Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, prosto smatram da je potrebno da u ovom momentu odgovorim na neka pitanja koja su postavljena od strane ovlašćenih predlagača poslaničkih grupa, ne bi li doprinelo razjašnjenju i daljem toku diskusije.
Prvo bih želela da ukažem na izmene i dopune Zakona o sudskim taksama i da ukažem na član 51. postojećeg Zakona o sudskim taksama koji reguliše i kaže da od naplaćenih taksi 60% koristiće se za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sudskog osoblja i osoblja u javnim tužilaštvima, pravosudni dodatak, investiciju, pravosudne organe i tekuće rashode. Ovo jasno pokazuje da sudske takse koje se naplaćuju u postupcima pred sudovima ne predstavljaju isključivi prihod budžeta Republike Srbije, već se u veoma velikom procentu od 60%, što je urađeno još 2001. godine, vraća samim sudovima za poboljšanje njihovog materijalnog položaja, kako nosilaca pravosudnih funkcija, tako i zaposlenih.
Ovim izmenama Zakona o sudskim taksama samo je precizirano da 40% ide za poboljšanje materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija. U velikoj meri to se koristi za njihove plate, a 20% se koristi za investicije u pravosuđu i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih.
Izmene Zakona o javnom tužilaštvu i Zakon o sudovima koje se tiču toga da zaposleni ostaju i dalje u nadležnosti Ministarstva pravde, u pogledu određivanja plata ima svoj smisao i dovoljno je reći, dovoljno je pogledati član 70. koji se odnosi na poslove koji čine pravosudnu upravu u Zakonu o uređenju sudova koji kaže da se poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe, pored ostalih poslova je i davanje saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudovima i tužilaštvima. Samim tim mnogo je celishodnije i bolje da o platama i drugim dodacima na platu, pa i stimulacijama koje je Ministarstvo pravde tokom ovih godina isplaćivalo zaposlenima u pravosuđu, i dalje nastavi da brine kao takvo.
Takođe želim da skrenem pažnju da ne treba širiti ni strah ni paniku da neće biti plata za zaposlene u pravosudnim organima iz prostog razloga što je to već učinjeno Predlogom zakona o budžetu za 2012. godinu, o čemu se raspravlja u ovom uvaženom domu.
Potpuno mi je jasno, kada se govori o bilo kojim izmenama pravosudnih zakona, nevezano da li se tiče statusa sudija i tužilaca ili organizacije unutar sudova i tužilaštava, da se raspravlja i o reformi pravosuđa i o radu VSS. Kao član VSS i kao ministar pravde koji je predložio pravosudne zakone koji su se ticali reforme pravosuđa, imam obavezu o tome da govorim. Kao što sam rekla, potpuno mi je jasno da se tema proširi i na taj deo. U obavezi sam, zbog građana Srbije, da objasnim postupak za razrešenje članova VSS i da ujedno odgovorim na pitanje zašto se razrešenje člana VSS, koji se trenutno nalazi u krivičnom postupku i u pritvoru, ne nalazi na dnevnom redu. Postoji procedura, koja je demokratski i zakonom predviđena, za razrešenje člana VSS. On se trenutno nalazi pod suspenzijom i nevezano za njegov status pritvorenog ili slobodnog lica, neće učestvovati u radu VSS. Duboko verujem da nadležno telo VSS će voditi računa o tome.
Ujedno, takođe je rečeno da je data opaska na način izbora i samih sudija i članova VSS. Mislim da događanja koja su usledila upravo demantuju tezu nekih koji su pokušali da tim putem degradiraju ili ruše reformu pravosuđa, odnosili su se na to da je VSS i Državno veće tužilaca koristio podatke bezbednosnih službi ili podatke policije. Prosto za slučaj koji je vezan za člana VSS, Jakšića, tu tezu demantujem.
Takođe želim da se osvrnem i na ostavku člana VSS, o čemu se raspravljalo na prethodnoj sednici ovog uvaženog doma, kolege Lukića koji je izrazio negodovanje zbog predloga zakona koji je Ministarstvo pravde predložilo, a nije o tome obavestilo VSS. To nije tačno i ne morate meni da verujete. Dovoljno je da se izvrši uvid u sve predloge zakona koje je Ministarstvo pravde, po svojoj obavezi iz Zakona o VSS koji smo takođe mi predložili i branili, je dostavljalo VSS, na mnoge od njih smo dobili mišljenje. Što se tiče konkretno nedavnih izmena Zakona o VSS, o tome sam, kao ministar pravde, obavestila VSS i to se nalazi u zapisnicima o radu ovog uvaženog tela.
Takođe je pomenuto i nedavno pritvaranje sudije Topalovića i to govori da je prosto drugačije stanje i drugačiji način postupanja u okviru pravosuđa, za razliku od nekog prethodnog perioda gde je bilo kompletno odsustvo odgovornosti ili kada dođe do kršenja pravila procedure zakona, govorim i onim bazičnim i onim koji se tiču krivičnog postupka, veoma često nije dolazilo do adekvatnog postupanja, i u pogledu disciplinske odgovornosti i u pogledu vođenja krivičnog postupka, kao što vidite, ovde nije slučaj. Svi oni koji prekrše zakon, ne vezano dali se radi o krivičnoj odgovornosti ili disciplinskoj odgovornosti, za sada postoje precizno utvrđena pravila i procedura da se raspravlja o tim povredama.
Neki su pokušali da ukažu i na činjenicu da postoji partijsko sudstvo i partijski kadrovi. Mislim da prosto nije tačno i možda to potiče iz činjenice da, kao što je izneto u sredstvima javnog informisanja, da negde oko 500 neizabranih sudija sada su pripadnici jedne opozicione političke stranke, pa valjda iz nekog prethodnog postupanja, kada su oni mogli da utiču i da donose odluke, bitne odluke, valjda izvlače takav zaključak.
Šta narod kaže? Takođe je bilo postavljeno i to pitanje. Statistike o radu sudova pokazuju da sudovi mnogo efikasnije rade. Naravno, nismo zadovoljni, ja očekujem da se ulože i dodatni napori. Takođe, statistike pokazuju da je kaznena politika značajno oštrija, što je takođe bio jedan od ciljeva kada smo krenuli u reformu pravosuđa, ali treba videti i poslednje ankete koje su izvršene od strane Republičkog zavoda za statistiku, o čemu sam obaveštena, kao i svi, kada je to istraživanje obelodanjeno u sredstvima javnog informisanja, da pravosuđe ne spada više u profesije prema percepciji naših građana koji su korumpirani.
Podsetiću vas na jedno slično istraživanje, takođe sa velikim borjem ispitanika, 2007. godine, kada je pravosuđe prema mišljenju naših građana bilo druga profesija po korumpiranosti. Bilo mi je postavljeno pitanje da li sam slučajno ili namerno izostavila da u svom uvodnom izlaganju govorim o profesoru Dimitrijeviću, za koga je Agencija za borbu protiv korupcije predložila određenu odluku, o kojoj se raspravlja u ovom uvaženom domu. To prosto nisam učinila, zato što nisam ovlašćeni predlagač, ali kao član VSS imam na neki način i obavezu da govorim i o tome i to ću vrlo rado učiniti. Mislim da određeni postupak koji je vođen pred agencijom vezano za profesora Dimitrijevića nije u dovoljnoj meri razjašnjen. Naime, zakon dozvoljava da neko bude na dve funkcije, to nije svojevrstan sukob interesa, već se tiče onog dela akumulacije funkcija, ali da za to treba tražiti saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije.
Radi građana i radi istinitosti svih činjenica, treba reći da je profesor to učino u postupku po žalbi koja je vođena na nivou odbora agencije, međutim, Odbor Agencije za borbu protiv korupcije nije našao za shodno da to uvaži, kao što sam rekla, u postupku po žalbi. Takođe, kao nekog ko je predložio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i ko je u velikoj meri kao ministar pravde nadležan za donošenje strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije, ali i svoje funkcije koordinatora državnih organa u borbi protiv korupcije, moram da ukažem na član 51. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji se odnosi na mere kojima se izriče funkcionerima zbog povrede zakona, a to mogu da budu i mera upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuka za razrešenje. Ostaje, naravno, nedoumica zašto je agencija išla na ovako drastičnu meru, iako, kao što sam rekla, radi se o svojevrsnom institutu koji se odnosi na akumulaciju funkcija i, kao što sam rekla, nije uvažilo žalbu profesora Dimitrijevića, kojom je takvu saglasnost tražio u ovom drugostepenom postupku.
Zahvaljujem se i nadam se da ćemo u daljoj raspravi moći da objasnimo još neke činjenice.