Zahvaljujem se poštovana predsednice.
Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine Paniću, kao poslanička grupa NDS podneli smo amandman na član 4. koji u sebi sadrži četiri podčlana, tako da se naš amandman u stvari odnosi na dva podčlana.
Prvi deo našeg amandmana odnosi se na član 15b. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, gde smo predložili da se rok za podnošenje proširenja mere od strane direktora BIA, ja se samo izvinjavam, koristiću i vreme poslaničke grupe, da znate, skraćuje na 12 sati, umesto 48 časova, koliko je predviđeno Predlogom zakona, kao i da se mora doneti odluka od strane nadležnog sudije ili predsednika višeg suda ukoliko ne ovlasti nadležnog sudiju u roku od 24 časa od prijema predloga.
Smatramo da je ovo celishodnije rešenje zbog toga što ako se sabere broj časova koliko ima mogućnost direktor Agencije da podnese predlog za proširenje mere i ukoliko se sabere vreme za koje je sud dužan da odluči, to onda ispada da se u stvari 36 sati može primeniti mera bez odluke suda.
Naravno, imamo razumevanje i za ovako predložen način regulisanja člana u Predlogu zakona. Međutim, postavlja se pitanje i proporcionalnosti koje je Ustavni sud u svojoj odluci kojom je poništio ove odredbe naročiti naglasio.
Takođe, u Predlogu zakona nije predviđena žalba na proširenje mere, što smatram da bi bilo celishodno, obzirom da se može doći u situaciju da u odnosu na osnovnu meru prvostepeni sud nije dao odobrenje, već je to odobreno od strane višeg suda po žalbi, znači od strane Apelacionog suda, tako da se postavlja pitanje kakav će odnos imati prvostepeni sud ukoliko se podnese zahtev za proširenje mere?
Drugi deo našeg amandmana odnosi se na član 15v. koji treba izmeni i koji bi izmenjen, shodno našem amandmanu, glasio da - prilikom primene posebnih mera kompletan prikupljeni materijal dostavlja se nadležnom javnom tužilaštvu. Drugi stav bi glasio - sa dostavljenim materijalom se postupa u skladu sa odredbama koje uređuju krivični postupak.
Kao što je to predviđeno u Predlogu zakona odnosi se samo na situaciju da se dostavlja tužilaštvu prikupljeni materijal o krivičnom delu, odnosno na koje se mogu odrediti posebne dokazne radnje. Ovde opet dolazimo do pitanja Ustava i načina na koji Ustav predlaže ograničenje ljudskih i manjinskih prava i postavlja se pitanje da li se taj materijal može koristiti? Znam da je celishodno i sama bih tako postupila da sam imala priliku da pišem predlog zakona, međutim postavlja se pitanje kakav će stav o tome sud imati i da li će sud smatrati da je ovaj materijal podoban za dalje vođenje krivičnog postupka?
Zbog toga dobronamerno predlažem da se unapred postavi pitanje Vrhovnom kasacionom sudu koji je nadležan da odlučuje o ovakvim ekskluzivnim pitanjima i koji je nadležan da ujednačava sudsku praksu.
Koliko je meni poznato, do sada je sud imao veoma restriktivno stanovište u odnosu na ovakvu vrstu materijala.
Takođe, u prethodnom vremenu se vodila diskusija u tome šta se dešava sa materijalom koji nije podoban za dalje vođenje krivičnog postupka. Moram da kažem da sam ja drugačijeg stava od stavova koji su ovde izneti da se takav materijal ne predočava licu na koje se odnosi. Naime, član 15b Predloga zakona u svojoj drugoj rečenici kaže – sa materijalom se postupa u skladu sa odredbama koje uređuju krivični postupak, što znači da ukoliko se pokrene krivični postupak vrlo je jasno i ne treba dalje polemisati da će lice biti obavešteno o tome.
Ukoliko se ne pokrene krivični postupak smatram da lice na koje se odnosila osnovna mera, odnosno mera proširenja, proširena mera treba i mora da bude obavešteno u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji uređuje proceduru i način na koji se određeno lice obaveštava o tome. Da li će do toga doći, videćemo u praksi.
Želim na kraju da izrazim i stav da je ovde više nego evidentno da osnovni Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji je prevaziđen, da će on morati da se menja, da u tome treba da učestvuju svi društveni faktori. U krajnjem slučaju, postoje i obaveze koje naša zemlja ima u pogledu evropskih integracija koje proističu iz Poglavlja 23. i Poglavlja 24. naročito Poglavlja 24. koje se odnosi na bezbednost zemlje i smatram da će biti potrebno da se nadležnosti BIA usklade sa međunarodnom praksom.
Takođe, želim da ukažem i na činjenicu, još jednom, da je jako dobro što će odlučivanje o ovoj vrsti mere imati ubuduće Viši sud u Beogradu, kome je nedavno i proširena nadležnost, tako da može da postupa i po nekim drugim teškim krivičnim delima, poput terorizma, i što je Predlogom zakona predviđena dvostepenost.
Mislim da je dosta zabunu i unela činjenica da je do sada odlučivao predsednik Vrhovnog kasacionog suda o merama koje predloži BIA da se primenjuju na određena lica i ona su se uglavnom ticala nekih krivičnih dela koja su ustvari predstavljala unutrašnji ili međunarodni terorizam, dok je sud, Viši sud u Beogradu odlučivao o drugim teškim krivičnim delima i delima koja se tiču organizovanog kriminala. Tako da, kao što sam rekla, Viši sud u Beogradu je morao da postupa u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, što znači da ukoliko ne dođe do pokretanja krivičnog postupka onda je postojala procedura kojom se taj materijal uništavao i kojom se lice obaveštavalo o tome.
Do sada, kada je to radio Vrhovni kasacioni sud, isključivo se primenjivao Zakon o BIA, a samim tim nije postojala obaveza da se predočavaju licu koje se nalazilo na tim merama.
Kao što sam rekla, smatram da sada kada se usvoji ovaj Predlog zakona biće potpuno izjednačeni i postojaće obaveza suda da u svakom slučaju obaveštava lice. To je moj stav o tome. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodine Paniću, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama, na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA.

Želim da na samom početku izrazim svoje zadovoljstvo što ovaj predlog zakona na jedan sveobuhvatan i celishodan način uređuje posebne mere kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja za razliku od postojećeg zakona. Smatram da je celishodno i dobro što zadiranje u ljudska prava koji su neophodni radi bezbednosti zemlje ili vođenja krivičnog postupka su propisana, znači, propisana su koje su to posebne mere.

Sam Ustav u svom članu 20. kaže – da zadiranje u ljudska prava je dopušteno samo usled svrhe koji sam Ustav propisuje ili usled dopuštenosti o samog Ustava.

Takođe, želim da naglasim da je dobro što je mera tajnog nadzora i snimanje mesta prostorije predmeta uključuje i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na koje se čuvaju ili mogu biti sačuvani elektronski zapisi. Do sada je ta mera nekako bila derivatna, izvodila se iz same dopuštenosti tajnog nadzora i snimanja komunikacija, međutim u ovom predlogu zakona ona je i decidno propisana.

Smatram da ovaj predlog zakona zadovoljava dva aspekta. Aspekt srazmernosti i supsidijarnosti, jer se odnosi ne bih rekla, na određen krug lica već na odrediv krug lica što mislim da je u skladu sa Ustavom i da kao što sam rekla s jedne strane može zadovoljiti ono što Ustav propisuje, a sa druge strane i obezbediti potrebnu dokumentaciju za vođenje krivičnog postupka ili za zaštitu bezbednosti zemlje.

Takođe, želim da ukažem na to da je u Predlogu zakona izbačeno ono što je stajalo u Nacrtu zakona, da se mere mogu odrediti zbog ustavnog uređenja, u stvari zbog zaštite ustavnog uređenja. Zaštita ustavnog uređenja nije predviđena samim Ustavom, već je predviđeno da se posebne mere mogu odrediti zbog, kao što sam više puta rekla, bezbednosti, odnosno vođenja krivičnog postupka, ja smatram kao pravnik da bi to bilo celishodno, ali mi imamo pred sobom Ustav koji to ne propisuje i smatram da je dobro što u Predlogu zakona ne stoji ne stoji ono što je stajalo u Nacrtu zakona, jer bi moglo dovesti kasnije i do postupka pred Ustavnim sudom.

Ovaj predlog zakona otvara u stvari jedno šire pitanje, a to je pitanje svih onih mera koje sam Ustav propisuje. Smatram da Ustav nije dosledno propisao određeno zadiranje u ljudska prava, naročito ako govorimo o nepovredivosti stana. Ukoliko sagledamo član 40. Ustava on u svom prvom stavu kaže – da je stan nepovrediv. U svom drugom stavu kaže – da niko bez pismene odluke suda ne može ući u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. U stavu trećem, a sada ne čitam do kraja kaže – da je to moguće samo ukoliko se treba lišiti slobode učinilac krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu.

Znači, ukoliko se dosledno sagledava ovaj član Ustava onda se može izvesti zaključak da se u tuđi stan može ući samo ukoliko je to potrebno radi lišavanja slobode učionica krivičnog dela ili otklanjanja neposredne opasnosti. Znam da to u praksi nije moguće tako i da ne bi trebalo da ostane na tome. Međutim, i sama sam bila svedoka da kada se pisao sadašnji Zakonik o krivičnom postupku, to je unosilo najveće dileme među ljude koji su učestvovali u radnoj grupi za izradu Zakonika o krivičnom postupku i ovakve stvari, znači, ovaj član, ali i mnogi drugi trebaju da budu putokaz budućim izmenama Ustava da se više na ovakav način ne dosledan i konfuzan reguliše zadiranje u ljudska prava.

Sada bih se vratila ponovo na Predlog zakona i rekla bih da u ovom predlogu zakona za razliku od postojećeg postoji dvostepenost što smatram da je dobro. Smatram da je dobro što sada o određivanju mera u prvom stepenu odlučuje predsednik Višeg suda u Beogradu. Nedavno, pre par godina je proširena nadležnost Višeg suda u Beogradu tj. posebnog odeljenja i na dela terorizma, tako da u velikoj meri kada govorimo o bezbednosti zemlje ima se u vidu lica koja predlažu te mere, imaju u vidu upravo i zaštitu zemlje od terorizma. Kao što sam rekla, smatram da je dobro što o tome odlučuje predsednik Višeg suda u Beogradu, odnosno lice koje on odredi i što postoji dvostepenost. Do sada ta dvostepenost nije postojala nebitno ko smatra da je tu oštećen da li direktor BIA ili neko drugi.

Mi smo predložili neke amandmane. Smatramo da bi proširivanje posebnih mera ukoliko nije moguće to odmah učiniti na osnovu odluke suda već o tome odlučuje direktor Agencije treba da bude kraće. Znači, za njihovu, rekla bih, konvalidaciju. Znam da to jeste istovetno rešenje kao u Zakoniku o krivičnom postupku, ali prosto ukazujem da bi moglo da se razmisli i u pravcu usvajanju ovog amandmana.

Kao što sam rekla zakona na jedan celovit način uređuje određivanje posebnih mera. Smatram da će on doprineti tome da se u potpunosti ispoštuje odluka Ustavnog suda kojima su poništene određene odredbe iz Zakona iz BIA. Naravno, moram na kraju da ukažem na činjenicu da je zakon mogao ranije da se nađe pred poslanicima. Smatram da je za to imalo dovoljno vremena, ovako se nalazimo u cajtnotnu i bukvalno u situaciji da postoji rupa u zakonu.

Takođe želim da ukažem na činjenicu da ljudska prava nisu statična kategorija, ona se razvijaju i svakodnevno treba obraćati pažnju na njihovu zaštitu. Nekada i nesvesno dolazi do kršenja ljudskih prava. Ne želim da u svemu unosim sistem, princip zlonamernosti tako da bi trebalo i dalje razvijati, i dalje obraćati pažnju na odredbe koje mogu da doprinesu njihovoj zaštiti. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Nije baš lako reći u dva i po minuta šta se ima reći o nezavisnim regulatornim telima, ali ću pokušati da istaknem ono što je najvažnije.
Želim da izrazim zadovoljstvo što u ovom momentu raspravljamo o izveštaju nezavisnih regulatornih tela, na čijem čelu su gospođa Petrušić, gospodin Šabić i gospodin Janković i ja ih ovom prilikom pozdravljam, jer smatram da je dobar momenat da se rasprava o pojedinim, rekla bih, tehničkim pitanjima, koje se tiču rada ovih nezavisnih institucija, izmeste iz medija i prenesu tamo gde im je mesto, u parlament Srbije.
To je ujedno i prilika da, kao što sam rekla, istaknemo značaj ovih tela. Ja ću podsetiti na izjavu velikog filozofa Monteskeja, koji je rekao da iskustvo oduvek pokazuje da svaki čovek koji ima vlast u svojim rukama ima predispozicije da ih zloupotrebi, on će ići tako daleko dok ne naiđe na prepreke.
Prepreke toj vlasti upravo trebaju da budu nezavisna regulatorna tela, sa jedne strane, a sa druge strane, trebaju da omoguće da se zaštite ljudska prava, ali i da građani koji naiđu na određene probleme mogu i da ih reše. Mislim da ovi izveštaji koji su danas pred nama upravo o tome i govore. Sa jedne strane, mogli smo da sagledamo i neke pojedinačne slučajeve iz kojih možemo da izvučemo pouke ili preporuke za dalje postupanje državnih organa, ali i s druge strane smo mogli da sagledamo i sistemske nedostatke, propuste ili sistemska kršenja ljudskih prava.
Smatram da je veoma ozbiljna konstatacija to što je ovde izrečeno da je politička volja iznad vladavine prava i upravo to treba da nam bude uputstvo, ne samo vlasti nego i svima nama.
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Iz toga možemo da elaboriramo dalje, ali smatram da treba da pročitamo svi zajedno ove izveštaje, naročito predstavnici vlasti i da određene zloupotrebe i kršenja koja su bila tokom prethodne godine ili u prethodnom periodu, ne trebaju dalje da se dešavaju.
Takođe, ovde i u izveštajima je izrečeno da je postojala manipulacija u medijima i da postoji tabloidizacija u medijima. Žao mi je što ne postoje postupci o tome…
(Predsedavajući: Završite misao. Vreme vam je isteklo.)
Kao što sam rekla, podržaćemo ove izveštaje i nadam se da ćemo drugom prilikom moći da nastavimo raspravu o ovome. Hvala.

Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, predložila sam amandman na Predlog zakona o ministarstvima, na član 2. tačka 7, gde naziv „Ministarstvo pravde“ se menja u „Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava“. Predložili smo posebno ministarstvo jer smo poštovali sistematiku Predloga zakona o ministarstvima.
Iako je u našoj državnoj istoriji bilo različitih praksi u pogledu toga gde je predviđena zaštita i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, smatramo da je Kancelarija za ljudska i manjinska prava dosta dobro radila, ali smatramo da stepen zaštite i promocije ljudskih i manjinskih prava, naročito zbog obaveza koje naša zemlja ima u pogledu evropskih integracija, treba da se uzdigne na nivo ministarstva.
Za dva minuta je malo reći razloge zbog čega to treba uraditi, ali u najkraćim crtama pokušaću to da istaknem. Mislim da je najvažnije što treba istaći činjenica da je 2006. godine Generalna skupština UN donela Rezoluciju u kojoj je uspostavljen novi mehanizam nadzora nad stanjem ljudskih prava.
Kao što sam rekla, Kancelarija za ljudska i manjinska prava je dosta toga uradila i smatram da treba istaći njihovu aktivnost u pogledu diskriminacije određenih grupa, naročito aktivnosti u pogledu inkluzije u okviru Dekade Roma. Međutim, to nije sve što treba raditi u pogledu, kao što sam rekla, promocije i zaštite ljudskih i manjinskih prava. Ljudska i manjinska prava obuhvataju jednu široku paletu. Postoji poseban deo u našem Ustavu koji je predviđen u pogledu njihove zaštite i sama vladavina prava počiva upravo na zaštiti ljudskih i manjinskih prava…
(Predsednik: Vreme, dva minuta.)
Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, u raspravi u načelu smo istakli da su ove predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju nužne i neophodne i da će doprineti svakako rešavanju određenih situacija koje su nastale u postupku sprovođenja izvršenja, jer postupak izvršenja s jedne strane može da doprinese efikasnom postupanju i namirenju poverilaca blagovremeno u zadovoljavajućem roku.  U krajnjem slučaju može da doprinese i pospešivanju privrednih aktivnosti, ali sa druge strane, ukoliko se ne odvija na zadovoljavajući način, može da i ukoči izvršni postupak.
Imam razumevanja zašto ovaj amandman nije prihvaćen, ali takođe imam obavezu da obrazložim zbog čega smo ga podneli. Naime, jasno nam je da ovaj amandman koji smo podneli možda nema mesto u članu koji je otvoren. Ali, s obzirom da nismo imali konsultacije prilikom podnošenja izmena i dopuna ovog zakona unutar parlamenta, da jesmo verujem da bi dali svoj konstruktivan doprinos i ukazali da je potrebno da se još neki članovi hitno izmene i da bi se na taj način, kao što je i sam predlagač naveo u svom obrazloženju, sprečile određene zloupotrebe koje se u praksi dešavaju.
Šta nam je osnovni motiv bio za podnošenje ovog amandmana? Poznato nam je da se predsednik Prvog osnovnog suda obratila Komori izvršitelja, koja je ukazala na činjenicu da dolazi do duplog namirenja potraživanja kada je izvršni dužnik RS, zbog toga što ne postoji dovoljno koordinacije između Komore izvršitelja i samih sudova, tako da poverioci u ovom slučaju koji imaju dispoziciju da svoja potraživanja namire ili putem izvršitelja ili putem suda čine zloupotrebe i duplo namiruju svoja potraživanja.
Slažem se da postoji pravni lek, da je prigovor ukoliko je potraživanje namireno. Međutim, nažalost neki poverioci nisu dovoljno savesni. Takođe se slažem sa tim da to nije kraj. Postoji mogućnost i da se traži da se to potraživanje koje je duplo namireno vrati, ali je pitanje momenta kada će se to saznati i da li će se uopšte saznati.
Svakako, neka ovaj amandman bude možda uput za neke buduće izmene da kada budemo raspravljali, nadam se, što pre o predlogu i modelu radne grupe koja je obrazovana od strane Ministarstva pravde, da se i ovo uzme u obzir i uzme u razmatranje. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, u raspravi u načelu smo istakli da su ove predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju nužne i neophodne i da će doprineti svakako rešavanju određenih situacija koje su nastale u postupku sprovođenja izvršenja, jer postupak izvršenja s jedne strane može da doprinese efikasnom postupanju i namirenju poverilaca blagovremeno u zadovoljavajućem roku.  U krajnjem slučaju može da doprinese i pospešivanju privrednih aktivnosti, ali sa druge strane, ukoliko se ne odvija na zadovoljavajući način, može da i ukoči izvršni postupak.
Imam razumevanja zašto ovaj amandman nije prihvaćen, ali takođe imam obavezu da obrazložim zbog čega smo ga podneli. Naime, jasno nam je da ovaj amandman koji smo podneli možda nema mesto u članu koji je otvoren. Ali, s obzirom da nismo imali konsultacije prilikom podnošenja izmena i dopuna ovog zakona unutar parlamenta, da jesmo verujem da bi dali svoj konstruktivan doprinos i ukazali da je potrebno da se još neki članovi hitno izmene i da bi se na taj način, kao što je i sam predlagač naveo u svom obrazloženju, sprečile određene zloupotrebe koje se u praksi dešavaju.
Šta nam je osnovni motiv bio za podnošenje ovog amandmana? Poznato nam je da se predsednik Prvog osnovnog suda obratila Komori izvršitelja, koja je ukazala na činjenicu da dolazi do duplog namirenja potraživanja kada je izvršni dužnik RS, zbog toga što ne postoji dovoljno koordinacije između Komore izvršitelja i samih sudova, tako da poverioci u ovom slučaju koji imaju dispoziciju da svoja potraživanja namire ili putem izvršitelja ili putem suda čine zloupotrebe i duplo namiruju svoja potraživanja.
Slažem se da postoji pravni lek, da je prigovor ukoliko je potraživanje namireno. Međutim, nažalost neki poverioci nisu dovoljno savesni. Takođe se slažem sa tim da to nije kraj. Postoji mogućnost i da se traži da se to potraživanje koje je duplo namireno vrati, ali je pitanje momenta kada će se to saznati i da li će se uopšte saznati.
Svakako, neka ovaj amandman bude možda uput za neke buduće izmene da kada budemo raspravljali, nadam se, što pre o predlogu i modelu radne grupe koja je obrazovana od strane Ministarstva pravde, da se i ovo uzme u obzir i uzme u razmatranje. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, ja ću govoriti kao ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske stranke i govoriću o svim amandmanima koje smo podneli, pošto se oni odnose na član 1. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o izvršenju i obezbeđenju, dok je jedan amandman tehnički i on se odnosi na član 3.
Naime, kao što sam rekla, potrebno je određena postupanja u izvršnom postupku izmeniti, uvesti dodatna ograničenja i samim tim pokušati da se izvršni postupak učini efikasnijim. Bilo je istaknuto u raspravi u načelu da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju donet 2011. godine i da je tada pokušao izvršni postupak da se učini efikasnijim. Tada smo se suočili sa tim da je postupak izvršenja trajao preko 400 dana. Moram da kažem da ni danas nije mnogo bolja situacija u odnosu na izvršenja koja se obavljaju od strane suda. Na samom zakonu se radilo dosta dugo, preko tri godine i jedan od razloga zbog čega se na tom zakonu toliko dugo radilo je bila i činjenica da je naša zemlja još 2007. godine, još pre nego što je tadašnja DS učestvovala u Vladi, preuzela obavezu u jednom projektu koji je radila zajedno sa USAID, da se izvršitelju uvedu u naš pravosudni sistem.
Obzirom da sam tada bila ministar pravde, koja je predložila tadašnji Zakon o izvršenju i obezbeđenju, smatram da sam dužna na neki način da vas upoznam sa činjenicom da nisam bila apsolutno saglasna da se izvršitelji uvedu u naš sistem, smatrajući da mi još uvek nismo, kao društvo koje teži da svoj pravni sistem prilagodi evropskim integracijama, dovoljno kadri da to učinimo. Međutim, danas nakon četiri godine primene tog zakona ili tri godine primene tog zakona, vidimo da su izvršitelji značajno ubrzali postupak izvršenja i da, naravno, postoje neke anomalije koje treba izmeniti. Naravno, kada uvodite jednu ovako novu profesiju u naš pravosudni sistem, ne možete do kraja da sagledate sve one prepreke na koje može da se naiđe tokom primene zakona. Smatram da je dobro što država prepoznaje određene probleme i na to reaguje. Kao što sam rekla i u raspravi u načelu, smatram da je to trebalo da se učini celovitijim, obzirom da je obrazovana radna grupa čiji je mandat i zadatak da utvrdi sve one probleme koji postoje prilikom sprovođenja izvršenja.
Amandmani koje smo podneli su konstruktivni i išli su u pravcu, obzirom da nismo konsultovani, niti nam je ponuđeno da budemo predlagač, a sigurna sam da bi to prihvatili, poboljšavanja teksta i uvođenja određenih ograničenja, za koje smatramo da mogu doprineti efikasnosti izvršnog postupka. Slažem se sa komentarima da postupak izvršenja koji se tiče komunalnih i sličnih usluga, gde je bila predviđena nadležnost izvršitelja prema sedištu poverilaca, nije dobra stvar. Pokazalo se tokom primene zakona da su ti predmeti uglavnom odlazili u kancelarije izvršitelja u velikim gradovima, što je opet u nekim slučajevima, što smo mogli da vidimo tokom rasprave u načelu, dovelo do toga da pojedine kancelarije imaju više desetina hiljada predmeta, što takođe ne mislim da mogu da budu efikasniji.
Ono što je naša dilema, kao što sam rekla i u raspravi u načelu, a sada ću ponoviti, to je da li se može ograničiti da se raspodela predmeta vrši putem Komore izvršitelja ukoliko je u pitanju poverilac sa većinskim privatnim kapitalom? Zašto naša dilema postoji? Naime, zbog člana 83. i člana 84. Ustava Republike Srbije. Član 83. Ustava Republike Srbije kaže da je preduzetništvo slobodno i može se ograničiti samo radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava, kao i radi bezbednosti Republike Srbije. Član 84. kaže da su zabranjeni akti kojima se ograničava sloboda konkurencije. Isti član propisuje da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu biti zakonom umanjena. Nije dilema samo zbog postojanja ustavnih članova, već i zbog toga što su postojale određene odluke Ustavnog suda s tim u vezi, ali ostaje da vidimo u praksi, ukoliko bude bio izglasan ovaj zakon, a verujem da hoće, da li će doći do postupaka i kako će Ustavni sud s tim u vezi reagovati. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, ja ću govoriti kao ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske stranke i govoriću o svim amandmanima koje smo podneli, pošto se oni odnose na član 1. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o izvršenju i obezbeđenju, dok je jedan amandman tehnički i on se odnosi na član 3.
Naime, kao što sam rekla, potrebno je određena postupanja u izvršnom postupku izmeniti, uvesti dodatna ograničenja i samim tim pokušati da se izvršni postupak učini efikasnijim. Bilo je istaknuto u raspravi u načelu da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju donet 2011. godine i da je tada pokušao izvršni postupak da se učini efikasnijim. Tada smo se suočili sa tim da je postupak izvršenja trajao preko 400 dana. Moram da kažem da ni danas nije mnogo bolja situacija u odnosu na izvršenja koja se obavljaju od strane suda. Na samom zakonu se radilo dosta dugo, preko tri godine i jedan od razloga zbog čega se na tom zakonu toliko dugo radilo je bila i činjenica da je naša zemlja još 2007. godine, još pre nego što je tadašnja DS učestvovala u Vladi, preuzela obavezu u jednom projektu koji je radila zajedno sa USAID, da se izvršitelju uvedu u naš pravosudni sistem.
Obzirom da sam tada bila ministar pravde, koja je predložila tadašnji Zakon o izvršenju i obezbeđenju, smatram da sam dužna na neki način da vas upoznam sa činjenicom da nisam bila apsolutno saglasna da se izvršitelji uvedu u naš sistem, smatrajući da mi još uvek nismo, kao društvo koje teži da svoj pravni sistem prilagodi evropskim integracijama, dovoljno kadri da to učinimo. Međutim, danas nakon četiri godine primene tog zakona ili tri godine primene tog zakona, vidimo da su izvršitelji značajno ubrzali postupak izvršenja i da, naravno, postoje neke anomalije koje treba izmeniti. Naravno, kada uvodite jednu ovako novu profesiju u naš pravosudni sistem, ne možete do kraja da sagledate sve one prepreke na koje može da se naiđe tokom primene zakona. Smatram da je dobro što država prepoznaje određene probleme i na to reaguje. Kao što sam rekla i u raspravi u načelu, smatram da je to trebalo da se učini celovitijim, obzirom da je obrazovana radna grupa čiji je mandat i zadatak da utvrdi sve one probleme koji postoje prilikom sprovođenja izvršenja.
Amandmani koje smo podneli su konstruktivni i išli su u pravcu, obzirom da nismo konsultovani, niti nam je ponuđeno da budemo predlagač, a sigurna sam da bi to prihvatili, poboljšavanja teksta i uvođenja određenih ograničenja, za koje smatramo da mogu doprineti efikasnosti izvršnog postupka. Slažem se sa komentarima da postupak izvršenja koji se tiče komunalnih i sličnih usluga, gde je bila predviđena nadležnost izvršitelja prema sedištu poverilaca, nije dobra stvar. Pokazalo se tokom primene zakona da su ti predmeti uglavnom odlazili u kancelarije izvršitelja u velikim gradovima, što je opet u nekim slučajevima, što smo mogli da vidimo tokom rasprave u načelu, dovelo do toga da pojedine kancelarije imaju više desetina hiljada predmeta, što takođe ne mislim da mogu da budu efikasniji.
Ono što je naša dilema, kao što sam rekla i u raspravi u načelu, a sada ću ponoviti, to je da li se može ograničiti da se raspodela predmeta vrši putem Komore izvršitelja ukoliko je u pitanju poverilac sa većinskim privatnim kapitalom? Zašto naša dilema postoji? Naime, zbog člana 83. i člana 84. Ustava Republike Srbije. Član 83. Ustava Republike Srbije kaže da je preduzetništvo slobodno i može se ograničiti samo radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava, kao i radi bezbednosti Republike Srbije. Član 84. kaže da su zabranjeni akti kojima se ograničava sloboda konkurencije. Isti član propisuje da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu biti zakonom umanjena. Nije dilema samo zbog postojanja ustavnih članova, već i zbog toga što su postojale određene odluke Ustavnog suda s tim u vezi, ali ostaje da vidimo u praksi, ukoliko bude bio izglasan ovaj zakon, a verujem da hoće, da li će doći do postupaka i kako će Ustavni sud s tim u vezi reagovati. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Neću se osvrtati na to da ste rekli da sam neiskrena. To je vaša stvar i vaš rezon, to neka cene građani Srbije koji nas gledaju. Ali, zaista mi smeta kada kažete da je amandman lobistički. Slobodno možete da dokažete, ukoliko imate dokaze za tako nešto, a o čoveku o kojem govorite - nije ovde pa mislim da nije lepo da pričamo o čoveku koji ne može da odgovori. Da li je bio moj pomoćnik? Mislim da mislite na Dejana Pašića, pošto je pominjan i u načelnoj raspravi. Jeste, bio je moj pomoćnik i ponosim se tim. I sada je moj prijatelj i ponosim se time da je moj prijatelj. Ali, takođe radi iskrenosti i radi kompletnog informisanja javnosti Srbije, recite kada je on postao izvršitelj. Prijavio se da polaže ispit 2013. godine. Znate svi da nisam mogla da mu pomognem, niti i da sam imala najbolju nameru bi bilo tako nešto uvaženo. Znači, 2013. godine je položio ispit i 2013. godine je imenovan.
Takođe nije lepo ni da govorite da ima najveći broj predmeta zbog toga što, možete da mi verujete ili da opet odgovorite da sam neiskrena, možete da odete na internet stranicu Ministarstva pravde gde postoji, prema zakonu, obaveza da svi koji se bave postupkom izvršenja u Srbiji moraju da dostavljaju izveštaje, pa u tim izveštajima stoji ko koliki broj predmeta ima. Prema tome, kao što sam rekla, mojim rečima ne mora da se veruje, ali može da se izvrši uvid u internet stranicu Ministarstva pravde, gde postoji izveštaj o radu svih izvršitelja u Srbiji i gde se vidi ko koliki broj predmeta ima. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Neću se osvrtati na to da ste rekli da sam neiskrena. To je vaša stvar i vaš rezon, to neka cene građani Srbije koji nas gledaju. Ali, zaista mi smeta kada kažete da je amandman lobistički. Slobodno možete da dokažete, ukoliko imate dokaze za tako nešto, a o čoveku o kojem govorite - nije ovde pa mislim da nije lepo da pričamo o čoveku koji ne može da odgovori. Da li je bio moj pomoćnik? Mislim da mislite na Dejana Pašića, pošto je pominjan i u načelnoj raspravi. Jeste, bio je moj pomoćnik i ponosim se tim. I sada je moj prijatelj i ponosim se time da je moj prijatelj. Ali, takođe radi iskrenosti i radi kompletnog informisanja javnosti Srbije, recite kada je on postao izvršitelj. Prijavio se da polaže ispit 2013. godine. Znate svi da nisam mogla da mu pomognem, niti i da sam imala najbolju nameru bi bilo tako nešto uvaženo. Znači, 2013. godine je položio ispit i 2013. godine je imenovan.
Takođe nije lepo ni da govorite da ima najveći broj predmeta zbog toga što, možete da mi verujete ili da opet odgovorite da sam neiskrena, možete da odete na internet stranicu Ministarstva pravde gde postoji, prema zakonu, obaveza da svi koji se bave postupkom izvršenja u Srbiji moraju da dostavljaju izveštaje, pa u tim izveštajima stoji ko koliki broj predmeta ima. Prema tome, kao što sam rekla, mojim rečima ne mora da se veruje, ali može da se izvrši uvid u internet stranicu Ministarstva pravde, gde postoji izveštaj o radu svih izvršitelja u Srbiji i gde se vidi ko koliki broj predmeta ima. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, podneli smo ovaj amandman iz razloga i želje što smo hteli da preciziramo postojeći tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Predložili smo da u članu 1. Predloga zakona, u stavu 4. umesto reči – ako mu ne dostavi dokaz da Komora nije odgovorila u propisanom roku, zameni sa rečima – ako mu izvršni poverilac ne dostavi dokaz da je uputio zahtev Komori u slučaju kada Komora nije dostavila odgovor u propisanom roku.
Naime, predloženim amandmanom smatramo da se preciznije reguliše situacija kada Komora ne dostavi odgovor izvršnom poveriocu na zahtev za određenje izvršitelja. Prema rešenju koje je predlagač ponudio, zaključujemo da izvršni poverilac treba da dokazuje da Komora nešto nije uradila, da bi uopšte izvršitelj razmatrao predlog za izvršenje i dalje postupao.
Kako se u pravu negativne činjenice ne dokazuju, potrebno je da se ovaj deo drugačije definiše, te da se predvidi da u slučaju kada Komora ne dostavi odgovor na zahtev da je dovoljno da izvršni poverilac dostavi dokaz da je on takav zahtev uputio Komori i da na osnovu toga može da ostvari svoja prava u postupku izvršenja.

Poštovani predsedavajući, podneli smo ovaj amandman iz razloga i želje što smo hteli da preciziramo postojeći tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Predložili smo da u članu 1. Predloga zakona, u stavu 4. umesto reči – ako mu ne dostavi dokaz da Komora nije odgovorila u propisanom roku, zameni sa rečima – ako mu izvršni poverilac ne dostavi dokaz da je uputio zahtev Komori u slučaju kada Komora nije dostavila odgovor u propisanom roku.
Naime, predloženim amandmanom smatramo da se preciznije reguliše situacija kada Komora ne dostavi odgovor izvršnom poveriocu na zahtev za određenje izvršitelja. Prema rešenju koje je predlagač ponudio, zaključujemo da izvršni poverilac treba da dokazuje da Komora nešto nije uradila, da bi uopšte izvršitelj razmatrao predlog za izvršenje i dalje postupao.
Kako se u pravu negativne činjenice ne dokazuju, potrebno je da se ovaj deo drugačije definiše, te da se predvidi da u slučaju kada Komora ne dostavi odgovor na zahtev da je dovoljno da izvršni poverilac dostavi dokaz da je on takav zahtev uputio Komori i da na osnovu toga može da ostvari svoja prava u postupku izvršenja.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre Obradoviću, predstavnici Ministarstva pravde, nesumnjivo je da pred nama imamo jedan veoma ozbiljan zakon koji se u našoj pravnoj praksi donosi posle 11 godina. I u diskusiji u načelu rekla sam da se ne slažem sa tim zakonom koji je tada donet, u velikoj meri, pa se ne slažem ni sa ovim predlogom zakona koji ovde stoji pred nama, zbog širine ili opšte amnestije, kao što smo mogli da čujemo u diskusijama narodnih poslanika koje tretira ovaj predlog zakona.
Poštovani ministre Obradoviću, rekli ste da Predlog zakona precizno predviđa krivična dela koja jesu obuhvaćena Predlogom zakona, odnosno ona koja nisu. Upravo to i predstavlja problem, zbog toga što članom 2. nisu obuhvaćena sva krivična dela koja bi trebala, s obzirom na stepen društvene opasnosti, da budu izuzeta iz predmeta amnestije.
Pozdravljam borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, koja je proklamovana u ciljevima ove vlade. To jeste nastavak onih ciljeva koje je imala prethodna vlada. Zbog toga ću se složiti sa svakom istragom i svakim krivičnim postupkom koji može da doprinese ozdravljenju našeg društva u pogledu smanjivanja ili iskorenjivanja organizovanog kriminala i korupcije. Međutim, ta borba ima svoju preventivnu i svoju represivnu ulogu. Naravno, represivna uloga se nalazi u nadležnosti policije, tužilaštva i sudstva. Preventivna uloga se nalazi na svima nama, a naročito se nalazi na potezima koje će predložiti sadašnja Vlada Republike Srbije, odnosno koji će biti izglasani od strane Narodne skupštine. Ta borba mora da bude dosledna, mora da bude koherentna, da bude sveobuhvatna i svakim potezom treba da se ide u tom pravcu i da ti potezi budu usklađeni.
Ne mogu da se složim sa tim da su potezi u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u potpunosti usklađeni od strane ove vlade, zato što evo danas raspravljamo o Predlogu zakona koji npr. nije iz amnestije isključio krivična dela huliganizma ili krivična dela nasilja na sportskim takmičenjima, a npr. juče smo imali izjavu od strane predsednika Vlade Republike Srbije Ivice Dačića, koji je izrekao na panelu u Italiji, čiji je naziv "Nasilni kriminal i vladavina prava", gde je on rekao da će policija i sudstvo adekvatno reagovati na huliganstvo na utakmicama i da je predviđena oštrija kaznena politika. Takođe je tom prilikom izrekao i da je nasilje na sportskim događajima, bez obzira da li se dešava na sportskim terenima ili oko, ili je sportski događaj direktan povod za nasilje, a uzroci su daleko kompleksniji od same činjenice da li je neki tim pobedio ili izgubio utakmicu, u poslednje vreme postalo je veoma rašireno, više kao pravilo, a manje kao izuzetak. Evo, on se zalaže za to da bude oštrija kaznena politika, da postoji adekvatna reakcija društva i državnih organa, a mi danas imamo Predlog zakona koji ne isključuje ta krivična dela.
Takođe, ne mogu da se u potpunosti složim ni sa amandmanom Odbora za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je predvideo da se za krivična dela teškog ubistva i za krivična dela razbojništva i razbojničke krađe amnestija neće izreći u vrednosti od 25% nego 10% izrečene kazne. Potpuno se slažem sa diskusijama narodnih poslanika koji kažu da zakon nema ime, da on ima opšti karakter, da ne može da se odnosi na pojedinca, da je to jedan od osnovnih principa prilikom pisanja zakona, ali takođe, složićete se sa mnom, zakon ima svoje otelotvorenje, da se on u krajnjoj instanci odnosi na pojedince, odnosi se na njihova prava, obaveze, a u ovom slučaju i slobodu.
Tako da, ovim amandmanom Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu neće biti izuzeti od amnestije pojedinci čiji potezi su u velikoj meri ugrozili ovo društvo ili društvene vrednosti. Amnestijom će i dalje biti obuhvaćena lica iz kriminogene sredine, kao što su Andrija Drašković i Sreten Jocić, zbog toga što su oni pravosnažno osuđeni za ubistvo, a ne za teško ubistvo, na šta se odnosi amandman Odbora za pravosuđe.
Sve one kritike koje su se odnosile na to da mi obmanjujemo javnost da se amnestija ne odnosi na ova lica, stojeći pred vama i pred građanima Srbije, i dalje tvrdim da će amnestijom biti obuhvaćena lica kao što je Andrija Drašković ili Sreten Jocić. Takođe, amnestijom će biti obuhvaćena i druga lica koja smo navodili u diskusiji u načelu, kao što je Uroš Mišić, a opet, pročitala sam vam izjavu predsednika Vlade koji upravo govori o takvim slučajevima, odnosiće se i na lica na koja je takođe javnost skretala pažnju, kao što je Vuk Karadžić, Stefan Karić. Evo, danas smo imali informaciju o odluci Apelacionog suda da će on služiti efektivnu kaznu zatvora. Nadam se da će i do kraja biti tako.
U raspravi u načelu nismo čuli razloge za hitno donošenje zakona. Evo, imamo slučaj da je Odbor za pravosuđe podneo pet amandmana na zakon koji ima devet članova, tako da nismo čuli šta su to štetne posledice koje bi mogle nastati ukoliko se ovaj zakon ne izglasa, što piše u obrazloženju Predloga zakona povodom njegovog usvajanja.
Takođe, ovde je rečeno da resocijalizacija ne predstavlja amnestiju, sa čim se potpuno slažem. Ali, takođe moram da vam pročitam i obrazloženje Vlade prilikom odbijanja amandmana dr Janka Veselinovića na član 1. ovog zakona, gde se između ostalog kaže – navedeno rešenje u Predlogu zakona je predloženo iz razloga što se na taj način postiže preventivno dejstvo u odnosu na lica koja su pravosnažno osuđena na kaznu zatvora do tri meseca. Evo, iz obrazloženja Vlade možemo da shvatimo da amnestija u stvari ima i svoj preventivni karakter, sa čim ne mogu nikako da se složim.
Mislim da je mnogo toga već rečeno povodom ovog predloga zakona. Ništa više nemam ni da dodam, ni da oduzmem. Mogu samo na kraju da kažem da DS ne može da glasa za ovaj zakon, zbog toga što ne može da glasa da amnestirani budu Sreten Jocić, Andrija Drašković i druga lica. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministre Obradoviću, više puta smo čuli ovde da se hvali ovaj predlog zakona u odnosu na zakon koji je donet 2001. godine, međutim, upravo iz ovog člana 3. vidimo da je na neki način ovaj predlog zakona u velikoj meri prepisao zakon koji je izglasan 2001. godine sa čim smo se svi zajedno složili da nije bio dobar.
Naime, ovim članom 3. ukoliko se u ovakvom obliku usvoji, a po svemu sudeći hoće pošto sada više i ne postoji mogućnost za intervencije, neće doći do umanjenja kazne od 25%, odnosno 15% za krivična dela teškog ubistva i razbojništva u odnosu na jedinstvenu kaznu. Znači neće se umanjiti jedinstvena kazna koja je izrečena, ukoliko je određenom licu izrečena kazna za više krivičnih dela, već će se umanjivati za svako delo ponaosob. Tako da se može desiti da određeno lice bude apsolutno oslobođeno od izdržavanja kazne zbog toga, kao što sam rekla, jer se amnestija neće primeniti od 25%, odnosno 15% na jedinstvenu kaznu zatvora, već na pojedinačno izrečene kazne za pojedina krivična dela.
U okviru našeg poslaničkog kluba mi smo o tome raspravljali i nažalost imamo konkretan slučaj koji smo imali u vidu, a na koga će se u ovakvom vidu kao što sam izrekla primeniti amnestija, zbog toga i dalje tvrdim da ovaj zakon prvenstveno sa jednog tehničkog stanovišta nije precizno urađen. To je propustio da uradi Odbor za pravosuđe. Kada sam govorila o amandmanima to nije bila kritika na amandmane koje je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo, već je bilo samo skretanje pažnje da oni ne mogu ispraviti ovaj predlog zakona i ne mogu doprineti tome da ne dođe do urušavanja društvenih vrednosti koje će svakako doći ukoliko se izglasa ovaj predlog zakona. Kao što sam rekla on nije na putu tom da u potpunosti prati ciljeve Vlade u borbi protiv kriminala i korupcije.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pošto vi niste vratili raspravu na dnevni red, pokušaću ja svojoj diskusijom da vam ukažem na to.
Pre svega, ne mogu da razumem govore vezane za to da ne diskutujemo danas o amandmanima koje smo podneli, pošto na svu sreću postoji akt koji reguliše organizaciju i rad Narodne skupštine, a to je Poslovnik Narodne skupštine, koji kaže u svom članu 158. da pretres u pojedinostima obavlja se o članovima na koji su podneti amandmani i o amandmanima da ne čitam dalje. Prema tome, imamo puno pravo da vodimo diskusiju o članovima Predloga zakona na koji su amandmani podneti, ne vezano za to da li smo podneli amandmane ili nismo, i upravo diskusija poslanika DS vodila se o članovima Predloga zakona, i sada ću se dalje pokušati vratiti na diskusiju oko člana 3. Predloga zakona i oko načina utvrđivanja amnestije u pogledu na izrečene kazne zatvora.
Kao što sam rekla, amnestija se ne odnosi na jedinstvenu kaznu, već na pojedine izrečene kazne. Često je jedinstvena kazna veoma manja nego što su pojedinačne izrečene kazne. Evo upravo sada sam utvrdila za jedan slučaj gde je izrečena kazna za četiri krivična dela, namerno neću reći koja, ali verujem da će građani Srbije znati o kome se radi.
Naime, tom licu je izrečena kazna za određeno krivično delo od jedne i po godine, zatim tri godine, pa četiri godine i šest godina, a utvrđena je jedinstvena kazna zatvora u iznosu od šest i po godina. Znači, izrečena mu je za četiri krivična dela u ovom rasponu u kome sam rekla, a utvrđena je jedinstvena kazna zatvora od šest i po godina.
Naime, tom licu kad bi se primenila amnestija, ne bi se primenila na kaznu zatvora od šest i po godina, već na svaku pojedinačnu. Tako da, kao što sam rekla, desiće se slučajevi kada se primeni ovaj zakon, tj. kad bude usvojen, desiće se slučajevi da neko lice bude potpuno abolirano, znači potpuno amnestirano od izdržavanja kazne zakona. Zahvaljujem vam se.