcelisanja on mora… Vi rekoste – dolazim iz te katastarske opštine, pa ste se šalili ovde, samo niste rekli odakle ste. Ja dolazim iz Kragujevca, ali u toj katastarskoj opštini ima, sad da ne kažem Kragujevac dva, ali mislim da je tako, zgrade koje su počele da se grade pre 20 i više godina i dan danas one nisu izgrađene. Samo smo to hteli da dopunimo, a vi kažete – napisano je tako. Nije, a neko je sa druge strane napravio zgradu, a nema upotrebnu dozvolu. Uopšte nije bio problem i da se ovaj amandman prihvati. Ne znam ko vas je savetovao, verovatno ovi iz ministarstva, da ga ne prihvatite, ali dobro, to je njihova stvar.

Sada dolazimo do toga zašto je i dalje tako neuređeno stanje u katastru. Vi ste prošlog puta rekli i neke vaše kolege – jao, pa nema dovoljno ljudi. Isto tako kažete za inspekcijski nadzor i u ministarstvu, čiji sad zakon predlažete, a i u drugim ministarstvima. Izvolite, gospodo, zaposlite ljude. Toliko imamo inženjera geodezije, građevine, ljudi koji su spremni da rade taj posao na terenu, pa će oni da otklone sve te nedostatke.

Da li je normalno da neko… Evo, ja ću vam navesti primer opštine Zemun kada smo mi došli na vlast 1996. godine. Od 1996. godine, gospođa Radeta, možda njoj, skromna je, nije prijatno da se time hvali, je bila načelnik Uprave za imovinu opštine Zemun. Popisana je svaka parcela, svaki pašnjak, svaka utrina i ne samo to, gospođo Rakić, već su na tim mestima nikla velelepna naselja – Altina, Busije, Plavi Horizonti itd. To su bili tako dobro urađeni poslovi, što vaše ministarstvo, na čelu sa Zoranom, može samo da sanja. Ona je neznalica i oko sebe je očigledno, osim gospođe Damnjanović, koja je prošla više ministarstava, okupila neznalice, a bogami i kriminalce, jer Poledica tek ima da polaže račune.
Problem u praksi je i kada je u pitanju tzv. e-uprava ili e-šalter, zakazivanje kod nadležnih službi katastra u gradovima i zato što je nepravedno, a to je i primedba Advokatske komore Srbije data prednost javnim beležnicima, odnosno notarima protiv čijeg postojanja je takođe SRS, kao što smo preko sto hiljada potpisa građana tražili da se na dnevni red stavi i naš Predlog zakona da se ukinu ovi mafijaši, javni izvršitelji.

Dakle, ako neko sam hoće da zakaže termin, mnogo mu je to teže, naročito zbog toga što su svi ovi notari koji ubiraju ogroman profit, jer su preuzeli nadležnost overe ugovora što su ranije radili osnovni sudovi, nemoguće je da građanin bude u istom položaju.

Drugo, vi stalno vršiti ne samo iz ovog, gospođo Rakić, resora, iz drugih oblasti izmene zakona ili donosite zakon pa ćete u roku od šest ili deset meseci da usklađujete podzakonska akta. Tako ste jednom izmenom ovog zakona, advokatima spravom dodelili status službenog lica. Ali, ste dali rok da se najkasnije do novembra, čini mi se ove godine, sa njima mogu napraviti ugovori da oni to dobiju. Negde se vrši namerno opstrukcija da oni nemaju takav ugovor i da nemaju pristup. Time se otežava, evo, imate ovde i advokate po sali, i ne mogu uopšte da završe neki spor koji je veoma bitan za stranku, zato što dokument koji im je potreban za njih nije dostupan.

Šta to sad znači, u toj nekoj parnici advokat mora da pribegava i nekom vidu lukavstva, pa umesto pet, da navede nekih deset svedoka, samo da bi odugovlačio dok ne dođe papir iz katastra. Što se tiče ove e-pošte i što se tiče uopšte dostave. Naravno da Pošta Srbije i mi smo zaista kao odgovorni ljudi uzimajući u obzir istorijat pošte i rad, govorili o tome kada je bio Zakon o poštanskim uslugama. Ali, verujte, da je tim ljudima koji rade odgovorno posao nekada nepristupačan teren u pojedinim krajevima, nije do poštara nego zbog te konfiguracije i toga gde oni žive, ti ljudi, pojedinci.

Gledali ste one slučajeve tamo u brdima iznad Kuršumlijske banje, pa evo, sada imamo i novi slučaj dece u nekim sjeničkim selima, četiri sata idu do škole i nazad. Dakle, sve su to problemi i oni imaju neku svoju imovinu i oni imaju svoje probleme i ne možemo onda ni njih tako striktno ni zakonom da obavežemo.

Moramo u tim mestima gde, em je nepostojanje službe, u nekom drugom je čak, nemaju sada, ko zna koliko je sudova ukinuto, mi ćemo vratiti kada budemo u prilici i tu mrežu sudova. Dakle, nemoguće je da vi sada očekujete da isto bude nekome, vi kažete da ste tamo u Grockoj, ja u Kragujevcu ili u nekoj ruralnoj sredini, izašao je Milija u nekom tamo staroplaninskom selu. Znate, sve to mora da se uzme u obzir, a pogotovo što nisu ni svi advokati u istom položaju. Advokat koji radi u Pirotu ili u Beloj Palanci, istu obavezu ima prema stranci, kao advokat u centru Beograda ili u Užicu, a njemu je mnogo teže da do neke službe dođe nego onome ko živi u centru Beograda da nogom kroči i eto tu je ispred službe katastra.

Sve to mora da se ima u vidu kada se donose ovakvi zakoni, a naročito to da oni koji treba da olakšaju posao običnim građanima ne mogu da se dovode u neravnopravan položaj u odnosu na nekog zaposlenog u katastru. U ovom slučaju, mislim da advokate, valjda je i kolega Jovanović svestan toga iz svoje prakse da je to problem.
Možete kolegi da date reč po Poslovniku?
Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je Njegova Ekselencija ambasador Rusije u Srbije, gospodin Aleksandar Bocan Harčenko najavio na svom tviter nalogu da će 25. oktobra Srbija da pristupi sporazumu o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, podigli su se svi „dušebrižnici“, a to su oni koji ne žele dobro Srbiji i njenom, pre svega političkom i ekonomskom napretku, iz EU, koji su rekli da je to apsolutno neprihvatljivo.

U tom trenutku je, odnosno par dana pre toga je imenovan i novi komesar EU, novi birokrata, a koji je namerno i tendenciozno podsetio vas, gospodine ministre, Aleksandra Vučića, Anu Brnabić i sve članove Vlade da je to nemoguće i da je jasna politika EU da bi eventualnim pristupanjem Srbije, što smo mi uvereni da neće da se desi, toj propasti od integracija evropskih država, da bi Srbija morala da napusti ovakav jedan ekonomski savez.

Da ne bismo pojednostavili celokupnu priču, kao što je to malo pre hteo da predstavi jedan kolega iz SNS, ja ću govoriti da se o ovom pitanju i ulozi Srbije i odnosu prema, sa jedne strane, EU, a sa druge strane Evroazijskoj integraciji, u vojno-političkom, evo sada i ovaj sporazum o ekonomskom smislu, da se time bave kako prozapadni, tako, pre svega naši prijatelji, ozbiljni ljudi, ruski analitičari, kao i iz Narodne Republike Kine, koji u kontekstu sveukupnog dešavanja, odnosa NATO prema Srbiji, stezanje obruča oko Srbije, pritisaka u vezi naše južne pokrajine. Ovu inicijativu i ovaj sporazum vide kao plan za budućnost Srbije.

Zašto je to tako? Dok sa jedne strane, pretpostavljam da je to u Vučićevom glavi i vas koji sada hrlite u zagrljaj EU koja nas sve više ucenjuje, postoji taj plan b), za Evroazijsku uniju, ako propadne ovaj proces evrointegracija, realnost je takva da ovi integracioni procesi, dakle ne samo ekonomski, već vojni, politički i svi drugi, sa zemljama Evroazijske unije su i prirodniji i korisni Srbiji sa više aspekata.

Zbog toga što ove zemlje su izuzetno prijateljske one nikada i ni pod kojim uslovima neće priznati nezavisnost takozvanog Kosova, zemlje koje nam, pre svega Ruska Federacija pomažu svuda i na svakom mestu. postavlja se pitanje, to je ono što poslanici Srpske napredne stranke stalno ovde potenciraju i ovi ekonomski analitičari koji su kao vi zaljubljenici u politiku EU, da je spoljno-trgovinska razmena tek nešto oko 7,5% do 8%, ali treba da se zapitamo zbog čega je to tako? Govorio je jedan drugi kolega, da, potrebno je da imamo robu, koja bi se izvezla na to veliko tržište.

Onda se postavlja pitanje ko to, gospodine Mali, koči da mi imamo takvu proizvodnju? Zašto poljoprivreda i Stočni fond u Srbiji su gotovo na izdisaju? Zašto malinari moraju stalno da vas mole i da prete spaljivanjem svojih malinjaka i ne znam šta će da urade pred svaku sezonu? Zašto ljudi koji se bave ozbiljno proizvodnjom i preradom voća, povrća i mesa ne mogu da imaju od države pomoć kako bi to bilo što veće i uspešnije?

Napraviću malu digresiju. Skoro smo imali Zakon o tom nematerijalnom kulturnom blagu Srbije, i sada kada pođete od toga da u zemlje Evroazijske unije možemo da izvezemo sve što proizvedemo, sve što je njima potrebno i što bi bio višak sa našeg tržišta, a vi i vaši prethodnici ste uništili našu poljoprivredu i prehrambenu industriju tako što ste dozvolili da se uveze ogromna količina, uglavnom preskupe i nekvalitetne robe iz zemalja Evropske unije, zašto srpskom seljaku, zašto onima koji imaju ozbiljne proizvodnje i fabrike niko ne pomaže da oni budu još uspešniji, da zaposle 100, 200, 300 radnika više, te male fabrike kako bi izvezli svoju robu i kako bi ta razmena bila veća?

Jer, ova lista koja je usvojena ovim sporazumom i te kako daje mogućnost da mi to uradimo, a za razliku zemalja EU koje su izuzetno neprijateljske prema nama, iz zemalja Evroazijske unije potražnja za srpskim proizvodima je sve veća i veća, ali ih nema. Zašto ih nema? Zato što, opet se vraćamo na to, i gospođa Tomić, i gospodine Mali, da ne dajete uopšte dovoljno sredstava i podsticaja domaćoj privredi.

To se jasno vidi i iz punjenja budžeta. To se jasno vidi u strukturi BDP ove zemlje. Vi dajete subvencije za fabrike iz EU, koje ovde dolaze tražeći, uglavnom, jeftinu radnu snagu koju malo plaćaju, minimalcem ili tek nešto preko toga, fabrike koje će neizvesno ostati ili neće ostati ovde, a prenebregavate sve mogućnosti koje upravo Evroazijska unija daje ne samo u kontekstu Srbije prema Evroazijskoj uniji, već i namere Narodne Republike Kine da iskoristi i tu sponu u procesu inicijative „Jedan pojas-jedan put“, kako oni kažu, od Baltika do Jadrana.

Znači, vi svojom politikom, direktno, Vlada Republike Srbije rušite srpsku privredu, a da bi srpska privreda od ovoga imala koristi, morala bi da ima podsticaje od države i država da napravi jasnu strategiju.

Šta ćete vi da uradite, gospodo, odnosno oni koji budu vas nasledili u ovim skupštinskim klupama, kada se dobije odgovor da od pristupanja EU nema ničega ili da ultimativno priznamo tzv. nezavisnost Kosova, da se učine drugi ustupci, a malopre se povela priča o tome, o zaštiti Srba i naše SPC. Pa, upravo neprijatelji srpskog naroda iz EU, iz NATO upravljaju glavom, inače, izdajnika Mila Đukanovića. Valjda vam je to jasno?

Milo Đukanović osporava državi Srbiji da se meša u ono što se dešava u Crnoj Gori. Zamislite, osam vekova samostalnosti SPC, naših najvećih svetinja, a ti prijatelji, koje vi nazivate svojim prijateljima, su njegovi mentori, oni koji ne žele dobro Srbiji i oni koji će dići ruke od svega.

Pošto nemam više vremena, ono što je jasno jeste da ne možete, naravno zbog političke profitabilnosti, to će biti i vaša politika vidi se i u kampanji za sledeće izbore, da sedite na dve stolice. Ta titoistička ekvidistanca prema jednom ili drugom bloku je nešto čime vi možda zamagljujete onima koji su vam „prijatelji sa zapada“ oči, ali znajte da Rusija i zemlje koje su u ovom sazivu i pre svega i prijatelji iz Narodne Republike Kine, iz svih dobronamernih i velikih sila u svetu prate šta se dešava u našoj zemlji i budite sigurni da nas oni nikada neće ostaviti na cedilu.

Završiću svoj govor, naravno, uz veliku zahvalnost i predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu i svim drugim zemljama članicama ovog saveza što su prepoznali potencijal i, pre svega, korist od ovakvog sporazuma sa Republikom Srbijom.
Evo, možda to ne bih ni pomenula, ali stvarno prošlog leta sam prošla uzduž i popreko Pešter i videla sam jedno stado ovaca, mislim a potpisali smo ugovor sa Turskom, to je tačno, za 8.000 tona godišnje za izvoz govedine i ovčjeg mesa, a izvezli smo samo 400 i vi ste rekli, teško je da se to oporavi.

Ali zašto kada je toliko vremena prošlo? Mi smo kao poslanici dali predlog za izmenu i dopunu zakona. Sada bi nam rekla Katarina Rakić, nema vas 126, pa ne može, da se još veće subvencije daju po grlu stoke, da se još više novca da, jer ima novca u budžetu za subvenciju proizvodnje i voća i povrća i bilja.

Mi smo do sada trebali kao država da imamo Zakon o organskoj proizvodnji. Nismo ga dobili. Trebali smo da sagledamo, a to vi da uradite, jer to je vaš resurs gospodine ministre, odnosno naše zemlje, koliko je zaparloženo i neobrađeno hiljada hektara u Srbiji? Koja je vrednost koja bi mogla da se dostigne sa određenim sadnim materijalom, da li je to povrće, da li je voće, da li nešto drugo i time podižete celokupnu vrednost i time dobijate i veći bruto društveni proizvod. To da su oni počeli da proizvode određene vrste voća je tačno, ali da im treba mnogo i to je tek tačnije.

Jedan od najvećih izvoznika prema Rusiji, unazad 15 godina, je slučajno predsednik opštinskog odbora SRS u Topoli. Ne da je potražnja za srpskim jabukama velika, ona je ogromna, ali podsticaja je malo i naravno oni koji se bave prevarom. Ko je to njima dozvolio? Rasim Ljajić. Pa, ko je na čelu tog ministarstva? Ko nije sprečio da se takve stvari dešavaju? Nemojte onda da vršimo zamenu teza.

I još nešto, kada je u pitanju domaća privreda i to što oni mogu da uzimaju subvencije, ali ne uzimaju. Pa znate, oni kada vide da vi obezbeđujete celokupnu infrastrukturu, pa onda iz subvencije za svako radno mesto ovim fabrikama iz EU i siguran plasman njihovih proizvoda, naravno da će ostati demoralisani, jer oni ne mogu sami to da urade bez pomoći države. Verujte, ne.

Imali smo Odbor za spoljne poslove kada smo ispraćali Miroslava Lazanskog, pričali smo o tome na veliko rusko tržište, mnoge kompanije iz Srbije ne mogu da izađu, jer nemaju pomoć od države. Privredna komora Srbije sa onim nesrećnim Čadežom, ljudi koji to treba da rade, ma dajte, to je stvarno smešno.

Postoje fabrike u Srbiji koje još uvek traže svog kupca sa važnim resursima poput fabrika vode, a one ne mogu da se prodaju, kao i neki drugi poljoprivredni kombinati, jer država ne uzima ulogu u svemu tome, već prihvatate od „Leonija“ preko reda svih ovih i onda naravno da nema mesta za domaću privredu.
Gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, Staro Sajmište je mesto nezapamćenog stradanja, patnje i tragedije koja se desila pod nacističkom Nemačkom i ustaškom Hrvatskom vlašću i današnja inicijativa, odnosno ovaj zakonski predlog je došao sa, rekao bih, gospodine ministre, zakašnjenjem od više od 60 godina, složićete se.

Mnogo je, za nas koji smo dugo u politici i koji pratimo razne komisije, ideje, sučeljavanja mišljenja, mnogo je bilo polemike u javnosti, da li treba i kako da se osniva, pod kojim nazivom ovaj Memorijalni centar. Srpska radikalna stranka svakako ovo podržava, ali i zbog činjenica i zbog raznih drugih stavova koji su provejavali kroz istoriju i kroz ovu Narodnu skupštinu, gde su nekada sedeli neki delegati, a tek posle od devedesete godine voljom naroda izabrani ljudi, jednostavno i potomci žrtava tog neverovatnog stradanja i mučenja Jevreja, Roma i Srba na Starom Sajmištu, moraju da znaju, mada mnogi od njih to i znaju, bar oni stariji, da nije bilo bolje, gospodine ministre, da se tako nešto uradi, zato što to u političkim strukturama nije odgovaralo. Tu moramo sasvim jasno to da kažemo.

E sad, i ovde postoji jedna pozadina. Naime, ova Vlada je u procesu evropskih integracija protiv kojih se bori SRS. Mi smatramo da nama nije mesto u EU, ali mi smo postali deo jedne internacionalne organizacije koja je osnovana sa ciljem sećanja na žrtve Holokausta. Sve je to u redu da nije licemerno od strane onih koji su se takođe pridružili tome.

Sećate se kada je Plenković otišao, a to zna gospodin Marinković, da oda počast jevrejskim žrtvama i upisao se u spomen knjigu, ali znate, ustaška Hrvatska vlast nikada nije pokazala obzira, niti će, prema žrtvama i genocidu koji su izvršili nad srpskim narodom. Evo, govorila je i koleginica Vukojičić, i podaci su jasni o tome, odakle su sve Srbi dovlačeni, kada tako moram da kažem, iz Like, Korduna i raznih krajeva gde je srpski živalj da bi bili zajedno sa Jevrejima i Romima na najstrašniji način mučeni i pogubljeni.

Još nešto, neke metode mučenja ovih stradalnika kroz „Staro Sajmište“ je pored tolikog broja žrtava koje ste vi ovde naveli, prošlo mnogo ljudi, oni su nad nekima i na drugim mestima vršili egzekucije, ti metodi i pojedini su od strane onih koji nisu želeli da vode decenijama brigu o ovome primenjivani i na Golom otoku. Znači, način na koji će da ih maltretiraju od jutra do mraka, da ih izgladnjuju, i da sve čine, a na kraju da ih najmučnije pogube.

Iako ste malo pre rekli, kolega Marinković da to nije tema, da se ipak osvrnemo, jer mi podržavamo ovaj predlog i na sadašnji istorijski kontekst i na ono što nas kao ljude ovog doba sada boli, a što su neposredna dešavanja ili kako da kažemo, pošto je to za istoriju, eto kratak period, unazad 20 godina.

Srbija mora, gospodina ministre, da ima tačnu odrednicu za ono što se desilo našem narodu, hrabrim dobrovoljcima da odamo počast i SRS i svim drugima i regularnoj Vojsci Republike Srpske i borcima Republike Srpske Krajine i da se zna, kao što je to u Republici Srpskoj, da se zvanično kaže da je to srpski otadžbinski rat. Mi narodne poslanike iz raznih stranaka čujemo da nekako paušalno o tome govore. To je bio srpski otadžbinski rat gde smo podneli mnogo žrtava, mi smo najstradalniji narod na Balkanu i dokazali smo uprkos svemu što je pokušano da nam se stavi na teret i hapšenjem našeg vojnog i političkog vrha, odvođenjem u anti-srpski Haški kazamat, da smo mi branili svoju imovinu, da smo branili svoje ognjište i da se u Srebrenici nije dogodio nikakav genocid.

Sve te žrtve koje je podneo srpski narod nisu na pravi način poštovane ni dan danas u državi Srbiji. Vi kažete, jeste, ali to nije sve dovoljno. Mi moramo zbog budućih generacija neprestano o tome da govorimo.

Postoje borci i heroji srpskog otadžbinskog rata koji i dan danas nemaju svoje ulice ni u mom rodnom Kragujevcu, ni u Beogradu i Novom Sadu i u drugim gradovima.

O njihovim žrtvama i o njihovom herojstvu, ja ću samo neke od njih da pomenem a to su poručnik Veljko Milinković, Radenko Galinac, poručnik Boško Perić, koji je bio pravi heroj „Posavine“.

Radio-televizija Srbije nikada nije rekla ni jednu jedinu reč, o njima nije snimana nikada ni jedna emisija, a mi živimo u zemlji u kojoj se i dan danas kroz pretplatu i kroz direktno davanje iz budžeta finansira njihov program. Kako će onda buduće generacije, jer vi ste nazvali s pravom da je ovo ustanova kultura koja i treba da ima takav značaj, istorijski, naučni i svaki drugi.

Mi smo amandmanima reagovali tamo gde smo smatrali da još dodatno trebaju ti termini i te odrednice u zakonu da se dopune, ali ako nema takvog jedinstva i ako mi, trenutno su te klupe prazne, imamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije poslanike i one koji sada idu na bojkot, sutra će ili neki drugi put da kažu – sada hoćemo na izbori, ali oni se u javnosti pojavljuju sa svim izdajnicima srpskog naroda su u saglasju u emisijama gde gostuju, sa onim poremećenim ženama u crnom, sa Natašom Kandić, sa svim tim izdajnicima oni se odlično slažu, a vi onda pričate o nekim, na današnji dan, trivijalnim stvarima, pominjete nekakve gluposti koje ničim nisu vezane za SRS, malopre kada ste odgovarali i kolegi Šaroviću.

Mi smo stranka koja zna da je srpski narod kroz vekove uspevao uvek i posle toliko stradanja da se podigne iz pepela.

Zar je bilo potrebno da prođe i da dođe stogodišnjica obeležavanja velikog rata, da se tek onda krene sa popisivanjem žrtava? Pitanje, gospodine ministre, za vas i za vaše saradnike, pre svega, za Vladu Republike Srbije na koji način će i da li u dovoljnoj meri da se finansira ovaj Memorijalni centar?

Vi znate da je Muzej genocida koji je osnovan, ja mislim pre dvadeset i koliko godina, i dan danas sa skromnim sredstvima, piše u zakonu, ali to treba da bude zaista nešto što neće da zavisi ni od kakvim međunarodnih projekata, od ove asocijacije koju sam malopre pomenula, jer da bismo budućim generacijama ostavili ono što je prava istorija, komunisti su iskrivljeno istoriju decenijama predstavljali narodu.

Oni koji su pre vas hteli da osnuju ovaj centar su takođe imali neke svoje istorijske kontekste, vi koji ste iz SNS ste ugurali Boška Obradovića kao Skotovog poslanika ovde, pa ste tek onda, pošto smo mi podigli glas protiv takvog Ljotićevca i aktivirali to kakva je uloga bila Dimitrija Ljotića u istoriji ovog naroda, tek onda ste počeli da govorite Ljotićevac, ovakav, onakav.

Znači, nemojte da budući poslanici vaše stranke, kako god želite, ali na kraju krajeva mi imamo ono što je naš čvrsti stav, govore ili vi dok ste još uvek ovde u ovom sazivu, da nama bilo šta prebacujete.

Kao stranka koja postoji već 30 godina u ovom višestranačju, jedini smo uvek bili odgovorni prema svim žrtvama koje se desilo ovde u našoj zemlji, ali pre svega morate da poštujete veliku žrtvu koju je podneo srpski narod, pa tek onda da shvatite koliko je teško i da se saosećate i sa svima drugima koji su stradali i pod nacističkom Nemačkom i ustaškom hrvatskom državom, ali da ne budete licemerni i da se ne dodvoravate onima koji nam ne žele dobro.

Nikakvi mali „Šengeni“, zapadni Balkani i ništa slično neće izbrisati tolike žrtve koje smo podneli kroz više od 50 godina.

Hvala.
To je ključni aspekt. Ako će ovaj Memorijalni centar kao što je navedeno ovde, a mi smo čak i dopunili, da ima i kao ustanova kulture kompletnu funkciju koja je povezana i sa obrazovno-vaspitnom i naučno-istraživačkom delatnošću, ona ne može da zavisi od volje nekog pojedinca budućeg i da sada mi razmišljamo, kao što smo morali dok nije, ali tu je napravljen pomak, ali to nije dovoljno, kao kada je donet Zakon o finansiranju i Matice srpske i drugih kulturnih institucija od najvišeg značaja.

Ja sam samo napravila tu malu digresiju, jer kada je Muzej genocida formiran, bila su grandiozna obećanja. Ja se samo vraćam na to, a došli smo do toga da je tek, ja mislim dvoje ili troje zaposlenih, ispravite me ako grešim, sa veoma nekim malim uslovima za rad.

Ja nisam zadovoljna ni radom Muzeja žrtava „21.oktobar“ u Kragujevcu, jer i to bi moglo da se podigne na mnogo viši nivo, zato što nije samo „21. oktobar“ dan kada treba da obeležavamo sećanje na te žrtve i da to nekome bude u tom trenutku politički korisno. To ne može više da bude floskula, i zbog toga sam i pominjala ove heroje novog doba.

Na kraju krajeva, da mi rasvetlimo pojedine aspekte iz istorije, a naročito velike uloge četnika đenerala Draže Mihajlovića, mi smo, gospodine ministre, postavili spomenik Veselinu Misitu, u Loznici još od davnih dana i svake godine mi obeležavamo dan kada je Loznica oslobođena, to je bio prvi pod komandom četničkog vojvode, odnosno pukovnika Veselina Misite, jer to je bio prvi oslobođeni grad u nacistički porobljenoj Evropi.
Gospodine Marinkoviću, vi niste začetnik ove prakse koja zaista nema nikakve veze sa poštovanjem demokratskih prava poslaničkih grupa i narodnih poslanika, jer da bi javnost znala i da podsetim narodne poslanike, ovlašćeni predstavnik i predstavnik predlagača akta ima praktično neograničeno vreme i da se javi onda kada zatraži reč, ali to ne znači da se to odnosi na izlaganje u ovom slučaju gospođe Tomić kada je u pitanju proces replika.

Vi, kao predsedavajući, koji do sada ste uvek poštovali ono što je replika i što je javljanje i krugove replika koji mogu da traju do određenog trenutka kada već više to nije, dok se jednostavno ne iscrpi taj krug replika. Sada imamo situaciju da gospođa Tomić odgovara i to traje i traje i traje. Ona se zapravo javlja za repliku kolegi Mirčiću, koji kaže da uopšte ne zna ni šta je ona započela, ni kako je završila svoju misao, jer tome nema kraja. Govorila je sada skoro četiri minuta, pre toga sedam, osam minuta. Ne govori se samo o njoj, kada su u pitanju replike, a poslanik se javlja na izlaganje, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača na izlaganje poslanika, vi morate da isto tretirate i narodnog poslanika i onog koji se javlja.

Drugo je da se ona javi, kako to Poslovnik kaže, u momentu kada zatraži reč, sada će posle toga da govori gospodin Zukorlić, pa posle njega, ako ima nešto da kaže dodatno ovom predlogu, ali da se javlja na replike na način da zloupotrebljava pravo ovlašćenog predlagača akta, zaista je besmisleno.
Neverovatno da 13. februara 2020. godine kažete - možda Poslovnik nije dobar. Pa, što ga niste promenili? Znači, ovo je zloupotreba i kršenje prava poslanika koja oni imaju, u konkretnom slučaju nas koji smo jedina prava opozicija u Narodnoj skupštini i gde smo ograničeni na repliku od dva minuta u odnosu na predlagača koji može da govori hipotetički 10 puta više.
Gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslanici iako je tema izbora novih članova Saveta REM-a sutra na dnevnom redu, s obzirom na to da je u ovoj objedinjenoj raspravi prva tačka saglasnost na njihov Finansijski izveštaj najpre ću da govorim o tome.

To tzv. Regulatorno telo osnovano kao RRA najpre sa namerom da kontroliše objektivnost medija u Srbiji i da prati demokratske procedure, pre svega u izbornoj kampanji, je zaista postala jedna farsa i način predlaganja i izbor kandidata koji smo imali prilike da vidimo nedavno, koje predlaže nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, kada smo mi, srpski radikali, predložili gospodina Dragomira Antonića, jednog od najpoznatijih i najuticajnijih srpskih etnologa, sa biografijom koja zaista daje mogućnost da jedan takav čovek ispuni sve ono što po zakonu treba to regulatorno telo da daje. Vaš izbor kandidata i onih koje nam sutra predlažete, odnosno AP Skupštine Vojvodine pokazuje da je SNS apsolutno u svim segmentima vlasti izvršila uticaj i da u dogovoru sa vašim tajnim, a što je zapravo postalo javna tajna, koalicionim partnerima, vi pravite raznorazne kombinacije. Onda takvim ljudima želite da dajete ogromna sredstva, koja će mesečno da primaju od tamo portira koji rade, koji imaju tri minimalca u Srbiji, preko ovih koji su članovi Saveta, koji imaju tri puta veću platu od predsednika Republike.

Sama činjenica da je iz AP Vojvodine došao predlog za jednog od kandidata, Slavišu Grujića, koji je kandidat LSV, dovoljno govori u prilog tome što mi, srpski radikali, tvrdimo da je u Novom Sadu SNS najvažniji koalicioni partner Nenad Čanak.

Iako bi ste sada to pokušali da pravdate nekakvom komunalnom koalicijom, kako je vi žargonski zovete, građani cele Srbije, a samim tim i Novog Sada, mada Novosađani to znaju, treba da imaju u vidu da ste najvažnije preduzeće, novosadsko preduzeće, JP „Vodovod i kanalizacija“ upravo dali Nenadu Čanku, koji je formirao taj svoj vojvođanski front, zajedno sa Odžićem, koji je pandam Sulji Ugljaninu, jer taj Odžić hoće da proglasi Vojvodinu republikom, kao što vam ne smeta Ugljanin u nekoliko gradova u Srbiji, u Sjenici, Tutinu, Novom Pazaru i u Prijepolju i u drugim gradovima gde se sa njim u koaliciji.

Onda se pokazuje najviši stepen licemerja i mi treba, evo sutra i danas da raspravljamo o takvim ljudima i o takvim vašim predizbornim kombinatorikama, kao onomad dolazak Gordane Čomić, zamislite, sa epohalnim predlogom, umesto 33 koliko je bilo do sada procenata manje zastupljenog pola, 40% i još mučenica nije znala to spretno ni da napiše, pa ste je vi onda ispravljali. I to je nešto ispalo zbrda-zdola. Uostalom, to pokazuje prirodu svega što vi radite u oči predstojećih aprilskih izbora.

Miodrag Koprivica, koji je inače direktor TV Vojvodina je napravio zajedno sa Igorom Mirovićem tu partijsku televiziju i vama to ne smeta, a ovamo znate da se, što bi naš narod rekao, brecate na ono što radi RTS. RTS koji je sve, ali nije javni servis svih građana Srbije, ali kada je vama to korisno, vi ćete da ćutite, da kažete da oni opet su korektni ako se vi tamo pojavljujete, a što nema najveće opozicione stranke na RTV Vojvodine, znači ili izgradnju nove zgrade je država dala. Mislim na budžet Republike Srbije, na autonomnu pokrajinu, na Grad Novi Sad, 44 miliona dinara.

Baš vas briga. Vi imate vaš fokus i samo o tome pričate, a ono što finansira država i što treba da bude dostupno svim građanima koji su glasali za određenu, u ovom slučaju, SRS kao najveću opozicionu stranku, to može a i ne mora.

Jednostavno, pokazujete dvostruke aršine i pokazujete da izričito i samo slepo slušate i poštujete šta vam govore ovi propali evropski parlamentarci, vaši novi mentori, na koji način i kako da krojite izborne procese, jer i zakoni koji su usvojeni pre mesec i po dana, takođe po njihovim preporukama, gde se upravo kaže da to telo koje treba da bude nezavisno, taj REM, mora da reaguje u slučaju da dođe do zloupotrebe određenih političkih stranaka nije reagovalo, a vi dajete saglasnost, zamislite, na njihovo finansijsko poslovanje, ni u slučaju jednih izbora do sada da su oni sada lepo podneli izveštaj i da kažu - to, to i to se desilo.

Mi imamo situaciju da političke stranke, zamislite vi sada to, kako vi pronalazite rupe u zakonu, ali naravno, pošto imate sve poluge vlasti u rukama, ne mogu da koriste ovaj period za političke spotove, promociju itd.

Ja pre nekoliko dana, 23,00 časova uveče, mi sada imamo, zavisi ko je kod kog kablovskog operatera, mogućnost da pratimo od Priboja preko Pančeva, preko TV Novi Pazar, do drugih kanala, kako pogledate koji, znači, u cik cak da idete po Srbiji, tačno u 23,00 časova obraćanje Aleksandra Vučića na svim televizijama u isto vreme. To nije zloupotreba, jer obavlja funkciju predsednika Republike. Ali, kako baš tako kad programska šema tih televizija uopšte nije predviđena za to tačno obraćanje? Verovatno imate i tamo nekoga ko se zove i kontroliše, ako to nije počelo tačno u 23,00 sata na tim televizijama. I onda uz sve druge mogućnosti koje vam daje vlast, neiscrpne, i javnih preduzeća i nosilaca drugih funkcija, vi ćete sada da zagovarate da se sa vama ulazi ravnopravno u izbornu trku.

Nemam više vremena da govorim o mnogo o energetskoj efikasnosti, o radu ove Agencije.

Međutim, oni nisu, poštovana koleginice Tomić, pomenuli sve one naloge MMF koje i vi kao nadležni Odbor Skupštine Srbije, veoma uvažavate, kao i ministar, kao i čitava Vlada, protiv čega je SRS. Obrnuti sled treba da bude, a mi to potenciramo još od kada su ovi žuti bili na vlasti.

Kako da se spreče gubici u Elektroprivredi Srbije? Pa, smenite nesposobno rukovodstvo i taj menadžment. Elektroprivreda Srbije, posle one prve faze restrukturiranja i izdvajanja pojedinih celina, je došla dotle da umesto da bolje radi i da taj menadžment po okruzima, to oni drugačije zovu, pospeši to da nema više takvih gubitaka u prenosu električne energije, pre svega, vi sada slušate šta vam kaže MMF, pa već je cena struje povećana za 3,5%, vi kažete - to je ništa. Pa, molim vas, onda dajte da bude, minimalna potrošačka korpa je 37.000 dinara, minimalna plata i minimalna penzija je 37.000 dinara.

Ko je do sada, gospodo naprednjaci, od kada ste vi na vlasti, iz Elektroprivrede Srbije odgovarao zbog tolikih gubitaka? Da li vi znate gde je to najveći problem, gde ne postoji infrastruktura koja može da prati, bez obzira na to šta mislimo o toj lokalnoj vlasti? Na Zlatiboru trenutno 54 objekta, znači, sagrađenih zgrada, to su ljudi koji su najmanje morali da daju milion do dva miliona dinara, ne mogu da izvrše priključak na električnu energiju, iako su sve platili Elektroprivredi.

Mora ministar Antić često da interveniše. Pa šta će i on se nađe čovek u čudu. Mora da pravi neku listu prioriteta. Kako da je napravi? Svi ti ljudi su platili komunalno opremanje i sve što treba, ne dobijaju električnu energiju. Ispaštaju građani. Evo, to zna i kolega Jovanović, zato što Elektroprivreda Srbije ne ulaže dovoljno u infrastrukturu. Ne ulaže, zato što to nije posao ministarstva, već je to posao javnog preduzeća koje se zadužuje, koji uzima ogroman novac od građana, koji u svakom računu, evo i u vašem, pogledajte večeras, kolega Marinkoviću, kada odete kući, pogledajte šta imate u računu za električnu energiju. To ima svako ko ne potroši ni jedan kilovat, i kod mene tamo u Katrzi u selu ili gde imate kuće i vikendice, angažovanu snagu na računu i remont postrojenja Elektroprivrede, a oni takvi gubitaši.
Verujte da neće da se ljuti kolega Milija Miletić, čak naprotiv, ali zaista sam u većem delu njegovog izlaganja prepoznala i tumačenje moje diskusije po ovim tačkama dnevnog reda.

Neverovatno je sad, pošto je gospodin Milija Miletić sa svojom strankom mali koalicioni partner SNS, kako se onda niste zapitali, a to je pitanje i za vas gospodine Milićeviću i za gospodina Marinkovića, svi ste u jedinstvenoj koaliciji, da u jednoj ovakvoj opštini, poznajem lično i gospođu Jelenu, predsednika opštine Svrljig i kolegu Miliju koji je toliko dugo godina narodni poslanik, da za razliku od te opštine gde se vodi računa o svakom potrošenom dinaru imate situaciju, malopre sam govorila sve šta se u ovoj vašoj koaliciji sa Čankom u Novom Sadu, komunalna, pod znacima navoda, koalicija, a ja živim u gradu gde je opšta katastrofa, potop Kragujevca, finansijski kolaps, pred bankrotom.

Sad, u gradu u kojem živi 200 hiljada ljudi, gde je nekada zaista toliki broj fabrika besprekorno funkcionisao, koje se petooktobarski pučisti sve te radnike ostavili bez posla, nikakve investicije. Četrdeset miliona evra je Vlada Republike Srbije živih para dala Radomiru Nikoliću, gradonačelniku Kragujevca.

Postavlja se pitanje, gde je taj novac? Da li znate, dame i gospodo narodni poslanici, ja se svake večeri, bez obzira na to kada je kraj sednice ovde, vraćam u svoj rodni grad, da nema gotovo normalne ulične rasvete u pojedinim delovima grada, da je njegova majka, Dragica Nikolić, preko fondacije svoje oprala milione i milione evra.

Vi ćutite, a sa druge strane čovek ovde vapi i kaže - dajte za jednu malu opštinu, opštinu koja je zbog njegovog javljanja za reč doživela tu takvu slavu. Inače, koja ima i svoj taj proizvod, nekima od vas je to nekada smešno, ali to nije, koji je na listi nematerijalnog kulturnog blaga Srbije i možda jednog dana, gospodine Milija, bude i na UNESKO-voj listi. Vi ćete se tamo naći, a Kragujevac koji je, evo u susret Sretenju, grad koji je postao u modernoj Srbiji prva prestonica gde je donet Sretenjski ustav, gde su osnovane najviše kulturne institucije danas propada zahvaljujući vašoj politici i vašem…(Isključen mikrofon)
I kolega Damjanović ima repliku takođe, ali pošto gospodin Milija Miletić očigledno nije bio tako davno u Kragujevcu, ja ga pozivam da dođe. Verujte, ako napravi paralelu između toga kakva je situacija u jednoj maloj opštini kao što je Svrljig i u Kragujevcu koji je veliki grad, videćete da je tamo mnogo bolje.

Na kraju krajeva, ja ne bežim od toga, postoje mnogi gradovi gde je SRS ima i koaliciono partnerstvo sa vašom SNS, ima i gde nemamo, a gde je mnogo bolja situacija nego što je u srcu Šumadije. Ali, to što ste vi tako odlučili ispravno ste postupili, ali kolega Miletiću, ni za jednu investiciju koja je u gradu Kragujevcu, ako mislite samo na tu jednu, a to je kompanija "Simens", bivši "Milanović inženjering", nije zaslužan Tomislav Nikolić, a tek kamoli ovaj njegov nesposobni sin Radomir.

To je privatni aranžman i to vam je lepo objasnio i predsednik vaše stranke koji je prisustvovao otvaranju te fabrike, kao i kineska kompanija koja je nedavno počela da radi, ali Kragujevac je grad gde je trebalo da bude još takvih najmanje deset fabrika, grad koji nema normalnu autobusku stanicu. O čemu mi dalje da pričamo, a da ne govorim o ruiniranim školama, ne ulaganju u obdaništa, i u sve ono što je pre svega prateća infrastruktura, čitav obod grada Kragujevca vapi za asfaltom i kanalizacijom i vodovodnom mrežom u 21. veku. To je ono što je poražavajuće.

Ako vi svi mislite, a biće sada predizborna kampanja, pa izvolite dođite i uverite se u ovo što mi uporno tvrdimo godinama, da nešto od ovoga nije tačno. Na licu mesta ćete da se hvatate za glavu i da vidite da je nenormalno da bilo koji drugi grad u Srbiji bar koji napredak beleži, a da smo mi grad koji je pred bankrotom, prezadužen grad i vlast se nije promenila, lokalna vlast 2012. godine, nego tek kasnije kupovinom odbornika koje je Radomir Nikolić držao u karantinu tamo negde u hotelu kod Jagodine.
Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, prethodne godine Ministarstvo finansija je dosta radilo na izmeni propisa, pre svega zakona kojim se stvaraju bolji uslovi za poslovanje u Srbiji. To je način da stvorimo sliku atraktivne i normalne Srbije.

Srbije, koja po svim parametrima i standardima poslovanja ni malo se ne razlikuje od razvijenih zemalja EU i sveta.

Danas pričamo o davanju saglasnosti na finansijski plan Komisije za hartiju od vrednosti za 2020. godinu, na predlog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Imajući u vidu potrebu da se omogući veća dostupnost i atraktivnost domaće hartije od vrednosti, stranim investitorima, smanje troškovi domaćih hartija od vrednosti u cilju unapređenja finansijskog tržišta uopšte, a to omogućava da se poveća baza i struktura potencijalnih investitora koji će ulagati u domaće hartije od vrednosti.

Sve ovo predstavlja preduslov za brži razvoj Republike Srbije, jer naš je cilj da se sa 4,2 ili 4,4 stopu rasta podignemo preko pet. U novembru 2019. godine, stopa rasta je bila čak 6%. Srbija je već stavljala na listu „Index Watch Positive“ i to je jasan signal da je Srbija ispunila sve preduslove da se nađe u renomiranoj grupi zemalja u razvoju koji međunarodni investitori smatraju sigurnim za ulaganje. Cilj je da se poveća udeo stranih ulaganja u domaće obveznice za 40%.

„Euroclear“ je firma sa sedištem u Belgiji, specijalizovana za trgovanje i čuvanje domaćih i prekograničnih hartija od vrednosti koje čine: obveznice, akcije ili darivati, čime stranim investitorima olakšava pristup lokalnim tržištima.

Srbija se finansijski konsolidovala, zahvaljujući stručnom i mudrom vođenju finansijske politike od 2012. godine i rezultati su naša politika poslednjih sedam godina.

Od 2016. godine, imamo suficit u budžetu, a to znači da smo uštedeli 12,8 milijardi dinara, više nego što smo potrošili.

Istakla bih 2018. godinu, jer je ostvaren rekordni priliv stranih direktnih investicija za 3,8 milijardi evra. To nije ni malo lako imajući u vidu veliku konkurenciju.

Dovoljno je da pogledamo zemlje koje nas okružuju, i one isto žele razvoj svojih ekonomija, ali prvenstveno zahvaljujući ugled u našeg predsednika u svetu uspešno se nosimo sa konkurencijom.

Grade se nove saobraćajnice, privlače nove investicije, grade se tuneli i mostovi, ulaže se u novu infrastrukturu, otvaraju se nove fabrike.

Želim da građani Srbije znaju da preko 60% svih investicija koje dođu u ovaj region, dođe u Srbiju.

Kada govorimo o projektu „Srbija 2025“ 14 milijardi evra ćemo narednih pet godina uložiti u: vodovod, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizaciju, železnicu, obrazovanje, zdravstvo, digitalizaciju, unapređenje poslovnog okruženja, transport i energetiku, zaštitu životne sredine, sve što podstiče da naša zemlja bude atraktivna i konkurentna, a što je predviđeno projektom „Srbija 2025“ i Programom ekonomskih politika.

Želela bih na samom kraju da kažem i još jednom da se osvrnemo na benefite koje donosi razvoj tržišta kapitala u Srbiji i čestitam na potpisivanju Memoranduma o razumevanju sa „Euroclear-om“

Sve ovo donosi više stranog kapitala na tržište Srbije i niže troškove zaduživanja, što predstavlja odličnu bazu za još veći privredni rast ekonomije naše zemlje na preko 5%. I to nisu samo brojke, već je svaki građanin ove zemlje osetiti da bolje i kvalitetnije živi.

Hvala.
Gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se i gospodi koja su iz pravosuđa došla pred nas narodne poslanike sa novim predlogom za nosioce najviših pravosudnih funkcija i moram da vas podsetim, a pre svega građane Srbije da je za SRS, koja postoji već 30 godina u obnovljenom višestranačju, pravosuđe kao nezavisna grana vlasti, jedan od temelja društva. Kada poredimo sve ono što se dešavalo unazad, pre svega, od 2000. godine, od dolaska DOS-a na vlast i razna istraživanja koliko građani veruju pravosuđu, mi možemo slobodno da kažemo, evo danas 2020. godine, da su tu veoma mala odstupanja i da je poverenje i građana, a i pravnih subjekata u našoj zemlji u pravosuđe veoma malo.

Zašto je to tako, treba da se zapitate vi i nosioci državne vlasti koji zajedno sa vama utiču na to koji će biti ljudi izabrani na te odgovorne funkcije. Niko od građana Srbije, ko vodi parnični spor koji traje decenijama, pa nasleđuje, sin od oca ili čak i drugi potomci, ne može da kaže da je pravosuđe efikasno. Zašto je to tako, mi smo srpski radikali dali odgovor pre mnogo godina.

Kada se ušlo u tzv. reformu, dok su ovi žuti bili na vlasti, kada su ukinuti mnogi sudovi, osnovne nadležnosti u gradovima po Srbiji, mi smo rekli da će doći pod znacima navoda zabušenja i da će te parnice trajati još više, da će profitirati pojedini advokati koji su u sprezi sa određenom grupom sudija, a rad tužilaštva se pokazivao na ispitima pojedinih slučajeva koji su i poznati dobro javnosti kao veoma neefikasan.

Šta da očekujemo mi političari koji smo mogli da čujemo od Nate Mesarović posle izricanja onih drakonskih kazni Miloradu Ulemeku Legiji, Zvezdanu Jovanoviću, da je dobila presudu i kroz sve naše pokušaje da čitavu, pre svega, pravničku javnost i građane Srbije, ubedimo u to da je potrebno da se obnovi ovi sudski postupci, jer su doneti i takve kazne i njihov boravak u najvišem i neljudskim uslovima, stepenu izolacije u tom kazamatu u Zabeli, i dalje stoje bez odgovora što se tiče pravosudnih organa. Da ne govorimo o veoma krupnim stvarima koje se tiču države i nacije uopšte.

Građani znaju da SRS pomno prati suđenje pred tzv. Specijalnim sudom grupi od osmorice policajaca pripadnika specijalne brigade MUP-a Republike Srpske koji se optužuju za navodna ubistva muslimana 1995. godine. Mi smo pokazali i dokazali da u Srebrenici nije bilo genocida i svako ko bi to izgovorio i svako ko pripada pravosudnom, bilo kom organu vlasti koji tako razmišlja, zaista predstavlja ne samo neprijatelje ove zemlje, nego ne misli dobro budućim generacijama. Onda smo s pravom postavili pitanje – zašto se kroz takav način montiranog procesa gde od te tzv. optužnice pokazalo se vremenom nije ostao kamen na kamenu, mešaju na takav način u nešto što je fabrikovano i što je izmišljeno i što se ne samo po našem dubokom uverenju, već se pokazalo kroz čitav taj proces, nije ni dogodilo.

Da ne govorim o drugim običnim ljudima koji nisu imali više ni novca, ni snage, ni članovi njihovih porodica, da dokazuju da su nepravedno izgubili svoju imovinu, da su nepravedno stradali i pod prošlim žutim režimom samo zato što nisu hteli da se povinuju dosovcima koji su sve rasprodali i koji su radnike, na desetine hiljada radnika koji i dan danas, mnogi od njih vuku te radne sporove, ostavili bez hleba na ulici.

Da li je normalno, evo kolega Jojić kao istaknuti pravnik, kao čovek koji je i doneo Zakon o izvršnom postupku, u ime te Vlade i SRS 2000. godine, kao savezni ministar je svedok toga, da radni spor pred nadležnim sudovima traje mnogo duže od predviđenih šest meseci. Kome da se žalite? Sudovima ili predsednicima sudova, kao što je sud u Kragujevcu. Zapanjujuće da ste ponovo za predsednika Osnovnog suda u Kragujevcu izabrali odnosno reizabrali istu osobu.

Neverovatno je da se na sve te pritužbe i na predstavke koje podnose ljudi, vi oglušujete i da običan građanin ne može da se zaštiti u državi u kojoj je takva, očigledna sprega, opet kažem pojedinih advokata, a pre svega sudija iz jednog suda i onda viših sudova.

Da li vam je normalno, evo da se obratim i gospodinu Jovičiću pošto je on i dugo godina u tom poslu, i prati kako idu procesi od Osnovnog prema Apelacionom sudu, da se u jednom postupku, navešću vam ovo samo kao ilustraciju, stalno dobijamo kao poslanici mnogo primera. Prva presuda doneta od strane Višeg suda 2016. godine, uloži se žalba koju je Apelacioni sud uvažio i presudu ukinuo. Dolazi do obnovljenog postupka, Viši sud je ponovo saslušao stranke, zaključio raspravu i doneo presudu, inače radi se o predmetu GŽ 3639/16, i na tu presudu se ponovo ulaže žalba, ali predmet po žalbi koju je ovo lice dostavilo Apelacionom sudu na odlučivanje je primljen 24. septembra 2019. godine, i u utorak, već 3. oktobra, je doneta odluka kojom je žalba odbijena. Za šest radnih dana promptno je reagovao Apelacioni sud, jer je sada korist da se čitav proces preokrene i da se ošteti ovde očigledno stranka koja je mukotrpno vodila spor. Inače, veoma je ugledna firma koja se bavi građevinom i ljudi koji apsolutno nemaju nikakve niti veze sa pojedinim organima pravosuđa, samo su hteli da se brane i da dokažu svoju nevinost.

Da ne govorim o tome da smo još 17. septembra prošle godine podneli preko 100 hiljada potpisa građana, podrška građana Srbiji uz zakon koji smo predložili Narodnoj skupštini da se nađe na zasedanju, na ovom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju kako bi se ukinuli ovi privatni izvršitelji. Mafija koja hara Srbijom, koja je do sada ojadila ko zna …

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Završavam, samo još, ako mi dozvolite, pošto je neko vreme iz meni nerazumljivih razloga uzimano, poslaničkoj grupi SRS na osnovu replika koje su dobijale koje su dobijale kolege, ali završavam.

(Predsedavajući: Vraćeno je sve vreme koleginice Jovanović.)

Dakle, izvršiteljska mafija koja hara Srbijom i dalje, vi ste pokušali kroz naravno neko simbolično umanjenje njihovih troškova da ih zaštite, e u takvoj državi, gde ne želite da uvažite apel 100 hiljada građana koji su nam dali podršku da … (Isključen mikrofon.)