Tema dnevnog reda su svakako parlamentrani odbori koji nemaju priliku da se promovišu, ako tamo mogu da kažem, putem medija i onog što je dostupno javnosti. Ako vi ne želite da mi o tome govorimo danas i o mogućnostima koje će imati kolega Đurić..

Samo postavljam to kao hipotezu..

Gospođo Čomić, s obzirom da ste vi danas izvršili povredu Poslovnika, koju ste malo pre ustanovili, ne želim to da radim. Bilo bi ružno da u jednom danu dva potpredsednika Skupštine krše Poslovnik. Tako da ..

Jeste, ali kažem vam da se ne bi ponovo to danas desilo..

Dobro, evo završiću time, pošto mi imamo za ovu, kako ste pročitali malopre u sinopsisu, mogućnost da govorimo 69 minuta, meni nije bila namera, želim da vam kažem da je principijelni stav SRS da se ovaj predlog, koji je došao iz LDP, svakako podrži, kao i svake druge stranke. Za razliku od onih koji su nama otimali mandate, a ukradena su nam 22 mandata ovde. Mi želimo da ..

Gospođo Čomić, s obzirom da je sada 16.00 časova i da čitava javnost Srbije zna i moj stil i način izražavanja i zašto…

Gospođo Čomić, pošto ću govoriti u okviru vremena poslaničke grupe SRS, a da ne ponavljam ono što je gospodin mr Aleksandar Martinović govorio u ovom uvodnom izlaganju, obrazlažući ovaj amandman, neophodnost za prihvatanje njegovog amandmana na izmene i dopune Zakona o državnoj upravi da ilustrujem nekim primerima iz prakse. Svedok sam toga da mnoge stranke u postupku ne mogu da se oslanjaju isključivo na organ državne uprave radi efikasnijeg rešavanja njihovih sporova. O tome je govorio i sa svog aspekta gospodin Palalić.
Ne možemo da zanemarimo činjenicu da ipak nismo informaciono društvo u 21. veku koje je toliko uznapredovalo da svaka opština u jedinici lokalne samouprave, mesna zajednica i svaki onaj ko je u obavezi da dostavi organu državne uprave u upravnom postupku koji se vodi određeni dokument i jeste sposoban da to uradi na zahtev tog organa u efikasnom roku koji će da bude u funkciji brzog završetka postupka.
Zbog čega, gospođo Čomić? Zbog činjenice da imamo najpre veoma tešku situaciju kada su u pitanju naši sunarodnici koji su prognani sa okupiranog KiM. Odlukom Vlade Republike Srbije posle okupacije i dolaska NATO pakta 1999. godine, kada je nažalost više stotine hiljada Srba moralo da izbegne sa svojih vekovnih ognjišta, upravni centri administrativnih okruga koji su pod okupacijom su izmešteni u neki broj gradova u Srbiji. Tako je upravni okrug administrativnog centra Peć izmešten u Kragujevac i tako redom, u Vranju, Nišu i Kraljevu.
Sada zaista imamo problem, jer se konkretno suočavam sa time, kada kao narodni poslanik hoću da pomognem nekoj stranci koja ima spor, da ga reši sa organom državne uprave, da dokument koji je toj stranci, a u pitanju je osoba koja je prognana sa KiM, brzo i efikasno potreban, a organ državne uprave ga ne pribavlja na vreme. Želim onako kao što je gospodin Martinović to predvideo ovim amandmanom, da pomognemo tome, odnosno stranci, ali očigledno da sam ministar i Vlada nisu imale razumevanja za to.
Zakon o opštem upravnom postupku, koji je pominjao gospodin Palalić, u mnogo čemu bi rešio sve te probleme. Danas se nalazimo 20 godina posle odvajanja, odnosno ustanovljavanja državne uprave koja je ustanovljena pre izbora o kojima ste vi danas govorili, prvih višestranačkih Ustavom iz 1990. godine, koji je donet pre toga, 28. septembra, gde smo prešli sa onog socijalističkog modela samoupravljanja na državnu upravu i lokalna samouprava je dobila status pravnog lica. Sada ne možemo onako kako je to zbog efikasnosti postupka, a iz iskustva ljudi, gospodin Martinović je predložio da pomognemo jer Vlada nije htela.
Ovo obrazloženje koje je dato da se amandman ne prihvata iz razloga što rešenje amandmana dozvoljava arbitrarnost, kako je to nepravilno napisano, i subjektivnost u proceni organa koji odlučuje da li će sam pribavljati neophodne podatke ili će na to obavezati stranku, čime se obaveza organa relativizuje i stranka stavlja u nepovoljniji položaj, što uopšte nije tačno. Samo kroz ovaj jedan primer sam vam rekla da niste u pravu, da ne govorim o činjenici o čemu je govorio i mr Martinović, da imate opštine u Srbiji koje jedva da imaju neki model kompjutera i jedva da su u funkcionalnom smislu sposobne da rade.
Recite mi, molim vas, da li stranka koja treba da pribavi dokument u organu lokalne samouprave u Crnoj Travi može da očekuje da će to efikasno i brzo da se reši? Ili u mesnoj zajednici Kriva Feja, ili u Trgovištu i tako da idem redom, gde se veoma često dešava, ne znam za ministra Markovića, nije tu, pa ne mogu da polemiše sa njim, ali da mnogi ministri koji su nadležni za funkcionisanje organa državne uprave, u stvari svako ministarstvo je organ državne uprave i oni nisu nogom kročili u ova mesta koja sam nabrojala u toku svog mandata.
Prema tome, iluzorno je da pričamo da je stranka stavljena u nepovoljniji položaj i da je to tako nesuvislo obrazloženje Vlade. Opet tu nije ministar da nam to dodatno potkrepi argumentacijama, jer ovo ne stoji. Zaista je neistina.
Kaže – što je suprotno ideji predložene dopune zakona. Sama ideja da se zakon dopuni na ovaj način nije dobar. Vrlo dobro znamo da nam organi državne uprave ne funkcionišu, najpre u skladu sa ustavnim sistemom i političkim uređenjem Republike Srbije.
Ministar Marković, koji je predlagač ovog zakona i koji vodi resor državne uprave i lokalne samouprave, iako po Ustavu Republike Srbije, a to je član 136. koji reguliše položaj državne uprave, nije u situaciji, a veoma često u mnogim slučajevima da samostalno odlučuje, ili da stav ispred organa državne uprave, eksplicitno drži do kraja, nego ga menja u skladu sa trenutnim političkim sukobljavanjem unutar vladajuće koalicije.
Najčešće, ne samo on nego i ostali ministri, po nalogu predsednika Republike Borisa Tadića, koji je potpuno izvršio koncentraciju vlasti na svoju predsedničku funkciju i ulogu, pa mi tako 20 godina posle prvih višestranačkih izbora u Srbiji imamo veoma ružnu sliku toga šta je zakonodavna vlast, odnosno Skupština i na koje je grane ona spala i pod čijim je patronatom, ne ni Vlade nego predsednika Republike, a da ne govorim o Vladi Republike Srbije i o činjenici da Vlada Republike Srbije ne samo da je pod direktnom upravljačkom palicom Borisa Tadića, nego preko njega, ovih vaših mentora iz inostranstva, odnosno EU, koja vam sada, i o tome je govorio mr Martinović, postavlja pitanja – dokle se stiglo sa usavršavanjem, sa kvalitetom i položajem činovnika u državnoj upravi?
Da li su oni, kako to u ovom upitniku ove Evropske komisije vama nalažu da odgovorite, kvalifikaciono i iskustveno osposobljeni da rade taj posao, jer su oni došli na ta mesta po političkoj liniji.
Kada je pre nekoliko godina, a čini mi se krajem 2008. godine, gospodin Todorović izneo podatak da je umesto 8.000 činovnika u organima državne uprave, koliko ste zatekli dolaskom na vlast posle ovog petooktobarskog puča 2000. godine, sada zaposleno 29.000, rekli ste da to nije tačno, da on hiperboliše i da izmišlja neke podatke itd. To je sada podatak o zaposlenim organima državne uprave i to po strukturi, koliko njih je za stalno, a koliko po privremenim ugovorima itd, koji imaju ovi vaši mentori iz EU protiv koje SRS, a uverena sam kako vreme prolazi, i sve veći broj građana Srbije će biti protiv EU.
Zbog čega, nije njihova namera samo da vas svedu u svoje okvire kada je u pitanju državna uprava o kojoj danas ovde raspravljamo, nego da promene Ustav koji je najširim mogućim konsenzusom donet 2006. godine.
Zbog čega oni imaju glasnogovornika u liku Nikolića i sličnih, ali on je sada najveći kada je u pitanju File i ovi ostali koji ne žele dobro Srbiji? Ne da bi se Ustav promeni zbog racionalizacije, zbog smanjenja broja poslanika jer je to neophodno, a u pravom smislu reči to je farsa i možemo da otvorimo i raspravu i po tom pitanju kolika je teritorija Srbije, kako su se menjali izborni zakoni, počev od ovog 9. decembra 1990. godine, koji je bio većinski, pa preko kombinovanog, pa tako dalje, nego zbog preambule.
Baš njih briga koliko će Srbija da ima ministarstava i da li će da ima umesto 250, 125 poslanika. Njima je bitno da takvi koji služe Amerikancima i zapadnim silama, koji su sada ekstremniji od Tadića, a to je Tomislav Nikolić, izvrše promenu Ustava zbog preambule koja kaže da su KiM neotuđivi deo Srbije. Vraćam se dalje.

Što se tiče funkcionisanja državne uprave, po ovim, kako je to zakonom i Ustavom ustanovljeno, administrativnim okruzima malopre je neko lepo primetio. Ne možete vi funkcionisanje lokalne samouprave, koji su u funkciji, dakle, rešavanja ovog postupka i pomoći strankama u sporu, da poboljšate tako što ćete da zagovarate neke regione koji su zaista u političkom smislu reči samo korak do neke nove republike, autonomne pokrajine itd.
Funkcionisanje organa lokalne samouprave, koji služe za efikasno rešavanje ovih sporova, možete da poboljšate samo ako im date ekonomsku samostalnost. Ali, kako kada mi još uvek, iako je donet Ustav 2006. godine, nismo doneli zakon koji će da sankcioniše i da reguliše koja su to prava i obaveze jedinica lokalne samouprave i na koji način oni to raspolažu imovinom?
Naravno, oni i ne mogu da raspolažu u zakonskom smislu reči, jer imaju od Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije dato na korišćenje nešto što oni koriste. Ali, recimo, ko će u Kragujevcu da sankcioniše ili u nekom drugom gradu u Srbiji jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ koji je dužan da se u skladu sa Ustavom stara i na osnovu svojih ovlašćenja o toj imovini, kada mi zakon o tome nemamo?
Sve su to velika pitanja i žalosna slika Srbije kada je u pitanju državna uprava koja je, ponavljam, tačno pre 20 godina definisana tadašnjim Ustavom iz 1990. godine.
Da na kraju završim u onom duhu kako ste vi počeli, gospođo Čomić, kada ste danas podsetili da su održani pravi višestranački parlamentarni izbori u Srbiji, ja ću samo i da vas podsetim da je i na tim izborima kao predsednički kandidat prof. dr Vojislav Šešelj, kao kandidat grupe građana, jer mi tada nismo mogli da registrujemo svoju stranku "Srpski četnički pokret", zbog samo jednog predstavljanja i samo jednim predstavljanjem u trajanju od 45 minuta na državnoj televiziji zadobio poverenje 96 hiljada građana Srbije.
Verujem da će svojim povratkom u Srbiju, koji uskoro očekujemo, učiniti da to poverenje bude milionsko, odnosno višemilionsko jer Srbiji su potrebne takve promene i takav lider koji će na odgovoran način, u skladu sa Ustavom i zakonom, da trasira put slobodne Srbije, a ne ove koja se pokorava zahtevima koji dolaze od strane EU i svih onih koji ne žele dobro Srbiji i srpskom narodu. Hvala.

Gospođo Čomić, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pre sedam dana otpočeli raspravu i sada smo na Predlogu zakona o pojedinostima, amandman koji je podneo gospodin Dragan Todorović je sasvim opravdan, s obzirom na naše dugogodišnje iskustvo da radna tela Narodne skupštine Republike Srbije služe samo kao paravan za donošenja odluka van najvišeg zakonodavnog tela Narodne skupštine.
Gospodin Todorović je, i kao dugogodišnji član Odbora za odbranu i bezbednost, i kao naprasno zbog hira DS smenjen sa mesta predsednika, uvideo da vi zapravo ne želite uopšte da poštujete ulogu parlamenta i time je hteo i da ojača civilnu kontrolu vojske i da učini da se zaista odgovornost ljudi koji se nalaze u Odboru za odbranu i bezbednost ustanovi u svakom trenutku.
Vi ste malopre, gospodine ministre, rekli - šta će da se desi u slučaju ako je letnja pauza, pa Skupština ne radi, pa dok se vi sastanete, itd? Mi srpski radikali smo nacionalno odgovorni ljudi, ljudi koji smo izabrani od građana Srbije, vi ste nam, uzgred budi rečeno, ukrali poslaničke mandate, koje smo osvojili na izborima na listi SRS - Dr Vojislav Šešelj, i sada vi sumnjate u odgovornost srpskih radikala, članova radnog tela, odnosno Odbora za odbranu i bezbednost da će vršeći svoju ulogu, koju nam je narod poverio na izborima da se u datom trenutku nađu na ovom mestu.
Stvarno, ne znam, gospodine Šutanovac, vi kao da niste toliko godina bili sa nama u Odboru za odbranu i bezbednost pripremajući se za ovu funkciju, iako ste obmanuli javnost pre sedam dana kada ste rekli – nikada nisam imao nameru da budem vojni ministar.
Naravno da jeste, kao što sad naravno imate nameru da budete opet potpredsednik DS i vaše legitimno pravo da koristite i ovo za promociju, jer taj dan "D" se približava. Ovaj dan "D", 1. januar 2011. godine, kada treba da se otpočne sa profesionalizacijom, ali u potpunom, dakle, Vojske Srbije, jeste nešto što SRS podržava, za razliku od svih vas, evo, izlazi gospodin Senić i baš mi je žao zbog toga jer on je pre toga bio u jednoj drugoj političkoj stranci, ali elementarno znanje svakog ko učestvuje u političkom životu Srbije mora da ima o nekoj političkoj stranci, pa tako i o najjačoj opozicionoj SRS.
Još u programu Srpskog četničkog pokreta, a kasnije SRS, odredba koja se tiče vojske i profesionalizacije toliko je jasna da tu više nemam šta da kažem, samo onima koji su politički diletanti, pa sad ja treba da objašnjavam za šta se srpski radikali zalažu 20 godina.
Ipak ću doći do jedne teme koju želim da afirmišem zbog tih ljudi, pre svega zbog vojnog kadra u našoj zemlji koji će u budućnosti da ima ključnu ulogu u profesionalizaciji vojske. Mislim da ste vi, gospodine Šutanovac, više o tome trebali da govorite, naravno, to vam ne zameram, ali u onom uvodnom izlaganju pre sedam dana ste nešto od toga spomenuli.
Ali, hajde, za razliku od ovih sitnih političarenja i neznanja pojedinih vaših poslanika iz DS i iz koalicije, da krenemo na teren koji je svakako atraktivniji i za gospodu koja je danas sa vama tu, a i pre svega za srpsku javnost.
Želim da danas govorimo o ulozi Vojne akademije Srbije, koja je nedavno proslavila 160 godina svog postojanja jer, priznaćete, nije bilo lako u 19. veku, iz nekoliko pokušaja je to učinjeno, da formiramo Vojnu akademiju i danas da od vojvode Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića mi dođemo do profesionalnog vojnika u Srbiji.
Želim, pošto prošlog četvrtka nije imalo dovoljno vremena, dakle, kroz ovu intenciju koju je imao gospodin Todorović i naša SRS, ovim amandmanom da vam postavim nekoliko konkretnih pitanja, jer povezana su sa ovim što će da se dešava pretpostavljam u Skupštini naredne nedelje, a to je usvajanje budžeta za 2011. godinu. Zanima me i ako ste u prilici da mi to sada kažete, posle mog izlaganja ili u toku sednice – koliko će po vama u dinarima da košta jedan dobro obučeni profesionalni vojnik?
Vidim da se zalažete za NATO standarde prilikom obučavanja i profesionalizacije vojske. Mi smo izričito protiv toga. Malopre ste rekli da se sve zemlje sveta danas angažuju na tom polju da upravo dostignu te standarde. To, kao prvo, uopšte nije tačno.
Ruska Federacija to ne radi. To ne rade zemlje nesvrstanih i koje su naši prijatelji i koji nas podržavaju i u Generalnoj skupštini, u Savetu bezbednosti UN i za razliku od ovih vaših NATO prijatelja izričito su protiv cepanja naše teritorije i otimanja KiM iz sastava Srbije, a moram da vas podsetim i da vam dokažem da sam u pravu, kada već ovako afirmativno govorim o Vojnoj akademiji, da su naši prijatelji iz zemalja nesvrstanih, i iz Sirije, i iz Alžira, iz Libije itd, mnoge svoje kadrove školovali, vi to znate, upravo ovde i nije im palo na pamet da sada šalju svoju vojsku.
Stvarno ne znam da li bi to bilo moguće da predsednik Bašar napravi sporazum, kao predsednik Sirije, sa Obamom i da tamo šalje svoju vojsku na usavršavanje. Ne znam šta vi pričate ili da to uradi predsednik Medvedev ili predsednik Putin, da se tako strateški opredeli, kao što vi to radite za te zemlje.
Zašto Vojna akademije iz Srbije ima najintenzivniju saradnju sa Belgijom, Mađarskom i Italijom? Zašto mi ne sarađujemo u većem smislu, na višem stepenu, sa vojnim akademijama naših prijateljskih zemalja? Malopre ste rekli i to ste valjda potencirali zbog nas srpskih radikala da nas impresionirate, pa smo mi onda reagovali, vi ste rekli – zahvaljujete se na podršci, nikada ne možemo da podržavamo nekoga ko je prošao sve NATO škole i ko je očigledno NATO đak. Kako možemo da vas podržavamo?
Ali, vi ste rekli – ja sam se sastajao sa zvaničnicima iz Kine, iz Brazila itd, pa to je u opisu vašeg radnog mesta. Da je sreće svakoga dana da se sastajete sa zvaničnicima prijateljskih zemalja, uzmete lepo spisak, ukucate na sajtu koje zemlje nisu priznale šiptarsku tvorevinu Kosovo i krenete lepo redom, date vašim ljudima iz Ministarstva, obavestite sve nadležne i putujete po tim zemljama i pravite stratešku saradnju.
Ta pitanja koliko će da košta profesionalni vojnik su vezana, zbog toga što vi vrlo dobro znate, kao i naša javnost, a naročito ljudi koji se time bave, jer u ovih proteklih sedam dana od one načelne rasprave do pojedinosti, bilo je dosta tekstova i natpisa u medijima, oglasili su se razni i kvazi i neki ljudi za koje možemo da kažemo da su stručnjaci iz oblasti vojske, da li vi ostajete pri tome, gospodine Šutanovac, da će taj profesionalni srpski vojnik da ima dve prosečne plate u Srbiji?
Moramo da kažemo ljudima šta ih čeka, kao i svima onima koji se opredele da budu profesionalni vojnici. U januaru je bila 29.929 dinara, a vi ste rekli da ona bude duplo veća od prosečne plate u Srbiji. Da li budžetski mi to možemo da izdržimo i kako je moguće da nijedan poslanik DS, G 17 i tako redom nikada nije podneo, koliko znam, za ovih deset godina koliko ste u vlasti, nijedan amandman na predlog budžeta Vlade Republike Srbije da se veća sredstva daju vojsci?
Vi vrlo dobro znate, ako govorimo o našim slavnim precima, i ako govorimo o onima koji su pohađali, a ja sam nekoliko srpskih vojskovođa spomenula, vojnu akademiju, da su vojnoj akademiji prošle godine data, odnosno odobrena sredstva samo 80% od onoga što su oni tražili. Izvinite, ali ti budući oficiri i podoficiri, kadeti i kadetkinje, treba da stanu i imaju komandnu ulogu nad profesionalcima i vojnicima, koji su ipak više obučeni od njih.
Kako izgleda jedan profesionalni vojnik u glavama naših ljudi? Ima oko 30 godina, neko je ko je u svakom smislu reči uravnotežen, stabilan, ima nacionalnu i svaku drugu odgovornost, ali u glavama građana Srbije, gospodine Šutanovac, nikako nije, i to vam garantujem, sada, kada biste sproveli istraživanje, četiri petine građana Srbije je izričito protiv NATO pakta, nikako nije od svih onih koji su prihvatili ideju o profesionalizaciji Vojske, ideja o tome da ti vojnici treba da idu u te tzv. mirovne operacije i da se nalaze u sastavu norveškog ili nekog drugog kontingenta.
Vi vrlo dobro znate da je veća nesreća srpskog naroda otpočela naročito 1999. godine, kada je NATO pakt došao na Kosovo i Metohiju. Nije slučajno što je vojna baza Bondstil jedna od najvećih ovde na Balkanu. Moram zarad javnosti da vas podsetim, mada vi to znate, da je i naš kolega, gospodin Filip Stojanović, kao narodni poslanik bio uhapšen i odveden u vojnu bazu Bondstil, koji je u nekom smislu reči logor za Srbe, za sve neposlušne Srbe, za sve one koji ne prihvataju da služe okupatoru i šiptarskim teroristima i balistima.
Samo je sreća bila da on žive glave izađe odatle, kao i grupa Srba sa kojima je on tamo bio. Zbog čega? Zato što je na teritoriji svoje zemlje, tamo gde je rođen, gde su njegovi preci, gde vekovima žive i Stojanovići i sve srpske slavne porodice?
Izvinite molim vas, još 1915. godine, ja ću to da vam citiram, jedan od poznatih svetskih istoričara Ernest Deni, koji je napisao i objavio knjigu "Velika Srbija" i rado ćemo svakome od vas da damo mogućnost da kupovinom časopisa "Srpska slobodarska misao" u izdanju SRS kupite knjigu ovog slavnog istoričara, on je još tada napisao o srpskim vojnicima – srpski uspesi se objašnjavaju…
Ja bih vas zamolila, gospođo Čomić, da ovoj vašoj propaloj protivkandidatkinji u okviru DS skrenete pažnju. Ja se koncentrišem na nešto što je važno i što je predmet dnevnog reda…

Kao što ste vi primetili, gospodin ministar pre pola sata je otvorio široke teme i ovaj amandman je samo povod da mi govorimo o slavnim uspesima srpske vojske.
Tako sam ja i želela da ovo što je napisano 1915. godine, a to su zaista najlepše moguće reči o srpskoj vojsci, nekako bude podstrek za sve buduće vojnike profesionalce da se odazovu i da to bude njihov životni poziv. Jer, ako je jedan takav svetski poznati istoričar rekao da se naši uspesi, Srbije, objašnjavaju naučnom nadmoćnošću njihovih viših oficira i moralnom vrednošću njihovih vojnika, onda se postavlja pitanje, gospodine Šutanovac, da li je profesionalizacija vojske usko vezana sa tim materijalnim sredstvima?
Da li mi sada u kontekstu vašeg zalaganja da imamo NATO standarde, koji su neprihvatljivi za Srbiju i srpski narod, treba da robujemo tome, da izdvajamo sredstva i da tako školujemo buduće profesionalce?
Pošto su kolege ovde pominjali kako to naša braća Rusi kažu – Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezopasnosti, to je pravilan naziv na ruskom, gospodine Seniću, da ne biste imali neke predrasude o tome, a uskoro ćete imati priliku da izađete iz mišje rupe jer je stiglo zvanično pismo i dopis za pristupanje statusu posmatrača Narodne skupštine Republike Srbije, pa da vidim kako ćete da se izjasnite i kako ćete da reagujete na to, recite mi molim vas da li vi znate da ta organizacija, za razliku od agresivne zapadne vojne alijanse, nema nikakve afinitete i pretenzije prema drugim državama, već je integrisana vojna organizacija koja ima funkciju regionalne i svake druge saradnje i pomoći?
Ona sarađuje sa Šangajskom organizacijom, a vi vrlo dobro znate, kao i gospodin Šutanovac, da su nam upravo oni nudili, to je kasnije izjavio predsednik Spoljnopolitičkog komiteta ruske Državne dume, gospodin Konstantin Kosačev, pred izglasavanje one rezolucije koju je izmenio Boris Tadić, pomoć i preko ove organizacije i preko Šangajske inicijative, što ste vi prenebregli i odlučili ste da služite EU i NATO paktu.
Mi vidimo Srbiju kao Srbiju profesionalnih vojnika. Ali, završiću time, pošto sam i počela time, afirmacijom Vojne akademije. General Jovan Mišković, nekada načelnik Vojne akademije i predsednik Srpske kraljevske akademije, rekao je: "Oficir koji izađe iz škole, a vojnu nauku savremeno ne prati i konstantno se ne usavršava, postaje šarlatan ili zavezana vreća". Ne bih ništa od ovoga da imputiram vama, gospodine Šutanovac, mada mogu da vas pronađem u ovoj rečenici. Hvala.

Samo ću kratko, na ovo sve što je hronološki rekao gospodin Krasić, obrazlažući da je dosadašnje rešenje bolje u odnosu na predloženo, da kažem da nisam slučajno, već zaista sam sa iskrenom namerom da pomognem ministru Diani Dragutinović,  poklonila knjigu o kojoj je gospodin Krasić malopre govorio, knjigu prof. dr Vojislava Šešelja,  "Stanko Subotić Cane Žabac kralj duvanske mafije". Ne možemo sa sigurnošću, i pored ove izmene zakona, a prvi je donet 2003. godine,  čini mi se, da kažemo da je šverc cigareta potpuno suzbijen.
Iako su dve najveće duvanske industrije u Nišu i u Vranju privatizovane, mi po izveštajima državnih organa koji se bave kriminalnim delatnostima u Srbiji imamo kroz odbor, koji je nadležan za te informacije, da još uvek postoji, naravno u mnogo manjem broju, ta kriminogena delatnost šverca cigareta.
Zašto je važno da vi pogledate? To nije samo zaista od srca moj poklon vama, ove knjige dr Šešelja "Stanko Subotić Cane Žabac kralj duvanske mafije", da vidite tu hronologiju i da vidite, gospođo Dragutinović, jer to je vaš resor, da se ti prljavi tokovi Canetovog novca i dalje kroz razne druge kanale ovde u Srbiji nastavljaju.
Kako? Ako smo mi kao odgovorni ljudi, članovi SRS, a pre toga je naš predsednik, a na kraju je i zbog toga napisana ta lažna optužnica protiv njega i već osam godina je u Hagu, ako smo mi uz sve one koji su o tome pisali, pa i onaj već sada ubijeni novinar hrvatskog "Nacionala" Ivo Pukanić, bili u stanju, pre svega Vojislav Šešelj, da na vreme upozorimo kako će taj novac, koji je godinama kroz šverc cigareta i kroz odštetu državnog budžeta, Stanko Subotić da plasira u Srbiji, mi smo mogli neke stvari da predvidimo na osnovu te knjige koju vi sada imate, koja ima preko 1.000 strana, ima argumenata i nesumnjivo pravaca delovanja tužilaštva, pošto je protiv njega raspisana međunarodna Interpolova crvena poternica.
Meni nije jasno zašto vi niste reagovali kao resorni ministar u Vladi Republike Srbije kada ste saznali konačno, ili ste možda znali, ali on se uključivanjem u emisiju jedne beogradske televizije oglasio i rekao da je za kupovinu "Novosti" i "Luke Beograd" dao 56 miliona evra tajkunima, pre svega Miškoviću i Beku, pa kako niste reagovali da se optužnica koja je protiv njega podneta od strane republičkih i državnih organa promeni jer je loše napisana?
Naime, on sam zna da je, što bi naš narod rekao, u Švajcarskoj, a da ne govorim kod Đukanovića, jer viđaju ga, zajednički projekat im je bio da daju Nikoliću i Vučiću pet miliona evra i da izvrše puč u SRS, ali on zna da je u Švajcarskoj i te kako zaštićen, jer na poternici, odnosno za ono za šta ga država Srbija tereti, a u pitanju je kriminal ne viđenih razmera, nešto što je nezapamćeno na ovim prostorima, on se tereti za zloupotrebu službenog položaja, što ne poznaju švajcarske državne vlasti.
Prema tome, potrebno je da se malo i detaljnije upoznate kroz te argumente koji tu stoje i da preduzmete određene korake, jer u kontekstu izrađivanja izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka pre neki dan se i koleginica Radeta upravo upitala kako je moguće da državni organi ne reaguju.
Molim vas, pošto je očigledno da se zataškava i afera oko "Novosti" i "Luke Beograd", hajde da vidimo ova novonastala stranka, koja je ukrala mandate SRS, mi kažemo da se finansira prljavim Canetovim novcem, da li vi to možete kao ministar finansija, to je vaša nadležnost, da ispitate i da vidite odakle toliki kapital? Da li je to sa ove strane, a mi tvrdimo da jeste, od švercovanih cigareta, o čemu je gospodin Krasić pisao i o čemu, uostalom, dokumentovano govori ova knjiga koju sam vam upravo dala? Hvala .

Gospodine Novakoviću, gospodin ministar Dragan Šutanovac nije trenutno u sali. Moram, a to zna i gospoda iz Ministarstva, zarad javnosti da kažem da se on nije pojavio na resornom Odboru za odbranu i bezbednost, pošto se on verovatno ispričao sa pojedinim kolegama i promovisao svoje stavove koji se, kao što smo čuli, razlikuju ili ih se odriču neki iz DS da bi ublažili njegov otvoreni cilj, a to je ulazak Srbije u NATO pakt.
Ovo nije korektno, jer ministar mora sve vreme po Poslovniku kao pozvan na ovu temu, a nekoliko tačaka dnevnog reda je spojeno, da bude ovde i da sluša šta govore narodni poslanici, jer mi smo sada u situaciji da ne možemo na direktna pitanja ili na ono što je on govorio polemišući sa kolegama srpskim radikalima, a što jednostavno nije tačno, da ukažemo u direktnom suočavanju i debati, jer njega jednostavno nema.
Pošto je ministar pobegao sa megdana, krenuću od slavne srpske istorije i nečega što on nije pomenuo u svom uvodnom izlaganju kada je govorio o srpskoj vojsci i o njenoj istoriji. Moram da se vratim na mnogo godina ranije i da kažem da je srpska nacionalna svest uvek bila jasno definisana i izražena kod srpskog naroda i to onda kada je malo koji narod imao. Da je to tako govore mnogobrojni svetski putopisci, vojnici i oni koji su prolazili kroz Srbiju, oni koji su bili svedoci učešća Srba u oslobodilačkim ratovima.
Ovom prilikom ću da kažem ono što je i dan-danas u duši svih srpskih patriota, a poslednji otadžbinski rat u Republici Srpskoj Krajini koja je, nažalost, okupirana, i u Republici Srpskoj su pokazali da su se i deca partizana i četnika nazivali četnicima. Ta ideja velike Srbije prisutna kod srpskih komita, odnosno četnika je nešto što je duboko ušlo u svest i u dušu i srce srpskih rodoljuba i patriota.
Ma kakve izjave i ma kakva bila izvršna vlast, a ova na čelu sa Tadićem i Šutanovcem svakako ne sledi slavne srpske tradicije srpske vojske koja se borila za oslobađanje svakog pedlja srpske zemlje, mi moramo, i mi srpski radikali to najbolje znamo, jer to radi i naš predsednik u Haškom kazamatu, da kažemo da je većina protiv ulaska u Nato.
On je danas najveći borac na toj svetskoj kvazisudskoj sceni, ali svakako međunarodna javnost vidi koliko je izraženo to njegovo nastojanje da u svetlu događaja u proteklih 20 godina pokaže da je bio u pravu kada je krajem 80-ih godina, a posle i njegova SRS upozoravala na to kakve su namere zapadnih sila okupljenih oko zapadne vojne alijanse agresorskog NATO pakta.
Da ne bude, dame i gospodo iz DS, G 17, iz drugih stranaka koje učestvuju u vlasti, to nešto što srpski radikali govore samo kao politička platforma našeg delovanja, što je jedini pravi put za oporavak Srbije i za vraćanje tom nacionalnom identitetu i ponosu, reći ću vam iz svog ličnog iskustva da sam kao član Odbra za odbranu i bezbednost u više navrata bila u situaciji da razgovaram sa čelnicima te zlikovačke NATO alijanse.
Čak smo pre nekoliko godina otišli u, kako oni kažu, centar savezničkih snaga, odakle su poletali avioni koji su besomučno bombardovali našu zemlju, u Šejp, nadomak Brisela i mi smo tamo, još tada, shvatili da oni imaju jasnu nameru da uslovljavaju ulazak Srbije u EU, protiv koje smo, takođe, jer nam razbija državu, otima KiM, a NATO pakt je 1999. godine i okupirao našu južnu pokrajinu, razumeli smo još pre nekoliko godina iz izlaganja savetnika tadašnjeg generalnog sekretara NATO pakta Jap de Hop Shefera, da je njihova namera da Srbiju uvlače u evroatlantske integracije.
Pre neki dan je na kraju to rekao i Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, zadužen za evropske integracije, da je to nekako prirodno i mi sada moramo da kažemo, a naravno i podaci, na sreću, takvo je opredeljenje građana Srbije, govore o tome da najmanje četiri petine građana Srbije, kada bi se sada sprovelo istraživanje u ovom trenutku je izričito protiv ulaska Srbije u NATO pakt.
Onda je neverovatno da ministar odbrane Dragan Šutanovac danas u polemici sa jednim drugim kolegom pokušava da razdvaja njegov stav i stav DS. On nije izabran kao Dragan Šutanovac tu iz neke ulice iz Beograda, nego kao kadar Borisa Tadića i DS i nije tačno to što je rekao da se nije pripremao i da nije ni sanjao da će on jednog dana biti ministar odbrane.
Jeste, zato što je on Maršalov đak, zato što znam, jer smo šest-sedam godina zajedno proveli u Odboru za odbranu i bezbednost i nekako mu je to bilo težište. Da nije toga bilo, zadovoljio bi se time da bude i ministar unutrašnjih poslova, svakako, taj neki sektor bezbednosti, ali iz druge perspektive.
Ono što danas Srbija preživljava i put kojim vi idete svakako i kroz profesionalizaciju Vojske, protiv koje nije SRS, kao što je to rekao u svom izlaganju gospodin Dragan Todorović, nije put kojim Srbija treba da ide.
NATO pakt, kao agresorska i kao okupatorska vojna alijansa, koja je mnogo toga strašnog učinila razbijajući srpski nacionalni, verski i etnički prostor kroz okupiranje drugih slobodnih zemalja i pokoravanje tih naroda, svakako je neko ko nema niti je ikada imao bilo kakve dobre namere prema našoj zemlji.
Mi smo na tim seminarima, a to čuju i naši parlamentarci, kada odu na Parlamentarnu skupštinu NATO, mogli da čujemo da oni ponavljaju svi jednu istu priču. Ulazak Srbije u NATO pakt, u ovom okruženju, kao zemlja koja ima takav položaj, stratešku ulogu na Balkanu, bezbednija je i bolja varijanta, odnosno alternativa za Srbiju, što najpre uopšte nije tačno i sve da oni nisu agresori, a jesu i to čitav slobodoljubivi svet zna, jer moram da vas podsetim na to da su ti argumenti bili takvi i nemaju empirijsku potvrdu još 1974. godine po pitanju navodno istog statusa za Tursku i za Grčku, a onda su se Amerikanci po svom imperijalističkom nahođenju i hegemonističkom, da pokoravaju druge zemlje, okupiraju, otimaju teritorije, da ubijaju civilne, da uništavaju vojske, stavili otvoreno na stranu Turske i dan-danas i sami znate da taj spor između Turske i Grčke, kada je u pitanju Kipar, nije završen.
Prošle godine sam kao učesnik jedne druge parlamentarne delegacije, zajedno sa koleginicom Donkom Banović, posetila Golansku visoravan. Znate, i mnogi su građani Srbije zaboravili kada je otpočeo rat između Sirije i Izraela.
Sada da iskoristim priliku da kažem da smo na toj konferenciji slobodnih arapskih zemalja iz sveta, naročito posle okupacije Iraka i svrgavanja sa vlasti, a kasnije i ubijanja Sadama Huseina, shvatili od prijateljskog arapskog sveta, koji nas podržava, dame i gospodo demokrate, u Savetu bezbednosti UN i ne dozvoljava većina tih zemalja secesiju i stvaranje šiptarske tvorevine, koju oni nazivaju državom, da je očigledna namera, pošto je jedan od učesnika o tome govorio i predavača na toj konferenciji NATO pakta, da se ovde uspostavi kroz potpunu instrumentalizaciju i kroz svoje interese koje ima i na Balkanu i da im je ova neuraligčna tačka i Srbija veoma važna.
Sve to zna gospodin Šutanovac, ali njega baš briga. On služi interesima zapada, Amerike i zapadno-evropske unije. To radi i Boris Tadić i sve stranke na vlasti. Mi smo protiv toga i moramo stalno da govorimo građanima Srbije da je to ne samo velika opasnost, u smislu gubljenja teritorije i našeg nacionalnog identiteta...
Pozdravljam gospodina ministra, koji ulazi već u završnici ovog mog govora ovde, ali moram, gospodine ministre, da vam kažem da ste u onom dijalogu sa gospodinom Todorovićem, ne poznavajući verovatno, a rekli ste da ste jedan od najboljih poznavalaca, kao političar domaći, svetskog naoružanja, prenebregli činjenicu, jer smo to saznali kada smo boravili na Golanskoj visoravni prošle godine, na konferenciji, da nije tačno da su tenkovi T55 uništeni i da oni nigde nemaju nikakvu upotrebu.
Upravo ih je izraelska vojska opremila na drugačiji način i iskoristila ih, a ne bacila u staro gvožđe, kao što vi nameravate ovih preostalih 495 i oni su od tenka T55, koje su zarobili u tom, malopre pomenutom, ratu sa Egiptom i Sirijom, napravili jedno od najboljih oklopnih vozila, u koje staje sedam plus tri vojnika, transportno vozilo. Nadam se da nećete uopšte da pobijete taj podatak.
To možete da nađete, da pogledate na svakoj internet stranici. To nije nikakva vojna tajna i za izraelsku vojsku i nije bilo u redu da na onakav način reagujete kada vam je to gospodin Todorović rekao, jer vrlo dobro znate da je uz takvu modifikaciju, evo, vojska jedne zemlje, koja je kasnije proizvela i svoj tenk, uradila, iskoristila ono što je bio njen ratni plen.
Što se tiče Srbije i srpskog naroda, apsolutno sam uverena da ćemo kroz delovanje u parlamentu i kroz ono što radimo, a mi smo se kao SRS rezolutno tako opredelili na nedavno našem održanom osmom otadžbinskom kongresu, uz pomoć prijateljske i bratske Rusije i pre svega izjava koje ovde u Srbiji daju njihovi zvaničnici, a da ne govorimo o svemu onome što na svetskoj vojnoj i političkoj sceni rade gospodin Putin i Medvedev, nastojaćemo da ovde u parlamentu Srbije promovišemo zalaganje SRS za pristupanje ODKB organizaciji, za koju mnogi građani Srbije još uvek ne znaju.
U pitanju je organizacija koja je stvorena 2002. godine, organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti, koju inače zovu mali NATO zbog činjenice da sektorski deluje kroz svoj zapadni, kavkaski i sektor koji je oblikovan da deluje u operacijama koje se tiču sprečavanja trgovine narkotika i oružja.
S druge strane, moram gospodine Šutanovac, da vam kažem, jer takođe je bila negativna reakcija tada od strane predsedavajuće, gospođe Čomić, na naše pominjanje učešća Srbije u ODKB, odnosno, posle toga sam, kada je gospođa Čomić rekla da nije tačno, reagovala i tražila od generalnog sekretara, gospodina Odalovića, da me obavesti, kao potpredsednika Skupštine, da li je Skupština Srbije pozvana posle učešća naše parlamentarne delegacije nedavno u Petrogradu na konferenciji ODKB da pristupi kao posmatrač ovoj organizaciji, koja želi da štiti Srbiju, naš teritorijalni suverenitet i integritet.
Saznala sam, evo da obavestim i vas iz vladajuće stranke, istina je, dakle, da je 23. novembra ove godine gospodin Grizlov, predsedniku Ruske državne Dume, uputio pismo gospođi Slavici Đukuć Dejanović i rekao da ODKB poziva Srbiju da ima status posmatrača i da se mi o tome opredelimo.
Mi ćemo da sačekamo i videćemo kako ćete vi da se opredelite, ali u svakom slučaju treba da znate da je nastojanje svakog srpskog patriote da se slavna tradicija srpske vojske održi. Ubeđena sam da Srbija nikada neće postati, na vašu žalost gospodine Šutanovac, članica NATO pakta. Hvala.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Grubješić, moram najpre vama da se obratim, pošto ste vi ovlašćeni predlagač ove tačke dnevnog reda. Vi ste kao predsednik poslaničke grupe G 17 plus imali apsolutno pravo da posle podnošenja ostavke od strane koleginice Snežane Stojanović Plavšić, koja je dugo godina sa nama bila u skupštinskim sazivima, a lično sam s njom sarađivala u radu nekoliko odbora.
Danas imamo zamenu i vi ste se odlučili, a što je, takođe, vaše legitimno pravo da koncentraciju, kako bih rekla, mesta u nekim odborima od strane sada već bivše koleginice raspodelite tako što ćete da uključite i neke druge narodne poslanike, a i novu koleginicu gospođu Elizabet Paunović, koja će verujem biti i te kako iznenađenja činjenicom, možda je zamišljala parlament Skupštine Srbije drugačije, da je nemogućnost narodnih predstavnika da učestvuju na onaj način na koji bi to bilo potrebno, ako već govorimo o tome da se vi borite, ali to su samo nažalost proklamovane vrednosti i čiste floskule, i Tadićeve, i vas iz DS i vaših koalicionih partera, da parlament Narodne skupštine Republike Srbije napreduje.
Dvadeset godina je prošlo od obnovljenog višestranačja u Srbiji i sad kad se vratim unazad, mi možemo da vidimo, gospođo Čomić i vi ste svedok nekog vremena i ja nekog od ranije pre vas u učešću parlamenta, kako saveznog, tako i republičkog, da su poslanici doživeli više izmena restriktivnih poslovnika i da sad rad u odborima nije ni približno isti niti omogućuje narodnim predstavnicima da predstavljaju građane i da učestvuju u radu odbora, kao što je to bio slučaj devedesetih godina. Za kakvu ste se onda vi demokratiju borili? Zbog čega je paljena ova zgrada 5. oktobra i izvršen puč? Zbog čega ste obmanjivali građane Srbije od izbora do izbora i vaši nosioci izbornih lista…
(Predsedavajuća: Molim vas, tema dnevnog reda.)
Vrlo brzo ćete da shvatite, kao ozbiljna žena i kao …

Dakle, evo da se vratim na ovo aktuelno vreme i vezano za novopridošlu koleginicu, gospođu Elizabet, iako je predložena za rad u pojedinim odborima, kao i neke njene kolege, neće imati mogućnost, kao što smo i mi imali godinama unazad da kroz institut izdvojenog mišljenja kaže na sednici odbora, jer je promenjen, da se ne slaže sa stavom koji odbor zauzima po pojedinom pitanju, neće imati mogućnost da neograničeno govori na sednicama odbora Narodne skupštine, jer je sad to vreme ograničeno zbog činjenice da vi jednostavno niste mogli pod pritiskom SRS, koja je jedina prva i autentična opozicija ovom režimu, da izdržite više naše kritike od jedne do druge sednice odbora.
Vi ste malopre rekli nekim kolegama i gospodinu Mladenoviću i gospodinu Preliću vezano za pominjanje nekih odbora koji nisu konstituisani da oni danas nisu na dnevnom redu. Radi se samo o jednom odboru i vi to vrlo dobro znate, gospođo Čomić, Odboru za privredne reforme. Iako on nije tema ovog dnevnog reda, odbori koji su danas na dnevnom redu su i te kako sastavni deo i treba da budu jedna celina ako biste taj Odbor za privredne resurse konstituisali.
S druge strane, kao narodni poslanik SRS imam izuzetnu zamerku vladajućoj koaliciji i članovima odbora, pre svega predsednicima odbora iz DS, G17 plus i ostalima zbog toga što ne koriste mogućnost koja je jedina zaista prava prilika da se sučelje mišljenja i da zauzmemo po pojedinim državnim i nacionalnim pitanjima stavove – a to je saradnja između odbora.
Doduše, dešava se to na Odboru za inostrane poslove i evropske integracije, ali uglavnom gospodin Moma Marković, poslanik SRS, govoreći o tome da mi nikako ne želimo u EU i sve veći broj građana Srbije će biti, ja sam u to ubeđena, za takvu politiku SRS, protiv EU, da on veoma često zna, i to vrlo argumentovano, zajedno sa ostalim kolegama, da i Kacinu, koji se bahato ponaša kada dođe ovde, i Dežeru i ostalima održi predavanje i kaže kakve su to sve sada muke Srbije pod takvom palicom i pod takvim direktivama EU.
Što se tiče Odbora za smanjenje siromaštva i lokalnu samoupravu, govoriću prvo o ovom za smanjenje siromaštva. Imala je dobru ideju i to znate i vi, znam i ja, jer smo u radnoj grupi koja reguliše prava deteta i taj odbor tek treba da u pravom smislu te reči postoji od budućeg saziva, dakle, koleginica Stojanović Plavšić, koja je moralno i časno postupila, podnela je ostavku kao poslanik koji je otišao na drugu funkciju, za razliku od onih koji su ukrali mandate SRS, na čelu sa Tomislavom Nikolićem i koji nemaju ni časti ni morala, za razliku od koleginice Stojanović Plavšić i, za razliku od gospodina Slobodana Maraša, pa nismo morali ni vi ni ja da pitamo našu koleginicu potpredsednika Juditu Popović zašto je Maraš podneo ostavku.
Verovatno se ne slaže više s tom politikom ili ima neke druge planove, kao što ih je imala i koleginica Stojanović Plavšić, ali je vraćen mandat izbornoj listi sa koje je on izabran. Zar to nije normalno i zar to ne treba da se pozdravi? Naravno da jeste.
Ali, mi ćemo ovde do kraja ovog mandata da osuđujemo politiku DS i Borisa Tadića i svih vas koji ste ovde odgovorni, uključujući, pre svega, na čelu svega toga, predsednika Administrativnog odbora, gospodina Konstantinovića. Naime, blanko ostavke koje su u posedu SRS i koje mi imamo u skladu sa članom 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, jer on kaže da je poslanik pod "određenim uslovima slobodan da poveri svoj mandat na raspolaganje izbornoj listi odnosno političkoj stranci".
SRS kao najveća opoziciona stranka koja je zadobila poverenje građana i izborna lista SRS – dr Vojislav Šešelj je sada u degradirajućoj poziciji u odnosu na koleginicu Suzanu Grubješić. Zar vi niste imali pred sobom iste ovakve predloge predsednika poslaničke grupe SRS, o čemu je malopre pokušao da govori jedan od kolega, da dobijemo mesta koja sada sa pravom traži poslanička grupa G 17.
Moram da kažem da nas je gospođa Suzana Grubješić u tome podržala i njena poslanička grupa, ali to nije bilo dovoljno u okviru vladajuće koalicije jer je došlo do preglasavanja i blanko ostavke koje su bile i koje jesu i dalje u posedu SRS za vas ne važe, a već je celoj Srbiji poznato da ni Nikolić, ni Vučić, ni ova njihova otpadnička sledbenička grupa nemaju ni časti ni morala.
Mi ne možemo da zamenimo, kao što to danas radi Suzana Grubješić, ljude u ovim odborima. I mi imamo novog kandidata za odbore, i za lokalnu samoupravu, i za ekonomske odnose i razvoj, i za Odbor za ravnopravnost polova i za Odbor za prosvetu.
Tamo sede neki fantomi, ljudi koji uopšte nisu poslanici. Gde su oni izabrani? Na kojoj izbornoj listi? Zar nije bilo normalno da razmišljate o tome? O tome je govorio kolega Krasić na početku, kada je prvi pokušaj koji mu je uspeo, dakle, prvi tajkunski poslanici su se pojavili 2006. godine, ko više pamti tom nesrećniku ime koga je kupio Bogoljub Karić?
Kada je Mišković ulete, Cane Žabac i ostala tajkunska klika sa svojim parama da plaćaju Nikolića i Vučića, vama je to trebalo da bude signal da istog momenta promenite Poslovnik. Ali ne, to je bio zajednički projekat koji će vama da se obije o glavu. Jer, oni su sad veći Evropejci i veći evrounisti i fanatici od vas samih.
Vi ste trebali da promenite Poslovnik, ali ne tako da oduzimate prava narodnim predstavnicima, da ne izdvajaju mišljenje, da ograničavate vreme, nego da se član 23. uskladi sa Zakonom o izborima. Odnosno, RIK proglasila tu i tu izbornu listu, izborna lista SRS – dr Vojislav Šešelj dobila 78 mandata, odnosno preko milion i sto hiljada poverenja građana Srbije na izborima 11. maja i kada ste to videli trebalo je, da je uopšte cilj vaš razvoj demokratije i poštovanje izborne volje građana, da promenite Poslovnik i da on bude u skladu sa izbornim listama.
Sećate se i vi, gospođo Kolundžija, a i vi, gospođo Čomić, vi ste tada prvi put izabrani posle tog čuvenog 5. oktobra za potpredsednicu Narodne skupštine, SRS nije htela da učestvuje u radu odbora. Zbog čega? Zbog toga što ste vi mislili da jedna sila od 176 poslanika DOS-a može da radi šta god hoće, da gazi izbornu volju građana koja je tada bila manje za SRS, ali kasnije, kako smo krenuli da raskrinkavamo i mafijaške afere i da govorimo o tome da je ta politika Zapada koja vas je i dovela na vlast loša, poverenje je raslo i 2002. godine dr Vojislav Šešelj, kao kandidat za predsednika Srbije, naš predsednik, dobio je 1.080.000 glasova na predsedničkim izborima.
Zašto nismo hteli da učestvujemo u radu odbora? Pogazili ste izbornu volju građana i kada nas je bilo 23, posle 5. oktobra, uskratili ste nam i tada mesto u odborima, pa i mesta predsednika. Je l' bilo tako? Posle je tek bilo poziva. Nemojte da mi pričate da nije, jer smo više puta to morali da govorimo, i u prvim danima dosovske vlasti i da stalno insistiramo na tome. Dogovor koji je preliminarno napravljen kada je izvršeno konstituisanje tadašnjeg saziva nije poštovan. Nisu nam data ni predsednička, ni zamenička mesta, kao što to treba da bude po reciprocitetu.
Sada imamo situaciju da vam ovde sede neki koji vam daju kvorum jer ova Tabaković, koja je otela mandat SRS, i taj Bečić, njen partijski ili kako već zovu tu grupaciju, svakako nije napredna ni u kakvom smislu te reči jer oni samo rade za sebe i za svoj džep, oni već daju kvorum na Odboru za finansije. Svedoci ste toga.
Šta će vama oni da vam daju kvorum ako ste vi toliko sposobni? Želeli ste i uspeli ste da promenite Poslovnik i sada imate po 17 članova i da brže zamenite vaše članove odbora, a oni hoće da vam se dodvore, nude vam se i za buduću saradnju, a sve zbog toga što takav nalog dobijaju od istih mentora koje vi imate.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas da govorite sa uvažavanjem o svim drugima.)
Završavam, da bi ostalo vreme i ostalim kolegama srpskim radikalima.
Ovo je zaista urušavanje parlamenta i svih demokratskih postulata za koje treba svako ko je izabrani predstavnik naroda da se bori. Nikada, koliko god da se vi ne slažete sa politikom SRS koja ima sve veće uporište među građanima Srbije, i naše poruke… Nemojte tako da reagujete, gospođo Kolundžija, jer tek kada se u poslaničke klupe…
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktnog obraćanja. To je izričito zabranjeno po Poslovniku.)
I dobacivanje je zabranjeno, znate. Onda vi treba da reagujete kada se meni dobacuje.

Hvala vama na tom upozorenju. Zahvaljujem se kolegama srpskim radikalima, koji su mi sve vreme davali podršku iz poslaničkih klupa za ovu moju diskusiju, koja je i te kako primerena i Poslovniku, ali nažalost nije vreme koje može da donese napredak i razvoj Srbije, jer pod ovakvom vlašću i sa takvim tretiranjem opozicije i kršenja elementarnih normi i Ustava i zakona i pre svega, otimanjem mandata koje smo dobili na izborima, kao lista, ne možemo da očekujemo ništa bolje.
Borićemo se za bolje vreme, zato takve poruke i šaljem biračima Srbije i završiću time da bi drugim kolegama, neću da pomenem ime koleginice, jer kao što rekoste, to je Poslovnikom zabranjeno, a Srbija čeka Šešelja i mi ćemo nastaviti da se borimo na način na koji nas je on učio i kako smo uspostavili ta demokratska pravila, koja se poštuju svuda u svakoj normalnoj i uređenoj državi, ali u Srbiji nažalost ne. Hvala.