Najveći deo, površina aerodroma Morava je u ataru sela Katrga, odakle je moj oca i gde žive Jovanovići, dakle, moji bliski srodnici, moja braća od stričeva, moje snahe i njihova deca. Porodična kuća moje porodice i imanje se nalazi na 800 metara vazdušne linije od aerodroma Morava.

Kada je aerodrom počeo da radi, kada je pompezno onaj let sa teškoćama i maglom tog jutra krenuo, posle toga su otišle ekipe raznih televizija da pitaju meštane pre svega, mog sela, kakvu će korist imati od toga.

Oni su rekli da mnogi od tih ljudi nemaju pasoše. Mnogi od njih su sa devastiranom poljoprivrednom proizvodnjom, mnogi nemaju iako je to plodno zemljište, sistem za navodnjavanje zato što se bave povrtarstvom, a Zorana Mihajlović koja je upriličila sebi garderobu od više desetina hiljada evra, valjda se smeje tim ljudima i seljacima iz mog sela Katrga i okolnih sela i kaže – to će biti kargo centar kada budemo napravili moravski koridor, pa će ljudi moći da plasiraju svoje proizvode.

Ja vas sada pitam – da li vi znate kako jedno prosečno domaćinstvo u okolini tog aerodroma živi? Ako hoćete i strukom da se bavite, a aerodromi i komercijalni putnički letovi su vezani za turizam i za dolazak ili odlazak ljudi, da li ste vi pre toga napravili, vi stalno gospođo Mihajlović se gađate nekim ciframa.

Čas kažete biće 20.000 letova u ovoj godini, pa onda 15.000 letova, dajte saberite se malo i recite narodnim poslanicima i javnosti da li ste napravili jasniji elaborat o isplativosti tog aerodroma?

Pitanje je uopšte kada će putnički saobraćaj organizovan od strane prevoznika u Srbiji da doživi potpuni kolaps zbog nemogućnosti države da obezbedi i tih, pre svega, preduzeća, adekvatnu radnu snagu, odnosno Srbiji u ovom trenutku fali 5.000 vozača sa ovom kategorijom. Svi oni koji se bave ovom privrednom delatnošću svakoga dana strepe da li će neko od tih vozača da se, ne daj Bože, razboli, da mu se desi nešto u porodici i da jednostavno, prevoz stane.

Sama sam često korisnik takvog međugradskog prevoza i na kraju i neki moji poznanici i prijatelji su vlasnici takvih preduzeća, ljudi koji su sve sami stvarali i obezbeđivali.

Onda, postavlja se pitanje kako je moguće da Vlada Republike Srbije i resorni ministar i Ministarstvo hvali samo time koliko je izgrađeno puteva, a da se ne zahvali upravo tim ljudima koji su svojim porezima, svojim naporima, kao i građani Srbije koji plaćaju visoke putarine, koji plaćaju registracije za vozila, evo kao vaše, gospodine Arsiću?

Svaka vama čast. Evo, kao upisani onaj vaš „C5“ sećam se kad ste ga juče novog kupili, on je prešao, koliko, 500, 600.000 kilometara? Ima mnogo takvih kolega koji imaju automobile slično godište ili kategorije.

Da li je normalno da vi plaćate registraciju za kubikažu vašeg automobila istovetnu kao neko ko je sada izvezao novi „Restajling C5“ iz salona? Normalno da nije. Da li je normalno da u državama koje hoće da podstiču, upravo taj razvoj infrastrukture, jer uzimaju od građana novac. Vi samo znate ko mantru da ponavljate - izgradili smo toliko, izgradili smo toliko. To su izgradili građani Srbije, oni koji su dali za registraciju, za putarinu, za gorivo.

Od 216 stanova za koje će biti mogućnosti i koja će se graditi u Kragujevcu na lokaciji Denino brdo, do sada se prijavilo 139 pripadnika snaga bezbednosti.

Znači, to interesovanje i to što je najavljivala ministar Mihajlović, nije bilo tako pompezno, i ako se i taj broj bude popunio problem je veliki zbog određivanja lokacije što su nerado prihvatili odbornici SNS u Kragujevcu, ali eto tako ih je uslovio još uvek aktuelni gradonačelnik, jer vrlo dobro znaju i vaši koalicioni partneri u Kragujevcu da tamo nema zaista ni deseti deo, ako ste bili na tom terenu, ali Kragujevčani to dobro znaju, potrebne infrastrukture.

Dodatna infrastruktura, kolege narodni poslanici, će koštati na desetine miliona evra. Verujte. To je potpuno jedna, to nije u Beogradu neka lokacija, mada i ovde je to zaista problematično sa aspekta ovoga što je rekla koleginica Radeta, da ljudi žive u nekakvim getoima, odnosno da snage bezbednosti sada budu samo na tom jednom mestu.

Kada se pravio novi deo grada, mi to zovemo aerodrom, jer je nekada još neko to koristio za te svrhe u gradu, jedan stambeni blok, naravno da su mogli da biraju ljudi koji su radili u vojsci i u policiji i u drugim državnim organima mogućnost da se tu nasele, ali ovako nešto neverovatno, a sa druge strane vi niste uopšte ispratili reakcije svih drugih zaposlenih, iako smo mi za to da se veće pare daju i za plate u vojsci i policiji i lekara i naučnika i svih drugih kojima niste omogućili da pod ovim uslovima …(Isključen mikrofon)

Evo, primetili ste gospođo Damjanović, šta je bila intencija ovakve reakcije poslaničke grupe SRS.

Mi smatramo da je apsolutno nepotrebno da se donose posebni zakoni i da jednim uređenim zakonom o eksproprijaciji i utvrđivanjem javnog interesa Republike Srbije za sve infrastrukturne projekte, ovaj način može da bude drugačiji i da se reši u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Mi smo bili i protiv onog posebnog zakona, kada je bilo u pitanju utvrđivanje svih uslova za Moravski koridor, zato što smatramo da u buduće ne treba da bude takvih izuzetaka i onaj aspekt te cene koju mi osporavamo, posla koja je poveren „Behtelu“ i nemogućnosti još uvek građana kroz čija naseljena mesta će, imali smo ovde priliku da vidimo i onu mapu, da prođe ovaj Koridor, da znaju, a koje su to tačno parcele koje će biti predmet eksproprijacije.

Državi Srbiji treba još mnogo, mnogo infrastrukturnih projekata. Pre svega, da bi se čitava mreža puteva i da kažemo i kolegi Orliću i svim drugim kolegama koji su ovde u sali, da SRS je za to da se prave, grade putevi, ali i putevi koji su regionalnog karaktera, putevi tzv. prvog reda, kao što je put od Novog Pazara do Sjenice, od Ivanjice do Sjenice.

Ne možete to da stavite negde tamo u zapećak i da kažete – e to će da posle bude u nekom drugom ciklusu, jer i ti ljudi tamo koji možda nikada ili će retko ići auto-putem, traže da se njihov problem reši, a naročito za sve one koji žive od poljoprivrede, mislim na sve te padine, planine Golije, mislim na oblast Zlatara, mislim na čitav potez zapadne Srbije, gde i te kako potrebno mnogo više da se radi.

Osim toga što je leks specijalis, ovo je zaista jedna papazjanija od zakona, jer odredbe Zakona o javnim nabavkama, o eksproprijaciji i mnogi drugi sadržani su u ovom tekstu koji ima ovako smešno napisane zakonske norme koji, kako reče kolega Savić, su i nespretno napisane u kondicionalu i zbog činjenice da se ovde sada otkriva ono što smo mi tvrdili.

Opet ću da se obratim gospodinu Orliću, koji verovatno žuri, pa nije raspoložen za replike.

Tvrdili smo pre mesec i nešto dana da je čitav posao oko „Behtela“ bio od početka namešten za poznatu kompaniju, i to iz političkih, pre svega, razloga. „Behtel“ je kompanija koja ima i te kako bliske veze sa republikanskom američkom administracijom. Upoznat je i gospodin Marinković da su Vilijem Kejsi, nekadašnji direktor CIA, kao i Vajdenberg, koji je bio glavni vojni strateg američke administracije, ljudi koji imaju najveći uticaj u toj firmi i da bi se, što kažu – da se Vlasi ne dosete, izbegle sve procedure, kako je to propisano Zakonom o javnim nabavkama, najpre je Vlada Republike Srbije usvojila Memorandum o razumevanju o infrastrukturnim projektima sa Amerikom, a u prisustvu Kajla Skota i sedam dana posle toga je Zorana Mihajlović, onda kada je Skot rekao da je Kosovo nezavisno i kada je stajala pored njega, potpisala, takođe, sa kompanijom „Behtel“ Memorandum o strateškom projektu.

„Behtel“ je firma koja gradi i radi samo tamo gde ima političke veze. Svuda su ih pretplatili. Već smo govorili o tome, ali nastaviću, jer imam još dva, tri amandmana.

I bez obrazovanja ove radne grupe koju predviđate ovim zakonom izabrali ste „Behtel“ za svog strateškog partnera za ovaj posao koji košta 300 miliona evra više za izgradnju Moravskog koridora.

Da nastavim onu priču od malopre, dakle, ne samo ovde u Srbiji, već posle američkog razaranja Iraka, ubistva Sadama Huseina i svega što su naneli tom narodu, zamislite ko je dobio posao baš tamo da gradi i radi? „Behtel“. Zato što su američki špijuni postavljeni na vlast i zato što po sličnim vezama i linijama, kao što imaju kod Zorane Mihajlović.

Verujem da je ona apsolutno bila spremna da u tom poslu ide do kraja i da insistira na tome, a sa druge strane vaša briga za to kako ćete da ostvarite i kakve političke kontakte i na koji način će da vas tretira američka administracija su vaš problem i vaša stvar.

Opet, da se vratim na onu Marinkoviću poznatu Trumanovu doktrinu koju su promovisali i koje se Amerikanci i dan danas drže, da njihov sistem koji primenjuju u Americi apsolutno ništa ne vredi ako ga ne primenjuju u drugim zemljama u svetu. Rukovodeći se time, američka kompanija „Behtel“ je izražajno nastupila na području, kako vi to volite da kažete, zapadnog Balkana. Pre toga i u delu koji se ne tretira tako.

Moram da podsetim javnost, jer ovo je sada već i poslednji član ovog zakona, da je jedan ministar u Hrvatskoj zbog toga i zbog mutljavine sa „Behtelom“ morao da podnese ostavku.

Tražićemo da se ovaj zakon stavi van snage u budućem sazivu Skupštine, koji će Zorana gledati, odnosno… (Isključen mikrofon)

Registar prostornih jedinica je važan kako za državnu administraciju tako i pre svega za privredu i postoje mnoge situacije gde se pojavljuje u rupe između dva naseljena mesta za koje nije utvrđeno kome pripadaju i to je ono što mora da se sredi u mnogim delovima Srbije.

Naročito, na zapadu Srbije, u planinskim i ruralnim područjima, ali ima takvih slučajeva, evo i u centralnom delu Srbije, kod mene u Šumadiji, verujem i u nekim prigradskim opštinama, grada Beograda.

Zašto je to važno? Važno je zbog činjenice da sva ta planska dokumenta, a pre svega zbog ljudi koji žive u tim mestima, i zbog lokalne samouprave, moraju do kraja da budu uređena.

Ako biste sada pitali nekoga, naravno, veštijeg i nekog mladog stručnjaka iz Orlićeve struke, za koliko dana bi mogao da sredi jedan upravni okrug, nekog ko ima valjani program za to i nekoga ko ne koristi resurse državne administracije, već neke druge, možda bi to mogao da uradi za dve nedelje, ili manje.

Zaista ne znam, jer se ne razumem detaljno u taj deo posla, što se tiče sređivanja, na takav način, ali iz života i prakse, vam govorim, da su zaista problemi veliki. Obraćali su se meštani mesne zajednice Rudnik u više navrata lokalnoj samoupravi u Kragujevcu, da kažu da zbog toga što pojedina Rudnička sela, a u nekim delovima parcela ne znaju se koje nisu privatno vlasništvo kome pripadaju, oni traže zbog toga što je bila neažurna administracija, u Gornjem Milanovcu da se priključe gradu Kragujevcu, i to ima neke logike, ali je put za to veoma dugačak.

Da svi građani Srbije dobiju adresu i broj trebao je da bude završan posao do sredine 2018. godine, pa onda do sredine 2019. godine i još uvek je ogroman broj bez kućne adrese i broja. Znate, nikome nije prijatno kada mu piše nema ulice i bez broja, iako je država rekla da će svakome kada dobije ulicu i broj, konačno, država o svom trošku izdavanje dokumenata i zamenu dokumenata sprovoditi.

Ovo je zaista neverovatno, naročito zbog toga što to stvara veliki problem i kod Katastra, koji izuzetno loše radi pod vođstvom ovog vašeg Draškovića i zbog činjenice da ste usvojili zakon o stanovanju, pa profesionalni upravnici koji inače lutaju od zgrade do zgrade, ulicama i traže to, ne mogu ni da urade taj posao kako treba, a da ne govorimo o građanima koji imaju u svom stalnom, svakodnevnom životnom okruženju probleme zbog toga.

Ko je odgovoran što ovaj posao nije urađen do kraja? Šta vas je u tome sprečavao? Vi kažete iz Ministarstva, iz Nadležnog inspekcijskog organa nisu ažurni, to nisu uradili na vreme.

Zar je bio preči posao? Evo, kolega Savić je pominjao Niš, ali ima mnogo drugih gradova u Srbiji gde je to i te kako trebao da bude glavni posao svakoga ko brine o građanima. Kako biste se vi, gospođo Mihajlović, osećali da ste u jednoj takvoj situaciji? Lako je svima vama koji kada izađete iz vaših zgrada, iz stanova, zgazite na asfalt, imate urađenu infrastrukturu, a šta da kažemo građanima Srbije koji isto plaćaju i poreze i doprinose i registraciju, a nemaju ništa?

Mi smo, srpski radikali, insistirali, donošenjem Ustava Republike Srbije 2006. godine, da se pitanje korišćenja prava otkupa građevinskog zemljišta reši jednim sistemskim zakonom koji ne bi trebao da se menja. To bi pružilo pravnu sigurnost i pravni okvir i za građane, jer građani moraju da znaju da se građevinsko zemljište deli na ono građevinsko zemljište koje pripada tom gradu, odnosno jedinici lokalne samouprave i ostalo građevinsko zemljište, najčešće i nekategorisano koje se nalazi u pojedinim delovima grada.

Međutim, i dan danas je i te kako veliki problem ko od ljudi koji imaju svoje kuće, imaju parcele, a kada se pojavi neki bahati investitor kome je dozvoljeno sve. Zaista je ova Vlada pokazala da ima i te kako razumevanja za sve one koji imaju novac i tras došli su – hajde sad ćemo da pravimo neke solitere, da se neplanski gradi. Vi se svi putovali negde po svetu. Da li ste vi videli neke ogromne solitere pored Ajfelove kule? Niste. Da li ste ih videli u užem centru nekih drugih gradova? Da li ste videli neki soliter pored Akropolja? Jeste li videli da je došlo do konverzije građevinskog zemljišta u takvim gradovima samo zato da bi neko gradio i sticao ogroman kapital?

Nemojte da se igrate nekim stvarima koje će ostati ruglo budućim generacijama. Mnogi od vas su pominjali nekadašnjeg gradonačelnike Beograda i drugih gradova, pa kako se i planski radilo i posle između dva svetska rata, posle Prvog svetskog rata gde je zaista Srbija imala velike probleme u svakom smislu. Vi danas to gledate…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, koleginice Jovanović.)

Taman sam htela o Požarevcu i onim svetlim trenucima istorije vašeg grada.

Hvala, gospođo Radeta.

Zaista mi je drago da se evo u višestranačju i sada prvi put danas, posle skoro četiri godine ovog mandata ukazala i vama prilika na najdemokratskiji način predsedavate sednicom Narodne skupštine.

Ostalo je malo vremena i set ovih zakona je obrazlaganje naših kritika, gospodine ministre, počeću ovim zajmom koji bi trebao da unapredi rad Republičkog geodetskog zavoda, u stvari katastra, a to je jedno od velikih boljki našeg društva.

Naravno, to apsolutno sa vama nema nikakve veze, vi ste možda kao ministar finansija u Vladi Republike Srbije imali dobre namere da na taj način poboljšate rad ove službe.

Međutim, sve dok traje sprega Zorane Mihajlović i direktora katastra Bore Draškovića, a to je zaista jedna kriminalna sprega i veza. Rad Geodetske uprave neće moći da se unapredi.

U svakom gradu u Srbiji, zna se tačno kakav reket uzimaju zaposleni, a pre svega šefovi uprava geodetskih zavoda da završe posao građanima, koji inače košta od pet do 8.000 dinara, niko to ne može da uradi bez naknade, odnosno bez reketa koji se od njih traži.

Ta mafija je to počela organizovano da radi pre nekoliko godina i čak postoji, javna je tajna, kafić u ulici 27. Marta gde se dolazi sa novcem, a to je minimum 500 evra da onaj posao koji treba da urade tamo završite zbog pravno-formalnih začkoljica sa 500 evra reketa i to je zaista jedan neverovatan problem, a naročito činjenica što znaju i mnogi građani Srbije, tačnije njih preko 40.000 koji su uložili drugostepenu žalbu zbog toga što su im osporena osnovna rešenja da upišu svoje nekretnine.

Radi se o mnogim porodicama. Mnoge porodice o kojima se radi ne mogu da završe svoje osnovne stvari, deca ne mogu da se školuju, ne mogu da se premeste u drugo mesto gde žele da žive i ta katastarska mafija je zaista nešto što će da obeleži ovaj mandat vladavine SNS i uopšte činjenica da su se svi oglušili o takve primedbe, žalbe građana i nerešenih preko 40.000 slučajeva.

Što se tiče Zakona o popisu stanovništva objekata i stanova u 2021. godini, zaista celog dana smo mogli da slušamo o tome kako jedan laptop rešiće sav posao i to je super i to je napredno i to će da da odlične rezultate.

Ja se zaista pitam da li su ovi poslanici koji su pričali od ovlašćenih predstavnika iz vlasti preko pojedinaca uopšte čitali ovaj zakon? Da li vi znate šta znači jedan pravi i ozbiljan pristup i izvlačenje pouke iz popisa stanovništva? Vi mislite, to je samo tako, dođe popisivač, eto ima sada ovaj laptop, pita kako se zoveš, ko tu stanuje, šta si po zanimanju, i to je to. Ne treba to da bude svrha, gospodine ministre, a to opet nije ni vaša striktna nadležnost, nego nisu došli oni koji treba da obrazlažu način na koji će to da se radi, da to bude svrha popisa stanovništva.

Šta ste vi naprednjaci izvukli kao pouku iz popisa stanovništva iz 2011. godine? Jeste li se vi posle odlaska ovih žutih lopova i ovih dosovaca sa vlasti bavili nekim metodama da vidite od čega ćete vi da krenete.

Ako ste imali taj popis stanovništva, a imate, to svako može da pogleda i u „Službenom glasniku“ tabele koje kažu da je u tom trenutku u Srbiji popisano sedam miliona i 160.000 stanovnika, a da je izvesno da sada ima manje od sedam miliona, da su ljudi otišli iz sela, da su mnogi mladi napustili Srbiju, da su mnogi bili prinuđeni da ugase svoja poljoprivredna gazdinstva. Kakva je onda pouka za vas iz vlasti, koji ste na osnovu tih parametara trebali da pravite neke strategije, neke programe i pre svega, gospodine ministre, da donosite zakone, da sprečite dalji odliv ljudi sa sela, mladih iz Srbije i da pospešite natalitet.

Ministar Slavica Đukić Dejanović je nas pitanje jednog novinara pre nekoliko dana rekla, da, suočena je sa tim, pošto ona vodi to posebno ministarstvo za natalitet, da će biti manje i da su cifre te koje su neumoljive, pa videćemo posle toga.

Šta vi imate da gledate posle toga? Zašto niste prihvatili zakone koje su predlagali poslanici SNS? Valjda vam se žuri na ono zvono svaki put kada je početak redovnog zasedanja, a evo i time završavam, gospođo Radeta, jer je potrošeno skoro čitavo vreme naše poslaničke grupe, da podsetim građane Srbije.

Poslanik Zoran Despotović tražio je da se subvencije u poljoprivredi povećaju i da premija za mleko umesto sedam bude 10 dinara, da ona subvencija koja ide za biljnu proizvodnju, umesto 6.000 bude 9.000 dinara, a poslanik Tomislav Ljubenović je takođe tražio da bi se sprečili svi ovi negativni prirodni priraštaj koji će se pokazati po popisu stanovništva, da svako dete u Srbiji do svoje 18 godine od države Srbije dobija 12.000 dinara, kako bi imalo život koliko toliko dostojan čoveka, što mnogi roditelji na žalost ne mogu da omoguće svojoj deci, a vi završavate ovaj mandat, bez takvih veoma važnih promena i bez takve pomoći porodicama sa decom. Hvala.

Gospođo Gojković, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo da nastavimo ovu ozbiljnu priču koja je od velike važnosti za Republiku Srbiju, a ovde moram da potenciram gospodine ministre i svaku lokalnu samoupravu.

Ovaj amandman suštinski je naša želja da produžimo rok korišćenja i posle 30 godina, ali mi smo stavili u zadršku ako ima nekih razloga da pojedini nadležni državni organi to, iz njima poznatih razloga, onemoguće da se to onemogući. Koji razlozi mogu da budu? Mogu da budu ako se arhivska građa ne pohranjuje na adekvatan način. Izneću primer iz grada Novog Sada, odakle je i gospođa predsednik, kolega Mirčić i još neki tu poslanici, gospodin Mićin, koja je zaista u pravom smislu reči, to je izuzetno vredna građa, propadala za vreme dosovske vlasti, ko se svi nije tamo menjao i pokrajinska u podrumu bez ikakve zaštite.

Kada su stručnjaci došli sa PMF-a, a to može da se desi svuda gospodine ministre gde to nije adekvatno urađeno, zato smo mi za to da se gde god postoji vredna građa obrazuju, bar imamo toliko mladih stručnjaka sa tih fakulteta, mini laboratorije koje će to da ispitaju. Ti agensi koji su nađeni su bili opasni po život svakog ko priđe takvoj građi, to je zaista neverovatno. Neki deo je čak i potpuno istrulio itd. Posao arhivara, ako neko misli da je tek tako lak uopšte nije.

U drugom amandmanu ću govoriti o sve popularnijoj digitalizaciji kroz jedan primer koji je već završen i uz … da se to nastavi u drugima.

Da bi se ta celokupna arhivska vredna građa, kako sa nivoa lokalnih samouprava i Republike Srbije sačuvala na adekvatan način i kako bi bila upotrebljiva za sve one kojima je ona u budućnosti i te kako važna, potrebno je gospodine ministre da se pristupi procesu digitalizacije apsolutno svuda kroz metodologiju koja je veoma ozbiljna.

Vi znate da je projekat digitalizacije Tesline građe u muzeju „Nikola Tesla“ trajao godina. Vi ste uspeli na kraju to da završite. Sada svaki građanin Srbije, svaki student koji želi nešto da sazna o životu Nikole Tesle preko aplikacije koja popularna na mobilnim telefonima, može to da pogleda, i ne samo to, svi mladi naučnici, svi istraživači o onome što nisu imali pojma o životu najslavnijeg svetskog naučnika, Srbina, Nikole Tesle, mogu da vide iz te digitalizovane građe Bilo je preko 160 hiljada dokumenata Teslinih, koji su pažljivo i veoma sistematično, ažurno digitalizovani.

Ovim putem želim i da čestitam celokupnom timu iz muzeja i svih onih koji su im pomagali u tome, počev od prvog pisma njegove sestre, preko veoma važnih dokumenata koje je on imao sa diplomatama, sa naučnicima iz celog sveta. Zaista je to nešto što je ogromno kulturno blago Srbije i bilo bi potrebno i verujem da ćete i vi, i moraće to da uradi svaka buduća Vlada, izdvojiti više sredstava da se izvrši digitalizacija u svim arhivima na nivou Srbije.

Možemo da se složimo na kraju ove rasprave, gospodine ministre, svi, a pogotovo vi, a verujem i vaš tim ljudi koji je radio na ovom zakonu, da što je arhivistika Srbije razvijenija, to je kulturan memorija našeg naroda veća.

Arhivi kao ipak neke nenametljive ustanove stoje na raspolaganju svima. Njihova uloga treba da bude da pruže mogućnost svakome ko želi time da se bavi, da nacionalni identitet, nacionalno kulturno blago Srbije pretoči u određene dokumentarne filmske projekte, knjige i sve ono što treba da služi budućim generacijama.

Znate, kada čovek mlad istraživač iz neke oblasti, društvenog života treba da pronađe ideju, na kraju krajeva i za svoju doktorsku disertaciju ili za neko svoje dalje učenje, onda mora da ima u vidu da nije svaki arhiv njemu dostupan na način kako to zakon jasno propisuje, zato što će tamo naići na mnogobrojne prepreke u smislu da se zanemaruje to da pojedina arhivska građa nije čuvana onako kako treba još ko zna od kada, još od posle završetka Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata.

Ovog puta želim da pohvalim tim istraživača koji je zajedno sa Istorijskim arhivom Požarevca, napravio jedna projekat o Srbiji o Velikom ratu. To je zaista vredan projekat koji je predstavljen prošle godine. Jednostavno oni su shvatili da u Istorijskom arhivu Požarevca i ti naučnici koje ne bih sada ovde da, bez njihove dozvole apostrofiram, su želeli da pruže jednu drugu sliku svega onoga i patnji i herojstva i stradanja celokupnog naroda u Velikom ratu. To treba da bude pouka i poruka za sve.

Arhivi su, dakle, društveno izgrađene institucije koje treba da stoje svima na raspolaganju.

Ali, ono što je ovde bitno i što se potencira u ovom delu zakona, to je način na koji će neko da bude primljen u taj posao i da položi stručni ispit. O tome su napisane i mnoge studije, gospodine ministre. To nije lak i jednostavan posao i mi smatramo da biste trebali dodatno da precizirate za ovo izuzetno važno zvanje, što neko misli da je tek onako, način na koji ćete da privučete mlade ljude istraživače da se u budućnosti bave ovim poslom. Jer, taj posao zahteva, pre svega, mnogo strpljenja, znanja, a i edukacije.

Od toga kako će jedan arhivista da uradi posao, jedan dokument koji ima u rukama, kako će da ga pohrani, kako će o njemu da se stara u bilo kom arhivu, zavisi budućnost toga o čemu to svedoči.

Prema tome, mislim da biste trebali veću pažnju da pridate tome i da pružite i dodatna znanja, sa nekim timom stručnjaka, ima ih iz ove oblasti, pogotovo lokalnim samoupravama koje imaju retku i veoma vrednu arhivsku građu koja svedoči o našem nacionalnom identitetu.

Ovde smo intervenisali, gospodine ministre, zato što smatramo da je u tački 5. kako ste vi predložili, za nas srpske radikale, neprihvatljivo da se u ovom smislu uvažavaju, kako ste vi rekli, kulturne i demokratske vrednosti lokalne, nacionalne, regionalne, evropske i svetske tradicije. To, po nama, ne znači ništa. Mi smo se fokusirali na ono što je mnogo važnije za Republiku Srbiju, a to je činjenica da samo na području Vojvodine žive 26 nacionalnih zajednica i želeli smo da damo apsolutno ovim amandmanom doprinos tome da se vaše ministarstvo, kao i Vlada Srbije na mnogo ozbiljniji način bave tim bogatstvom različitosti. Sad sam upotrebila jedan termin, vi znate da postoji takav projekat koji vi podržavate, ali to je zaista tako.

Kod mene u Šumadiji nemaju ljudi nikakvu predstavu o tome kako žive Slovaci u Kovačici ili kako žive u Ruskom Krsturu Rusini, znate.

Naravno, ne mogu a da ne pohvalim to što ste upriličiti da, eto, u srcu Šumadije bude jedna takva manifestacija prošle godine, pa da i moji sugrađani mogu da vide kako žive pripadnici drugih naroda u Srbiji. Ali, sve to treba da se uradi na takav način, i mi insistiramo zaista na tome, da se pomogne i pripadnicima svih tih nacionalnih zajednica da oni u okviru, pre svega ruralnih sredina, u svojim selima na najbolji način neguju i baštine svoju kulturu kako bi mogli i da je predstave nama.

Mi kao zemlja, i po Ustavu naše zemlje i po zakonima, zaista želimo da pružimo apsolutnu mogućnost da oni to urade, za razliku od ustaške hrvatske vlasti koja je dozvolila da se organizuju nekakvi dani kulture, evo, baš možda je to i pratio Prof. Atlagić, u Zagrebu prošle godine, a sa druge strane, sva druga prava, i to je toliko ironično. Znate, to je kao dali su nešto Srbima na kašičicu, a sa druge strane oni prete preostalim Srbima koji tamo žive, šikaniraju ih, ne dozvoljavaju upotrebu našeg ćiriličnog pisma.

Mi kao država moramo da pokažemo primer da smo mi, a pre svega i kroz inkluziju Roma, jer i oni žive u mnogim, i njihova kultura i njihovo nasleđe koje oni sami, pre svega oni koji nisu u nekom stepenu obrazovanja, ne mogu da prepoznaju. Mi moramo da pomognemo svima njima, kao država, i vaše ministarstvo da to bude mnogo, mnogo rasprostranjenije. Znate, to kulturno blago koje Srbija ima retko koja zemlja u svetu i poseduje.

Zainteresovala sam se, pa sam pogledala, ne samo sad kad je ovaj zakon na dnevnom redu, nego kad se pojavila ova vaša aplikacija „kultura.rs“ koju je podržalo vaše Ministarstvo i taj pretraživač određenih pojmova.

Vi, verovatno niste čovek koji se bavi softverskim rešenjima i nečim što će u krajnjem ishodu da izgleda ovako ili onako, meni se to nije dopalo. Nije mi se dopalo iz razloga, ne mogu da kažem sve apsolutno, ali kad vi unesete pojam na tom pretraživaču, recimo Narodni muzej, vama će da se pojavi građa o osnivanju Hrvatske seljačke stranke. Znate, prosto neverovatno. Šta to treba jednom prosečnom građaninu Srbije, ili šta je tamo radio i kakav je put bio Moše Pijade?

Nije to i ne treba da bude cilj, već da se, ako ste već išli na to da se kroz pretraživanje značajnih pojmova, ustanova kulture bazirate na ono što je važno za srpsku nacionalnu istoriju, kao i pripadnike nacionalnih manjina, a njihov broj je velik u našoj zemlji.

Nastaviću dalje, jer dosta sam vremena uzela po obrazlaganju ovog amandmana.