Predsednice imam još 20 sekundi da objasnim.

Samo tražimo jednak tretman.

Da li to znači da oni imaju veća prava zato što imaju više glasova?

Znači oni imaju pravo na repliku, a ja nemam?

Sada mi ne date ni da završim.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Dakle, DS je predložila da se ovaj član 3. briše iz prostog razloga što ne podržavamo smanjenje plata u javnom sektoru.
Demokratska stranka postavlja pitanje, da se prvi put dogodilo, gospodine ministre, posle ratova devedesetih godina, da NBS ne može da uplati nikakav prihod u budžet Republike Srbije, ni jedan jedini dinar, NBS je posle više godina, da ne kažem deceniju pozitivnog poslovanja, završila je prošlu godinu sa minusom u kasi od 44,3 milijarde dinara. Dakle, minus od 44,3 milijarde dinara, to je pokazao bilans uspeha Centralne banke za 2013. godinu.
Dakle, gospodine ministre, takav je minus napravljen pre svega zbog kursnih razlika 25,7 milijardi dinara, zatim gubitak od kamata 3,8 milijardi, na plate zaposlenih 4,8 milijardi.
Podsetiću vas samo, kada smo već pričali o tim lošim vremenima kada je DS bila na vlasti, 2012. godine dobitak je ostvaren od 58 milijardi dinara, direktno uplaćen u budžet Republike Srbije. Da se ovoliko danas napravilo ne bi morali da smanjujemo penzije ni plate.
Dakle, ovo je rezultat gde sada Vlada nagrađuje Jorgovanku Tabaković sa većom masom plata nego što je imala do sada, zato što je napravila minus od 44,3 milijarde dinara. I vi posle ovoga smanjujete penzije i plate građanima Srbije?

Zahvaljujem, predsednice.
Dakle, gospodin moj prethodnik nije do kraja shvatio šta sam govorio, ali dobro, to me i ne čudi od njega.
Dakle, 44,3 milijarde je napravljen gubitak. Zvaničan podatak je da je 2012. godine napravljen dobitak od 58 milijardi. Dakle, nije Narodna banka Srbije jedini problem, ali jeste veliki, jer je napravila toliki gubitak koji je veći od ušteda od smanjenja penzija. Podvlačim, nije jedini gubitaš u ovom momentu.
Podsetiću samo da je ovim rebalansom budžeta npr. obezbeđeno dodatnih dve milijarde dinara za GSP u Beogradu. Da li znate zbog čega? Zato što je SNS vodila dvogodišnju kampanju o neplaćanju „Bus Plus“ karte za prevoz i sada ne postoji drugačiji način da se ta stvar ispravi nego da se dodatne dve milijarde daju Gradu Beogradu kako bi se ta rupa ispravila. Mi se zalažemo za funkcionisanje sistema u ovoj zemlji i za funkcionisanje GSP-a, ali odgovornost nose oni koji su pozivali da se tako nešto ne radi.
Još jedna stvar, Jorgovanka Tabaković je danas osoba koja neće imati manju platu, već će imati mnogo veću platu. Za razliku od građana Srbije i penzionera, kojima će se smanjiti i penzije i plate, Narodna banka Srbije za ovaj malo je reći loš poslovni momenat će imati… (Isključen mikrofon.)

  Zahvaljujem se.
Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ono što zanima građane Novog Beograda, građane Grocke, građane Srbije vezano je za „Elektrodistribuciju Beograd“ koja je investitor u Bloku 32 na Novom Beogradu, koja gradi trafo stanicu napona 110 kilovolti. Takođe je Elektrodistribucija investitor u izgradnji dalekovoda u Vinči napona od 400 kilovolti.
Ono što je potpuno jasno jeste da, po važećim zakonima, investitor, u ovom slučaju „Elektrodistribucija Beograd“, ima pravo da gradi ovakvu trafo stanicu ili dalekovod gde god požele, bez obaveze da rade studiju o zagađenju životne sredine. Međutim, na strani građana su u ovom slučaju, koji su izuzetno zabrinuti za svoje zdravlje, izuzetno zabrinuti za zaštitu životne sredine, sledeće činjenice: Zakon o zaštiti od neonizujućih zračenja, koji u članu 3. decidno i izričito zabranjuje svako nepotrebno izlaganje neonizujućem zračenju.
Ovo izlaganje i kada je u pitanju trafo stanica na Novom Beogradu i dalekovod u Vinči je potpuno nepotrebno iz prostog razloga što drugim trasama i na drugim mestima je moguće uz minimalna sredstva izmestiti ova dva objekta i na taj način zaštiti kako životnu sredinu, tako i zdravlje ljudi.
Takođe, Arhunska konvencija, koju je Srbija verifikovala u maju mesecu 2009. godine, govori o tome da postoji pravo građana na dostupnost informacija. Podsetiću da su građani i Vinče i građani Bloka 32 nebrojeno mnogo pisama poslali nadležnim ministarstvima, medijima, onima koji su nadležni, pa čak i Elektrodistribuciji kao investitoru i nikada nisu dobili ni jedan jedini odgovor.
Takođe, pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini, ovom konvencijom se garantuje i na kraju, pravo na zaštitu u slučaju kada su prethodna dva prava povređena, pravo građana da zajedno sa državom ovaj problem reše kroz jedan dijalog i jednu debatu. Sva prava su ovde iz ove konvencije koju je Srbija ratifikovala prekršena.
Takođe, očekivano zračenje, hteo bih nešto da kažem i na tu temu, trafostanice biće oko četiri mikrotesle. To znači da je četiri puta manje od dozvoljenog zakonskog maksimuma od 40 mikrotesla. Kada je u pitanju Vinča, zračenje može dostići čak snagu i do 100 mikrotesli, što je dva i po puta više od zakonskog maksimuma.
Ono što sam želeo ovde da potenciram jeste istraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje držim u ruci i to je nešto što Ministarstvo potpuno ignoriše. Dešava se sledeća stvar – da je po najnovijim istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije sve preko 0,4 mikortesle veoma štetno ne samo po životnu sredinu, nego i po zdravlje dece i ljudi koji su u neposrednoj blizini ovih objekata.
Ono što je jako važno, i ne mora se ovaj zakon menjati odmah, ali veoma je značajno da su određene države kao članice EU dale preporuku da svaka buduća investicija po pitanju trafostanica i dalekovoda, dale su preporuku da ne bude iznad 0,4 mikrotesli zračenja, što dramatično u suprotnom utiče na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine.
Postavljamo pitanje - zašto ovo ne može da se izmesti na mestima na kojima bi mogla biti takođe izgrađena trafostanica i dalekovod, gde se ne bi uticalo na zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi? Postavljamo pitanje - na osnovu kojih podataka je data tzv. procena o analizi uticaja na životnu sredinu i koji su to parametri korišćeni kada su u pitanju i zaštita životne sredine i zdravlje ljudi na osnovu kojih je ministarstvo, i u ovom slučaju je Elektrodistribucija Beograd, na osnovu kojih su odlučili da uđu u ovu vrstu investicije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, da se vratimo na temu. Tema je amandman DS. Ono što je važno radi razumevanja jeste da se ne radi samo o imovini ljudi koja je ovom prilikom ugrožena. Ovde se između ostalog radi i o onim činjenicama koje njih zabrinjavaju, a tiču se njihovog zdravlja, zdravlja njihove dece i tiču se svega onoga što su moji prethodnici govorili.
Dakle, na strani građana u ovom slučaju, a to i ministar dobro zna, jeste Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja koji u članu 3. izričito zabranjuje…
Gospodine predsedavajući, da li mogu da dobijem?
Zahvaljujem. Razumem da ovo ne zanima poslanički klub SNS, ali bi bilo dobro da se čujemo.
U članu 3. Zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja izričito se zabranjuje svako nepotrebno izlaganje nejonizujućem zračenju. U ovom slučaju to jeste nepotrebno zato što i trafostanica i dalekovod mogu da se izgrade i podvlačim, mi nismo protiv izgradnje trafostanice i dalekovoda. Oni jesu potrebni samo ne na lokacijama i iznad najveće škole u Srbiji i na Balkanu, osnovne škole „Nikola Tesla“ sa 2.500 đaka, najvećeg vrtića u Beogradu sa preko 900 dece, a doći će u međuvremenu i do proširenja kapaciteta, nego na drugim lokacijama, a ne u sred Bloka 32 pored stambenih zgrada zato što mislimo da je Svetska zdravstvena organizacija dovoljno relevantna institucija da kaže da je i ovo zračenje više nego štetno u odnosu na standarde u EU. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospodine predsedavajuoći, ne znam čemu ovolika nervoza kolege Jovičića…

Ne, pitao sam vas samo čemu nervoza.
(Dragan Šutanovac, s mesta: A kad je on pominjao njega?)

Da li možete da mi vratite vreme, molim vas, imam trideset sekundi? Nadam se da ćete mi uračunati ovih trideset sedam sekundi.

Zahvaljujem.
Ono što je takođe tema, a to u ovom slučaju kolega Jovičić nije imao prilike da zna, jeste Arhuska konvencija koju je Srbija ratifikovala u maju 2009. godine i siguran sam da je gospodin ministar upoznat sa tim, zato što je u tom periodu bio u vlasti sa DS.
Godine 2009. Arhuska konvencija je ustanovila tri pravila koje je Republika Srbija dužna da poštuje.
Prvo pravilo je pravilo građana na dostupnost informacija. Građani su stotinama i stotinama pisama pokušavali da dođu do informacije kako, kada i zašto neće niko da razgovara sa njima, neće niko da uvaži njihove zahteve, a nijedan odgovor nisu dobili. Svim nadležnim institucijama, svima onima koji su danas, uključujući i investitora Elektrodistribuciju Beograd.
Drugo pravilo, to je pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini. Dakle, Vlada Republike Srbije im nije dozvolila da to svoje pravo ostvare.
Na kraju, pravo na pravnu zaštitu u slučaju da su prethodna dva prava prekršena. U ovom slučaju Republika Srbija je sva tri prava oduzela građanima.
Jako je važno da se ovoj temi posvetimo, ne zato što je neko protiv dalekovoda ili trafostanice, ponavljam, nego zato što su ljudi zabrinuti za zdravlje svoje dece, jer Svetska zdravstvena organizacija je rekla da sve preko 0,4 Mikro-Tesla je opasno po život i zdravlje ljudi u neposrednoj njihovoj blizini. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Skupštine, predložili smo amandman na član 28. iz prostog razloga što mislimo da direktor Antidoping agencije ne može obavljati drugu profesionalnu funkciju ili posao, izuzev profesure na fakultetu u Republici Srbiji.
U obrazloženju smo jasno stavili do znanja da, sagledavajući sve odredbe zakona za koji smo rekli da ćemo ga u danu za glasanje podržati, ali ćemo pokušati da ga ovim amandmanima ispravimo, i uzimajući u obzir i važnost koju ima Antidoping agencija, smatramo da njen prvi čovek ne može da vrši duple funkcije, a ne kao što u samom obrazloženju Ministarstva piše, da se, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, između ostalog, ovaj amandman odbija, već iz prostog razloga što ovde ne pričamo o sukobu interesa, već pričamo o posvećenosti lica koje je na čelu ovakve ustanove.
Dakle, radi se, između ostalog, i o politici Vlade, pa i najveće vladajuće SNS, koja je danima bila medijski prisutna, a to je da se ne dozvoljavaju duple funkcije kod lica koji su predloženi ispred SNS. Bila je nekolicina poziva. Zato vas pozivam, i u skladu sa politikom Vlade i SNS, a i u skladu sa amandmanom DS koji glasi da jedno lice ne može na ovaj način vršiti ovakva dva važna posla, kao što je, na primer, direktor Antidoping agencije.
S druge strane, u prošlosti smo imali primere da su neki direktori Antidoping agencije u prošlosti imali čak ugovore sa svojim ličnim zdravstvenim ustanovama ili laboratorijama. Jedna od njih je bila sporna u javnosti, a to je „Vita Maksima“. Postojala je sumnja da se radi o korupciji.
Ne znam na kraju kako se taj ceo slučaj završio, ali iz ovakvih razloga, iz prakse koja je već postojala, mi smo mislili da je važno da upotpunimo ovaj zakon na ovaj način što bi direktor mogao da eventualno obavlja edukatorske uloge ukoliko za to ima struku, ali, s druge strane, da se ne radi ovde ni o kakvom sukobu interesa, već da se radi samo o posvećenosti lica koje vrši ovako važnu funkciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Vratiću se opet na amandman, iako sam se javio za repliku, iz prostog razloga što smatram da je…