Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nema nikakve razlike između Božidara Đelića i Boška Ristića. Razlika je u milionima evra. Otprilike su istog rasta, iz istog su "žutog preduzeća", Demokratske stranke. Sada ne možete, gospođo predsedniče, da se rukovodite dvostrukim aršinima. Ako vam je koleginica Radeta rekla da je, po članu 87, ovlašćeni predstavnik predlagača ovoga što je na dnevnom redu dužan da bude u sali, onda morate da se vratite na sednicu koja je održana pre 15 dana, kada je napravljena pauza da bismo negde u hodniku "ulovili" Đelića da dođe i da bude prisutan dok govorimo o tačkama dnevnog reda koje su tada bile u skupštinskoj proceduri.
Ovako, mi nemamo informaciju gde se nalazi ovlašćeni predstavnik, a taj isti se drznuo, mislim na Boška Ristića, pre nekoliko dana, dok su poslanici SRS govorili o onome što je danas očigledno a to je da je Tomislav Nikolić instruisan od strane Borisa Tadića i Haškog tužilaštva da radi i na razbijanju SRS i na pripremi ubistva našeg predsednika dr Vojislava Šešelja... Boško Ristić je, čini mi se, rekao koleginici Radeti – zbog vas ne mogu da se razreše sudije kojima je istekao mandat na tim funkcijama unazad dve godine.
Kolega Vlatko, baš mi je drago što ste vi ovde, zato što ste vi bili u istoj situaciji. Sećate se kada ste vi, čini mi se u prošlom sazivu Skupštine, bili ovlašćeni predstavnik predlagača; insistirali smo da dođete, da budete tu i napravljena je pauza (to je tada uradio Oliver Dulić), dok se ne pojavi u sali onaj ko je ovlašćen da nam predloži tačku dnevnog reda.
Znate, ako neko kaže... Čula sam kada je potpredsednik Skupštine Gordana Čomić dobacila da nije u obavezi da prisustvuje. U obavezi je, zato što mi time urušavamo tok sednice i integritet Skupštine. Čekajte, šta će nam onda član 93? Član 93. reguliše po kojoj proceduri i kojim redosledom teče, lepo piše, sednica Narodne skupštine; ako je tu navedeno ko ima pravo da govori, kada, na koga se odnosi ograničenje, na koga se ne odnosi, onda je valjda logično da Boško Ristić bude u sali.
Mene to ne iznenađuje. Taj čovek, Boško Ristić, zabeležen je u analima Skupštine Srbije kao neko ko je, uz ovog Nikolića, bio prava bruka na mestu predsednika Administrativnog odbora. U vreme dok je Boško Ristić bio predsednik Administrativnog odbora imali smo, dame i gospodo narodni poslanici, 308 narodnih poslanika. Takvog ste sada ovlastili, ali ako nemate boljeg, a nemate, bar ga privedite u salu, inače ne možemo da nastavimo i ne možemo da razgovaramo o ovoj tački dnevnog reda.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nisam tražila povredu Poslovnika, već sam se javila po Poslovniku. Ako mi dozvolite, vrlo ću kratko, po članu 1. Poslovnika koji reguliše prava i obaveze narodnih poslanika, da dam jedno objašnjenje, tek toliko da napravim komparaciju...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice Nataša Jovanović, reč po Poslovniku se može dobiti samo ako narodni poslanik uoči povredu procedure tokom rada sednice, kada dobija reč da govori o povredi Poslovnika. Vrlo dobro znate sve članove Poslovnika koji to regulišu. Dakle, ako želite reč po povredi Poslovnika, samo u tom slučaju je možete dobiti. Javljanje po Poslovniku ne postoji definisano u Poslovniku Narodne skupštine; izrecite koji je član Poslovnika povređen.)
Član 104.
(Predsedavajuća: Izvolite.)
Član 104. Poslovnika – povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine i narodnih poslanika u prepodnevnoj diskusiji nekih lica koja su ovde identifikovana od strane službe i vas kao narodni poslanici, a oni su građani, isključeni članovi Srpske radikalne stranke.
Koliko oni vređaju dostojanstvo ne samo svakog srpskog radikala, već svakog mladog, nacionalno svesnog građanina Srbije, govori činjenica da se u ovim satima dok mi razgovaramo u Narodnoj skupštini Republike Srbije u centru Kragujevca, kod sedišta naše šumadijske eparhije, održava akcija koju organizuje Savet za omladinu i sport gradskog odbora SRS. Dakle, u centru Kragujevca je u ovom trenutku najmanje 30 mladih ljudi, studenata kragujevačkog Pravnog fakulteta (neki su već diplomirani pravnici), koji prikupljaju potpise za peticiju podrške prof. dr Vojislavu Šešelju, koju želimo da uputimo predsedniku Ruske Federacije i Ministarstvu inostranih poslova Ruske Federacije, da se dr Šešelju koji brani otadžbinu i srpstvo pred Haškim tribunalom ne nametne branilac, kao što to imaju nameru da urade ovi zlikovci u Hagu, u čemu im svesrdno pomaže onaj koji je bruka za Kragujevac, isključeni, bivši član SRS - Tomislav Nikolić.
Sada su njegove namere prozreli i prepoznali, pošto su sve maske pale, i kragujevački radikali i moji cenjeni sugrađani. Za razliku od njega, ovi ljudi koji su budućnost Srbije svojom aktivnošću na ulicama grada Kragujevca i odlazeći u kuće ljudi koji žele da ih prime... A, verujte mi da ljudi, prateći sve ovo što se dešava i šta je sve učinio Tomislav Nikolić da pomogne zlikovcima u Hagu da se omete proces odbrane našeg predsednika, sa još većim žarom i još većom istinom u srcu, u borbi za slobodu celog našeg naroda, ne samo za slobodu Vojislava Šešelja, rade ovako časnu stvar.
Zato pozivam ne samo sve Kragujevčane, već sve građane Srbije, da se priključe ovim mladim ljudima, aktivistima SRS i svim srpskim patriotama, u borbi za ono što nam je najsvetije, a to je sloboda našeg naroda. Ako pogledate član 23. Ustava Republike Srbije koji reguliše slobodan razvoj ličnosti i slobodu, videćete da neki ljudi ovde, koji se lažno predstavljaju kao narodni poslanici, ne žele slobodu ni za koga. Oni žele samo interes za sebe, za svoj džep, za svoje najbliže saradnike, za odmetnike koji su u trenutku kada se sprema ubistvo našeg predsednika učinili sve da idu naruku upravo tim egzekutorima i onima koji nam ne daju da živimo kao normalan narod.
Mi se sutra priključujemo našoj delegaciji u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Nije slučajno onaj izveštaj Monitoring komiteta skinut sa dnevnog reda. Šta mislite, zbog čega? Zato što se u najvećem delu tretira i položaj državnih institucija i Narodne skupštine, ali se najviše tretira pitanje Kosova i Metohije.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Otkud to da baš u ovom trenutku Boris Tadić izlazi sa idejom, koju je prvi put izneo Dobrica Ćosić 1994. godine, o podeli Kosova i Metohije? Mislim da je danas, naročito kada razgovaramo o tome šta rade Ujedinjene nacije i pominjemo taj njihov dan, trebalo da otvorimo to pitanje i da se ne čuje samo naš glas...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... nego i glas vas drugih koji ste glasali za ...
(Isključen mikrofon.)

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, vi kažete da je ovo naša zajednička kuća. Jeste, u pravu ste, ali ovde ima uljeza, tako da vas molim da nađete neko sredstvo da to rešite, pošto nisam za to baš kompetentna.
Reklamiram povredu Poslovnika, članova 100, 104, 31, i člana 10. Ustava koji ste vi povredili. Pre nego što mi date objašnjenje insistiram, kakav god vaš odgovor da bude, koliko god da traje, da se Skupština u danu za glasanje izjasni da li ste vi, Gordana Čomić, potpredsednik Skupštine, povredili Poslovnik i Ustav.
Član 10. Ustava reguliše jezik i pismo u Republici Srbiji: "U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava." Ne razumem kojim jezikom vi govorite. Protestujem, kao i većina lingvista u našoj zemlji koji su već protestovali, zbog vašeg načina obraćanja sa tog mesta, kao potpredsednika Skupštine. Četiri puta ste me danas prozvali, odnosno dali mi reč po Poslovniku i rekli "za reč se javila narodna poslanica Nataša Jovanović".
Ja vas molim da ne uzurpirate moja prava kao narodnog poslanika, da ne kršite Ustav Republike Srbije. Valjda je moguće za vas da naučite to elementarno iz srpskog jezika. Samo je potrebno da kažete – narodni poslanik taj i taj, nema nikakvih problema. Ovako, vi prvi kršite Ustav naše države i jezik koji je u upotrebi, a držite nam nekakva predavanja. Zaista nema smisla, gospođo Čomić.
Dakle, insistiram na tome od 2001. godine; svaki put kada sam insistirala na tome vi ste zagovarali neki novogovor, kao što to rade Sonja Biserko, Nataša Kandić i šta znam ko, zato što želite da kroz uvođenje tog novogovora, koji ne postoji u zvaničnom srpskom jeziku, izvršite određenu denacifikaciju naše države, čemu se ja protivim. Protivim se tome i insistiram da poštujete Poslovnik i Ustav i da mi se normalno obraćate.
Pošto vidim da ste danas orni da nastavite tako da radite dok ste na mestu predsedavajućeg, moraću, i neće mi na tome zameriti uvaženi potpredsednik naše stranke gospodin Milorad Mirčić, da vas unapredim. Naime, kada ste 2001. godine počeli tako da se ponašate prema poslanicima i da tako odsečno, naređivački govorite kolega Mirčić vam je dao čin starijeg vodnika, a ja vas sada unapređujem u starijeg vodnika prve klase.

Gospođo predsedniče, drago mi je da ste se vi vratili, upravo zbog ovog člana čiju povredu želim da reklamiram. Koleginici Čomić to nikako ne bih mogla da objasnim, jer ona ne želi da shvati na koji način sistematski povređuje Poslovnik unazad nekoliko sati. Ali, u danu za glasanje mi ćemo da se izjasnimo o tome.
Ona je povredila Poslovnik i vi ste povredili Poslovnik. To je član 31. koji reguliše prava i obaveze potpredsednika Narodne skupštine. Naime, gospođo predsedniče, vi ste neko vreme bili odsutni. Verujem da imate dosta obaveza. I, zahvaljujem ponovo službi Narodne skupštine, jutros sam dobila obaveštenja sa kojim akreditovanim ambasadorima ste se susreli ovih dana da biste razgovarali o položaju i onome što radi Narodna skupština. To je zaista fino, što bi ovi DOS-ovci rekli, transparentno, da znam i da imam uvid, kao potpredsednik Skupštine, sa kime se sastajete, za razliku od ovih koji se predstavljaju lažno kao poslanici, poput ovoga nesrećnog Nikolića koji se sastaje i sa Manterom, i sa Vordsvortom, i sa ostalima i nikome ne polaže račune, verovatno samo nekome iz MZ Bajčetina, ako će i tamo to da slušaju. Mada, verujem da to ljudi preziru i tamo; nisu glasali na izborima da bi neko na takav način prodavao državne interese i pokušavao zajedno sa tužilaštvom da ubija predsednika naše stranke dr Vojislava Šešelja.
Reklamiram Poslovnik i možda ćete mi reći, kao što je jednom bio slučaj kada sam isto to prigovorila, da to nije striktna odredba kada vas neko trenutno zamenjuje, ali insistiram da se uvek poštuje, jer jedino član 31. Poslovnika reguliše položaj, prava i dužnosti potpredsednika.
Naime, taj član kaže da u slučaju da ste sprečeni da obavljate funkciju, dakle ne misli se fizički da niste tu, da ste odsutni, već da predsedavate... Jer, član koji govori o tome šta vi radite kao predsednik Skupštine u prvom stavu govori da vi predsedavate sednicama Narodne skupštine. Dakle, ako ste sprečeni to da radite, i sve druge poslove, vi određujete jednog od potpredsednika, kaže: "o čemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara Narodne skupštine". Naravno, to niste uradili. Pa, kaže: "Ako predsednik Narodne skupštine ne odredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, u slučaju privremene sprečenosti zamenjivaće ga najstariji potpredsednik".
Pretpostavljam, verovatno i građani Srbije, da je baš gospođa Čomić najstariji potpredsednik, ali ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, možda je tu pat pozicija između nje i gospodina Novakovića. Zamolila bih vas, gospođo predsedniče, da me ubuduće obavestite, kao i sve potpredsednike Skupštine, ko je to ko vas u slučaju vaše sprečenosti zamenjuje. Ako je zaista, a volela bih to da znam, gospođa Čomić najstarija, onda da to bude po ovom stavu 3. regulisano, kao što i jeste; a ako nije, ako je to, kojim slučajem, kolega Novaković, u šta ne verujem, ali možda jeste, onda nas obavestite sledeći put kada odete na sat, na dva sata, ko je taj ko vas zamenjuje u slučaju sprečenosti da predsedavate sednicama Skupštine, da ne bismo došli u situaciju da neko neovlašćeno uzurpira ovlašćenja predsednika Narodne skupštine.

Gospođo predsedniče, javljam se po članu 238. Poslovnika. Skinuta je ova tačka dnevnog reda, gospodine Ristiću, Monitoring komiteta, koji prati sve segmente u Srbiji, i ja ću sada da se usredsredim samo na ono za šta vi dobijate packe od Saveta Evrope, kao izvršna vlast u zemlji, da to niste uradili, niste prilagodili naše zakonodavstvo. Ne govorimo... Da to apstrahujemo, pošto tamo ima 21 država koja je priznala kvazišiptarsku državu, tzv. Kosovo, ali hajde da govorimo o drugim članicama Saveta Evrope koje su naši prijatelji, a koje su i te kako imale svoje predstavnike – imaju ogromne primedbe na stanje pravosuđa u našoj zemlji. Dakle, da čuju i građani Srbije da to nisu samo primedbe srpskih radikala, koje su veoma argumentovane, utemeljene na osnovu činjenica i personalnih rešenja koja imate od 2001. godine.
Ne treba da vas podsećam, gospodine Ristiću, da ste vi, ne vi lično, nego vaša politička stranka, bili promoter toga da za sudiju opštinskog suda može da bude izabran čovek iz neke propale firme; bio je v.d. direktora, prođe mesec ili dva, vi ga izaberete za predsednika suda.
Pošto imam obavezu da vam to saopštim, kao član naše delegacije, mogu i da vam dam, da vam fotokopiram kako izgleda nacrt ove rezolucije. To je ceo segment, tačka 14, koji vas poziva, sve države članice Saveta Evrope, da hitno, neizostavno, uradite sledeće u pravosuđu. Vidite šta kažu – konstatuje se da novi Ustav zahteva usvajanje čitavog paketa novih zakona o sudstvu. Ko je za to kriv? Srpska radikalna stranka?
Mi vas upozoravamo, od donošenja novog Ustava, da morate set zakona iz oblasti pravosuđa da prilagodite novom Ustavu. Vi to niste uradili, niti prethodna vlada, ni prethodni predsednik Narodne skupštine, ni ministar pravosuđa. I, kancelariju javnog tužilaštva... Da li ste vi njih obavestili, verujem da su oni, prateći taj proces, odnosno ovu katastrofu u srpskom pravosuđu, uočili jednu neverovatnu stvar.
Sada mi navedite da li postoji još jedna zemlja članica Saveta Evrope, bilo koja država u svetu, koja za republičkog javnog tužioca ima čoveka koji je u statusu v.d. najmanje godinu i po dana. Valjda se tu pokazuje ozbiljnost države. Vi ne možete da izaberete, kao što to Ustav i zakon nalažu, republičkog tužioca, a oni od vas traže da donesete zakon o kancelariji javnog tužioca. Kojeg? Ovog Radovanovića? Neverovatno bi bilo kada bi taj čovek i dalje ostao. Ovo sada nije politički pritisak, ovo je moj apel.
Mi ne možemo kao opozicija, osim institucionalno, da kažemo šta mislimo o tim ljudima koji su loša rešenja, i najveći broj kolega to isto tvrdi. Ali, ako se on ne meša u svoj posao i ako treba više puta juče sa govornice mr Martinović da kaže da je njegov posao, njegova obaveza da saznanja koja čuje sa skupštinske govornice, pročita u novinama, dojavi mu bilo ko, ispita, kao čovek koji je na toj funkciji, šta da očekujemo mi dalje.
To je tačka 14, pa imate pod 1, 2, 3. i 4. sve do 6, sve ono što treba Srbija da uradi, jednostavno rečeno, ocena - katastrofa. Ako vi kažete, gospodine Ristiću, da mi treba kao srpska delegacija da uložimo amandman na ovu tačku 14...
(Predsednik: Prekoračili ste vreme.)
... završavam, pošto je to odloženo za januar mesec i da tvrdimo suprotno, nema problema, da nađemo neki najširi državni politički konsenzus, ali sa kojim argumentima da izađemo tamo kada, nažalost, moram da konstatujem da je sve ovo ovde tačno, a to je da je položaj zaposlenih u pravosuđu i odnos pravosuđa prema građanima izuzetno loš; ocena ovde nije ni za dovoljan, dva.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, javljam se po čl. 161. Poslovnika koji reguliše hitni postupak za donošenje zakona i javljam se po čl. 225. s obzirom na činjenicu da se osećam i moralno odgovornom, jer imam jednog penzionera u kući, zbog milion i šeststo hiljada penzionera.
Ova pitanja pokrenuta u skladu sa ova dva člana Poslovnika postavljam gospodi iz ''ujedinjene penzionerske stranke'' dr Krkobabića koji je potpredsednik Vlade.
U stvari, ja ću shodno čl. 225. Poslovnika ovo pitanje uputiti vama i pre svega gospodinu Krkobabiću.
Ako je tačno sve ovo što govore gospoda iz ''stranke ujedinjenih penzionera'', ako su oni očekivali da će ulaskom u ovu novu dosovsku vladu, u kojoj komanduje Boris Tadić i ''žuto preduzeće'' DS, tako lako da se izbore za prava penzionera, a ako su sada ometeni u tome, recimo neko ih opstruiše u Vladi, onda kao poslanička grupa mogu da iskoriste pa da to bude inicijativa i da kao predlog zakona i u skladu sa članom Poslovnika koji sam pomenula i članom 162. ne čekaju, kao što je kolega rekao tamo kraj godine, januar ili ne znam već kada, nego – ako vi imate urađen zakon o izmeni i dopuni Zakona o PIO, izvolite, izađite pred narodne poslanike.
Da li mislite da ste vi, kada ste ušli u Narodnu skupštinu, prvi put u Srbiji pokrenuli pitanje penzionera? Ko se borio osam godina za prava naših najstarijih i najsiromašnijih građana? Samo Srpska radikalna stranka, jer svi ostali su se smenjivali na vlasti. Kako je bilo u periodu kada su doneti ti (blago je rečeno - monstruozni) zakoni, o kojima je govorio gospodin Krasić? Ko je, jedino, amandmanima pokušao da zaštiti penzionere?
Mi smo periodično morali sa skupštinske govornice, jer dobijamo one ''frizirane'' izveštaje iz Republičkog zavoda za statistiku, da upoređujemo, dakle da pravimo tu jasnu komparaciju - šta može jedan penzioner sa minimalnom penzijom da uradi, koliko može da kupi kilograma hleba, litara mleka, pod uslovom da nije bolestan, a nažalost mnogi su oboleli, jer treba da plate participacije, lekove koje moraju da plate od svoje jadne i bedne penzije.
Ako već govorite o tome da želite što pre da poboljšate položaj i onih koji su vaše kolege i prijatelji, onda dajte lepo po hitnom postupku zakon, pa da vidimo kada to može najbrže da se uradi.
Nemojte da čekate da se smiluje Vlada, da to dođe na dnevni red Vlade. Ajde vi to pokrenite kao poslanička grupa i mi ćemo onda da vidimo da li je taj zakon dovoljno dobar za penzionere, o kojima mi, kao SRS, brinemo.
Ali, tu se, uvaženi kolega, pojavljuje drugi problem. Problem je u činjenici što je Albert Jeger iz MMF-a, prilikom posete Srbiji, otprilike rekao da na to ne možete da računate sledeće, 2009. godine.
(Predsednik: Vreme.)
Nije konkretno pomenuo taj zakon, ali s obzirom na to da je novi ministar finansija Diana Dragutinović i sama priznala da se budžet Republike Srbije nalazi u teškom tekućem deficitu, da Srbija, po Jegerovim rečima, troši 500 milijardi više nego što imamo naših prihoda, onda ...
(Predsednik: Privedite kraju, gospođice Jovanović.)
... evo, završavam, gospođo predsedniče ... postavljam pitanje kako mislite da sprovedete zakon ako je tako restriktivna politika MMF-a prema nama i zašto da čekamo do kraja godine.
Ali, ne bi me čudilo da se to otegne u nedogled, s obzirom na onu ciničnu izjavu gospodina Krkobabića kada je rekao, kada su ga pitali o hapšenju dr Karadžića i generala Mladića – pa, ja brinem o milion i šeststo hiljada penzionera, još bi mi bio teret da brinem o dva penzionera više.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj institut zaštitnika građana i pored pripremne faze koja je trajala, gospodine Jankoviću, otprilike jedno pet godina, od dolaska DOS na vlast posle 5. oktobra do vašeg izbora, nije toliko poznat nažalost ni narodnim poslanicima, a kamoli građanima.
Naime, Zakon o lokalnoj samoupravi, onaj koji je donet pre tri godine, prvi put je zapravo inkorporisao zaštitnika građana. Kragujevac je grad u kome živim, gde sam predsednik odborničke grupe SRS. Mi smo tamo jedina i veoma oštra opozicija vladajućoj garnituri, na čelu sa aktuelnim gradonačelnikom. Ali, mi kada je biran zaštitnik građana u gradu Kragujevcu nismo imali primedbu na kadar koji je predložen, na izvesnu gospođu Vujanić, koja i dan-danas obavlja u drugom mandatu već tu funkciju, već na način na koji je ona tretirana i na koji način je imala poteškoće da organizuje službu za svoj rad.
Isti je slučaj sa vama. To se nešto kasnije u Kragujevcu poboljšalo, a to pokazuje da organi lokalne samouprave, a vidite tek republički nivo vlasti, nemaju pravi odnos prema vašoj funkciji i prema tom institutu ombudsmana, kako neki kažu, a mi kažemo zaštitnik građana.
Jednostavno, to je jedan od uslova koji je stigao iz preporuka, pre svega Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, proistekao iz mnogih drugih međunarodnih dokumenata. Kada je menjan Ustav i kada smo mi ustavno kategorisali šta je to zaštitnik građana, mislim da ni tada ljudi nisu ozbiljno shvatili da je to institucija koja će potpuno nezavisno, u skladu sa zakonom, moći da radi, rasterećena političkih uticaja i moći, pre svega Borisa Tadića i aktuelne vlasti.
Da je to tako govore mnogobrojne primedbe, predstavke građana, kako Kragujevca tako i građana Srbije, na vašu adresu, a sada ću vam reći u procesu samo legalizacije, kako se to popularno kaže, bespravno podignutih objekata.
Dve trećine Srbije je zapravo tako nastalo i ljudi su pravili naselja, neka su nicala stihijskom metodom, neki ljudi su to radili iz nemogućnosti da uhvate korak sa izmenama zakona koji su vrlo restriktivni za obične građane, a veoma očigledno povoljni za građevinsku mafiju.
Tako danas mogu da napravim jedan rezime, evo polazeći od onoga šta su glavne žalbe i primedbe na koje reaguje kragujevački gradski ombudsman. To su obespravljeni građani iz oblasti građevine, imovinskopravnih odnosa i iz oblasti socijalne zaštite i prava dece. Verovatno ćete se složiti sa mnom da su to najveći problemi, i iz zdravstvene zaštite. Dakle, to su najširi spektri problema u našem društvu. To je pojedinac, čovek.
Neko će da kaže, znate, kada se vratim u Kragujevac i bilo koje selo u Šumadiji, svi će reći, pa tamo se vodi visoka politika, ali ja sam ovde ugrožen zbog toga što me neki službenik, načelnik gradske, opštinske uprave maltretira i ne mogu kao čovek da ostvarim svoja prava. Zaista je to tako.
Ali, da ne bi sve svalili na vaša nejaka pleća koja vam nisu ojačali vlastodršci i sam Boris Tadić, moram da kažem šta je uzrok svih tih problema: upravo svi ovi katastrofalni zakoni koji su, kao i sistemski, doneti u periodu od proteklih sedam godina.
Ako govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, složićete se sa tim, da neki čovek, neka porodica u centru Beograda, u centru Kragujevcu, bilo kog grada u Srbiji koja ima staru trošnu kuću, nasleđe, nekada su to bili možda imućni građani, i pre Drugog svetskog rata i posle toga, nemaju sada, to su ljudi koji ne pripadaju ovoj kategoriji tajkunizacije, otimačine i pljačke, mogućnosti da ostvare svoja prava.
Desiće im se da zbog velike korupcije koja postoji u sektoru građevine, što smo videli na najnovijim primerima u gradu Beogradu, i one čuvene priče od nekolik hiljada stambenih kvadrata koje se građanima Beograda duguju na Karaburmi, Čukaričkoj padini ili gde već je sve ta fantomska firma trebala da napravi te stanove, a nije, znači, da dođemo do toga da običan čovek nikako nije zaštićen, jer će pored te njegove kuće koju neće budzašto da proda za jedan, dva stana, jednu garsonjeru, jer oni obično tako procenjuju.
Na kraju vidite da i u nekim serijama i domaće produkcije iz ovih zemalja u okruženju upravo prave takve priče. Zašto se ljudi ucenjuju? Zato što nema ko da im pomogne, država ne stoji iza njih, lišeni su svakog prava, slobode da sami odlučuju o tome kako će i šta da rade. To je jedan aspekt.
Drugi koji bih danas posebno potencirala, to je socijalna zaštita i briga o deci i samohranim majkama.
Mislim da se ovih dana i s pravom pokreće to pitanje samohranih majki i samohranih očeva, jer mi smo ovde imali u prošlom sazivu Skupštine Srbije primere da nam se i očevi koji sami vode brigu o deci, ne samo majke, javljaju.
Dakle, to su najveći problemi danas u društvu. Još kada uzmemo u obzir činjenicu da 800.000 naših mališana neuhranjeno i da Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ima i te kako mnogo praznina. Mladi bračni parovi, jer u Srbiji je danas najveći problem prvo dete, naravno i drugo i treće je problem, ali prvo jeste zbog činjenice da država nedovoljno stimuliše te mlade bračne parove.
Evo zbog čega. Pokušavam nekako to da povežem, a vidim da vi odobravate i znate da je to istina, samo u tom lancu jednog normalnog funkcionisanja života šta treba da ima jedna srpska normalna prosečna porodica: da ima krov nad glavom, da ljudi imaju posao, da mogu normalno da žive od svog rada, da školuju svoju decu i da nemamo situacije koju nažalost imamo, takođe su i to primedbe građana, na rad ustanova za brigu o deci, mislim predškolskog uzrasta, i na centre za socijalni rad u skoro svakom gradu u Srbiji, gde je pogodno tle za manipulacije.
Naročito kada je u pitanju pomoć pripadnicima određenih nacionalnih zajednica, kao što je to romska populacija. Žao mi je što danas, ali i opravdano nije tu kolega Jovan Damjanović da govori upravo o tome na koji način se Romi tretiraju kod organa lokalne samouprave i uprava lokalnih samouprava kada je u pitanju ostvarivanje njihovih prava.
Prema tome, gospodine Jankoviću, jedino što mogu da vam poručim kao srpski radikal i naša poslanička grupa je da vi zaista krenete da radite ozbiljno vaš posao i da koristite prava koja imate izvorno iz zakona.
Ako su vam samo ovo neki od primera, nemam vremena zbog kolega, evo završavam koleginice Radeta, kolega koji će da govore, o ovome može da se priča danima, o čitavim kategorijama ljudi koji pokušavaju da ostvare svoja prava, onda je najbolje da član 18. Zakona konačno uzmete u svoje ruke i da se vi, kao zaštitnik građana, da ne čekate ovu nesposobnu tajkunsku vladu, pojavite pred Narodnom skupštinom i da inicirate izmene i dopune zakona o građevini, o socijalnoj zaštiti, o finansiranju porodica sa decom, Zakona o radu, Zakona o PIO, i na kraju krajeva da pokažete spremnost da sve ono što ste sublimisali kao republički zaštitnik građana hoćete da pretočite u nove forme i da tako pomognemo običnom čoveku.
Najlakše je razbacivati se i razmetati ovakvim obećanjima, naročito ovih koji sada imaju novi način delovanja kroz političke sekte i kultove koji im se odobravaju u Skupštini kroz krađu poslaničkih mandata SRS.
Oni kao sekta deluju, obećavaju, mi ćemo napred, ovde, onde, a nikada nisu, ni taj koji ih predvodi, taj guru njihov, sami bili spremni da rešavaju sudbinu običnih ljudi.
Kada dođe takav neki slučaj jednog unesrećenog čoveka, jedne samohrane majke neke porodice, evo ti Nataša, evo ti Lidija, evo ti Vjerica, ovaj, onaj, nekada se i ne seti imena, kao što jutros ne može da se seti kako se zove jedan poslanik. Kada treba Prelić da se hvata da potpiše za taj poslanički klub, onda se baca laso i hvataju se poslanici SRS. Što im ne zna imena, to nema veze.
Mi nismo takvi ljudi. Mi smo čestiti ljudi, nas je tome pre svega visokom moralu i poštenju učio naš predsednik dr Vojislav Šešelj, i kada nas je upućivao na to da možemo slobodno svojom voljom da se bavimo politikom, da zaslužimo mesto na listi SRS, da nas naši opštinski, okružni odbori i organi stranke pošalju u Narodnu skupštinu, e onda moramo da vodimo brigu o svakom građaninu Srbije bez obzira koje vere, koje nacije bio, jer to je valjda posao narodnog poslanika, a ne da u sklopu sa tajkunima, i pre svega sa Borisom Tadićem, krademo i ne daj bože pljačkamo, kao što to neki rade. Hvala.

Gospođo predsedniče, javljam se na osnovu člana 1. i 104. Poslovnika Narodne skupštine, a pre svega na osnovu Ustava, zato što je mr gospodin Martinović, koga neke neznalice zovu Marinković, tako vas nazivaju neki iz ove odbegličke grupe gospodine Martinoviću, a u pitanju je čovek koji je bio šef poslaničke grupe SRS, ne zna imena poslanika.
On je govorio o onome što je zapravo bio opšti konsenzus u Srbiji svih političkih stranaka. I sada moram da pomenem jedan događaj da vam približim koliko smo u pravu i koliko želimo ovde da vašu savest, koja je možda uspavana ili ste je nekako potisli zbog takvog naloga Borisa Tadića, da podstaknem da se setite jednog događaja iz naše nedavne parlamentarne prošlosti kada su u pitanju bili poslanici iz poslaničke grupe G17.
Naime, Sofronije Čonjagić i Vesna Ilić su dva poslanika koji su bili u koaliciji tada sa strankama na vlasti iz grupacije G17 kojima je aktivirana ostavka na mesto narodnog poslanika, i to pre nego što je usvojen Ustav po kome je, kako je rekao gospodin Martinović, u članu 102. stav 2, neopozivo svaki poslanik slobodan da pod uslovima usklađenim sa zakonom stavi na raspolaganje mandat stranci.
Sada je, gospodine Jankoviću, za vas pitanje, vi možete sada da kažete - nemam, kao što zakon zapravo i definiše, nikakvu kontrolu nad radom Narodne skupštine, ali imate sa izbornom voljom građana i sa slobodom prava i odlučivanja svakog građanina Srbije.
Hipotetički, sada najmanje milion građana Srbije može da vam se obrati i da vas zatrpa, to su birači SRS, svojom predstavkom da je njima ukradeno u Narodnoj skupštini njihovo biračko pravo.
Pošto je Srbija jedna izborna jedinica, mi smo svašta prošli za 18 godina višestranačja, imali smo devet, pa 29, pa 16 izbornih jedinica i na kraju smo došli do toga da po Dontovom sistemu, odnosno sistemu Dontovog količnika, imamo jednu izbornu jedinicu u kojoj će pravilno da se rasporedi svaki glas dobijen na izborima, da se ne rasipa nijedan glas nijednog birača, već da glasanjem za političku stranku mi možemo da odlučimo da svoj deo, kao građanin i svako do vas, prenesemo na političke predstavnike.
Sada je prekršen Ustav u slučaju najmanje ili, ako hoćete da vam to izračunaju ljudi iz Republičkog zavoda za statistiku koji prate izbore ili neko od članova RIK-a, najmanje 600 hiljada birača, ako je 60 hiljada potrebno na tako visoku izlaznost za jedan poslanički mandat.
To nije ničija dedovina i ničija prćija, to je izborna volja građana ostvarena na izborima i nikada se ovako grubo nije išlo na otimačinu, pljačku i prekrajanje izborne volje.
Šta smo mi tada trebalo da kažemo? Tada još nije ni bio Ustav, ali za nas srpske radikale je to oduvek bilo tako. Izađi na izbore kao grupa građana, pa ćeš da prođeš kao Univerzalistički pokret ili Jogi letači...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, vreme.)
... ili napredna stranka, naprednjaci, zna kolega Ilić, mislim da su oni bili iz Niša, koji su izašli na izbore 1991. godine i osvojili 0,5 posto glasova. Postojali su tako neki, a ko su sad ovi, odakle oni?
Dakle, mi moramo do kraja da se izborimo za to ...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, četiri minuta.)
Završavam. Apelujem na vas, kao potpredsednik Narodne skupštine, gospođo predsedniče, da zaštitite Narodnu skupštinu, da zaštitite volju birača i da se vrate oteti, ukradeni mandati nama srpskim radikalima.
Kakva je to ironija sudbine i kakav je to poraz i erozija morala kod Nikolića, pokazuje činjenica da čovek koji je bio jedan od prvih potpredsednika Narodne skupštine i od danas, na tome mu čestitam ponovo, naš kolega Ljubiša Petković, u najtežim danima za interese države i naroda i odbranu prof. dr Vojislava Šešelja, pokazuje visok moral, čast i poštenje...
(Predsednik: Hoćete li da privedete kraju obraćanje, molim vas.)
... a imate insajdera koji hoće da ubije Vojislava Šešelja i koji krade naše mandate.
Čestitam, gospodine Petkoviću, vi ste primer pravog junaka.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, taman sam mislila da je gospodin Krasić svojom uspešnom misijom, kao i magistar Martinović, edukativno delovao u toku današnje rasprave i argumentima koji su neoborivi, utemeljeni u Ustavu i u zakonu.
Međutim, reklamiram povredu člana 103. Poslovnika, koji kaže da nije dozvoljeno ometanje govornika.
U toku izlaganja gospodina Krasića jedan poslanik iz DS, na njegovu opasku da su ukradeni mandati SRS i rekao da je sada to neformalna grupa građana koja se javno predstavlja, taj kolega je rekao "koji su vam doneli glasove i mandate". Nikome oni ništa nisu doneli, oni su samo uzeli, ukrali mandate, a o drugim otimačinama ćemo da pričamo pred drugim nadležnim državnim organima, kada su u pitanju finansijske i druge malverzacije.
Što se tiče toga, mislim da je to potpuno iskrivljeno gledanje i shvatanje na jedan način koji nije prihvatljiv, naročito u parlamentarnoj demokratiji, gde je izborna lista i gde je stranka nosilac suverenosti građana koji su na nas, sa toliko broja mandata i glasova, prebacili ono što je njima Ustav garantovao, a to je da štitimo njihova prava.
Pošto to čujem i u ovim neformalnim razgovorima "neko je kandidovan, osvojio je toliko"; stranka, ljudi.
Šta biste vi bili bez stranke? Ko bi za vas znao? Gospodina Milivojevića bih mogla da sretnem kao navijača "Jakuzu napretka" ili nekog entuzijastu koji voli da piše literarne sastave ili nekog čoveka koji voli modu ili da posećuje neke druge manifestacije.
Gde da vas sretnem, gospodine Milivojeviću, da vas nije Boris Tadić i DS kandidovala na izborima?
Da ne idem dalje na pojedinačne slučajeve. Znači, nemojte da imate o tome iskrivljenu svest, da ne upotrebim gori izraz. Ljudi bez stranke su u parlamentarnom životu Srbije ništa. Oni koji hoće da prave stranku, e pa dug je put do toga.
Rekla sam vam, imamo onu Naprednu stranku - Naprednjaci, oni postoje 17 godina, u registru su političkih stranaka, fotokopirali 100 ličnih karti i tamo se prijavili.
Ko su ovi novi, to stvarno ne znam. Da li će da dožive istu sudbinu kao Univerzalistički pokret, Jogi letači i već ko se sve pojavljivao, to ćemo da vidimo.
Ušao je ponovo autentični naprednjak, a to je gospodin Miloljub Albijanić. To je pravi naprednjak u Narodnoj skupštini, koga jedinog kao takvog i priznajem. Hajde da pođemo od toga da vratimo otete, ukradene mandate SRS.
Kad smo već kod toga, taj neko je doneo nešto. Ljudi, kada imate ovako moćnu političku stranku, kao što je SRS, tako dobro organizovanu, tako homogenu, jaku, tako autentičnu po zastupanju nacionalnih i državnih interesa, koja ima takvog predsednika kao što je dr Vojislav Šešelj, pa u njegovom odsustvu možete da kandidujete i krokodila, on će da dobije glasova koliko treba da dobije jedna ovako moćna stranka kao što je SRS.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se da intervenišem zbog vašeg nepreciznog odgovora koji ste dali kolegi Milanu Avramoviću.
Naime, pozivam se na član 31. i na član 136. Poslovnika. Član 31. reguliše prava, odnosno položaj potpredsednika Skupštine i situaciju kada neko od potpredsednika zamenjuje predsednika. U traženom odgovoru vi ste gospodinu Avramoviću, na njegovu konstataciju oko stavljanja predloga poslaničke grupe SRS za razrešenje predsednika parlamenta Slavice Đukić - Dejanović, rekli da vi pretpostavljate koji su to razlozi, kao što to kolega Avramović valjda zna zašto je taj predlog povučen sa dnevnog reda.
To jednostavno nije tačno i samo je tačna ta činjenica da je predlog povučen, a vi biste kao potpredsednik morali za sva akta koja dođu u Skupštinu i koja ulaze u proceduru, odnosno koja se naknadno ponovo stavljaju, uz ovlašćeni predlog predlagača, da li je to poslanička grupa, Vlada ili drugi ovlašćeni predlagač, da znate zašto se to desilo.
Istine radi i zbog javnosti, jer očigledno je da ste vi baš tu informaciju gospođo Čomić, iako imate široka obrazloženja i duge odgovore na primedbe poslanika, izbegli da konstatujete. Naime, to je samo jedna rečenica, ali to je cela istina.
Kada smo povukli predlog iz ne samo tehničkih razloga, ne samo proceduralnih, mi smo jasno naveli, odnosno predsednik naše poslaničke grupe gospodin Dragan Todorović, da je raniji predstavnik predlagača na temu razrešenja predsednika Narodne skupštine bio isključeni član SRS Tomislav Nikolić. To smo naveli u prvom delu rečenice.
U drugom rečenice, s obzirom da na to on neovlašćeno i uzurpirajući Ustav i zakon, Tomislav Nikolić i ta grupa oko njega se nalaze i dalje kao nekakvi poslanici u Narodnoj skupštini, povlačimo predlog i dajemo novi predlog sa ovlašćenim predlagačem.
Gospođo Čomić, valjda je vama to jasno. Ako ste vi neko ko poštuje principe i statut valjda vaše Demokratske stranke, morate da pođete od toga, ako poštujete stranački statut, da morate da poštujete Ustav i zakon ove zemlje. Ako je nastupila ta nova okolnost da je odlukom 77 članova Centralne otadžbinske uprave, to je najviši organ naše stranke, kojim predsedava naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj, isključen taj bivši ovlašćeni predstavnik, mi smo morali da dođemo u situaciju da ponovo predložimo to isto sa potpisima narodnih poslanika koji su u našem poslaničkom klubu. Naravno, i kroz te novonastale okolnosti bili zapanjeni činjenicom da se vlast tako ponaša i da nam na takav način oduzima mandate.
Jednostavno ste trebali to da kažete kolegi Avramoviću, a ne da nagađate i time završavam, pretpostavljam da je to bilo iz ovih, jer nemate šta da pretpostavljate. Mi smo o tome obavestili Narodnu skupštinu da je neko ko je bio član stranke isključen jednoglasnom odlukom najvišeg organa, da on više, naravno to nismo napisali, ali evo ja ću to reći, ne može da predstavlja SRS ni u vatrogasnom društvu.

Ne mogu a da ne izrazim zadovoljstvo zbog ovog divnog govora magistra, uvaženog kolege Srboljuba Živanovića. Hvala vam, gospodine magistre, što ste nam sve to lepo pojasnili.
Morala bih da se osvrnem na nešto što će svakako vas da interesuje, kolege narodni poslanici i gospođo potpredsedniče, i drago mi je da je u sali većina predstavnika delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, naročito kolega Miloš Jevtić, koji će možda moći da nam pomogne, pošto je član Monitoring grupe ispred naše države, da ovu dilemu, koju imam i koja je zaista opravdana, razjasni kako meni tako i drugim narodnim poslanicima, kako bi sledeće nedelje mogla dostojanstveno, moralno i časno da vas predstavljam i državu Srbiju, zajedno sa drugim kolegama, na jesenjem zasedanju.
Naime, kolega Jevtić je, zajedno sa šefom naše delegacije gospodinom Aligrudićem, bio u Parizu i učestvovao u radu Monitoring grupe, koja je procenjivala šta se to dešava u Srbiji po svim segmentima funkcionisanja našeg društva. Ova tačka 13. Rezolucije, koja je na dnevnom redu sledeće nedelje u četvrtak, na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, zapravo se odnosi direktno na nas i na rad parlamenta.
Uvažene kolege poslanici, pročitaću vam o čemu se tu radi. Naime, tačka 13. govori o tome kako funkcioniše parlament u Srbiji i šta su oni uočili. Oni su to mogli da uoče i da se kolega Jevtić i Aligrudić sa tim slože ili ne slože, ali, u svakom slučaju, Monitoring grupa iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, prateći rad narodnih poslanika i Narodne skupštine Republike Srbije, došla je do određenih zaključaka.
Evo, to je jedan deo zaključka, koji kaže - što se tiče funkcionisanja demokratskih institucija, Skupština, pročitaću iz tačke 13. tačku 3 - pozdravlja spremnost novoimenovanog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da radi sa Skupštinom na izradi novog poslovnika koji bi garantovao pravo opozicije, dok bi omogućio da parlament efikasno funkcioniše.
Još kažu da će imati Narodna skupština Republike Srbije i te kako veliku podršku od programa parlamentarne podrške.
Objasnite nam, kolega Jevtiću, kakav je to program parlamentarne podrške i da li ćete vi sada, kao član naše delegacije, da kažete da se u Skupštini desila krađa, da je najvećoj poslaničkoj grupi SRS oteto, protiv zakona i protiv Ustava, 19 poslaničkih mandata? Kako ćete da nastupite sada i kako mi uopšte možemo u Strazburu da glasamo za ovakvu rezoluciju. Ili tamo moram da ustanem i da kažem da se desilo nešto što ne može da se desi ni u jednoj od tih zemalja, ni u jednom parlamentu članica Saveta Evrope - da se pojavljuju u parlamentu posle izbora neke nove političke stranke?
Vi, gospođo Čomić, izvinjavam se jer ću malo duže da govorim, uporno tvrdite kako je to slobodna volja i mogu da se formiraju nove poslaničke grupe. Gospođo Čomić, da bismo mi bili ljudi koji smo poslanici i koji imamo prava i obavezu u parlamentu, mi moramo da znamo šta se ovde dešava. U zgradi Narodne skupštine, u Pres sali, promoviše se neka nova stranka od strane ljudi koji nisu ovlašćeni to da rade.
Moram da vas podsetim da je 1991. godine na izbore izašla Napredna stranka - Naprednjaci. Osvojili su 0,5% glasova. Ne znam koliko je Građanski savez kad je jednom samostalno, ono samo jednom, izašao na izbore. Ali, nemojte molim vas, ovde vrebaju razne opasnosti. Taj njihov novouspostavljeni vođa, koji u saradnji sa Tadićem, Manterom i Vordsvortom je to sve napravio, može zvanično da se proglasi za gurua - da se zabarikadira ovde u zgradi Narodne skupštine, da nikad ne izađe i da ovde čeka sudnji dan.

Nećemo mi da budemo saučesnici u tome ili da budemo saučesnici u krivičnom delu. Taj čovek je četiri krivična dela počinio. Molim vas, mi ne možemo dalje da nastavimo da radimo dok se ta lica ne odstrane ...

Evo završavam ... i dok nam se ne vrate poslanički mandati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u nekim parlamentima postoji posebno mesto i piše: sledeći govornik ili next speaker, onda vas lepo upozoravam da sledeći put, kada pravite uređenje gde će ko da sedi, napravite jedno mesto tako da ne moram ovde da džubrim i da stojim dok vi držite taj monolog.
Javljam se po članu 225. član 1. Poslovnika. Želim najpre da se zahvalim prof. dr Jovanu Radunoviću, predsedniku Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije.
Prof. Radunović mi je poslao, kao potpredsedniku Skupštine, možda i vama narodnim poslanicima CD i jedan informator - pregled telekomunikacionih usluga i tržišta telekomunikacija za 2007. godinu.
Rešila sam ovo pažljivo da pročitam, jer mi srpski radikali apsolutno, i kada se javljamo i po Poslovniku i po predlozima zakona, govorimo argumentovano, tačno, precizno.
Tome nas je naučio predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, koji isto na takav način nastupa u Haškom kazamatu i pobija da kamen na kamen ne ostane od one lažne optužnice koju je Đinđić napisao, uz pomoć Karle del Ponte.
Sada vas pitam iz DS, vašeg ministra, vašu Vladu da li ste upoznati s time da u Beogradu postoji određena grupa ljudi, odnosno određeni kol-centar i da se oni sada u narodu popularno zovu - Manterovi svedoci. Znate, to je jedna sektaška organizacija.
Nisam zaista ekspert ni za verske sekte, a kamoli za političke. Mi imamo ovde stručnjaka, gospodina Slađana Mijaljevića, koji je fantastičan ekspert za verske sekte pre svega, ali bih mu preporučila da se ovim i politički bavi, jer ovi Manterovi svedoci koji za svog gurua, danas pomenutog, imaju isključenog člana SRS, deluju na takav način, suprotno Zakonu o telekomunikacijama, smem odgovorno da tvrdim, i onome što stoji ovde i što se prikazuje kao legalno tržište telekomunikacija i usluga i u fiksnoj i u mobilnoj telefoniji.
Dakle, oni preko tog određenog kol-centra, u minutu, preko servera šalju na hiljade mobilnih telefona članova SRS poruke nesuvislog, uvredljivog i, rekla bih, bednog sadržaja. Prema tome, tražim da nadležni državni organi ispitaju gde sve u Beogradu postoje takvi centri, za koga rade i ko ih plaća? Ako ove zovu Manterovi svedoci, jer to je ta nova politička sekta u Srbiji, onda ih verovatno plaća američki ambasador ili ih plaća Vordsvort, britanski ambasador. Boris Tadić je svakako posrednik u tome.
Da ništa nije slučajno, dame i gospodo narodni poslanici, da se takav medijsko-psihološki propagandni rat vodi protiv SRS i da su u to zaista umešane strane obaveštajne službe i pre svega oni koji rade u interesu Borisa Tadića, govori i pojavljivanje u specijalnom terminu na televiziji Pink odbeglog, odnosno isključenog člana SRS, i nije slučajno da je autor i voditelj te emisije upravo neko ko je zaposlen u Agenciji Srđana Šapera, koji je savetnik Borisa Tadića.
(Predsednik: Vreme.)
Znači ta grupa zgubidana, kako ih u narodu zovu, Šaper i Krstić, pa onda sada Benlesin, ili kako se već preziva, Slavko i njegovi fantomski gosti, koriste svaku priliku i u sadejstvu sa ovim drugim službama, raznim kol-centrima, i pre svega nečasnim ljudima, rade nečastan posao.
Evo završavam, gospođo predsedniče, drago mi je da ste se vratili, jer ste vi ipak odraz demokratskog i parlamentarnog života u Srbiji.
Znam da se vi pouzdano ne slažete sa ovim otimanjem poslaničkih mandata, jer kako ste teško podneli kad se to dešavalo SPS u trenutku kada se spremalo ubistvo Slobodana Miloševića i kada ste imali Ivkovićevu grupu, ubeđena sam da vi ovakvo delovanje ovih propagandnih centara moći, koji ništa dobro ne mogu da donesu Srbiji, ne možete da podržite, kao ni otimanje poslaničkih mandata sa liste SRS-dr Vojislav Šešelj.

Gospođo predsedniče, samo da zamolim gospođu Lidiju Vukićević, doajena srpskog pozorišta i glumišta, da izađe i da recituje Šekspira, na primer, jer ako ne možemo da šaljemo političke poruke, hajde neka izađe Lidija, pa bar da slušamo nešto što ne slušaju ni oni koji su sada kvaziintelektualci, elitisti, naprednjaci, a u pozorište nikad nisu otišli; sve velike intelektualne gromade.
Javljam se po članu 103. Poslovnika zbog dobacivanja iz klupe. Dakle, mi smo spremni na bilo kakvo, što bi se u narodu reklo, šikaniranje. Prošli smo to, znamo kako to izgleda, na svojoj radikalskoj koži smo osetili i kazne, i sankcije i sve ono što su restriktivni poslovnici od 2000. godine do današnjeg dana imali za cilj, samo, isključivo usmereno protiv srpskih radikala.
Zamolila bih vas za samo malo pažnje, naročito vas, gospodine Milivojeviću, jer vi se kunete u svetog cara Lazara i stalno pominjete naš napaćeni narod na Kosovu i Metohiji ...