Hvala uvaženi potpredsedniče Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici.
Evo pri kraju ove naše današnje rasprave posle 43 godine života ja sam shvatio da ona teorija koja kaže „homo hominis lupus est“ čovek čoveku vuk, da je ona u stvari ispravna. Mi smo to danas mogli da vidimo i u našem parlamentu, imajući u vidu toliku količinu žuči, uvreda na ličnom i na svakom drugom planu. To je prevazišlo sve ono što podrazumeva jednu političku debatu i raspravu između političkih protivnika, ma koliko da su oni sukobljeni, ma koliko da su različite njihove političke opcije ili ideologije.
Smatram da je jako ružno što smo danas ovo dozvolili, što smo raspravljali na ovakav način, ali u svakom slučaju nadam se da ćemo mi zajedno sa ministarkom Mihajlović nastaviti da radimo ovaj posao, nastaviti da radimo za Srbiju. Ja sam siguran i to pokazuju sva istraživanja javnog mnjenja da ova naša opcija ima tih tzv. 50 plus 12%, dakle nekih 62% podrške na čelu sa Aleksandrom Vučićem i da ono što ste vi tokom ovog dana prikazali da to jeste stvarno jedan mali, mali deo podrške naših građana, a mi ćemo i dalje nastaviti da gradimo i da podržavamo izgradnju i auto-puteva.
Malopre je jedna koleginica pominjala izgradnju solitera, izgradnju nekih modernih građevina. Naravno mi smo ponosni na „Beograd na vodi“ i Zorana Mihajlović je i potpisala taj ugovor. Imate pre nekoliko meseci je sagrađen i Vašington na vodi, to je nešto slično ovde. Da, mi putujemo, mi gledamo, mi učimo i radimo ono što rade najrazvijenije zemlje. Zato u tom „Beogradu na vodi“ se sada, dok nije temelj iskopan u novoj kuli u kojoj će biti hotel „St. Regis“, jedan od najvećih lanaca hotela na svetu. Košta negde, kako mi je ministar finansija, gospodin Mali rekao, već sada košta nekih 9.000 evra.
Ako to nije uspeh, ako to nije nešto što smo svi priželjkivali decenijama, da Beograd, da Srbija bude zemlja koja je jako interesantna za ljude koji su poslovni, koji imaju novca, koji imaju neki profit ovde u našoj zemlji, za strance, za naše ljude iz dijaspore koji žele da plate toliko kvadratni metar, onda ne znam šta je uspeh i žao mi je što nismo razgovarali o tome kako da napravimo i kako da učinimo sve da utičemo da se zemlja ravnomerno i regionalno razvija, da Beograd bude primer i da pomognemo kao što to činimo, da otvorimo fabriku i da u svakom, pa i u najmanjem mestu u Republici Srbiji. Šta mislite, da bi bez ovih ljudi, da bi bez predsednika Vučića, pa i ministarke Mihajlović imali fabriku „Džinsi“ u Krupnju, imali „Teklas“ u Vladičinom Hanu, imali fabrike u Vranju, Leskovcu, Pančevu? Otvoreno je 150 fabrika u prethodnih nekoliko godina.
Mislim da će nas skupo koštati ovakav negativan pristup, ovako odsustvo potrebe, odnosno odgovornosti da se dođe do nečega. Nešto što je dobro, što neko dobro uradi, da se kaže, da budemo konačno racionalni. Ta naša racionalnost i zaslepljenost i isticanje neprijateljstva na ličnom planu je nešto što po mom mišljenju jako skupo košta Srbiju. Ono što je moj apel svim kolegama, da raspravljamo argumentovano, da raspravljamo na osnovu činjenica i na osnovu rezultata koje neko postigne.
Ja sam mislio da smo davno prevazišli raspravu koja podrazumeva lične uvrede, koja podrazumeva privatan život određenih ljudi i, na kraju krajeva, mi treba da budemo i dobri domaćini ovde. Bez obzira da li smo predstavnici vlasti ili smo predstavnici opozicije, mi treba naše goste ovde, a to jeste ministar ili potpredsednik Vlade ili predsednik Vlade, predsednik države, kada dođu sa svojim saradnicima, da budemo dobri domaćini i da raspravljamo o ideologijama i da se tu raspravljamo, da tu žestoko polemišemo, argumentima, a ne da dozvolimo da svedemo danas ovu raspravu na nešto što predstavlja stvarno, mogu slobodno tako da se izrazim, razapinjanje ministarke Mihajlović iz, sada stvarno ne mogu racionalno da objasnim iz kojih razloga, jer nijednog trenutka nisam čuo - e, ministarka Mihajlović, nije dobar auto-put, loš je auto-put, loši su izvođači, loši su podizvođači, loš je most, loše ste predstavili ovu državu kad ste otišli u Moskvu, kad ste otišli u Kinu, kad ste otišli u bilo koju stranu državu. Ne.
Bar mi iz parlamenta to pratimo. Možemo da se ponosimo kad neko ode, kao što to ona uradi, i predstavlja dobro zemlju i u Kini i u Moskvi i u EU i u SAD. Dakle, nama trebaju ljudi od ugleda. Nažalost, nemamo ih mnogo. Ako ćemo ovo raditi što smo radili danas, sa najboljim ljudima koje imamo, ja mogu da razumem i političke razlike i sve, ali, to nije dobro za našu zemlju, ma koliko se mi politički i na bilo koji drugi način razlikovali. Hvala.
