Nije koleginice, nego proteklo je vreme.

Dozvolite, trošim svoje vreme. Čekajte, kolega Arsiću, zaboga, čemu nervoza, jel vas neko dira? Kažite da vas branimo.

Nemojte vi molim vas.

Nemojte, molim vas. Opušteno.
Dakle, kako je moguće da vi malo pre ne dozvoljavate Sreti Periću da Zorani Mihajlović, koja ne znam šta sve nama nije rekla, vama smeta što on kaže da je ona jedna od pet miliona. Ali, jeste Arsiću, jeste i vi… (Isključen mikrofon.)

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 37. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinsko zemljište uz naknadu podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite.

Mi smo, srpski radikali, insistirali, donošenjem Ustava Republike Srbije 2006. godine, da se pitanje korišćenja prava otkupa građevinskog zemljišta reši jednim sistemskim zakonom koji ne bi trebao da se menja. To bi pružilo pravnu sigurnost i pravni okvir i za građane, jer građani moraju da znaju da se građevinsko zemljište deli na ono građevinsko zemljište koje pripada tom gradu, odnosno jedinici lokalne samouprave i ostalo građevinsko zemljište, najčešće i nekategorisano koje se nalazi u pojedinim delovima grada.

Međutim, i dan danas je i te kako veliki problem ko od ljudi koji imaju svoje kuće, imaju parcele, a kada se pojavi neki bahati investitor kome je dozvoljeno sve. Zaista je ova Vlada pokazala da ima i te kako razumevanja za sve one koji imaju novac i tras došli su – hajde sad ćemo da pravimo neke solitere, da se neplanski gradi. Vi se svi putovali negde po svetu. Da li ste vi videli neke ogromne solitere pored Ajfelove kule? Niste. Da li ste ih videli u užem centru nekih drugih gradova? Da li ste videli neki soliter pored Akropolja? Jeste li videli da je došlo do konverzije građevinskog zemljišta u takvim gradovima samo zato da bi neko gradio i sticao ogroman kapital?

Nemojte da se igrate nekim stvarima koje će ostati ruglo budućim generacijama. Mnogi od vas su pominjali nekadašnjeg gradonačelnike Beograda i drugih gradova, pa kako se i planski radilo i posle između dva svetska rata, posle Prvog svetskog rata gde je zaista Srbija imala velike probleme u svakom smislu. Vi danas to gledate…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, koleginice Jovanović.)

Taman sam htela o Požarevcu i onim svetlim trenucima istorije vašeg grada.

Žao mi je, ali iskoristili ste svoje vreme.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Vi se, gospodine Arsiću, pretpostavljam sećate kada je svojevremeno sličan ovakav zakon donošen da je ministar bio Oliver Dulić. Tada smo imali dosta amandmana na taj predlog zakona i jedan od amandmana odnosio se upravo na ovu konverziju. Ja sam tada ministru, tadašnjem, Oliveru Duliću rekla – ministre, prihvatite naš amandman, ovaj zakon će vas koštati slobode, zbog ovog zakona ćete otići u zatvor. Sećate se da je tako bilo? On nije poslušao i završio je tako kako je završio.

Naravno, Zoranu ne želim da upozoravam, jer me baš briga što će ona otići u zatvor. Ovo će joj biti sitnica u odnosu na sve ono što je ona već zaradila za zatvor, ali zaista se ne može reći, ovako kako je napisano u ovom stavu 2, da govorite o pripadajućem pravu korišćenja. Ne, može biti samo pripadajuća parcela. Ne može, jer je parcela ta na kojoj se vrši konverzija.

Imate više, kroz ovaj zakon, amandmana, ali sve kolege nisu tu da govore o tim amandmana. Zapravo, vi ovde nemate, isto kao što je bilo u tom Dulićevom zakonu… Ne zna se kolika je parcela, ne zna se kolika je pripadajuća parcela koja pripada nekom objektu.

Svi mi dobro znamo da su svojevremeno privatizacije u 90% slučajeva vršene upravo zbog tih parcela. Sećamo da su te burazerske privatizacije bile takve da su sačinjavani ugovori. Na osnovu tih ugovora kupci, novi vlasnici tih bivših preduzeća su se obavezivali… Po sledećem ću amandmanu, jer vidim da ste nestrpljivi.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Ovaj član baš i govori o tom atraktivnom zemljištu koje je bilo razlog većine privatizacija i nikako tim novim vlasnicima ovim zakonom niti bilo kojim ne sme se činiti ustupak.

Dakle, stotine hiljada ljudi su ostali bez posla u toku tih burazerskih kriminalnih privatizacija. Vi ste doduše obećali da ćete 24 privatizacije da razrešite i da će one dobiti sudski epilog. To se nikada nije desilo, ali nije ni čudo. Ovde govorimo o nečemu drugom.

Prodavane su i kupovane su fabrike sa četiri, pet, šest hiljada zaposlenih. Ljudi su ih kupovali, ti novi vlasnici, tajkuni, zato što im je bilo interesantno da dobiju tu lokaciju. Zaključivali su ugovore gde su se obavezali da za dve godine neće menjati namenu tog objekta. Iza te dve godine niko nije dobijao otkaz, nije dobijao ni platu ili su dobijali neku siću. Kad su prošle te dve godine on više nije imao nikakvu obavezu prema tim hiljada ljudi koji su radili u tim firmama.

Mi danas umesto 5.000 ljudi iz „Zmaja“ imamo, na znam, „Rodu“, IDEU, šta sve ima tamo ti tržni centri. Imamo hotele po Beogradu, ne samo po Beogradu, po centrima svih gradova u Srbiji jer nekada te značajne fabrike od kojih se živelo, koje su dobro radile, od kojih je živela i država i narod, te fabrike su bile na dobrim lokacijama, one su rasprodate. Mi sada ovim zakonom činimo uslugu onima koji su došli do tih objekata.

Te objekte su rušili, gradili nove ili ih nisu rušili, nego su samo te dograđivali, sređivali i oni sada po ovom zakonu nemaju određenu parcelu, nema parcela koja je potrebna za normalno korišćenje objekta, a to je inače termin u građevini apsolutno neprikosnoven. Ne, nego koliko se odredi toliko će neko dobiti za konverziju i dobiće za džabe lokaciju u centrima na najlepšim mestima svih gradova u Srbiji.