U čemu je suština? Vlada hoće na Narodnu skupštinu Republike Srbije da prebaci odgovornost zato što ima ideju da nečiji privatni interes proglasi za javni interes. Suština je u tome da Vlada Republike Srbije se krije iza većine u ovoj Skupštini i da ne želi zapravo odgovornost za ideju da nečiji privatni interes postane javni, prebaci na vas, gospodo narodni poslanici, koji činite ovu većinu i koji ćete glasati za ovaj „leks specijalis“. I u tome je suština.
Dozvolićete mi zato da i u svoje lično ime i u ime DS, u ime one stručne javnosti koja je imala dosta toga da kaže u poslednjih nekoliko nedelja i meseci na ovu temu, ali i dobrog dela građana Srbije, da izrazim negodovanje, sumnju i protivljenje ovoj nameri.

Molim vas, ne čujem se uopšte.

Obrazložiću zašto sam lično i u ime DS i stručne javnosti i dobrog dela građana Srbije protiv ovakve namere Vlade Republike Srbije. Da bi građane Srbije uverili u neophodnost izgradnje „Beograda na vodi“ i da će to doneti ne znam koliko dobro građanima Beograda, pre svega, a zatim i ostalim građanima Srbije, Vlada Republike Srbije i Grad Beograd su ponudili dva argumenta. Jedan argument je maketa iz „Geozavoda“ koja se menjala nekoliko puta o čijem autoru ne znamo ništa, a po rečima stručne javnosti koja zna mnogo više od svih nas ovde, pitanje je da li je autor makete ikada i kročio u grad Beograd.
Drugi argument jeste „leks specijalis“. Sve ostalo se svodi na marketing, svodi se na bilborde, na plakate, na obećanje. Ako uzmemo u obzir da projekat „Beograd na vodi“ predlaže stranka koja je već predlagala 100 milijardi evra naprimer direktnih stranih investicija ili kanal do Soluna ili fabriku mercedesa ili fabriku IKEA nameštaja ili fabriku za avionske delove za boing Erbas, onda nam sumnja i u „Beograd na vodi raste“.
Ako uzmemo u obzir da je potencijalni investitor od Vlade Republike Srbije već jednom dobio hotel na Kopaoniku za 600 hiljada dolara manje nego što ga je platila Vlada Republike Srbije i time mu obezbedila ogroman novac na samom početku tog ugovora, onda još uvek i još više raste sumnja da će ovaj projekat biti transparentan, ozbiljan i realizovan.
Ako znamo kako se u ovoj zemlji na neustavan način uzima od penzionera, ako znamo kako se Vlada ponaša prema zdravstvenim radnicima, prosvetnim radnicima, policajcima, vojnicima, onda nas čudi kako Vlada investitoru poklanja najperspektivniji deo zemljišta u Beogradu. To je zemljište građana Beograda, vredi preko pola milijarde evra.
Vlada Srbije krije još jednu stvar. To moram ovde javno da kažem pred građanima Srbije. Vlada Srbije krije koliki su troškovi, ali ne krije samo koliki su troškovi izgradnje ovog projekta, ona krije i ko će te troškove da plati.
Ako uzmemo u obzir izmeštanje železničke stanice, izmeštanje autobuske stanice, Lastine stanice, uređenje zemljišta, čišćenje, komunalno opremanje, infrastrukturu, završetak interceptora, izmeštanje železničkih koridora koji podrazumevaju, zatim, izgradnju mosta preko Vinče, železničko drumskog, izgradnju metroa, opremanje Prokopa i završetak tog projekta, zatim opremanje Zemunske i Novobeogradske stanice. Troškovi nabrojanog, po rečima stručnjaka su preko tri i po milijarde evra.
Ko će to da plati? Platiće građani Srbije. Svaki zaposleni građanin Srbije, a ima ih nešto ispod milion i 700 hiljada u Srbiji svega, biće ih sve manje, platiće preko dve hiljade evra direktno investitoru u džep. Da prevedem na jedan drugi primer. Narednih 12 godina uštede od smanjenih penzija i plata će se trošiti da bi se troškovi ovog projekta kao jedan veliki preduslov platili, preduslov da investitor uloži svoj prvi dinar.
Od svog prvog dinara investitor će napraviti pet i otići će iz Srbije. Ideja Vlade Republike Srbije da ovaj projekat radi nekolicina, da zaradi nekolicina, a da plate građani Srbije jako je loša ideja i nije u interesu građana.
Zato ćemo Vladi danas lično, u ime poslanika DS postaviti nekoliko ključnih i suštinskih pitanja, na koja na žalost unapred znamo odgovor.
Postoji li ugovor o gradnji „Beograda na vodi“? Ne postoji. Postoji li bar predugovor o izgradnji „Beograda na vodi“? Ne postoji ni to. Memorandum ne obavezuje nikoga i nije obavezujuć ni za jednu stranu.
Ima li država Srbija ikakvu garanciju, pre nego što naravno obruka sebe pred svetom i okruženjem i pogazi svoj Ustav i sistemske zakone, ima li ikakvu garanciju da će se izgraditi sve što se obećava na toj maketi? Nema.
Garantuje li iko Srbiji obeštećenje ukoliko investitor slučajno odustane od projekta posle izgradnje jedne ili dve zgrade? Ne garantuje.
Ima li država Srbija preko toliko unesrećenih i oštećenih od majskih poplava, prošlogodišnjih, pametnija posla nego da baca tri i po milijarde evra na luksuzne stanove, poslovni prostor?
Obećavaju se tri milijarde direktnih investicija, a znamo da je u Srbiji ušlo svega sto dinara? Treba li nam milion kvadrata luksuznog stambenog i 750 hiljada kvadrata luksuznog poslovnog prostora ako znamo, a gospodin Vujović sam siguran zna, kakvo je tržište nekretnina u Srbiji, koliko je niska tražnja i koliko praznog poslovnog i stambenog prostora zuji prazno u glavnom gradu, da ne pričam o ostatku Srbije?
Zna li Vlada, koliko je već sličnih projekata isti ovaj investitor ponudio i obećavao u drugim državama? Na primer u Nigeriji, u Egiptu, u Keniji, u Siriji, u Turkmenistanu, u Libiji, u Iraku? Da nigde se nije ništa ni započelo, a kamo li privelo kraju ili završilo. To Vlada Srbije vrlo dobro zna.
Da li je Agencija za borbu protiv korupcije rekla da je ovaj poslovni dogovor veoma sumnjiv i da su otvorena vrata korupciji? Jeste.
Da li je transparentnost Srbije rekla za ovaj projekat da se odvija daleko od očiju javnosti i da je ne transparentan? Jeste.
Da li je 15 uglednih beogradskih advokata podnelo inicijativu da se ovaj zakon povuče kao tačka dnevnog reda zato što se krši Ustav i zato što se ugrožava pravo na privatnu svojinu građana Srbije? Boga mi, jeste.
Da li je Vlada upoznata sa protivljenjem ovom projektu od strane Akademije arhitekture Srbije, koja je iznela svoju deklaraciju o „Beogradu na vodi“ kao proglas javnosti? Jeste.
Zna li Vlada da Srpska akademija nauka i umetnosti kada već razgovaramo o struci ima duboke i suštinske primedbe kada je upitanju projekat „Beograd na vodi“? Zna Vlada Republike Srbije to vrlo dobro. Da li je Vlada čula za protivljenje domaće i strane stručne javnosti? Jeste, čula je.
Zna li za negativna mišljenja Građevinskog arhitektonskog fakulteta, pojedinaca, doajena arhitekture u glavnom gradu gospodina Dragoljuba Bakića, Bojana Kovačevića, akademika Brane Mitrovića, arhitekte Branislava Jovina, najvećih autoriteta sa Saobraćajnog fakulteta, Inženjerske komore, Međunarodne mreže za urbano istraživanje? Zna Vlada i za njihova protivljenja.
Znaju li građani zašto je ovo zemljište na području savskog amfiteatra nije raspisan, na primer, međunarodni konkurs za idejno rešenje kao što to dolikuje svakoj evropskoj i svetskoj metropoli, a tek onda i javni tender za investitore, izvođače radova? Građani mogu samo da pretpostave, a da sam na mestu Vlade Republike Srbije, ne bih potcenjivao građane.
Dame i gospodo, danas se suočavamo sa zakonom za koji postoji apsolutna većina, većina kao što su nekoliko puta pokazali poslanici SNS može sve.
Možete naravno, nakon današnjeg dana ili nakon amandmana, izglasati da je zemaljska kugla kockasta, ali to nije istina. Uvek postoji sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu onaj čuveni primer – većina je u antičkoj-grčkoj glasala za Sokratovu smrt, danas je Sokrat živ, a ona većina koja ga je osudila na smrt odavno je zaboravljena. Biti u većini za građane Srbije, ne znači i biti upravu. Zato naglašavam sledeće.
Ovim zakonom oduzima se dostojanstvo Beograđanima i Beogradu, gradu zbog kojeg se vodilo preko 115 ratova, koji je rušen 44 puta da bi se na kraju u njegovom centru grada šta je izgradio Abu Dabi. To neće proći. Ovim zakonom, što je najvažnije, oduzimate dostojanstvo građanima Srbije koji nemo gledaju kako se pred njihovim očima Savski amfiteatar predaje u ruke specijalnom investitoru. Građani koji nemo gledaju kako se njihovim novcem finansiraju propali projekti. Građani na kraju, Srbije, nemo gledaju kako i premijer Republike Srbije, i gradonačelnik Beograda više zastupaju interese investitora Igl Hilsa, nego građana Beograda i Srbije. Zato svima mora da bude jasno nakon svega ovoga što je rečeno, Vlada Republika Srbije ne može da se sakrije iza većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije i nikada neće moći. Pošto, i dalje jedva mogu da završim svoje izlaganje.

Pošto i dalje jedva samog sebe čujem, pošto dostojanstvo sigurno ne možete oduzeti nama koji smo protiv ovog zakona i lično i poslanički klub Demokratske stranke će glasati protiv leks specijalisa.
Samo mogu da kažem svima hvala na pažnji koja je bila više neko spektakularna i želim sreću i Vladi Republike Srbije i većini u ovoj Skupštini u pokušaju da se legalizuje nešto što predstavlja pljačku građana Srbije, a sigurno ne predstavlja interes građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.
Malo nije ravnopravno kada neko govori 25 minuta, a ja imam samo dva minuta vremena da odgovorim. Ali, evo potrudiću se da uz svu graju i dobacivanje …
(Narodni poslanici SNS pričaju u glas.)

… makar odgovorim na nekoliko stvari.
Prvo, što se tiče kredita, naravno da me vrlo zanima ta tema iz prostog razloga što je DS uzela kredit od 360 miliona dinara, vratila 480 miliona dinara po kamati od 16,8%, što je najbolji posao u istoriji te banke. Ali se isto tako nadam da ćete i vi reći kako i na koji način ste uzeli dva kredita od „Univerzal banke“ koja je posle toga propala.
Što se tiče pljačke, nikada nisam rekao da vi pljačkate Srbiju, ali vas molim da svakog za koga osnovano sumnjate da organi reda u Srbiji i institucije njega privedu pravdi, pa da se napokon neko osudi za tu pljačku. Govorio sam ne o košenju i ne o čišćenju. To treba da se očisti i to treba da se pokosi i tu nemam ni jednu reč da dodam, ali imam kada je ovde ispred nas ugovor iz 1974. godine. Rekao sam da je pljačka kada zemljište Savskog amfiteatra poklanjate investitoru a nije vaše, nije vaše, nego po ugovoru iz 1974. godine zemljište pripada građanima Beograda. Za to sam rekao i za to osnovano mislim da je pljačka kada poklanjamo nešto što ne pripada nama nego građanima koji žive u glavnom gradu.
Ja sam takođe rođen u Beogradu i ovaj grad ne volite sigurno više od mene, ne kažem da ga volim više od vas, ali mislim samo da, poslednja rečenica, završavam, je ovo prilika da sučeljimo argumente, ne da se vređamo. Ja imam svoje mišljenje i svoj stvar i vi ne možete da se ljutite zbog toga. Vi ste ovde da odgovorite na pitanja, a ne da postavljate pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Samo da se vratimo na suštinu o kojoj smo razgovarali. Mi tvrdimo da ovo nije razvojni projekat. Ovo je projekat koji je u korist jednog lica, a koji je na štetu građana Beograda i Srbije. Zašto? Zato što će građani ovaj projekat platiti.
Ono što smo želeli da kažemo, a pričali smo o raščišćavanju terena Savskog amfiteatra i tog prostora od 187 hektara, dakle, veoma je važno da se to i uredi i očisti, ali zašto se onda ne bi raspisao međunarodni konkurs za idejno rešenje? Zašto sve ne bi bilo transparentno? Zašto onda ne bi uputili javni poziv potencijalnim investitorima? Zašto onda ne bi napravili javni tender za potencijalne izvođače radova, kada se svi usaglasimo, građani koji žive u tom gradu, građani Srbije, kako oni vide centar Beograda?
Jedan ministar kaže – hoću Abu Dabi, Bog je ovde sve dao da ovde bude Abu Dabi. Ja sam rekao u svom prvom izlaganju, nisam nikome pretio, rekao sam – neće proći. Ali, šta neće proći? Neće proći menjanje identiteta grada. Neće proći to da menjamo jedan „Pobednik“, Kalemegdansku tvrđavu, Nebojšinu kulu, Savamalu za soliter ili hotel. Identitet Grada Beograda sa kulturnim nasleđem, sa svojom istorijom, on vredi kao 100 Abu Dabija. On je lepši od 1000 Dubaija, sa svim onim duhom koji vodi već poslednjih stotina i stotina godina. Beograd je svet i od Beograda nikad neće biti Abu Dabi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, nisam baš najbolje ni razumeo o čemu je govorio gospodin Jovičić pošto je govorio o svemu, a ne o tački dnevnog reda, ali za jednu stvar mu hvala, pošto je napokon priznao da je Demokratska stranka uredno vratila svoj kredit.

Sada, taj kredit je vratila Demokratska stranka, kao što je malopre rekao gospodin Jovičić, ali smo se mi zadužili i na osnovu svoje imovine. Između ostalog, bio sam jedan od onih koji je i ličnu imovinu dao za taj kredit.

Ono što je negde suštinska stvar, ako pričamo već o kreditima, država, odnosno Vlada Republike Srbije je zadužila ovu zemlju za preko osam milijardi evra, ali to vraćaju građani, a ne vraća Vlada.

Dakle, ono što hoću da kažem jeste da sam veoma zainteresovan za ponudu koju je predsednik Vlade Republike Srbije izneo u ovom domu, kada je u pitanju učešće Demokratske stranke u projektu „Beograd na vodi“.

Dakle, ukoliko možemo da se dogovorimo, ukoliko povučete ovu tačku sa dnevnog reda, ili je ne izglasate, samim tim zaštitimo pravo privatne svojine svih onih koji imaju neke svoje nepokretnosti na tom području…

Ne, razgovaramo o tački dnevnog reda, zar ne?

Ja sada moram da pričam o nečemu što nije „Beograd na vodi“.

Da li mogu da završi? Vratite mi vreme. Mogu li da nastavim?

Isteklo mi je zato što ste me prekinuli.

Dakle, pričam o tački dnevnog reda i vi mi ne date da završim.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povreda Poslovnika je u pitanju, članovi 104. i 106. Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Član 104, gospodin Stefanović je u nekoliko navrata lažno optužio Demokratsku stranku i kao ovlašćeni predstavnik ove tačke dnevnog reda niste mi dali repliku. Član106, danas Vlada Republike Srbije, utisak je opšti, govori o svemu, samo ne o „Beogradu na vodi“. Zbog čega? Zbog čega se boji neko da… (Isključen mikrofon.)

Da li možete da mi kažete vreme koje je ostalo?