VLADIMIR MARINKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 02. februara 1976. godine.

Vladimir Marinković je doktor ekonomskih nauka, ima zvanje naučnog saradnika na Institutu za ekonomiku poljoprivrede, vanredni je profesor Univerziteta „Džon Nezbit“ i vanredni je profesor Nezavisnog univerziteta u Banja Luci.

Autor je jednog univerzitetskog udžbenika, dve monografije i više od 80 naučnih i stručnih radova u relevantnim domaćim i stranim časopisima iz oblasti ekonomije, menadžmenta i preduzetništva.
Dobitnik je više nagrada i prestižnog priznanja – Plakete za doprinos sindikalizmu u Evropi koju mu je dodelila Evropska policijska unija, nagrade – Man of the Year (Čovek godine) za političku ideju koja mu je dodeljena od strane časopisa The Man, NALED-ove „Strele“ za doprinos poboljšanju poslovnog ambijenta u Republici Srbiji i ordena Suverenog vojnog Malteškog reda kojim ga je odlikovao Veliki majstor Fra Metju Festing.

Predsednik je Nadzornog odbora Društva ekonomista Beograda i član Međunarodne asocijacije za industrijske i radne odnose (ILERA) iz Ženeve.
Bio je potpredsednik Privredne komore zelene Srbije i član Upravnog odbora Regionalne mreže parlamentarnih odbora za finansije, ekonomiju i evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana.
Bio je Generalni sekretar Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije i Crne Gore, zamenik direktora Instituta za razvoj malih i srednjih preduzeća.

Od maja 2012. godine je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Od 2014. do 2016. bio je potpredsednik Narodne skupštine, član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, član Odbora za prava deteta, zamenik člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, predsednik Ekonomskog kokusa NSRS, predsednik Parlamentarne grupe za otvoreni parlament NSRS, predsednik Pododbora za razmatranje izveštaja Državne revizorske institucije, predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva sa Suverenim vojnim Malteškim redom.

Pred parlamentarne izbore 2020. godine napustio je SDPS i prešao u Srpsku naprednu stranku.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. jun 2020. godine, našao se na 49. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu” i ponovo dobio poslanički mandat.

Član je Predsedništva Socijaldemokratske partije Srbije i predsednik Odbora za ekonomiju Socijaldemokratske partije Srbije.

Govori engleski i nemački jezik.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 83
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 6 dana i 5 sati

Poštovani gospodine Marinkoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 3 meseca i 2 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2020.

Zahvaljujem gospodine Tvrdišiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem svojim kolegama i naravno građanima Republike Srbije da termin koji podrazumeva nešto što se u moderno vreme u proteklih nekoliko godina posebno u određenim nevladinim krugovima koristi, jer to je tzv. četvrti stub vlasti ili četvrta grana vlasti, a misli se na nezavisna tela i regulatorna tela, da to ne postoji, da Vlada Republike Srbije i većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naša, podržava rad.

Danas imamo na dnevnom redu saglasnost o Finansijskom planu Agencije za energetiku, Agencije za elektronske medije i Komisija za hartije od vrednosti, i da nije sporno da oni treba da rade svoj posao u domenu svojih zakonskih i ustavnih ovlašćenja, ali želim da zbog svih građana Republike Srbije još jednom kažem da su te agencije, da su ta tela odgovorna za svoj rad najvišem zakonodavnom telu u našoj zemlji, a to je ovaj cenjeni dom u kojem mi sedimo, to je Narodna skupština Republike Srbije i to su narodni poslanici i to treba da se zna, treba da se zna da narodni poslanici isključivo kontrolišu rad ovih regulatornih i nezavisnih tela i da smo mi kao narodni poslanici i kao ljudi koji su izabrani od strane građana Republike Srbije, od strane našeg naroda, odgovorni za to da se sprovode javne politike za šta su odgovorna ova regulatorna tela i zašta su odgovorna ova nezavisna tela o kojima danas razgovaramo.

Naravno, želim da kažem kada su u pitanju elektronski mediji da imamo stvarno jednu situaciju koja evo već mesecima pokušavaju i moje kolege narodni poslanici i kolege iz Vlade pa i sam predsednik Republike, gospodin Vučić da je nekako razjasne građanima i da pokušaju i ove druge delove i druge stubove vlasti i posebno onu sudsku, da ih ohrabrimo da reše neka pitanja koja su okviru njihovih ustavnih nadležnosti. Moj uvaženi kolega, gospodin Mirković je govorio o tome, govorio je o nekim medijima koji ne da ne poštuju zakone naše zemlje koji se tiču poreza, koji se tiču fiskalne politike, nego ne poštuju elementarno našu zemlju imajući u vidu da je on sam pokazao i izneo ovde dokaz da oni kada pominju Republiku Srbiju, kada pominju u kojoj rade, a mi znam svi gde se nalaze i kako emituju taj program koji emituju, tu mislim i neću da se ustručavam da kažem i na Novu S i na N1, da prikazuju ovu zemlju i njenu teritoriju bez neodvojivog dela, bez KiM. To su stvari o kojima treba da razgovaramo i ovde u parlamentu i o kojima treba javno da debatujemo i da pošaljemo poruku svima onima koji žele da se bave bilo kojim poslom u ovoj zemlji, pa i medijskim jer to je biznis kao i svaki drugi, elementarno – treba da poštuju Ustav ove zemlje, treba da poštuju ovu zemlju, treba da poštuju narod Republike Srbije i sve njene građane.

Ono što treba da bude najveći vid i ispoljavanje patriotizma to je plaćanje poreza. Svako onaj koji danas plaća porez u ovoj zemlji, da li je to neko mikro preduzeće, malo, da li je velika kompanija, domaća, strana, bilo ko posebno u ovim uslovima pandemije izazvane Kovidom 19 od strane ove većine u parlamentu, od strane Vlade Republike Srbije, od strane predsednika države, gospodina Vučića označen je kao heroj. Svako ko zapošljava ljude, svako ko obezbeđuje na slobodnom tržištu zarade zaposlenih, ko stvara bolji poslovni ambijent u ovoj zemlji, ko stvara uslove za bolji život u ovoj zemlji zaslužuje pažnju i zaslužuje poštovanje i zaslužuje jedino što je jedna demokratska država liberalno-ekonomski orjentisana dužna da uradi, a to je da stvori takav ambijent da svi na jednak način mogu da posluju i da rade svoj posao.

Zašto bi neki mediji, zašto bi bilo ko drugi, bilo koja kompanija bila u prednosti u odnosu na druge i zašto bi pored toga nama bilo zabranjivano ili bi bili razapinjani na istim tim medijima ako govorimo o elementarnim stvarima koje treba da ispuni svako onaj ko želi da posluje u ovoj zemlji, a to je sledeće – da plati porez na dodatu vrednost, da plati porez na dohodak građana, odnosno poreze i doprinose na zarade zaposlenih, da plati porez na dobit ukoliko je, hvala Bogu, ima, da li je to komplikovano, da li je to problematično, da li se mi razlikujemo od bilo koje zemlje u regionu, u Evropi, u celom svetu? Pa ne razlikujemo se.

Jedina velika razlika, kada govorimo o Srbiji, je što smo mi u protekli četiri ili pet godina, zahvaljujući predsedniku Vučiću, zahvaljujući njegovim naporima i ekonomskim reformama koje je sproveo, a koje danas nastavlja Vlada Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić nastavlja ekonomske reforme i stvara takvu poresku politiku da smo mi najkonkurentniji u regionu i kada je u pitanju stopa poreza na dodatu vrednost i kada je u pitanju stopa poreza na dohodak građana i na dobit kompanija. Zato u ovolikom broju strane kompanije dolaze u Srbiju, žele da investiraju i imaju poverenja u ovu zemlju da u njoj ulože svoj kapital i da svoju sudbinu, sudbinu svojih firmi, svojih zaposlenih vežu dugoročno za ovu zemlju.

Mi sada, dame i gospodo narodni poslanici treba da razmatramo i treba mesecima u raznim debatama, ovde u parlamentu, na televiziji, da se borimo da dokažemo ono što je, kako da kažem, normalno valjda, što je bazično u svakoj normalnoj zemlji, a to je da onaj ko želi da posluje, ko želi da ima neki bilo kakav uticaj društveni u zemlji treba bar toliko da se udostoji da poštuje njene zakona i da plaća porez u toj zemlji.

Uvaženi kolega Mirkoviću, možda su se poveli time da je Luksemburg priznao tzv. Kosovo, odnosno samoproglašenu nezavisnost Kosova, pa su poneseni time prikazali kartu Republike Srbije bez Kosova i Metohije.

Naravno, ovo je šala, ali nije šala i nije slučajno to što su uradili, kao što nije ni slučajno što je ovo preduzeće, ova produkcija JSP, prikazala preko 400 puta spotove koji su direktno zadirali u ono što je demokratsko, osnovno, ustavno pravo svakog građanina Republike Srbije i zagarantovano i što i mi ovde kao predstavnici građana garantujemo, a to je pravo na izbor, pravo da budu birani i pravo da biraju, i onda kažu kako su oni eto, iz neke svoje, eto tako, došlo im je, palo im je na pamet ideja da plate, naravno po beneficiranoj ceni 400 puta objavljivanje spotova koji promovišu bojkot izbora, parlamentarnih i lokalnih, dakle na svim nivoima u Republici Srbiji.

Da li oni misle stvarno i te tajkunske televizije i ti strani centri moći i ti liberalni krugovi u Evropi i ovde, da smo mi stvarno narod i ljudi i vlast i država i većina koja osvaja ovde ogroman broj glasova građana Republike Srbije, da smo mi toliko naivni i da ćemo mi tek tako dozvoliti da oni urušavaju sve ono što smo uspeli da uradimo u proteklih nekoliko godina na političkom, privrednom, zdravstvenom, socijalnom i svim drugim poljima.

Takođe, želim da kažem da ima i nekih tzv. opozicionih lidera čija je podrška danas, vidim da je Boško Obradović, ne znam da li da se smejem, moram to da podelim sa vama, pozvao je predsednika parlamenta da otvori dijalog između vlasti i opozicije. On valjda čovek ne shvata da na nivou podrške, one podrške koju njegov idejni vođa i onaj koga on uzdiže u velike visine, a to je Dimitrije Ljotić, prošao na izborima 1935. godine u Kraljevini Jugoslaviji kao što bi on danas prošao na izborima sa 1% podrške. I, zamislite do sada on zove i on poziva predsednika parlamenta gospodina Dačića da gospodin Dačić otvori dijalog sa njima ili sa drugima, koji imaju valjda po 0,2%, 0,5% ili 0,3% da sažmem sve u jedno sve je to jedna statistička greška od političkih ideja, političkih stranaka, a i samih tzv. političkih lidera.

Ali, želim da kažem da bez obzira na ono što je rađeno u prethodnom periodu i dalje ćemo se boriti kao SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima da zaštitimo sve te ljude koji rade u REM-u i koje mi ohrabrujemo da rade svoj posao i da ćemo isto reagovati kao što smo reagovali kada je Boško Obradović sa svojom kamarilom otišao ispred REM-a i kada ga je odande isterala Olivera Zekić. Onako jedna žena, svi je znamo, ponovo izabrana u Savet REM-a, koja i nije neke preterano jake konstitucije, ali je intelektualno naravno jako bila nadmoćna i tog jakog Boška Obradovića koji je ulazio u RTS, upadao sa motornom testerom, upadao ovde kod nas u Narodnu skupštinu Republike Srbije, donosio kamen, širio ovde fašističke ideje, uspela da otera u roku od nekoliko sekundi.

Borićemo se protiv toga da to postane „mein strim“ kao što je to on uradio na RTS-u, kao što je pokušao sa svojim prijateljima da upadne u Skupštinu Grada Beograda, kada su ga tri žene isterale odande. I njega i njegovu kamarilu. Andrea, Maša i Nataša su isterale tog fašistu kada je hteo da upadne i da prekine sednicu Skupštine Grada Beograda.

Želim da pošaljem tu poruku da ćemo se zajedno boriti protiv toga, da ćemo obezbediti uslove svim ovim agencijama, svim ovim ljudima, celokupnu infrastrukturu, samo za jedno. Samo da rade svoj posao i to jeste najveći kvalitet i to jeste ono što je suština ove vlasti, da svako radi svoj posao i da ova Vlada, ova većina u parlamentu stvara dobar ambijent, da se ova država razvija, da jača svoju spoljno političku poziciju i da naravno sa uspehom i sa dobrim rezultatom radi na tome da sačuvamo svoje vitalne, nacionalne i sve druge interese.

Moram da pomenem i nešto što je pre nekoliko sati objavljeno, zahvaljujući upravo onome što se zove analitičko istraživačko novinarstvo, a to je vezano za nešto novo pošto svaki dan prosto isplivava nešto što je vezano za najgore moguće oblike korupcije koja se dešavala do 2012. godine u našoj zemlji. Govorim o tzv. sada se pojavila kompanija „Sil komerc“ koja je za konsalting usluge u procesu izgradnje mosta na Adi naplatila legalno, neko je od mojih kolega lepo juče rekao, mislim da je Milenko Jovanov, kao Srećko Šojić u „Tesnoj koži“ – mućkao sam, ali sam mućkao u skladu sa propisi. Dva i po miliona evra su naplatili za neke konsalting usluge. Niko ne zna kakve, a još osam miliona kroz određene novčane transakcije koje mogu da se podvedu pod krivično delo pranja novca.

I naravno da pozivam državne organe nadležne i sudove da odmah, momentalno procesuiraju ovo, jer ovome očigledno ljudi nema kraja. Ili ćemo se izboriti sa ovakvim stvarima koje svakodnevno pokušavamo ovde da iznesemo, da pokažemo, da dokažemo, da pokažemo ugovore i da prikažemo onima koji su nadležni za to da treba da reaguju, jer od njih u ovom trenutku, mi smo sve uradili šta je bilo moguće, Vlada je uradila šta je moguće, policija je uradila šta je bilo moguće, sada su na redu oni koji to treba da finalizuju, da procesuiraju, jer moramo stati sa ovakvom vrstom ponašanja i moramo otkriti svaki vid i svaku korupcionašku aferu koja se pojavi u ovoj zemlji.

Ali ovo su stvarno cifre, ovi milioni su stvarno nešto od čega samo može svakog normalnog čoveka koga mi predstavljamo ovde u parlamentu… Mi predstavljamo normalne, obične ljude i u ovom Beogradu i u svakom delu ove zemlje, ne predstavljamo mi taj tzv. kao što oni kažu „krug dvojke“ i sve one koji misle da im pripada da imaju i da rade konsalting od dva i po miliona ili osam miliona evra. Koji konsalting su radili? Kakav? Koji su to stručnjaci? Zoran Rubinjoni? Strane firme koje su osnovane u Delaveru, onda osnovale ćerke firme ovde i naravno ne treba biti ni preterano veliki ekspert niti ekonomista da se vidi kakva je namera svega toga bila.

I to niko neće da objavi. Ja ovu situaciju sa medijima u Srbiji mogu da uporedim sa onom situacijom koja se dešava u jednoj od najvećih demokratskih zemalja i najvećih demokratija na svetu, kao u Americi. Identično. Otvorite „Njujork tajms“, otvorite „Vašington post“, otvorite bilo koji portal Si-En-En bilo koji mejnstrim medij, 90% tekstova je bilo protiv Trampa i protiv njegove administracije, kao i ovde. Otvorite bilo koji portal, otvorite društvene mreže, svi imaju jedan i svi imaju isti cilj. Ne mogu da pobede Vučića na slobodnim demokratskim izborima, ne mogu da pobede sa idejama, ne mogu da predlože nove projekte, jednostavno nisu sposobni za to i naravno formira se ta tajkunsko-medijska NGO koalicija koja misli, na naravno nasilan način, da sruši predsednika države i da sruši sve ono što smo uradili do sada, što je urađeno za dobrobit naše zemlje i našeg naroda i da ponovo ovu zemlju vrati valjda pet, deset ili petnaest godina unazad.

Želim da vam kažem još nešto, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je kompleksan trenutak u kojem živimo, ne samo u vezi ove pandemije, o kojoj neću danas govoriti, jer se dovoljno govori o tome i dovoljno se koplja u vezi te teme ukrštaju na političkom i na svim drugim planovima. Govorim o nekim drugim opasnostima za vitalne interese naše zemlje, a tiču se onoga što određeni liberalni krugovi žele da postignu kada je u pitanju Srbija i region.

Danas sam pročitao izjavu Danijela Servera, a to će vama, predsedniče parlamenta, biti veoma interesantno, koji poziva novu administraciju u Americi da preispita Dejtonski sporazum, da preispita ovlašćenja entiteta i da definiše jednu novu politiku prema regionu, prema Bosni i Hercegovini, naravno, uzročno-posledično i prema Republici Srbiji.

Na nama je, dame i gospodo narodni poslanici, da one tekovine koje je predsednik Vučić u odnosima bilateralnim sa najvećim svetskim igračima, Kinom, Ruskom Federacijom, Evropskom unijom, pa ovoga puta i sa SAD, oličenim u Vašingtonskom sporazumu, da to nastavimo i da se borimo kod nove administracije i administracije koju formira izabrani predsednik Džo Bajden, da se borimo za što bolju poziciju naše zemlje, da odbranimo Republiku Srpsku, da odbranimo prava i interese Srba u celom regionu i gde god oni žive.

Da to povežem sa Agencijom za energetiku, jako je značajno da pomenem taj deo iz Vašingtonskog sporazuma koji se tiče saradnje u oblasti energetike, koji se tiče diverzifikovanja snabdevanja Republike Srbije energentima, i to je jako važno, jako je važno što ćemo raditi projekat gasovoda koji će spajati Srbiju i Bugarsku i napravićemo još jednu mogućnost da se i naša zemlja, a naravno posebno naša privreda snabdeva iz nekih drugih izvora i da promenimo situaciju koja sada postoji, jer naravno svima vam je jasno, uz poštovanje svakog i svakog partnera, da država koja želi da bude suverena i nezavisna mora da ima diverzifikovano snabdevanje energentima i mora da ima sigurnost snabdevanja energentima, kako bi održala svoju privredu i kako bi odbranila svoje najvitalnije nacionalne i sve druge interese. To je, dakle, od najvećeg značaja kada je u pitanju saradnja u oblasti energetike.

Završiću time da je ona jako značajna i zbog Kosova i Metohije. Sporazum koji je potpisan u Vašingtonu između predsednika Vučića i predsednika Trampa definiše i zajedničko upravljanje jezerom Gazivode, koje je od strateškog interesa ne samo za Kosovo i Metohiju, nego za ceo region, kako za Srbe tako i za Albance. Mislim da mnogi ne mogu ni da shvate koliko je predsednik Vučić, zahvaljujući mudrosti, zahvaljujući viziji, zahvaljujući njegovoj energiji, koliko je u stvari dobra učinio kroz to što je potpisao Vašingtonski sporazum, što je sačuvao Gazivode, što je sačuvao snabdevanje električnom energijom posebno za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali i za ovu drugu stranu, sprečavajući ono što oni godinama pokušavaju i što imaju u glavi, a to je da vojno i silom zauzmu prirodne resurse i sve druge resurse na koje Republika Srbija i na koje naš narod ima pravo i za koje se bori.

Nastojaćemo kod nove administracije da i njima prikažemo ono što je bivša prihvatila, a to je da Republika Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji. Tu politiku ćemo nastaviti, to jeste politika i to jeste orijentacija naše većine ovde u parlamentu, uz sve ono što se tiče unutrašnje politike što možemo da uradimo na polju obezbeđivanja uslova svima koji mogu da pomognu da se ova država modernizuje, koji mogu da pomognu da ova država zapošljava još više ljudi i koji mogu da pomognu da se vizija predsednika Vučića „Srbija 20-25“ ostvari, da se implementira u punom kapacitetu, a slobodno mogu da vam kažem da se ta vizija ne odnosi samo na 2025. godinu, nego na mnogo, mnogo više godina i siguran sam da ćemo imati prilike i da ćemo dobiti poverenje naroda da vodimo, na čelu sa predsednikom Vučićem, ovu zemlju, da je modernizujemo i da je razvijamo. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

Hvala, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas podsetim da je predsednik naše stranke i predsednik države gospodin Aleksandar Vučić 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade, proglasio nešto što je bilo od strateškog značaja za dalji razvoj naše zemlji i za dalje napredovanje, a to je nulta tolerancija na korupciju i to je početak bespogovorne i bespoštedne borbe protiv svakog vida korupcije u našoj zemlji, bilo da se radi o političkoj korupciji, bili da se radi o korupciji u oblasti privrede, ekonomije, u oblasti zdravstva, sporta, bilo kog segmenta društvenog života.

Tu počinje i na kraju krajeva, uzrok onoga što danas živimo, a to je da imamo odlične ekonomske rezultate, da smo kroz implementaciju ekonomskih i političkih reformi preporodili našu zemlju, da smo drastično poboljšali našu geopolitičku poziciju, da je danas Srbija zemlja koja je poštovana, kako u regionu, tako u Evropi, tako i na globalnom planu. Dakle, u celom svetu. To je zemlja, u koju ne slučajno, žele da ulažu investitori sa svih svetskih meridijana i to je u mnogome zbog toga što su svi relevantni igrači u celom svetu videli da u Srbiji postoji politička volja da se napravi konačan obračun sa korupcijom i da u tome ova vlast, ova Vlada, ova većina u parlamentu, na čelu sa SNS, gospodin Aleksandar Vučić, kao neko ko je naš ideolog i ko je definisao viziju i naše stranke i ove države, dakle, da ima jasnu političku volju da se obračuna sa korupcijom i da je naravno smanji na najmanji mogući nivo.

Koliko je bio težak posao ovog obračuna sa korupcijom koji i dan danas traje, jer naravno, ne želim da ponavljam ono što su sjajno uradile moje kolege i zaključile faktički ove slučajeve koji su elaborirali, počevši od Sandre Božić, Milenka Jovanova, Aleksandra Markovića i svih prethodnika, da se ne naljute kolege koje su ranije govorile i razotkrile u stvari nešto što je bila rak rana naše zemlje, naše politike, ekonomije. Nešto što je bilo uzrok verovatno svih naših poreza u periodu od 2000. do 2012. godine, a to je jedno društvo koje je bilo prožeto korupcijom i želim da podsetim naše građane nažalost na te sumorne dane pljačkaških privatizacija, na one kada su oni ljudi koji su trebali da bude sluge naroda, koji su trebali da rukovode ovom zemljom u skladu sa najvišim etičkim i profesionalnim standardima, gledali kako će da rasprodaju prirodna, materijalna i sva druga bogatstva ove zemlje i gledali kako će kroz privatizaciju, kroz razne špekulanske radnje, da stave što više novca u svoje džepove, jer Bože moj, njima je pripadalo kao eliti da pune svoje džepove, njima je pripadalo to da kupuju stanove po Njujorku, Briselu, Beču i belosvetskim metropolama.

Njihovim nevladinim organizacijama, njihovim tzv. ekspertima i analitičarima je pripadalo da rade projekte, da se bogate i da ako želite to da ogolimo, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, da pljačkaju besomučno ovu zemlju svakim danom, a da nam se pri tome 12 godina smeju u lice iz ovog istog parlamenta, iz Vlade Republike Srbije, iz svih državnih institucija, govoreći da rade na račun ove države, na račun i na korist građana Republike Srbije, prodajući i krčmeći tekstilnu industriju, krčmeći našu proizvodnju u mnogim segmentima i u mnogim industrijskim sektorima. Tako da smo 2012. godine nasledili takvo stanje da je ova zemlji faktički finansijski bankrotirala.

Aleksandar Vučić pored ekonomskih i političkih reformi, koje je morao da sprovede, morao je da se obračuna sa onim najeklatantnijim primerima pljačke i urušavanja ekonomske supstance ove zemlje.

Podsetiću vas dragi prijatelji, drage kolege na kampanju „Očistimo Srbiju“ koja je sprovođenja 2009, 2010. i 2011. godine. Tadašnje ministarstvo zaštite životne sredine, ministar Oliver Dulić u kampanji „Očistimo Srbiju“ plaća pano na „Srbija openu“ koji traje sedam dana 500.000 evra u dva navrata za dve godine. Plaća pano u Pop Lukinoj ulici u Beogradu za mesec dana isto tako 500.000 evra.

Mi ne možemo ništa drugo da kažemo, nego da kažemo da je to bila kampanja ne „Očistimo Srbiju“, to je bila kampanja – očistimo budžet Republike Srbije, očistimo ovu državu od svega onoga što vredi i napravimo uslove da svi oni koji vrede iz ove zemlje pobegnu, jer ta malobrojna, takozvana i samozvana elita smatra da su državni resursi, da su državni potencijali na korist samo njima.

Naravno, na sreću ove zemlje, na sreću građana Republike Srbije, došli smo do toga da 2014. godine narod na demokratskim izborima izabere većinu u parlamentu, da se opredeli i da Aleksandar Vučić postane predsednik Vlade, započevši teške ekonomske reforme, započevši žestoku borbu protiv korupcije, protiv organizovanog kriminala, protiv sive ekonomije, protiv crnog tržišta radne snage, braneći, štiteći i boreći se svakodnevno i bespoštedno za one koji su godinama i koji su decenijama bili u zapećku, koji su bili na margini ovog društva, ali ne zato što nisu vredeli, ne zato što nisu bili školovani, možda nisu bili, kako to oni umeju da kažu, fensi deo ovog društva. Možda su znali samo da rade, možda su znali samo da odlaze u svoje fabrike, možda su znali samo da vode računa o svojim porodicama, a nisu navikli da kupuju nekretnine po inostranstvu, da se voze o državnom trošku i da se članovi njihovih užih, ali i širih porodica baškare na račun onih koji rade i koji stvaraju dodatnu vrednost u ovoj zemlji.

Nažalost, moje kolege su danas govorile o tome da imamo te restlove, da imamo te ostatke tog doba i tog vremena, oličene u ljudima koji su se na vrlo upitan način drastično obogatili.

Dame i gospodo, dragi prijatelji, 619.000.000 evra je, mnogo puta je danas pomenuto na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, ogroman novac ne samo za pojmove Republike Srbije, za pojmove naše privrede. Podsetiću vas da ćemo mi za nedelju dana razgovarati i diskutovati o predlogu budžeta naše zemlje za 2021. godinu, koji treba da iznosi negde oko 8,4 milijarde evra, a da samo jedan čovek i ovih njegovih, Sandra je to lepo objasnila, desetine firmi, koje stvarno ne znam čemu služe i za šta su nekom potrebne desetine firme, sem da izvlači novac i sem da izbegava ono što su obaveze prema državi, samo jedan čovek je uspeo da stavi u svoj džep skoro 10% godišnjeg budžeta Republike Srbije.

Ne bi to, dame i gospodo, bio problem, apsolutno ne bi bio problem da se radi o nekome ko se bavi proizvodnjom, ko proizvodi hranu, ko izvozi hranu, ko proizvodi šrafove, ko proizvodi automobile, ko stvara od jednog dinara dva ili tri dinara, ko ima veliki broj zaposlenih, ne bi bio problem. Radi se o čoveku, radi se o firmi koja je samo na konto političkog položaja i političke pozicije dobijala enormne, milionske poslove, koji su bili u interesu isključivo Dragana Đilasa, a koliko sada vidimo i njegovog brata Gojka Đilasa i njegove uže, ali verovatno i šire porodice, rođaka, prijatelja i svih drugih, jer, ljudi, 619.000.000 evra je novac koji jedan čovek ili jedna porodica ne može valjda da potroši ne za jedan, ne za dva, nego za deset života.

Slažem se sa svojim kolegama i potpuno delim to mišljenje da jednostavno i državni organi nadležni treba da reaguju, ali i Agencija za sprečavanje korupcije i svi oni koji imaju veze sa ovakvim anomalijama, ne mogu da kažem pojavama, ovo su društvene anomalije, da reaguju i da već jednom stavimo sve karte na sto, da se pogledamo u oči i da kažemo – pa čekajte, ljudi, kakav to razlog treba da bude za tužioca ili za neki nadležni državni organ ako vidi nekoga da vozi auto od 100.000 evra, da ima 10, 15 ili 35 stanova, da bi ga propitao odakle mu taj novac, a on ne radi nigde, on ne stvara nikakvu dodatnu vrednost, on ne zapošljava nikoga? Pa koji su to poslovi?

Da ne ponavljam ono o čemu su govorile moje kolege, da ne zatvaramo oči nad jednom žestokom kampanjom koja se u tajkunsko-medijskim, plus nevladinim tzv. krugovima vodi protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića. Da li vi mislite da je slučajno da ta tzv. JSP produkcija plaća 400 objava na televiziji N1 i Nova S? Plaća ih 50 puta ispod tržišne cene i kaže – pa, znate, mi smo to u interesu građana i u društvenom interesu promovisali bojkot. Kojih građana? Koga vi zastupate? Hoćemo li više prekinuti sa tom praksom da ljudi koji niti izlaze na izbore, niti su zavredeli nijedan glas građana, govore o tome da oni promovišu neki društveni ili bilo koji širi interes? Zamislite, privatna kompanija u 21. veku, privatna firma i produkcija promoviše državni interes bojkota parlamentarnih i lokalnih izbora u 2020. godini i onda ih volšebno, ta prava i te spotove koje je prikazala na tim televizijama, ustupa stranci tzv. slobode i pravde.

I mi svi gledamo se, pričamo, želimo da budemo fini i kulturni i niko neće da kaže – ljudi, to nije normalno, to nije, na kraju krajeva, ni u skladu sa zakonom i da to, na kraju krajeva, treba da se ispita. Odakle nekoj privatnoj firmi i produkciji da plaća političke spotove i da plaća onakve sadržaje koji su u suštini politički, koji su jednostavno definisani određenim zakonima u koje, naravno, i pod čije ingerencije ne spadaju privatne kompanije, nego političke stranke?

Mogu da predložim i Vladi Republike Srbije i našim gostima, posebno predstavnicima Agencije za borbu protiv korupcije, postoji jedan jako dobar primer kada su u pitanju nevladine organizacije, na primer u Izraelu. Oni imaju posebno telo koje se bavi time od čega se finansiraju nevladine organizacije. Bave se time koji su izvori finansiranja određenih nevladinih organizacija i svaki zaključak, svaka istraga je završila jasno sa tim da su sve te organizacije bile finansirane od onih izvora finansijskih koji su bili apsolutno upereni i čiji je cilj bio protiv te države.

Ja vam ovog momenta garantujem da je isto tako ovde u Srbiji. Jer šta imamo kao rezultat? Ovo ništa nije slučajno. Ovo je sistematski rad na tome, pošto ne mogu na slobodnim, fer i demokratskim izborima da pobede Vučića i SNS, da ga toliko dehumanizuju, da toliko relativizuju ono što se dešava u našoj zemlji prethodnih nekoliko meseci, da nam toliko naprave normalnim da neko predsedniku, njegovoj porodici, njegovim roditeljima preti nasiljem, preti ubistvom, da se stvori takva atmosfera da je to normalno i da to na kraju rezultira time, što je moj kolega Milenko Jovanov pomenuo pre nekoliko dana pa je osvanuo na tim tzv. nezavisnim medijima kao neko ko je, eto, govorio stvari koje nisu utemeljene, a lepo je rekao da su dva najopasnija kriminalna klana u ovom delu Evrope dokazano platila plaćenom ubici Čabi Deru ili Čabi Đeru, kako god želite, da ubije predsednika Republike.

Mislite da je slučajno što se cela ova kampanja udara i kontinuiteta udara na kritičnu infrastrukturu zemlje. Pogledajte šta se napada, koji sektori u ovoj zemlji? Vojska, vojna industrija, Telekom, Elektroprivreda Srbije, sve ono što smo sačuvali kao naš resurs, sve ono što još uvek ljubomorno i sebično branimo i želimo da ostane u našem posedu. Zašto? Zato što i dalje želimo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem da budemo suverena i nezavisna zemlja, zato što i dalje želimo da se rukovodimo isključivo interesima naših građana i srpskim interesima u ovoj zemlji.

Naravno da ćemo maksimalno nastaviti ovu borbu i naravno da ćemo se svakodnevno boriti ovde u parlamentu, što i jeste naš posao, i slati našim građanima političke poruke kako bi znali da se žestoko protivimo ovakvim pozivima na linč, na rušenje jednog čoveka koji je, kako bi on rekao to lepo uz put predsednik države, jer ovde se ne radi o Aleksandru Vučiću samo, ovde se radi o državi. Ovde se radi o napadu na Republiku Srbiju.

Želim da iskažem podršku i mom kolegu Marku Atlagiću koji valjda kao narodni poslanik, dugogodišnji, kao profesor univerziteta ima pravo da da svoje mišljenje, ima pravo da javno govori ovde u parlamentu, ima javno da govori na bilo kom skupu naučnom u kojem učestvuje ili u skupu i sastanku sa pristalicama, glasačima, sa građanima, što on i radi. Ima valjda pravo taj Marko Atlagić da izrazi svoje mišljenje, a da ga ale i vrane posle samo nekoliko sati ne napadnu, ne prokažu, ne kažu da je on neko možda koga treba proterati, koga treba isterati iz ove zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ta tzv. opozicija i ti ljudi koji se time bave i koji otvoreno ruše ovu zemlju, naravno, neće nikada imati podršku građana Republike Srbije. Želim da još jednom kažem da Aleksandar Vučić i SNS trenutno imaju 66% podrške po istraživanjima američkih, ne domaćih agencija, podrške građana Republike Srbije i da ćemo nastaviti, naravno, sa politikom odbrane naših nacionalnih interesa, a naše nacionalne, ekonomske i političke interese branićemo tako što ćemo se boriti protiv korupcije, što ćemo se boriti protiv svih tih društvenih anomalija koje još doduše postoje, doduše u restlovima, u zaostacima u našoj zemlji, ali sam siguran da ćemo se žestoko izboriti sa njima.

Želim da kažem da posebno Agencija za sprečavanje korupcije radi jedan dobar posao u ovim uslovima u kojima živimo. Dobro je što je donet Zakon o lobiranju, dobro je što konačno želimo i nadam se da ćemo uspeti u tome da stavimo u zakonski okvir ono što se dešavalo godinama pre ovoga, da to tzv. zagovaranje, da ne govorim o trgovini uticajem i svemu onome što se dešavalo u političkim i ekonomskim procesima, da se to jednostavno napravi jasna distinkcija između toga šta je korupcija, šta je lobiranje. Dajem punu podršku Agenciji, dajem punu podršku i Draganu Sikimiću koji to odlično radi i kao direktoru Agencije, da taj posao sprovede do kraja, da taj posao ne sprovede ovde zbog poslanika, zbog parlamenta nego zbog naroda Srbije, zbog građana Republike Srbije. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je postala praksa u radu ministra Malog, je nešto što je jako dobro za našu zemlju, a to je ono što uradi kad god dođe ovde u Narodnu skupštinu, da li na sednicu Odbora za finansije ili na plenarnu sednicu, a to su dobre vesti, dobre vesti za naše finansije, dobre vesti za našu privredu, dobre vesti za budućnost naših građana, svih naših ljudi.

Posebno je to važno u ovim trenucima, trenucima velikih izazova kada i predsednik naše države, ali i Vlada Republike Srbije, naša većina ovde u parlamentu se stvarno, svakodnevno bore da sačuvaju zdravstveni sistem, da sačuvaju živote ljudi, ali da se pred toga pripremimo za ono što će slediti, nadamo se svi za narednih nekoliko meseci, a to je vraćanje na jedan normalan život, na ono što smo i kako smo živeli do pre marta ove godine.

To je jako važno što na ovakvom mestu i na mestu ministra finansija imamo čoveka koji je uspeo i u to neko normalno vreme, ali i sada kada smo suočeni sa ogromnom, ogromnom krizom ne samo u regionu, nego na nivou cele Evrope, razvijenih zemalja EU, ali i celog sveta. Najmoćnije zemlje na svetu su u velikoj krizi, imaju ogroman broj nezaposlenih ljudi. Mnoge kompanije, mnoge fabrike su stale sa radom, zatvorile svoje proizvodnje, zatvorile svoje pogone, otpustile radnike i došle do toga da nivo nezaposlenosti bude i 20% i 30% i više procenata, dok mi ovde u Srbiji, naravno, još uvek odolevamo, na korist naše zemlje, na korist naših građana i održali smo takav nivo ekonomske i privredne aktivnosti, da ćemo krajem ove godine biti najbolji u Evropi, odnosno da ćemo imati najmanji pad BDP.

Ono što je, po meni, glavna poruka i ono što jeste rezultat svega onoga što je Ministarstvo finansija uradilo, ne samo tokom prethodnih ovih nekoliko meseci, nego prethodnih nekoliko godina od kada je gospodin Mali ministar, je sledeća stvar, to je nešto što je juče rekao gospodin Miladin Kovačević na sednici Odbora za finansije i to je ključna stvar za ekonomiju, to je ključna stvar za našu zemlju i do kraja ove godine i koje će važiti, svi se nadamo, i za narednu godinu, a to je da ni jedan zainteresovani investitor u ovo godini nije odustao od investiranja u Srbiju. Nije odustao zato što su ti investitori koji dolaze iz Nemačke, iz Italije, iz SAD, iz Južne Koreje, svi oni koji su bili zainteresovani oni su već počeli da investiraju i niko nije rekao da će zbog krize na globalnom nivou, da odustane od Srbije.

To jasno i dovoljno govori o tome da je Srbija pokazala prvenstveno, da je stabilna, da ume da se izbori sa kriznim situacijama. Dakle, ovde je krizni menadžment bio na vrhunskom nivou, naravno, počevši od predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, koji je jasno početkom marta meseca ove godine, znao kuda treba da vodi Srbiju, znao kako da se borimo sa ovom krizom, znao da mora da se bori za život svakog građanina ove zemlje, ali i znao da moramo da sačuvamo privredu. Naravno, i to jeste jedna od njegovih ključnih sposobnosti i veština, da izabere dobar tim, da izabere ljude koji isto tako imaju i stručni i profesionalni, ljudski i moralni kapacitet da urade posao zbog kojih su ih građani Republike Srbije izabrali.

Nije onda slučajno što govorimo o tome što govorimo činjenici da predsednik Vučić i SNS imaju trenutno podršku od 66% građana SNS, jer ne treba biti ni ekspert za ekonomiju, ni ekspert u oblasti političkih nauka ili prava ili spoljne politike, da golim okom može da se vidi da je Srbija opstala, da je pokazala da je jako žilava, da je pokazala da može da bude stabilna i da ima dovoljno znanja. I to je ono što je najbitnije kao poruka građanima da ima dovoljno dobrih ljudi u našoj stranci, ali i onih koji su van nje, koji mogu da budu izabrani da vode zdravstvo, da vode finansije, da vode ekonomiju ove zemlje, da vode Privrednu komoru Srbije.

Ovo jeste, naravno, rezultat vizije i umešnosti predsednika Aleksandra Vučića, ali isto tako rezultat dobre i kvalitetne koordinacije Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije, onim ljudima koji se bave zdravstvom u našoj zemlji, unutrašnjom bezbednošću, spoljnom politikom.

Dakle, to je jedan sveobuhvatni rezultat svega onoga što smo definisali za nešto što je vizija Srbije, ne za narednih tri, meseca, ili šest meseci, nego za narednih pet godina, za narednih 10 godina.

Mi, ljudi, prvi put imamo nekoga ko vodi ovu zemlju i ko ne misli od danas do sutra, ko ne misli samo na svoj mandat, jer predsednik Aleksandar Vučić je kroz plan „Srbija 2025“ jasno stavio do znanja svima i svim građanima Republike Srbije da on misli i da mi zajedno svi mislimo kako će Srbija izgledati za pet, deset, petnaest ili dvadeset godina i da nas ne zanima da li ćemo mi tada biti na vlasti i da li ćemo za tri, četiri ili pet godina biti na političkim funkcijama. Zanima nas da napravimo jednu dobru, uređenu, stabilnu državu za našu decu, za naše roditelje, za naše bake i deke, za sve one koji učestvuju u društvenom životu naše zemlje i da obezbedimo svima da na jedan dostojanstven i častan način žive u ovoj zemlji. Mladima da obezbedimo, ne posao, ambijent, da im obezbedimo jednake šanse da mogu da se zaposle, da mogu da valorizuju svoje znanje, svoj završen fakultet, svoj doktorat, svoj završeni master, da našim bakama i dekama obezbedimo redovne i stabilne penzije, zdravstvenim radnicima poštovanje, da im ukažemo i čast.

Danas je predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić uručio medalje svima onima koji su zaslužni, koji se dan-danas bore za svaki život, koji se bore za svoju zemlju, koji se bore za Srbiju. I centrima za socijalni rad i centrima za javno zdravlje, dakle svima onima koji su uključeni, koji pomažu, bez kojih ne bi mogla ova borba da da rezultate, bez kojih ova borba ne bi mogla da bude uspešna.

Ono što je isto tako važno da kažem je da zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, zahvaljujući jako dobro osmišljenoj fiskalnoj, odnosno poreskoj politici, kako je to moj kolega Đorđe Todorović malo pre lepo rekao, većoj naravno naplati poreza i stvaranju jednog dobrog ambijenta za privrednike koji su i motivisani da isti plaćaju. Da li su to porezi, doprinosi na dohodak građana ili je to porez na dodatu vrednost ili je to porez na dobit, ono što je najbitnije za našu zemlju da je nivo, odnosno procenat naplate poreza odličan i da ono što jeste jedna od glavnih, osnovnih, bazičnih lekcija u ekonomiji, a to je da nemamo tu tzv. „evaziju“ poreza, da imamo sve manje i manje privrednika, odnosno ljudi koji su naterani na to da izbegavaju plaćanje poreza.

To znači da je ministarstvo, odnosno država našla dobar put, našla način da ih motiviše i našla način da oni jednostavno rade svoj posao tako da imaju mogućnost da plate zarade zaposlenima, ali i da plate svojoj državi obaveze kroz plaćanje poreza i doprinosa, PDV i poreza na dobit onih koji dobit ostvaruju.

Mislim da je jedan od glavnih rezultata u svemu tome pored toga što je i jedna od najeminentnijih kuća finansijskih na svetu, dakle „Mudis“, definisao Srbiju kao zemlju sa investicionim rejtingom Ba3, što je jedan od najviših mogućih investicionih i kreditnih rejtinga, još je važnije to da se u praksi sprovodi, da u praksi radi ono što radi Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, a to je da se napravi dobar ambijent i to je činjenica da je Srbija definitivno najbolja destinacija za ulaganje u ovom delu Evrope.

To je činjenica da u ovu zemlju hoće da ulažu i Amerikanci, da žele da ulažu i Južno Koreanci i Kinezi i kompanije iz Ruske Federacije i kompanije iz EU.

U celoj ovoj krizi, u celom ovom ludilu u nekim zemljama dolazi do toga da ti isti investitori ne žale i ne razmišljaju o tome da li će investirati jedan svoj evro u ovu zemlju, a neki investiraju i po nekoliko desetina miliona evra.

Možete li zamisliti, dame i gospodo narodni poslanici, drage i uvažene kolege, koliko treba neko da ima poverenja ko dođe iz neke strane države i da sve ono što je zarađivano i prihodovano godinama uloži u jednu malu zemlju koja je do pre samo nekoliko godina važila za siromašnu zemlju ovog regiona, za zemlju gubitnika, za zemlju ne u kojoj se nije isplatilo investirati i ulagati sredstva, nego se nije isplatilo i niko nije imao motiv da dolazi ni kao turista ovde.

Nažalost, nas je ova pandemija sprečila da i taj sektor privrede, odnosno turističku industriju razvijemo na najviši mogući nivo, s obzirom da je 2019. godina završena na rekordnom, istorijskom nivou po prihodu, odnosno 1,4 milijarde evra prihoda od turizma i vratićemo taj prihod i bićemo bolji, zato što smo bolji i na spoljno-političkom planu, zato što ovde hoće da dolaze svi, zato što hoće da dolaze Izraelci, zato što hoće da dolaze ljudi iz Kine, iz Japana, sa svih svetskih meridijana, zato što smo, zahvaljujući našem predsedniku i jasnoj političkoj volji i viziji, napravili jednu zemlju koja se tretira u celom svetu kao moderna zemlja, kao progresivna zemlja, zemlja u kojoj vredi ulagati, u koju je lepo dolaziti, u kojoj je lepo živeti.

Suštinski, mislim da će mnogo stvari ostati kada se budemo pogledali u oči sa našim građanima za 10, 15, 20 godina, uvaženi ministre, kada budemo završili „Beograd na vodi“, zahvaljujući u velikom procentu i vama, koji jeste kapitalni, koji jeste istorijski projekat za Beograd jer sada je Beograd dobio jedan potpuno novi izgled. Kada idete Gazelom, prolazite tuda i imate utisak da ste u nekoj Filadelfiji ili u nekoj zemlji u SAD ili u razvijenoj zemlji zapadne Evrope ili Dalekog Istoka, sa onim kulama, sa „Sent Ridžis“ hotelom koji će se izgraditi, sa lepim promenadama, odličnim, lepim restoranima, mogućnošću da naša deca, naši roditelji, naši sugrađani tu i prošetaju i provedu lepo vreme. Dakle, mi ulepšavamo svoj grad, ulepšavamo svoju zemlju, investiramo.

Sve smo to uradili zato što je ipak neko imao poverenja u nas. Ipak je taj Alabar, ipak je ta njegova kompanija koja je izgradila i Burdž Kalifu i koja je uradila projekata, ja mislim za desetine milijardi evra, odlučila da investira ovde u Beograd, da investira ovde u Srbiju. Hvala na tome. Svi ćemo se potruditi da opravdamo to poverenje, da budemo još bolji, da još više privučemo sve te ljude da investiraju ovde, da ostaju ovde i da budu inicijalna kapisla za dolazak i drugih investitora, ali i turista, u našu zemlju u budućnosti.

Možete li zamisliti da vam je neko rekao, uvažene kolege, do pre nekoliko godina, da će kvadrat nekog apartmana ili poslovnog prostora koštati u Beogradu i dostići cenu od devet hiljada evra, kao što to jeste u ovoj kuli? Meni je ministar to rekao još prošle godine, da nije ni temelj iskopan a da su počeli da se prodaju apartmani i poslovni prostor za devet hiljada evra. Šta vam to govori? Govori vam o tome da smo mi sada destinacija ne samo za ono što su i što je ovaj režim pre SNS radio, a to je, nažalost, bili smo destinacija za spekulativni kapital, bili smo destinacija za raznorazne spekulante, kriminalce koji su za jeftine pare otkupljivali preduzeća, otkupljivali firme, njihovu opremu i posle samo nekoliko meseci otpuštali radnike i u najboljem slučaju zidali stambene zgrade i, naravno, lično se bogatili i lično zarađivali na tome.

Mi smo zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću definitivno prekinuli tu praksu i sada imamo situaciju da u ovu zemlju dođe jedan NCR američki, da dođe „Kuper tajers“, da dođu kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, da ovde svoju kancelariju, jedinu u Evropi, otvori američki DFC, zahvaljujući istom tom predsedniku Vučiću, koji je stvorio stvarno i podigao nivo bilateralnih odnosa sa SAD u protekle četiri godine na nivo koji mi nismo imali gotovo do, možda smo imali pre, ispraviće me kolega Martinović, za vreme Prvog svetskog rata, u vreme Vudro Vilsona tada i Mihajla Pupina, koji su bili prijatelji i kolege po nekoliko osnova.

Ali, od tada je prošlo preko 100 godina i sada smo došli opet u situaciju da iz jedne vrlo teške pozicije u kojoj smo bili zahvaljujući neradu, zahvaljujući neaktivnosti, zahvaljujući najneodgovornijim ljudima u političkoj istoriji ove zemlje, od kada smo osnovani kao država, 1878. godine, zahvaljujući njima, došli smo u zapećak ne Evrope, nego smo došli i bili smo zapećak regiona, nazovite ga kako želite – zapadnog Balkana ili jugoistočne Evrope.

Sada smo zemlja, zamislite, koja ima prošle godine, u 2019. godini, o tome retko ko govori, bili smo drugi u Evropi, gospodine ministre, Poljska je bila prva sa rastom BDP 5,1 a mi smo bili negde oko 4,2 ili 4,3. Da li je moguće da sve to o čemu sam ja govorio, a to jeste stvarno mali deo onoga što je urađeno za ovih nepunih šest godina, da li je moguće da ljudi koji treba da učestvuju u političkom životu ove zemlje, bez obzira koliki je procenat podrške naroda njima, da li je moguće da se oni bave kokama nosiljama i kokoškama u nekim vojnim objektima, da se bave svim stvarima samo ne stvarima koji se tiču politike, budućnosti, građana ove zemlje, njihovog standarda, njihovog dostojanstva i svega onoga što nam je potrebno da bi održali dignitet ove zemlje i da bi obezbedili budućnost za ovu državu i za ove ljude.

Slažem se ja sa Đorđem i mislim da to ne bi trebalo da bude neki veliki posao, dajte da vidimo ljudi, svi mi ovde smo se obavezali, a posebno mi narodni poslanici da radimo u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje, ali su se za to obavezali i privrednici i vlasnici kapitala i oni koji dođu iz Amerike, ali i ovi domaći, tu je pravda slepa, tu je vladavina zakona potpuno slepa, hajde da vidimo stvarno gde ti ljudi plaćaju poreze i doprinose za svoje zaposlene u toj kompaniji o kojoj smo malopre govorili, o SBB. Gde se plaća taj PDV? Nemojte mi reći, molim vas, da je normalno da neko ovde iz trafike iz Kosovske ulice ili iz obližnjeg restorana mora da plaća svoje obaveze i naravno treba da plaća, a neko ko dođe ko zna odakle da mu mi gledamo kroz prste za ono što je njegova najveća obaveza samo zato što on navodno predstavlja neku drugu Srbiju, zato što oni predstavljaju neku elitnu Srbiji i zato što će tužiti svoju zemlju, svog predsednika nekim belosvetskim nevladinim organizacijama ili belosvetskim tajkunima.

Ovo više nije Srbija koja je funkcionisala i koja je bila ovde do 2012. godine. Ovo više nije ponižena zemlja. Ovo je zemlja sa dostojanstvom. Ovo je zemlja koja je stvorila ekonomsku podlogu da bude zemlja patriota, da ova zemlja ulaže i u Aerodrom u Trebinju, da ulaže i u fabriku u Drvaru, da ulaže novac i u Srebrenicu, da pomogne Srbima i u Severnoj Makedoniji, da pomogne svima onima kojima je to potrebno i koji jesu deo našeg nacionalnog korpusa, dostojanstva naravno i nacionalnog interesa.

Stoga, gospodine ministre ja jedino mogu da kažem da mi ovde kao većina i neko ko je član ove većine, možemo samo da podržimo ono što se radi na polju fiskalne politike, carinske politike i naravno da podržimo beskompromisnu i bespoštednu borbu protiv sive, crne ekonomije i naravno, pranja novca i svih onih društvenih anomalija koje utiču na dostojanstvo, život i životni standard naših građana i u tome ćete, siguran sam imati nepodeljenu veliku podršku naših ljudi ovde u parlamentu, ali naravno, s obzirom na sliku u parlamentu od nas ovde 170 koji čine poslanike SNS i plus koalicione partnere, imate auto-put da uradite sve ono što je potrebno ovoj zemlji u narednom periodu, kako bi bili što jači, što moderniji, kako bi naša ekonomija bila među najboljim i najjačim u celoj Evropi. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovana premijerka, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imaću nekoliko pitanja za premijerku, ministra odbrane, gospodina Vulina i potpredsednicu Vlade dr Zoranu Mihajlović.

Prvenstveno bih pitao premijerku Brnabić u vezi nastavka projekta digitalizacije, šta su dalji planovi i kakvi su projekti koji se tiču procesa obrazovanja i nove školske godine koja nam predstoji? Dakle, pripreme u vezi toga, šta će se dešavati u tom smeru i tom smislu? Već su nešto moje kolege pokrile i pitale u vezi odnosa države prema mladim ljudima, prema mladim talentima i naučnicima. Znam da ste vi puno za ovih godinu i po dana uradili na tom planu i pogotovo u smislu unapređenja inovativne privrede, unapređenja sektora inovacionih tehnologija i pravljenja habova, tehnoloških parkova i definisanja Srbije kao zemlje i države znanja i obrazovanja.

Što se tiče ministra Vulina, želim da ga pitam o bezbedonosnoj situaciji u zemlji? O bezbednosnim izazovima na prostoru Kosova i Metohije i da nam kaže nešto više o tome kakvi su planovi Vojske Srbije kada je u pitanju dodatna modernizacija, imajući u vidu da je dosadašnja politika Vlade i njega kao ministra bila takva da se puno investira u novo naoružanje, u bezbednost zemlje, u obezbeđenje naših granica i naravno frontno odgovaranje na sve bezbedonosne izazove koji postoje u našoj zemlji.

Za potpredsednicu Vlade Zoranu Mihajlović pitanje koje se tiče daljeg napretka Srbije, kada je u pitanju Duing biznis lista Svetske banke i dalji prodori i napredak naše zemlje i definisanje daljih planova, kako će to izgledati u budućnosti i kako ćemo napredovati u tom veoma važnom aspektu funkcionisanja koje utiče na privlačenje stranih direktnih investicija i koje utiče na poboljšanje i pospešivanje poslovnog ambijenta u našoj zemlju.

Ja znam da je i jedna delegacija naša, već sada, trenutno u Vašingtonu, ali na sastanku sa predstavnicima Svetske banke i razgovorima koji se tiču unapređenja, poslovnog ambijenta i naše pozicije, kada je u pitanju Svetska banka, nisu kao neki koji su vas ovde i vas i premijerku i druge ministre dočekali sa transparentnim, a i nisu pokušali da vam ne daju da prođete i da dođete do ove plenarne sale, nisu otišli inkognito, nisu otišli tako kao što je otišao Dragan Đilas, a da to ne zna ni naša ambasada tamo, s obzirom da sam boravio u slično vreme nekoliko dana u Vašingtonu.

Čitam danas i vesti da se čovek sreo sa pomoćnicima, pomoćnika nekog pomoćnika, i navodno nekim kongresmenima, čija imena nismo ni čuli, tako da bih zamolio premijerku da mi kaže nešto i o tome da li će se očekivati neko zakonsko rešenje i zakonski okvir, kada su u pitanju lažne vesti i borba protiv takvih pojava koje generalno utiču na supstancu našeg društva i utiču, naravno, na sve one pozitivne procese koje se odigravaju danas. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 29.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -