Reč ima narodna poslanica Donka Banović, dva minuta. Izvolite.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Narodna poslanica Donka Banović, izvolite.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Narodna poslanica Donka Banović.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Iskorišćeno je minut i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Narodni poslanik Radojko Obradović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Nemam dilemu o tome da li može ili ne može, nego imam dilemu o tome kako da odgovorim narodnom poslaniku o povredi Poslovnika, pošto nije povređen.
Može da se uz saradnju sekretara i stručne službe Skupštine uradi ispravka amandmana i da predstavnik predlagača, ako nam je svima jasno kako će ta ispravka da glasi, da prihvati amandman. Dešavalo se u nekoliko slučajeva, kada je bilo jasno da nije u pitanju spor oko reda reči ili oko suštine, nego da se želi da s poboljša Predlog zakona, tako da je moguće na osnovu člana 97.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Molim stručnu službu da, na osnovu stenograma i u saradnji sa narodnim poslanicima koji su podneli amandman, da se do okončanja rasprave u pojedinostima zakona koji su bili predmet zajedničke načelne rasprave, obavesti Narodna skupština da je podnet amandman sa ispravkom, a da se kasnije, u toku glasanja, obavesti Narodna skupština da je predstavnik predlagača prihvatio amandman sa ispravkom.
Narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Radmila Gerov i Judita Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Radmila Gerov i Judita Popović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov. Izvolite.

DA li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres Predloga u pojedinostima o svim amandmanima i zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Na osnovu člana 85. sada određujem pauzu kojom završavamo prepodnevni deo rada, od 60 minuta.
Rad nastavljamo u 15,00 časova, pretresom u pojedinostima 10. tačke dnevnog reda – Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o privatizaciji. Hvala.
(Posle pauze.)

Zahvaljujem.
Za početak ću ponoviti kratko komentar o situaciji da se u ime demokratije na dnevni red stavlja predlog zakona, za koji svi znamo da nema većinu. To se već dogodilo 2001. godine odlukom tadašnjeg predsednika Skupštine, Dragana Maršićanina. Raspravljali smo, istina danima, zbog drugačijeg Poslovnika, o zakonu o proglašenju elementarne nepogode zbog divljeg sirka u opštini Zrenjanin, koji je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski, i o zakonu o mladima, koji je podneo narodni poslanik Branislav Ivković. Ako je to dokaz, onda je takođe evidentno da nismo daleko odmakli od situacije iz 2001. godine, kada smo o ta dva zakona raspravljali znajući da neće biti usvojeni.
Dobra vest, kako god bilo, je što je vrlo očigledno da kod svih poslaničkih grupa, predstavnika svih poslaničkih grupa i stranaka u Skupštini Srbije postoji vrlo očita, uverljiva i dokaziva volja za dijalogom i o temi o kojoj se radi u Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Skupština AP Vojvodine, bez obzira što ne postoji većina koja bi takvu izmenu donela i bez obzira što, čak i da postoji, donošenje ovog zakona ne bi proizvelo posledice na budžet za 2013. godinu, osim u slučaju donošenja i rebalansa budžeta.
Ono što ostaje kao problem, uz uvažavanje očite volje za dijalog, je da Skupština Vojvodine iz pravnih razloga, ne iz finansijskih, teško da može da donese budžet za 2013. godinu u propisanim rokovima. Ne radi se o finansijama, radi se o činjenici da je većina u ovoj skupštini izmenama Zakona o budžetskom sistemu i donošenjem Zakona o budžetu napravila pravni, a ne politički ili finansijski problem u Vojvodini.
Osim ovih dobrih strana, očitih, da postoji volja za dijalogom, postoji nešto čemu se treba suprotstaviti i čemu treba pokazati otpor, a to je navika, koja je očita kroz jezik, da se Vojvodini nešto daje, da Vojvodina nešto dobija. Bilo bi dobro, kako smo polako, ali ipak stigli do volje za dijalogom, da stignemo i do toga da se Vojvodini ništa ne daje i da Vojvodina ništa ne dobija, kao što ne dobija i kao što se ne daje ni Gradu Beogradu, niti bilo kojoj lokalnoj samoupravi. Dakle, radi se o zakonskom osnovu vraćanja dela sredstava prikupljenih na osnovu raznih poreskih zakona, u ovom slučaju sa teritorije AP Vojvodine, a u drugim slučajevima sa teritorija pojedinih lokalnih samouprava ili Grada Beograda.
Zašto para uši kada tako kažemo da mi nešto dajemo i da nešto Vojvodina dobija? Zato što to nije tačno i zato što je uvredljivo. Bilo bi dobro da brže nego što smo trošili vreme za postizanje konsenzusa o potrebi dijaloga odustanemo od toga da ovde iko smatra da iko ikome išta daje i da iko dobija odlukama u Narodnoj skupštini ili odlukama u Vladi Republike Srbije.
Ono što je još jedan detalj koji se ovde mogao čuti, je da se kroz diskusije jasno čulo da neko ko je opozicija u Vojvodini smatra da ga ne predstavlja predsednik Skupštine AP Vojvodine. To jeste malo kreativno tumačenje Ustava za koji se zalažemo i bilo bi sasvim razumljivo da ja kažem da smatram, pošto predstavljam opoziciju u Skupštini Srbije, da me ne predstavlja predsednik Skupštine Srbije, što mi ne pada na pamet, pošto je ustavni položaj takav da predsednik Skupštine i predsedavajući koga on odredi zaista predstavlja sve nas.
Mislim da bi bilo dobro, verujući u institucije, verujući u pravnu državu, koju gradimo zajedno, takođe prihvatimo da, kao što se Vojvodini ništa ne daje, nego se vraća, kao što Vojvodina ništa ne dobija, nego na osnovu zakona raspolaže finansijskim sredstvima, da nas tako sve zajedno predstavlja i predsednik Skupštine AP Vojvodine, u ovom slučaju gospodin Ištvan Pastor, a u bilo kom budućem slučaju bilo ko ko voljom skupštinske većine bude predsednik Skupštine AP Vojvodine.
Sa žaljenjem moram da konstatujem da se odbijanjem zaista pravovremenog razmatranja Predloga zakona o dopunama Zakona o budžetskom sistemu propustila jedna prilika, koja će nas stići u prvoj polovini 2013. godine, jer je to pitanje pravne države, jer je to pitanje institucija, koje su u ovom slučaju u Srbiji Narodna skupština Republike Srbije i Skupština AP Vojvodine. Ne postoji demagogija, ne postoji buđenje niskih strasti, ne postoji neznanje na koje se može biti ponosan, koje 2012. godine može sakriti nivo izgradnje pravne države i vladavine prava i prava i obaveza koje ima Skupština AP Vojvodine.
Sitne mrziteljske opaske, lake netačnosti i sve ono što političari inače koriste, zato što misle da im ljudi veruju, su kolorit i politički folklor neminovan, ali bilo bi dobro, kao što smo stigli do volje za dijalogom, da i od toga polako odustajemo, kao što bi bilo dobro da brzo odustanemo od jezika kojim bilo ko u Skupštini Srbije ili u Srbiji bilo kome bilo šta daje i da bilo ko na taj način bilo koji novac dobija. Budžetski novac je zajednički novac. Možemo samo da razgovaramo o tome koji je najbolji način da se on rasporedi, a niti ga kome delimo, niti ga kome dajemo, pogotovo ne Vojvodini. Hvala.

Činjenica da predsednik Skupštine AP Vojvodine predstavlja nije stvar našeg izbora i nije stvar toga da odlučimo da li on to može ili ne može, to je pravna država. Može da vam se ne sviđa, može da vam se sviđa, možete da puštate u proceduru opoziv predsednika, ali namerno spominjem to, zato što je to važno da razumemo, da onog trenutka kada svoj politički stav, na koji svako od nas ima pravo, suprotstavite kao ravnopravan za izbor, da li me predsednik Skupštine AP Vojvodine predstavlja, svom ličnom stavu, da on mene ne predstavlja jer mi se ne sviđa, mi radimo protiv pravne države.
Mogu da imam razan stav o predsedniku Vlade, o ministru bilo kom u Vladi, o predsedniku Skupštine, mogu ovde da iznosim kritiku koju ćete proceniti kao argumentovanu ili ne. Ali, predsednik Narodne skupštine predstavlja mene kao i ostalih 249, predstavlja Srbiju, kao što to radi predsednik Vlade i svaki ministar i svako kome je poveren javni posao.
Nije to samo detalj u jeziku, mada život jeste u detaljima, nego je naša zajednička volja da razdvojimo šta je politička borba zato što smatramo da predsednik AP Vojvodine Ištvan Pastor ne obavlja dobro svoj posao, a šta je obaveza, ono što čini deo pravne države, da razumemo da predsednik Skupštine AP Vojvodine predstavlja Skupštinu i predstavlja Vojvodinu jednako kao što to čini bilo ko izabran na bilo kom javnom poslu. Dok ne budemo sasvim sigurni da znamo razliku između političke borbe i zloupotrebe institucija dokad ćemo činiti štetu institucijama, a nikakvu korist političkoj borbi.