Zahvaljujem.
Predsedavajući, povredili ste i član 106. i 107. i 108. i 109.
Bio sam ispred sale kada je gospodin Atlagić pričao o mojoj srednjoj školi ili Trećoj beogradskoj gimnaziji, koja je jedna od najuglednijih u Beogradu. Ja verujem da on ne zna ni gde se ona nalazi. Ne znam koju je on i da li je on završio…

Samo mi dozvolite da završim, pošto je u pitanju…

Zbog čega?

Ne, ja obrazlažem mesto gde ga vi niste opomenuli, zato što ste prekinuli… (Isključen mikrofon.)

Da li smem da prokomentarišem vašu povredu Poslovnika? (Da.)
Dakle, dok je gospodin Atlagić, kaže da je doktor, govorio o mom obrazovanju, vi ga niste upozorili da je izrekao niz neistina i niste ga u tom momentu opomenuli. Je li bilo tako?
Dalje, da li smatrate da ste samim tim prekršili Poslovnik Narodne skupštine? Pošto je gospodin Atlagić kao predstavnik Vlade Republike Srpske Krajine hiljade mladih oterao u rat, a ovde govorio o obrazovanju nekog drugog mladog čoveka, vi ga na to niste upozorili.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, ovaj amandman je važan iz prostog razloga što u okviru sistema i u okviru Ministarstva ne postoji kontrola. Nadležnost institucija su pomešane. Pomešane su do te mere da više nema apsolutno nikakvog reda.
Zašto smo podneli ovaj amandman? Podneli smo ga iz prostog razloga što bi bilo pogrešno da se podele nadležnosti inspekcija životne sredine, sanitarne inspekcije i tržišne inspekcije. Dakle, ovo dovodi do neefikasnosti sa jedne strane i neekonomičnosti na primeru gde bi jedna te ista agencija bila zadužena, pardon inspekcija bila zadužena da proveri i vrši nadzor nad istim onim stvarima i istim onim delima na kojima vrši i neka druga inspekcija nadzor, onda bi različite inspekcije u okviru iste stvari vršile nadzor i samim tim uvećavale troškove.
Dakle, ono što ste negde loše u mom iskrenom uverenju i dubokoj veri predložili ovim izmenama i dopunama ovog zakona jeste ta stvar da na ovaj način neefikasno i neekonomično trošimo sredstva iz džepova građana Republike Srbije koji su dodatno osiromašeni neustavnim smanjenjem penzija i smanjenjem plata zaposlenih u javnom sektoru. Dakle, oni koji finansiraju i vas i nas i rad, na kraju ovih službi, i ovih inspekcija, njihov novac se troši na netransparentan i neekonomičan način. Mislimo da je zaista red da se usvoji ovaj amandman iz prostog razloga što bi na ovaj način bila ušteda u državnom budžetu veća, a ne na način da smanjujete penzije, pre svega, neustavno onima koji su te penzija zaista i zaslužili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Snežana Bošković-Bogosavljević, dragi gosti, ono što sam na samom početku hteo da navedem i veći deo moje diskusije će biti upućen pre svega na one stvari koje 2012. godine u Srbiji ne postoje, na sve one institucije koje smo ukinuli 2012. godine, odnosno koje ste vi ukinuli 2012. godine, a koje su dovele do dramatično lošeg stanja kada je u pitanju životna sredina.

Međutim, na samom početku moram da vam priznam jednu stvar. Pre svega, vi ste jedina ministarka u Vladi Republike Srbije koja stoji dok govori sa narodnim poslanicima, što odaje na neki način uvažavanje i nas, kao predstavnika građana, i mislim da, za razliku od premijera i ostalih ministara, jedini imate određeni odnos prema narodnim poslanicima i hvala vam na tome.

S druge strane, morate da budete svesni, kao opozicioni poslanici još uvek, nećemo dugo ostati u opoziciji, ali još uvek smo opozicioni poslanici, mi smo, verujte mi, ne srećni, nego odajemo priznanje svakom ministru, i premijeru bi takođe, ukoliko bi stanje u Srbiji, u svim oblastima, ili, evo, u ovom konkretnom slučaju - u vašoj oblasti, ostalo nepromenjeno. Da se ništa pozitivno ne desi, samo da se ne desi nešto gore. Mi bi aplaudirali i odali bi priznanje, iako sam potpuno svestan da vi ne snosite kompletnu odgovornost, delimično da, pošto ste godinu dana ministarka, ali da ne snosite kompletnu odgovornost za kataklizmično stanje kada je u pitanju životna sredina u Srbiji.

U tom smislu, kada smo govorili i o onome što je ostalo negde gorak ukus građanima Srbije, jeste u pitanju taj odnos prema životnoj sredini od 2012. godine. Dakle, mi smo, pošto je EU, razume se, sasvim sigurno predstavljala globalnog lidera kada je u pitanju zaštita životne sredine, i ne samo kada su regulative u pitanju, nego kada je u pitanju i sprovođenje u delo svih tih zakona, mi smo negde usvajanjem Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima u skladu sa regulativama EU još 2009. godine prepoznali važnost ove teme i kao Srbija smo dobili veoma velike i pozitivne pohvale od strane Evropske komisije i EU i 2009. i 2010. i 2011. i 2012. godine. Evropska komisija je u svom izveštaju pozitivno ocenjivala napredak Srbije u ovoj oblasti.

Međutim, šta se onda dešava? Dešava se da 2012. godine Zorana Mihajlović preuzima kroz svoj resor Ministarstva energetike zaštitu životne sredine, i ukida se i Fond, ukida se i Agencija. Agencija za hemikalije posebno, iz prostog razloga što je jedna od pet najbolje ocenjenih u Srbiji i Dežer kao neko ko je bio u to vreme šef delegacije EU u Srbiji je jedino Agenciju za hemikalije označio kao jednu od pet najsvrsishodnijih u ovoj zemlji.

Negde smo iz tog razloga zbog svih rezultata, zbog stručnog kadra koji se okupio u toj agenciji, ne samo ponosni na rezultate koje smo tada napravili, nego smo sada našim amandmanima pokušali da vas uverimo da je suštinski važno da se Agencija vrati i da je opet osnujemo, koliko god da košta, a ne košta mnogo. Mnogo je važno jer na jedan sveobuhvatan način regulišemo jednu jako važnu stvar kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Dakle, od 2012. godine, prestaje sa radom Agencija za hemikalije. Svi zaposleni, predmeti, oprema, arhiva se sele u Ministarstvo, tada energetike. Na jedan potpuno amaterski način pristupamo kao država ovom problemu, što zatim govori već u narednom izveštaju za 2013. i 2014. godinu, i izveštaj Evropske komisije na tu temu.

Dakle, svestan sam da je u pitanju vaša prethodnica, da niste vi, ali dozvolite mi da citiram izveštaj Evropske komisije koji govori sledeće – Srbija je malo napredovala na planu zaštite čovekove okoline i borbe protiv klimatskih promena i svega ostalog što je Agencija u jednom, kada su u pitanju hemikalije, posebno regulisala.

Zatim, kvalitet vazduha govori o tome da su godišnji podaci pokazali da je vazduh u sedam od osam širih gradskih područja u Srbiji pao u kategoriju kvaliteta tri, što znači da je u vazduhu sadržaj negativnih čestica veći od granice koja se toleriše u zemljama EU. To sve govori, da je između ostalog Zorana Mihajlović, ukidanjem ove Agencije za hemikalije, ukidanjem Fonda za zaštitu životne sredine, vratila Srbiju desetine i desetine godina unazad. Danas smo u stanju takvom kakvom jesmo, da je Hrvatska 50 godina ispred nas, kao naš sused. Da su preko 100 godina ispred nas razvijene države EU.

Kao što znate, postojanje Agencije je podrazumevalo i naknade koje su se namenski koristile, ne kao opšti deo budžeta, već se tako Agencija samim tim i finansirala. Radi se danas o tome da pokušavamo da na ovim izmenama i dopunama zakona, vratimo administrativne takse koje, s druge strane ne predstavljaju namensko, sutra trošenje sredstava, nego one ulaze u opšti budžet, i trošiće se kao i što „Srbijavode“ troše novac, kada su u pitanju sredstva za uređenje korita reka, i sve ono što nas je pogodilo u maju prošle godine u poplavama, jeste jedno neodgovorno trošenje sredstava od Vlade Republike Srbije kada je u pitanju ta stvar.

Kada je u pitanju Agencija za hemikalije, danas se predlaže nešto što se tiče istih onih postupaka za koje su privredni subjekti plaćali naknade Agenciji za hemikalije. Dakle iste naknade koje su nekada ukinute zato što su smatrane da opterećuju privredu, da opterećuju u ekonomskoj krizi firme, preduzeća, sada se opet uvode. Sve ono što danas predstavlja takozvanu argumentaciju, ja smatram da su to negde poluargumenti, nije sporno da smo mi za to da onaj koji zagađuje plaća, da se odmah razumemo, mi to podržavamo, kao što smo i uvodili 2009. godine, samo sada govorimo da nije dobro da se nenamenski sutra ta sredstva troše. I, da je u pitanju jedna velika kriza u Srbiji, pre svega ekonomske prirode, pa Vlada na ovaj način potencira važnost ovog pitanja što ne isključujem da nije, samo da bi prikupila određena sredstva i onda ih trošila na potpuno neku drugu stvar.

U čemu je problem sa propisivanjem taksi još. Dakle, naknade koje naplaćuju javne agencije su prihod agencija, da svim građanima bude potpuno jasno, iz tih naknada agencije finansiraju troškove, između ostalog, i svog rada. Toliko o tome koliko je agencija bila skupa što je bio osnovni argument za njeno ukidanje. Dakle, sada kada su u pitanju takse, podvlačim još jednom predstavljaju prihod budžeta i nema nikakve garancije da će u budžetu Republike Srbije postojati i jedan jedini zeleni dinar. Vi vrlo dobro znate koliko je to loše i ne mislim da je to vaša greška. Potpuno smo svesni kako funkcioniše Vlada Republike Srbije i potpuno smo svesni koliko vi imate autonomiju u donošenju odluka, ali smatram da Vlada Republike Srbije na ovaj način samo želi da ubere prihode kojima će krpiti neke rupe pošto ih u Srbiji ima na pretek. Mislimo da to nije dobro rešenje iz prostor razloga smo podneli amandmane kako bi ovu stvar negde rešili na nešto bolji način.

Kada su u pitanju biocidi, najveća slabost predloga je neprimenjivost zakona. Možemo mi danas da usvajamo izmena i dopunama šta god hoćemo, vratiću se na onaj svoj početak, samo da ne bude gore, mislimo da je veoma važno da ove izmene i dopune ne ostanu, kao što verujemo da hoće ili bar očekujemo, mrtvo slovo na papiru.

Imam jedno pitanje i završiću pošto mi polako ističe vreme, imam jedno pitanje kada je u pitanju i hitnost donošenja ovog zakona. Dakle, predloženi su po hitnoj proceduri, to nije sporno, to sve kako ulazi u Skupštinu iz nje izlazi, ali imajući u vidu kao što ste naveli, da bi ne donošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po efikasan rad organa, kao što je navedeno, a time i da domaću privredu dovede u nekonkurentan položaj u odnosu na države EU itd.

Dakle, pitanje je sledeće – ko je odgovoran za neosnovanu odluku o ukidanju sistema upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima za ove tri godine do danas? Dakle, ako se po hitnom postupku donosi nešto da bi hitno napravili boljom neku stvar, ko je odgovoran za ovo što se ona ukinula ove tri godine. Znam da i vi znate da je Zorana Mihajlović. Znam i da SPS je juče u diskusiji imala prilike da nekoliko puta podvuče da je Zorana Mihajlović odgovorna za ovo, ali vas molim da zato usvojite naše amandmane koji imaju najbolju nameru da ovu stvar uredimo onako kako je u razvijenim državama EU. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, generale Arsenoviću.
Da ne bude nikakve zabune, biću kratak. Član 104. iz prostog razloga, što sami ste rekli, vas citiram, treba da se dogovorimo o metodologiji diskusije. To ste vi rekli. Mislim pre svega da ste vi jedan veoma svetao primer u vođenju sednica na Skupštini i nemojte da idete molim vas, jer može da bude samo gore po Poslovnik Narodne skupštine.
Želim da vam kažem da ne bilo s goreg kada je u pitanju uvredljivo izražavanje ili kada je u pitanju pogrešno tumačenje nečijih reči ili kada je u pitanju nešto što se odnosi i na drugu poslaničku grupu ili političku organizaciju da date nekome pravo kao ovlašćenom predstavniku naše poslaničke grupe da govori jer ono što su prethodnici izneli, ne samo gospodin Rističević nego i ovlašćeni predstavnik SPS koji kritikuje Vladu u kojoj je bio u vlasti, mislim samo da treba da dozvolimo svakome da kaže ono što ima i šta misli.
Mislim da nije loše da ova debata ima za cilj istinu o onome kakva je zapravo situacija kada je u pitanju zaštita životne sredine u Srbiji, da li je bolja ili gora. To je suština današnje diskusije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi predstavnici Vojske Republike Srbije, dragi gosti, rekli smo, kada je u pitanju i ovaj amandman i kada je u pitanju načelna rasprava od pre neki dan, da ovaj zakon u suštini ne unapređuje sistem bezbednosti, već više održava sadašnje stanje političke moći i da se na neki način koncentriše vlast ka ministru odbrane, odnosno Vladi Republike Srbije, a sa druge strane da se smanjuju ovlašćenja predsednika Republike Srbije, odnosno načelnika Generalštaba.
Dakle, uopšte ne ulazeći u bilo kakve disonantne tonove između predsednika Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, ovde smo rekli da je Inspektorat Ministarstva odbrane i da su njegove nadležnosti jako dobro postavljene, to je bila pozitivna stvar. Ono što je bila tema i u načelnoj raspravi jeste da je nas zanimao taj odnos ministra ili predsednika Republike u slučaju kada bi u određenim situacijama trebalo da podstaknu Inspektoratu određene radnje, istražne radnje, gde danas, po ovakvim izmenama i dopunama, Inspektorat ima široka ovlašćenja, od istrage do primene onoga što je nađeno kao neispravno i mislimo da u tom smislu ovaj amandman govori o tome da su odredbe koje ste predložili veoma nejasne.
Ono što jeste intencija ovog zakona je da se promeni težište moći sa predsednika Republike na Vladu Republike Srbije, to vam je potpuno jasno, ali s druge strane, možemo da ovim amandmanom u nekoliko definišemo preciznije određene norme i da na taj način, na jedan sveobuhvatan način rešimo i ovu dilemu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, poštovani predstavnici Vojske Republike Srbije, uvaženi gosti, ovaj amandman je posledica prethodna dva koja smo potpisali i uradili gospodin Dejan Nikolić i ja.
Ono što je vezano za ovaj amandman jeste priča koju smo imali o podeli nadležnosti i onoga što je zapravo suština ovih izmena, a to je da se jedan veliki deo moći prebacuje sa načelnika generalštaba i predsednika Republike na Vladu Republike Srbije, odnosno na ministra ili Ministarstvo Vojske.
Imali smo prilike da čujemo od ministra Selakovića, koji trenutno nije u sali, da je ovo isključivo pravno a ne političko pitanje, ne znam koje je onda pitanje odnos između predsednika Republike i Vlade Republike Srbije, da li pravno političko ili unutra stranačko SNS, ali zaista bih voleo da ono što smo na početku rekli i u načelnoj raspravi, da ono što je neprecizno u definisanju kada je u pitanju Zakon o odbrani, da se na ovaj način malo preciznije uredi.
Naravno da je gospodin Šutanovac kao bivši ministar odbrane dao mnogo sveobuhvatnije i bolje obrazloženje nego što sam uradio lično iz prostog razloga što je ovo ne samo njegova tema, nego je on neko ko je vodio to ministarstvo jedan duži niz godina i naravno uz sve ono što smo imali prilike da raspravljamo ovde, bio jedan od najuspešnijih ministara odbrane u istoriji Vojske Republike Srbije.
Vama bih, gospodine Gašiću, zaista poželeo da u svojoj karijeri i kada je u pitanju izvoz vojne industrije i kada je u pitanju ulaganje u vojsku i budžet za Vojsku Republike Srbije, budu na onim nivoima na kojima su bili na kojima su bili dok je ministar Šutanovac vodio ovaj resor. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Vojske, rekli smo i u raspravi u načelu da obaveštajno-bezbednosni poslovi od značaja za odbranu danas se zovu bezbednosno-obaveštajni i težište se prebacuje sa obaveštajnog na bezbednosni aspekt. Dakle, sa inostranog na unutrašnjeg neprijatelja.
Zašto je ovo bio amandman DS? Iz prostog razloga, što smo zabrinuti kao predstavnici građana da zbog svega ovoga što tvrdi Zaštitnik građana, o potencijalnom praćenju, snimanju, prisluškivanju predstavnika i lidera opozicije i ostalih građana Srbije i to je nešto što nama zaista predstavlja veliku pretnju za demokratski sistem.
Ono što je intencija ovog amandmana jeste da se na jedan određeni način pre svega da i objašnjenje i obrazloženje, a s druge strane da, ukoliko uspete da shvatite koliko je danas strah dominantno osećanje među građanima Srbije i ukoliko vi to, kao ministar Vlade Republike Srbije ne znate, to mi ne radimo i ovaj amandman ne podnosimo nas radi, nego građana Srbije radi.
Strah je danas dominantno osećanje među građanima Srbije. Sva neovlašćena snimanja, prisluškivanja i praćenja jeste nešto što ne spada u bilo kakav demokratski poredak i zaista mislim da je ovo nešto što je Zaštitnik gađana već imao prilike u nekoliko navrata da apostrofira da vi kao ministar odbrane i vaše Ministarstvo ne želi u ovom pogledu i u skladu sa informacijama koje je Zaštitnik građana dobio, da Ministarstvo odbrane ne želi da izađe u susret i da te informacije ili tražene podatke ili dokumenta Ministarstvo odbrane odbija da dostavi. Zašto, zaista želimo da čujemo. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Bečiću.
Apsolutno nisam govorio da bilo ko prisluškuje građane Srbije, već da je osnovana sumnja da su lideri sindikata opozicionih stranaka, po informacijama koje je dobio Zaštitnik građana. Na osnovu tih informacija traženi su određeni podaci od Ministarstva odbrane, određene činjenice da se dostave i to je Ministarstvo odbrane odbilo da uradi i ja samo pitam zbog čega je to odbilo da uradi?
Dakle, kada sam govorio, gospodine Đukanoviću… Izvinjavam se što se direktno obraćam gospodinu Đukanoviću.

Izvinio sam se.
Kada sam govorio o bivšem ministru Šutanovcu, govorio sam da je radio transparentno, zato što je Zaštitnik građana kada je tražio podatke, Ministarstvo odbrane u njegovo vreme je dostavljalo te podatke da bi se ovakve sumnje otklonile.
Hoću da vam kažem da je ovo što je malopre gospodin Đukanović rekao kada je u pitanju Zaštitnik građana ne napad na Sašu Jankovića, nego na jednu instituciju koja je nezavisna u Srbiji i makar pretenduje da bude. Svi u ovoj Skupštini smo glasali za njega. Naša dužnost kao narodnih poslanika i ovog doma je da branimo nezavisne institucije, a ne da ih krnjimo, napadamo i da govorimo da nećemo da glasamo samo zato što on ima osećaj da je partijski čovek, jer to što on traži ne ide u prilog njemu i njegovoj stranci. To je sramota.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Replika.)

Po amandmanu.
Zahvaljujem predsednice Skupštine, uvaženi narodni poslanici, poštovani ministre, predstavnici Vojske Republike Srbije, dakle, upravo kao je i rekao gospodin Selaković, evo, sad bi se baš pozvao, jer se potpuno slažem sa vama.
Dakle, cilj vojske nije na ratu, makar ne cilj postojanja vojske u Republici Srbiji nije nikakvo ratovanje. Mislim da je negde tu suština da do rata ne dođe i tu se potpuno sa vama slažem. Međutim cilj treba da nam bude odbrana. I kao što je rekao kolega Meho Omerović, dakle, možemo nazvati odbrambeno, vojno, itd. vazduhoplovstvo, ali ne i ratno. Iz tog razloga mislim da ne bi bilo loše kada već mnoge poslaničke grupe ili predstavnici nekih političkih stranaka zaista smatraju da je nepotrebno da se ovaj prefiks stavlja nakon svega što nam se dogodilo 90-ih godina.
U tom smislu to remeti negde one poslanike koji su i u toku današnjeg dana rasprava i kada je Zakon o odbrani, sada i o vojsci, koji su imali negativna iskustva u pojedinim delovima, čak i Srbije, u onim ratnim godinama, da jednostavno ovo ratno izbacimo, jer smatramo da nije dobrodošlo u vremenima kada Vojska Republike Srbije služi radi odbrane.
Mislim da je veoma važno da potpuno budemo sigurni prema građanima da imamo jednu jasnu poruku, sve što je relikt prošlosti vremenal. Negde u istoriji možemo naći da je to ratno vazduhoplovstvo imalo opravdanje, ali ne zbog svega što se dogodilo devedesetih godina i ne nakon 2000. godine i ne zato što smo u 21 veku. kada se Srbija orijentiše na nešto što znači poboljšanje ekonomskih uslova i boljitka u tom smislu i mnogo snažnije privrede, nego što je to danas.
Smatram da Vojska Srbije koja je zaista jedna respektabilna institucija koja danas učestvuje i u mnogim mirovnim misija, a ne ratnim misijama, ne treba sebi da stavi naziv kao što Ministarstvo odbrane predlaže – ratno vazduhoplovstvo.
Na ovaj način se apsolutno ne rešava nije dan od suštinskih problema u vojsci, pre svega kada je vazduhoplovstvo u pitanju. Sami znate da imamo svega nekoliko aviona, i kada je u pitanju bezbednost našeg neba takođe se i to dovodi u pitanje sa ovakvom tehnikom. Mislimo da umesto u veća ulaganja da ste predlagali za Vojsku Republike Srbije, ovde se predlažu neke kozmetičke izmene koje iz odbrambenog, vojnog se stavljaju u ratno, što mislimo da nije prihvatljivo u ovom momentu za Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.
Dakle, ovde se radi o istoj stvari. Ono što je bila namera, imali smo prilike sada da čujemo, jeste da kada je u pitanju vojska, ili vazduhoplovstvo u ovom slučaju, to što ćemo dodati ratno, kao što je gospođa Čomić rekla, to neće obnoviti ni avijaciju, niti će poboljšati ekonomiju Srbije.
Ono zbog čega je važna odbrana naše zemlje i to zbog čega je važno da Srbija ima jaku vojsku, jeste prevashodno odbrana, zatim, jaka ekonomija u Srbiji i ugled u svetu, zato što naša vojska učestvuje u mnogim mirovnim misijama i operacijama, sa čime smo veoma ponosni.
Ono što je ovde slučaj, jeste da se ovim prefiksom potpuno sklanja jedna jako važna stvar iz vida, a to je veoma teško stanje u srpskom vazduhoplovstvu, da li vojnom ili nekom drugom, a ovde je u pitanju vojno. Mislimo da je veoma važno da tih nekoliko aviona koje Srbija poseduje, koji se često kvare, a jedan i osnovni resurs kada je u pitanju zaštita našeg neba predstavlja veoma veliki problem za ovu i svaku buduću Vladu, s obzirom na ekonomsku situaciju. Kada je Srbija bila u mnogo boljoj ekonomskoj situaciji nismo uspeli do kraja da obnovimo vojno vazduhoplovstvo, a tek nećemo sada kada je Srbija u recesiji, kada postoje mnogi problemi, kada Srbija i srpska ekonomija ne mogu da odgovore na one probleme koji su se stavljali pred nju.
Dakle, podržao bih sve one narodne poslanike koji su na amandman i moj lično i gospodina Dejana Nikolića dali podršku. Mislimo da je ovo potpuno nepotrebno i da ovo stavlja jedan potpuno drugačiji kontekst. Dakle, ne postoji vojska da bi ratovala, makar ne u Srbiji, vojska postoji da bi branila teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje. Mislimo da je neki drugi način ili naziv mnogo prikladniji.
Do sada ste imali naziv koji je postojao i ne znam zašto bi ga sada menjali u ovo „ratno“ i dodavali nešto što potpuno ne priliči Srbiji u nekim novim vremenima, makar kada se Vlada Republike Srbije makar i deklarativno zalaže za određene integracije i kada propagira mir u regionu i svetu i predstavlja se kao faktor stabilnosti. Mislimo da je veoma važno iz tog razloga da i ova izmena bude usvojena i da ovaj amandman bude usvojen, zato što bi Vladi Republike Srbije olakšali posao u jednom velikom delu kada je u pitanju i naša spoljna politika. Zahvaljujem.