Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predstavnici Vojske Republike Srbije, ono što je govorila i gospođa Čomić veoma zabrinjava poslanike DS iz prostog razloga zato što smatramo da je sporno proširenje ovlašćenja vojne policije u slučajevima kada postoji sumnja da je civil učinio krivično delo prema Vojsci Republike Srbije. Dakle iz ranije prakse ovakva odredba nije bila sporna, bila je sa našeg stanovišta takođe identična, ali ovo daje mogućnost širokog primenjivanja, možda čak i prema političkim protivnicima.
Dok danas u ovom trenutku raspravljamo o amandmanima u toku je sednica Odbora za kontrolu službi bezbednosti gde je nekim poslanicima, pošto i dalje traje rasprava o amandmanima nije omogućeno da prisustvuju na toj sednici, ni meni lično kao zameniku člana odbora.
Ovaj amandman smo podneli iz prostog razloga što je Zaštitnik građana imao određene informacije koje su govorile o tome da se neovlašćeno, bez bilo kakve odluke suda, vrši određeno obrađivanje sindikalnih predstavnika, lidera opozicije i mnogih drugih i zbog toga se danas na tom odboru i vodi polemika i rasprava, gde je nezapamćen napad poslanika SNS upućen gospodinu Saši Jankoviću kao Zaštitniku građana.
Mislimo da je ovaj amandman…

To je tema i Odbora i ovde ovog amandmana.

Dozvolite mi da završim i molim vas da mi vratite vreme.
Dakle, tema Odbora i ovog amandmana je identična. U pitanju su prevelika ovlašćenja pripadnicima Vojne policije kada su u pitanju lica civili za koja se sumnja da su učinili krivično delo prema Vojsci Republike Srbije.
Imamo nameru da ono što su bile namere ili zahtevi Zaštitnika građana ovim amandmanom ispravimo, gde sve podatke i dokumenta koja Zaštitnik građana traži od Ministarstva odbrane, jednostavno Ministarstvo još uvek nije dostavilo i zato smatramo da je to nečuveno u postpetooktobarskoj Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Bečiću, prekršili ste član 108. a samim tim i član 107. Evo obrazložiću ukratko.
Dakle - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik ili predsedavajući, u njegovom odsustvu, Narodne skupštine. Ne mogu da verujem da možete da dozvolite da poslanik pozicione većine drži vama predavanje kako i na koji način treba da vodite Narodnu skupštinu, a da pri tom ne reagujete i da pri tom čak taj poslanik pozicije dobije aplauz od strane svojih kolega.
Dakle, ukoliko ste pod pritiskom vladajuće većine, molim vas da tražite onda pauzu od pet minuta da bi se šefovi makar poslaničkih klubova sastali pa ovaj problem rešili do kraja. Ali, vama neko da sugeriše da li vi imate pravo da date nekome repliku ili ne, ovde onda pričamo o demokratskim procedurama ili nekim ustaljenim običajima koji postoje u parlamentarnim društvima, kako očigledno ovaj poslanik misli da Srbija nije.
Zaista verujem da ćete uspeti da se odbranite od ovakvih nasrtaja pojedinih poslanika, koji vama ovde pred svim očima javnošću ovde govore da li vi imate pravo da dajete repliku ili ne.
To jeste vaše pravo da odredite, ali on vam sugeriše da to ne radite. Zato što mu se žuri jer već pet sati raspravljamo o njegovom mišljenju o veoma nebitnim stvarima. Po našem mišljenju, o veoma bitnim stvarima, stvarima koje se tiču bezbednosti građana, pre svega, naravno Republike Srbije, i u tom smislu vas molim da u buduće opomenete one koji tako diskutuju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, izmene i dopune zakona šalju građanima Srbije tri veoma loše poruke. Prva poruka je da ova zakonska rešenja ne unapređuju sistem bezbednosti. Druga poruka je da se daju šira ovlašćenja pripadnicima vojne policije prema građanima, odnosno civilima. Treća poruka je da je moguć zakonski upliv vladajuće stranke u sistem odbrane, odnosno da se ozakoni ono što je Zaštitnik građana govorio pre nekoliko dana u jednoj od do sada najvećih afera u Srbiji, afera „Prisluškivanje“, koja je do sada rađena mimo zakona i znanja, odnosno naloga suda.
Obrazložiću i zašto. Kada je u pitanju Predlog zakona, gde se ne unapređuje sistem bezbednosti, više se održava sadašnje stanje političke moći, koncentriše se vlast ka ministru odbrane, odnosno Vladi Republike Srbije, a smanjuje se ovlašćenje predsednika Republike i načelnika Generalštaba. Da li postoje disonantni tonovi na relaciji predsednik Republike – Vlada Republike Srbije, to nije predmet našeg interesovanja. U svakom slučaju, ne želimo da taj odnos bude na taj način postavljen, da kolateral u tom odnosu pripajanja i borbe za moći građani budu kolateral.
Zatim, zakoni daju šira ovlašćenja pripadnicima vojne policije prema građanima, odnosno civilima i pomera se težište sa obaveštajno-bezbednosnog sistema na bezbednosni aspekt. Dakle, sa inostranog idemo ka unutrašnjem neprijatelju i protivniku, odnosno ka mogućem političkom protivniku na domaćoj sceni.
Podsetiću vas na ono što sam rekao na početku. U poslednjih nekoliko dana Zaštitnik građana gospodin Saša Janković je dobio informacije da su bez naloga suda pojedini pripadnici vojno-bezbednosnih službi, odnosno vojne policije prisluškivali, pratili, snimali…

Ovo upravo jeste tema dnevnog reda iz prostog razloga što govorimo o zakonskom rešenju, odnosno predlogu zakonskog rešenja koji može ove stvari koje sam sada naveo da ozakoni. Molim vas da mi samo dozvolite da završim. U suprotnom, mogu da vam svoje pripremne beleške ubuduće dostavljam, pa da unapred kažete da li smem ili ne da govorim.

Druga zamerka ovim izmenama i dopunama, podsetiću vas, jeste bila ovlašćenje pripadnicima vojne policije prema građanima civilima. U tom smislu, izjave Zaštitnika građana da se nakon objavljivanja informacija ne oseća bezbedno govore o tome da mnogi građani Srbije danas, ukoliko se Zaštitnik građana ne oseća bezbedno, takođe, ne mogu da se osećaju bezbedno.  
Ministar Gašić je, ovde prisutan, koji je inače predlagač izmena i dopuna zakona, odbijao da sarađuje, uz tvrdnju da se različito tumače pravne norme od strane Zaštitnika građana i njega lično. Ukoliko jeste tako, onda sami govorite da ne postoji pravna sigurnost u Republici Srbiji, što je jedna veoma loša poruka građanima Srbije.
Moje pitanje, konkretno, ukoliko nije tako, zašto krijete, pa niste izašli u susret Zaštitniku građana sa potrebnim informacijama koje traži od Ministarstva odbrane ili vojno-bezbednosnih agencija? U suprotnom, potvrdićete da ne postoji bilo kakva pravna sigurnost u Srbiji.
S druge strane donosite predlog u Skupštinu Srbije, kako bi, po našem dubokom uverenju, na mala vrata legalizovali sve ono što je do sada bilo stanje, a govori o očiglednim zloupotrebama VOA, odnosno prava građana.
Šta se u tom slučaju dešava sa pravnom sigurnošću, sa ljudskim pravima, sa dostojanstvom pojedinaca? Šta se dešava sa pravom na privatnost? Ako je sve to ugroženo, onda su ugroženi temelji demokratije, a mislim da je potpuno nepotrebno da bilo ko iz Vlade Republike Srbije radi bilo šta kada je u pitanju sloboda građana Srbije.
Mislim da se na ovaj način neko u Vladi Republike Srbije, koji vam je izdao naloge, naređenja, ili možda vi lično, ili možda neko mimo vašeg znanja, koji vas stavlja u zabludu, igra sa slobodom građana Srbije. Onaj koji zna istoriju svog naroda, istoriju naroda u Srbiji, onda zna da je sloboda imperativ naših građana, da su mnogo istoriji dali da bi se izborili za nju i mislim da se ne može na ovaj način vladati njima.
Pod broj tri, zakoni dozvoljavaju moguć upliv vladajuće stranke u sistem odbrane, pre svega, kroz članove koji omogućavaju prijem civilnih lica u vojsku bez konkursa, to je omogućeno ovim izmenama i dopunama zakona, ili sklapanje poslova sa privatnim partnerima na duži rok u poslovima oko vojne infrastrukture i logistike.
Danas je o tome bilo reči, a ukoliko znate, a mislim da ste potpuno sigurni, ne samo kao ministar vojni, već i kao potpredsednik najveće vladajuće i uopšte najveće stranke u Srbiji, koja je danas ovisna od istraživanja javnog mnjenja. Mislim da ta istraživanja govore ono što građani ne znaju, a to je da je strah dominantno osećanje kod građana Srbije, strah od različitih stvari, između ostalog i od ne bezbednosti, između ostalog i strah od rata, između ostalog i od onih stvari koje se uređuju ovim izmenama i dopunama zakona.
Ne može se vladati na način da građani osećaju strah, a da neko pokušava da partijske interese ozakoni ovim izmenama i dopunama.
Kada je u pitanju Zakon o Vojsci, konkretno…

Nije politički govor sve što je u interesu građana Srbije.
U ovom zakonu se ispravljaju pojedine nelogičnosti ili se tumače neke nove okolnosti i praksa nastala u poslednjim godinama i da je samo to u pitanju mi bi glasali za ovaj zakon. Pošto ima uočljivih drugih stvari, onda ću ih i obrazložiti.
Uočljivo je da se smanjuju određena ovlašćenja načelniku Generalštaba u domenu predlaganja vojne organizacije, kada je u pitanju Vojska, takođe i određena ovlašćenja u poslovima postavljanja oficira i podoficira u vojsci, konkretno u članu 3.
Takođe, u članu 3. Predlogu izmena, naziv „vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana“, dakle PVO, vraća se u raniji naziv „ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana“ dodavanjem reči „rat“. Ova nam se izmena potpuno čini bespotrebnom i kozmetičkom i govori o jednom demagoškom porivu da se promene određeni nazivi veoma važnih stvari unutar Vojske Srbije i određenih delova Vojske Srbije, kako bi se negde isticala prevelika želja za nekim sećanjima na neka stara vremena.
Ovom izmenom ne menja nikakva suština stvari, već naprotiv, ni za jedan jedini procenat se ne popravlja stanje u vazduhoplovstvu koje je više nego na kritičnom nivou. Smatramo da je neprihvatljivo što aktuelna vlast pokazuje potpunu nebrigu kada je u pitanju stanje u vazduhoplovstvu, koji je jedan od osnovnih resursa odbrane, da ne pričam o obezbeđivanju sigurnosti vazdušnog prostora upotrebom lovačke avijacije, čiji su avioni, a to i sami znate, na granici resursa, a ima ih svega nekoliko.
U članu 27. st. 8. i 9. veoma je sporno, i to je isto jedno od pitanja, proširenje ovlašćenja Vojne policije, jer se ono tiče sigurnosti građana koji žive u Srbiji, a u slučajevima kada postoji sumnja da je civil učinio krivično delo prema Vojsci Srbije. Ko garantuje građanima, bilo da je neko opozicioni lider, bilo da je pripadnik neke opozicione političke stranke, a bilo da je običan građanin Srbije, da će se na ovaj način i ovim rešenjima omogućiti da neko zaista ima pravo na privatnost i na svoje lično dostojanstvo? Niko. Iz ranije prakse ovakve odredbe nam se čine veoma diskutabilnim i prilično široko primenjivanje može dovesti do ogromnih zloupotreba.
Kada je u pitanju Zakon o odbrani, uočava se preciznije definisanje sistema odbrane. Takođe, iz predsednikove nadležnosti se izuzima deo i prenosi na Vladu i Ministarstvo, što je verovatno deo onih disonantnih tonova koji Srbijom kruže već više od godinu dana.
U članu 9, kada je u pitanju Inspektorat Ministarstva odbrane i njegove nadležnosti koje nisu do kraja loše postavljene, nije jasno kakav je odnos samog ministra odbrane, odnosno vas, gospodine Gašiću, i predsednika Republike koji bi u određenim situacijama trebalo da podstakne, odnosno naredi Inspektoratu istražne radnje i potom da preduzmu određene korake. Ovako je sve ostavljeno Inspektoratu, od istrage do primene onog što je nađeno kao sumnjivo ili neispravno.
U članu 20, kada je u pitanju, takođe, Zakon o odbrani, nije jasno zašto se u definiciji menja naziv iz „obaveštajno-bezbednostnih“ u „bezbednosno-obaveštajne poslove u Ministarstvu“ i zašto se to težište sa obaveštajnog pomera na bezbednosno? Dakle, sa inostranog na unutrašnje protivnika, što daje, takođe, sumnje da je demokratski sistem vladavine u Srbiji doveden pod znak pitanja. Ukoliko pripadnici VOA budu imali ovlašćenja da prisluškuju opozicione lidere, to će onda potpuno ovu stvar odvesti u jednom drugom pravcu.
Član 45. o zaključivanju dugoročnih sporazuma i uspostavljanju saradnje sa privatnim partnerima u delatnostima od značaja u poslovima izgradnje, rekonstrukcije i održavanja vojnih objekata otvaraju se, takođe, pitanja o mogućim zloupotrebama i mogućoj korupciji unutar Vojske Republike Srbije.
Kada je u pitanju Zakon o Vojsci, ostaćete upamćeni kao ministar za čije Vlade je bila jedna najveća afera, afera prisluškivanje. Kada je u pitanju Zakon o odbrani, takođe ćete ostati upamćeni kao ministar za čije vreme pojedini pripadnici, po informacija Zaštitnika građana, Vojske Republike Srbije, odnosno Vojne policije su štitili određene korupcionaške afere i dela pojedinaca koji su, umesto u zatvor, odlazili u penziju.
Mislim da je recept kojim pokušavate, ali da mi ne pretite, nego da me saslušate…

Uzeli ste mi dosta vremena, a nisam pretio ja, nego mi se obraćao gospodin ministar sa mesta, što je takođe nedopustivo u ovom domu.
Dakle, recept ovih izmena i dopuna, kojim pokušava vladajuća stranka da Vlada u Srbiji, nije dobar sa stanovišta ljudskih prava i demokratije. Ona su ugrožena u Srbiji, i to jeste tema dnevnog reda. Mislim da o tome ne mogu, a da ne govorim, a u suprotnom možete da mi oduzmete reč i da me opomenete, ukoliko smatrate da je demokratija tema koja je zabranjena u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Želim da nastavim i da završim da rečenicom da je demokratija ugrožena, da ste mi uzeli dva minuta za koje pretpostavljam da ćete ih vratiti, da je demokratija ugrožena, da su ljudska prava ugrožena u Srbiji i molim vas da kao predsedavajući dozvolite jednu demokratsku debatu o zakonima koji znače građanima s obzirom da je strah…

Takođe ponosan na predsednika Pajtića.

Mogu da budem ponosan?

I gospodin Babić i ja znamo koja je uloga narodnih poslanika. Jednoglasno je u ovoj Skupštini           izabran Zaštitnik građana. Dužnost i mene, čvrsto verujem i gospodina Babića, jeste pred ministrem Gašićem da mi branimo nezavisnu instituciju Zaštitnik građana i u ovom slučaju Sašu Jankovića, pošto je igrom slučaja na toj funkciji. Kada bude bio neko drugi, branićemo tog nekog drugog. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodin Gašić je izjavio povodom diskutovanja na moju kritiku izmena i dopuna da sve što je vojna tajna on kao ministar nema obavezu da odgovori nezavisnim institucijama koje te informacije traže. Zar ne? Rekli ste da zbog vaših internih propisa mnoge stvar mogu postati vojna tajna, pa tako i prisluškivanje opozicionih lidera. Možete reći – da, i to je vojna tajna, pa onda ne želim da odgovorim ni Povereniku ni Zaštitniku građana na informacije koje su zahtevane od Ministarstva odbrane.
Nas zanima samo jedna stvar, a govorili ste 25 minuta i malo duže o tome, a nismo uspeli da razotkrijemo, šta krijete, ministre Gašiću, pa ne želite da sarađujete sa nezavisnim institucijama u Srbiji? Zahvaljujem.

Gospodine Bečiću, dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107, a u pitanju je dostojanstvo Narodne skupštine, iz prostog razloga što ste dozvolili gospodinu Martinoviću da vređa sve članove i članice DS, sa jedne strane. S druge strane, ukoliko se on stidi antifašističke istorije Srbije …

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi ministri i dragi gosti, kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima, moramo naglasiti pre svega da to nije evropski zakon. Ovaj predlog je svakako u suprotnosti sa direktivom EU 2012/30 od 25.10.2012. godine u članu 22. Znam da nismo članica EU, ali u jeku usklađivanja propisa i pokušaja otvaranja pregovora o pridruživanju krećemo sa očigledno potpuno suprotnog smera i mislim da Vlada Srbije u skladu sa poslednjim dešavanjima koja su obuhvatila naš politički život u Srbiji očigledno menja spoljno političke prioritete i kada je u pitanju izmena i dopuna ovog Predloga zakona.
Ono što je takođe druga stvar koja nas buni je da ova izmena i dopuna, odnosno ovaj predlog nije po Ustavu RS, a obrazložiću i zbog čega. Generalno je problematično sa aspekta pravne teorije i poštovanja osnovnih principa kako Ustava tako i zakonodavstva donositi zakone kao opšte akte koji se odnose na pojedinačne slučajeve makar u ovom konkretnom primeru to bio i sam „Telekom“.
Pitanje je da li je ovakav predlog izmena i dopuna ustavan i to je takođe nešto što će poslanički klub DS, na čemu će insistirati.
Slična situacija je i sa odredbama da izmene zakona stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Potreban je javni interes za tako nešto, a i sa odredbom da zakon važi retroaktivno. Danas ste pominjali određene datume koji predstavljaju neki krajnji rok. Međutim, toga nema u obrazloženju izmena i dopuna ovog zakona i smatram da je potpuno sa stanovišta pravne sigurnosti ovaj predlog neprihvatljiv i da ne sme na ovaj način dolaziti pred poslanike Narodne skupštine.
Ne mogu lično, iako sam se trudio, da procenim kolike će posledice ovakve izmene i dopune Zakona imati na ostala akcionarska društva, koja naravno nisu „Telekom“ i mislim i ne verujem da je bilo ko, s obzirom da je ovakav predlog došao pred poslanike, pravio detaljnu analizu ili ozbiljnu analizu kako će se to odraziti, kao što su pojedine kolege narodni poslanici govorili, na ostatak privrede.
Konkretno, u članu 287. menja se član koji reguliše obavezu prodaje sopstvenih akcija tako što povećava maksimalni procenat koji akcionarsko društvo može zadržati kao sopstvene akcije nakon određenog perioda, a da se pritom ne menja ni odredba člana 282. stav 2. tačka 4. koji reguliše pitanje zakonitog sticanja maksimalnog procenta sopstvenih akcija.
Dakle, u članu 287. Predloga izmena i dopuna imamo pravnu nelogičnost u samom zakonu koja može dovesti pre svega do konfuzije prilikom tumačenja u konkretnom slučaju.
U članu 288, drugi primer, ukida se pravo preče kupovine akcionara prilikom otuđenja sopstvenih akcija društva i to kod svih akcionarskih društava koja nisu javna tj. kojima se ne trguje na berzi.
Umanjivati prava postojećih akcionara u svim akcionarskim društvima u Srbiji i to retroaktivno samo da bi izbegli tzv. komplikaciju prilikom prodaje sopstvenih akcija, država mora da da izjavu da se neće koristiti pravom preče kupovine. Dakle, uradili smo jednu vratolomiju isključivo zbog prodaje „Telekoma“. Zbog načina na koji se planira prodaja „Telekoma“ DS se bori.
U obrazloženju predloga izmena i dopuna Zakona se kaže da se ovaj problem može prevazići izmenama statuta u drugim akcionarskim društvima. Opet, gospodine ministre Sertiću, pitam vas – da li to menja činjenicu da se time otvaraju i druga pitanja kao što su stvaranje novih troškova za druga akcionarska društva prilikom menjanja, odnosno izmene statuta.
Mislimo da se na ovaj način vrši diskriminacija prema ostalim privrednim društvima, odnosno akcionarskim društvima. Neozbiljno je da poslanici uopšte glasaju o ovome. Neozbiljno je da se pred poslanike uopšte dostavlja ovakav predlog izmena i dopuna, predlog koji, ponoviću, nije u skladu sa evropskom direktivom. Ovaj zakon nije evropski. Ovaj predlog nije evropski. On sa druge strane nije po Ustavu Republike Srbije.
Sa stanovišta pravne teorije veoma je problematičan i to će vam reći svako ko iole poznaje ovu materiju.
Ono što je takođe veoma važno jeste da se ukida pravo preče kupovine sopstvenih akcija. Kažete da razmišljate i to ste u nekoliko trenutaka danas ponovili o budućnosti kompanije „Telekom“ i sa ti mogu možda da se složim, ali sa druge strane, ne mislite o svim ostalim akcionarskim društvima. Konfuzija koja je napravljena ovim izmenama i dopunama može dodatno zakomplikovati već komplikovanu situaciju. Smatram da u skladu sa spoljno-političkim momentima koje Vlada RS u poslednje vreme i te kako potencira ne smemo glasati za ovakav jedan zakon iz prostog razloga, odnosno izmene i dopune zakona, što je u suprotnosti sa Ustavom RS, zakonodavnim sistemom RS i sa druge strane je suprotan direktivi EU od 25.10.2012. godine i što smatram da u trenutku kada se Srbija bori za otvaranje pregovora i kada je u pitanju usklađivanje pravne regulative sa regulativom EU Srbija ne sme glasati za ovakve izmene i dopune Zakona. Zahvaljujem.