Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, dragi gosti, sam član 11. u Predlogu glasi - zabranjena je zloupotreba uzbunjivanja, a zloupotrebu uzbunjivanja vrši lice koje, sam predlog ću pročitati, dostavi informaciju za koju je znalo da nije istinita, pod jedan. Pod dva, pored zahteva za postupanje u vezi sa informacijom kojom se vrši uzbunjivanje, traži protivpravnu korist.
Amandman je sledeći. Stav 1. i 2. se menjaju i glase, stav 1. – dostavi informaciju za koju je znalo da nije istinita, potpuna ili ažurna, stav 2. – uz informaciju kojom vrši uzbunjivanje, zahteva neku protivpravnu korist za sebe ili drugog ili preduzimanje neke protivpravne radnje, iznosi zaštićene podatke o ličnosti, iznosi neproverene tvrdnje kao nesumnjivo tačne ili na drugi način svesno krši zakon.
Pojam istinitosti nije dovoljno razjašnjen samim predlogom zakona, što može, naravno, stvoriti probleme u samoj primeni. Predložena dopuna, naravno, ima za cilj da se neki od tih problema, koji se samim tim mogu predvideti, preduprede. Međutim, na jednom primeru zamolio bih gospodina ministra da nam da odgovor. Na primer, kada se uzbunjivanje vrši dostavljanjem nekog dokumenta koji ukazuje na povredu propisa, bez ikakvih komentara od strane uzbunjivača, bez sumnje će biti istinito da je taj dokument sačinjen i da on ukazuje na kršenje zakona. Ali, takođe može biti istinito, a uzbunjivač to ne navede iako mu je poznato, niti dostavi druge dokumente kojima raspolaže, da je dokument kasnije dopunjen i da je nezakonitost otklonjena. Zahvaljujem.