Poslaničkoj grupi je ostalo minut i dvadeset sekundi.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić, a posle njega reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Iskorišćeno je 11 minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, a posle njega narodni poslanik Ivan Joković.

Vreme, kao i to da kažem da je vreme za LDP iskorišćeno.
Reč ima ministar Dinkić.

Zahvaljujem.
Ukazujem na povredu člana 27. od strane predsedavajuće, to je član koji je obavezuje da se stara o redu na sednici i na netačnu tvrdnju iznesenu o izostanku staranja o redu, da članu Vlade ne može biti izrečena opomena. I te kako može.
Svaki učesnik sednice je ravnopravan. U pravilima koja nas obavezuju, ne razlikujemo se ni po jednom osnovu, bez obzira da li smo narodni poslanici, da li smo predsednici poslaničkih grupa, da li smo ovlašćeni predstavnici, da li smo ministri ili smo predsednici i potpredsednici Vlade.
Ministar Dinkić se preigrao i rešio da zabavlja socijalne mreže, slikanje i kvalifikacijama i diskvalifikacijama narodnih poslanika. Ako to nije stvar koja Skupštinu na bilo koji način remeti, nemam ništa protiv da odlučite da je to u redu, pa da koliko već sutra svi donesemo laptopove u salu i da krenemo da slikamo razne poslanike u raznim pozama kada ne paze i da komentarišemo, ako je to demokratija koju promoviše ministar Dinkić, zabavljajući se i unutar sale i van sale na socijalnim mrežama.
Dakle, odluka je na predsedavajućem da li će opomenu za takvo ponašanje da izrekne ili ne, ali član 27. koji podrazumeva staranje o primeni svih članova Poslovnika, podrazumeva i opomenu deranima i devojčicama koji misle da znaju reda, ali ne znaju stvari. Dešava se. Hvala.

Dame i gospodo, debate sa poznatim ishodom su uobičajene, pogotovo u plenarnim sednicama i najčešće je poznat ishod - to da će se naći većina stavljanjem na dnevni red koja će prihvatiti predlog zakona. O amandmanskim većinama, naravno, postoje različiti amandmani i različita razmišljanja, pa tako se dešava da se u toku rasprave neki amandman i prihvati.
Pošto se ovde spominjalo da vodimo debatu sa poznatim ishodom, smatram pristojnošću da se setimo predsednika Skupštine Dragana Maršićanina iz prolećnog zasedanja 2001. godine koji je započeo proceduru stavljanja na dnevni red predloga zakona opozicionih poslanika, pa smo isto tako razgovarali o dva zakona, jedan koji je podneo narodni poslanik SRS Lazar Marjanski o zaštiti od divljeg sirka i proglašavanje divljim sirkom nepogodom, a drugi, zakon o mladima koji je podneo narodni poslanik Branislav Ivković, tada iz SPS.
Tada smo svi znali ishod, ali se o tome ipak raspravljalo. Želim da delim ubeđenje gospodina Pastora da je ova debata ipak sa nepoznatim ishodom. Zašto bih volela da delim to uverenje? Zato što, sabirajući sve diskusije, sva izlaganja koja smo do sada imali prilike da čujemo, a srećom sva će biti u stenogramima, neka će biti sramotna, ali zato stenografi i postoje, su manje – više takva, tako da je predlog super. To što je Skupština Vojvodine predložila je odličan predlog, u skladu je sa Ustavom, rekao je Odbor za ustavna pitanja, a ovde se niko nije izjasnio da je suština člana tog jednog koji se vraća u Ustav, Zakon o budžetskom sistemu, koji je izmenjen 28. septembra i time praktično postao neustavan, osim što ima unutrašnji konflikt, nedovoljno izmenjenih članova, jer ovde se niko ne spori, da je predlog dobar, ali nećemo glasati za njega, neki mi, a neki mi hoćemo.
To je stvarno potrebno da se zabeleži u ovoj raspravi kao nešto što daje seme sumnje da se ipak ne zna ishod. Bilo bi jako dobro po ovaj dom i verovali, bilo bi jako dobro po vladajuću koaliciju, da se predlog koji je podnela Skupština AP Vojvodine, prihvati. Od toga nikakvih političkih poena nema ni Skupština Vojvodine, ni opozicija, a ima korist vladajuća većina.
Da li ćemo ostati na priči o divljem sirku ili ćemo zaista ozbiljno shvatiti da ozbiljni ljudi kada hoće da naprave dobro za budućnost društvom kojim upravljaju, onda postupaju upravo ovako kako je postupio predsednik Skupštine AP Vojvodine i srećom, predsednik Skupštine Srbije, a Dragana Maršićanina spominjem prosto, zato što smatram da je potrebno da se spomene da je stavio ta dva zakona opozicionih poslanika na dnevni red, koliko god znali ishod, a bilo ih je još.
Zanimljivost ove debate, osim što je jako dobro što će biti deo stenograma, nadam se, čitanih je i to što se pokazuje kako, kada je Vojvodina tema, vrlo lako skrenemo od onoga što je tačno tema kada je Vojvodina u pitanju, a u ovom slučaju je zahtev za primenu Ustava, zahtev za poštovanjem jednog člana Ustava, zahtev za 7%, od prihoda od budžeta i zahtev za uklanjanje neustavnih odredbi i Zakon o budžetskom sistemu.
Međutim, retko je to u našim diskusijama bila zaista tema mnogih od nas, bivajući često i učesnicom i svedokom razgovora o Vojvodini, zaprepašćuje još uvek lakoća sa kojom mnogi i ne razumevajući i ne shvatajući, uvrede građane Vojvodine, neshvatljiva lakoća kojom se izrekne kvalifikacija, diskvalifikacija, stav o tome da si nešto što je nekakva pretnja, teritorijalnom integritetu ili već kakvim idejama u Srbiji, samo zato što živiš u Vojvodini i što misliš da treba da bude reka, misliš da je red dobar, a mi iz Vojvodine kad smo sami, sami stanemo u red, zato što smatramo da je red dobar, a Vojvodina je demokratsko pitanje.
Vojvodina nije manjinsko pitanje, nije teritorijalno pitanje, Vojvodina je demokratsko pitanje, a tema naše rasprave je ustavno-pravna tematika.
Mogu samo da se nadam da nismo zaboravili i da je Odbor za budžet i finansije jutros usvojio amandman Vlade o dodatnim novcima, pri čemu nije menjao iznos po ovom zakonu o budžetskom sistemu, ili eventualno sa poznatim ishodom ako budemo glasali po novom. Kako to može da se uklopi, da se doda devet milijardi? Amandmanom Vlade, a da se ne doda ništa na ono što je ustavna obaveza Vlade.
Molim vladajuću koaliciju, svih nas radi, ali prvenstveno radi vas, prihvatite zakon koji je gospodin Pastor sa uspehom branio u ovom domu. Hvala vam.

 Zahvaljujem.
Važna je tema, s obzirom da se radi o rukovanju ličnim podacima i mogućoj upotrebi i zloupotrebi, što je i za populaciju koja nije migrantska ili azilantska ili izbeglička, vrlo važna tema. Zbog toga, molim i predlagača i sve nas da obratimo pažnju na ovaj član 16. i da javnosti Srbije damo jasan odgovor, da ne bude nikakve sumnje i dilema. Zato molim gospođu Đukić Dejanović, da sasvim jasno odgovori na pitanje – da li član koji je bez amandmana, ovakav kakav je predložen u tekstu, ostavlja bilo kakav prostor za neovlašćenu upotrebu, zloupotrebu ili rukovanje ličnim podacima pripadnika migrantske, azilantske ili bilo koje druge populacije, na čija se prava inače zakon odnosi?
Odgovor je važan i zbog važenja Zakona o zaštiti ličnih podataka za koje je nadležan poverenik Rodoljub Šabić, ali je još važnije da otklonimo svaku sumnju da bilo koja reč, deo člana o kojem trenutno raspravljamo ostavlja bilo kome zakonsku mogućnost da lične podatke upotrebljava ili zloupotrebljava, odnosno da se podrazumeva statistička obrada, pravljenje profila emigranata i azilanata i ono što inače podrazumeva statistička obrada. Ako bi mogli da to malo šire objasnite za ljude koji prate debatu o ovom zakonu, a nisu im sasvim bliski termini – statistički podatak, lični podatak, ko je vlastan da uzima podatke i šta se dešava sa tim podacima kada jednom budu, ako smeju da budu, traženi od pripadnika migracione populacije. Hvala.

 Zahvaljujem.
Koristim vreme poslaničke grupe.
Radi se o obrazlaganju i pokušaju interpretacija. Činjenica je da se jedinstvena kazna u amnestiji tretira po pojedinačnim krivičnim delima. Lako je to dokazati.
Kao ilustraciju da zakon, koji je pred nama, nije dobar, daću vam dve brojke. Zakon ima 10. članova, a ima sedam usvojenih amandmana, sa dva amandmana koja su korektna, koja se odnose više na pismenost. Na polovinu članova smo podneli i usvojili amandmane, što Odbor, što narodni poslanici. Tu nema interpretacija - 10 članova, sedam amandmana. Ako to vama samo po sebi nije znak da treba pažljivije da se slušamo kada razgovaramo o ovom strašno važnom zakonu, koji tretira ljudske slobode i prava, ja druge brojke ne mogu da ponudim, osim da potvrdim da se jedinstvena kazna smanjuje tako što se smanjuje svako pojedinačno krivično delo.
Uzalud je ovde tvrditi da mi interpretiramo. Ti ljudi će izaći amnestirani. Dostupnost informacija o tome ko su oni i koliko je smanjeno, biće svima nama. Nemojmo zajedno svi da to zovemo interpretacijom.
Ponoviću samo ključni problem koji je ostao kod Predloga zakona o amnestiji ovako izmenjenog, a to je da se i u raspravi i inače ovim zakonom o amnestiji pokušavaju opravdavati krivična dela. Mi smo to jasno čuli u raspravi.
Ako neko nema svest koliko je nedopustivo da kao narodni poslanik opravdava delo, onda je to mnogo veći problem, nego što smo na 10 članova zakona prihvatili sedam amandmana.
Zakon o amnestiji, poput advokata koji u sudnici brani čoveka, a ne delo, odnosi se na ljude. Ovde smo slušali argumentaciju kojom se opravdavaju krivična dela.
Obrazloženje Ministarstva, odnosno Vlade, koja nam je dala ovaj Predlog zakona na raspravu, ne postoji ni jedna tačka koja bi se mogla prihvatiti kao razumna, kao usklađena sa onim što je ideja Zakona o amnestiji. Sva krivična dela za koja će se amnestija obuhvatiti, uključujući i ova krivična dela za koje se izriče jedinstvena kazna, ostaju u krivičnom zakonu. Nema najava da će biti menjana, brisana, uklanjana iz Krivičnog zakona Republike Srbije.
Meni jednako važno, kada raspravljamo o tome kako ćemo interpretirati, da li se jedinstvena kazna smanjuje po pojedinačnim krivičnim delima za koje je izrečena ili ćemo nekako drugačije interpretirati, meni je mnogo važnije što ovde premalo nas govori o pravima žrtve u svakom od pojedinačnih slučajeva. Znači, tražimo Zakon o amnestiji kojim su obuhvaćena krivična dela koja ostaju u Krivičnom zakonu, stavljamo član 3. gde za izrečenu jedinstvenu kaznu amnestijom obuhvatamo pojedinačna krivična dela i tvrdimo da time činimo dobra Republici Srbiji.
Nije kasno da se o ovom zakonu ozbiljno popriča. Nije kasno sve dok se ne rešimo da zbog bilo kakvih motiva, koji nemaju veze sa dobrim efektom ovog zakona, ne dođe dan za glasanje i on bude usvojen i počne da proizvodi pravno dejstvo. Zahvaljujem.

Pitanje za gospodina Cvijana.

U redu.

Zahvaljujem.
Dilema je da li član 10, na koji sam podnela amandman sa predlogom da se član briše, iz obrazloženja koja su već data i koja su različita, ali u suštini sa deljenjem stava da ne može zakonom da se stavlja van snage Ustavom definisana odredba o pojedinačnoj ustavnoj žalbi.
Ako to uradite jednom, onda to možete da uradite svaki put u bilo kom drugom zakonu. Onda je veliko pitanje šta od Ustava na kraju ostaje na snazi. To obrazloženje nije za mene nesporno. Ono što je za mene sporno jeste da li taj član još uvek postoji? Dakle, da li vreme koje koristim je dva minuta za amandman ili od poslaničke grupe?
S obzirom da je Odbor za finansije podneo amandman, da se predstavnica predlagača saglasila sa amandmanom i član 10. koji je u prvobitnom tekstu zakona imao odredbu o pravu funkcionera koji je razrešen, da podnosi žalbu Ustavnom sudu. S tim što mu se zabranjuje da koristi pojedinačnu ustavnu žalbu, takav član više ne postoji. Neće se ni glasati o tome jer saglasnošću Odbora i predstavnika predlagača je postao sastavni deo Predloga zakona. Tako da ostaje na predsedavajućoj da proceni da li vreme koje trošim je dva minuta za podneti amandman ili od vremena poslaničke grupe. Rekla bih da je od vremena poslaničke grupe.
Komentar za amandman koji je Odbor za finansije dao, ostaje se pri tome da se podnosi žalba i to je sada rešenje u zakonu, pošto je teško da ćemo imati prostora da se interveniše tekstom ili u toku glasanja, ako se uoči da ovo nije dobro. S tim što je dodat rok od 30 dana od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku RS".
Obrazloženja koje čujemo koja bi trebala da pobiju argumentaciju da član 10 ne treba da postoji, vidimo da on i ne postoji u obliku u kakvom smo ga dobili u prvobitnom tekstu zakona, je da neko nije hteo da postupa po pojedinačnom rešenju. Zato što se upravni sud oglasio nenadležnim, dakle u našoj praksi čuvena negativna nadležnost – nemoj da ja odlučujem, bolje gurni to negde. Zato što je neko u upravnom sudu procenio da ne treba da razgovara o pojedinačnom aktu, mi ovde prvo dobijamo predlog da se ukida pojedinačna ustavna žalba, pa onda imamo promenu da to ipak radi Ustavni sud. Kako bi bilo da mi razgovaramo sa tim upravnim sudom, da vidimo na okruglom stolu, na javnom slušanju u razgovoru sa Odborom za pravosuđe, bilo kim, hvala bogu institucija ima. Da vidimo koja je argumentacija da se postupkom jedne od institucija u državi stvara zakonska praksa – neće upravni sud pojedinačno rešenje – e sada ćemo za funkcionere NBS, pojaviće se neki drugi sektor, pa ćemo za neke druge funkcionere.
To nije dobro zato što se ponavlja ideja da Skupština treba svoja ovlašćenja da daje nekom drugom, odnosno da se ne petlja u komentare ako je upravni sud rekao da neće. Oni neće da sude i molim lepo. Vrlo je ozbiljan problem, mnogo ozbiljniji nego što je ovo rešenje. Biće tek ozbiljno ako se pojavi pravi slučaj. Zato što, kada se traži analogija sa sudijama, odnosno sa ustavnim osnovom za sudije, ispušta se iz vida da Ustavni sud govori samo o postupku kod sudija. On se ne meša u to šta je bilo od materijala. On gleda da li je procedura poštovana.
Šta će Ustavni sud da ceni od procedure u slučaju razrešenja funkcionera NBS? Ustavni sud će da ceni da smo mi tokom razrešenja kršili proceduru, da je Narodna skupština kojoj Ustavni sud može da se obrati samo sa svojim komentarom, pa da mi onda odlučujemo da li će zakon ili član koji je proglašen i ocenjen neustavnim ići ponovo u proceduru ili neće. Dakle, mi imamo dijalog sa Ustavnim sudom.
Ovim vi kažete – Ustavni sud će da proceni da li Narodna skupština poštuje proceduru. Molim vas da to ipak izbrišete iz zakona. Ne zbog toga što će se smanjiti sigurnost funkcionera razrešenih u budućnosti u NBS, ne zbog toga što upravni sud kaže da on neće, nego zato što je to pitanje samopoštovanja nas svih zajedno u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Reč je o tome da Ustavni sud ne može da raspravlja o razlozima. Dakle, ne možemo da se pozivamo na to da važi analogija sa sudijama. Kod sudija isključivo o postupku, o proceduri Ustavni sud kada je donosio odluke po žalbama sudija, ni jednog trenutka nema nadležnost da razgovara o razlozima o osnovu. On je osporio razrešenja na osnovu povrede procedure.
Ne može oba. Ne može – staviću razrešene funkcionere NBS po analogiji sa sudijama, zato što nema osnov za funkcionere NBS u Ustavu. Znači – staviću ih po analogijama, ali ću onda dodati da Ustavni sud razmatra da li su nastupili razlozi. Čemu mi onda služimo? Onda stavite da Ustavni sud razrešava funkcionere NBS, ovo je karikirano sa lošim cinizmom. Kako će onda da razmatra da li su nastali razlozi, čemu mi služimo onda? O tome govorim.
Dati takvu nadležnost Ustavnom sudu, a da nismo ni pitali, možda ljudi uopšte i ne bi. To pretpostavljam da ne bi. To je nedostatak poštovanja za ovu instituciju i to je moje čvrsto stanovište. Nadam se da ova odredba neće proizvesti probleme pri nekom budućem razrešenju, jer do sada nemamo slučaj.

Upravo to i govorim. Predloženim rešenjem kažete – Narodna skupština ne ume da proceni razloge za razrešenje funkcionera, jer je sastavljena od političkih stranaka. Od čega da budemo sastavljeni, nego od političkih stranaka?
Karikiram namerno, zato što je stvar izuzetno ozbiljna. Ili će Narodna skupština imenovati, birati i razrešavati, a oni koji su nadležni za pojedinačna akta i odluke raditi svoj posao, ili ćemo ući u praksu da Narodna skupština, zato što smo članovi političkih stranka, imaćemo uvek mišljenje nekoga u političkoj stranci, a ne svoje sopstveno. Da bi to sprečili, onda ćemo da kažemo da Ustavni sud razmatra sadržinu razloga zbog kojih je Narodna skupština većinom glasova odlučila da razreši nekog funkcionera Narodne banke. To i ne valja i mi se slažemo. Nemojmo zajedno da Narodnoj skupštini ono što je njena ustavna nadležnost i što je naš zajednički posao.
Neću se više javljati. Zahvaljujem na replikama i na strpljenju, ali se zaista nadam da ćemo do dana za glasanje ponovo koristiti član 165. i ispraviti ovaj član.

Zahvaljujem.
Član 14. u predloženom tekstu izmena i dopuna zakona glasi: "Guverner i viceguverneri NBS, izabrani u skladu sa Zakonom o NBS", pa se u zagradama navodi broj Službenog glasnika u kojem su objavljeni osnovni tekst zakona i naknadne izmene i dopune, "svoje funkcije utvrđene ovim zakonom nastaviše da obavljaju do isteka mandata na koji su izabrani".
Predlogom amandmana ovaj član se briše. Obrazloženje je više nego očito – ni jednim drugim članom ovog zakona nije obuhvaćen ni guverner ni viceguverneri. Praktično imate jedan deklarativan član zakona koji nije u vezi ni sa čim što inače izmene i dopune imaju za temu, a to je da oni koji su već izabrani, da li je guverner i troje viceguvernera, će ostati na svojoj funkciji, utvrđenoj ovim zakonom, nastaviće da obavljaju do isteka mandata na koji su izabrani.
Ne propisuje im se ovim izmenama i dopunama ovog zakona skraćenje mandata. Ne propisuje se da su i guverner i viceguverneri izabrani u mandat prethodnog funkcionera NBS, bez obzira da li je dao ostavku ili je razrešen, svejedno. Dakle, inače se time ne bavimo, ovim zakonom, ali ipak stoji u članu 14. da guverner i viceguverneri ostaju u mandatu bez obzira na primenu drugih članova zakona, koji se odnosi na Savet guvernera.
Volja da se ovaj član ne izbriše meni daje dve poruke. Prva je poruka koja je skoro pa psihološka. Nemoj da neko pomisli da se neki od ovih članova odnosi i na izabranog guvernera i viceguvernera, što nije moguće. Ne postoji način da tumačite skraćenje mandata izabranog guvernera ili troje viceguvernera ni po jednom od članova zakona. Druga je da se bez ikakve potrebe, jer je i mandat viceguvernera i guvernera već definisan zakonom, dodatno utvrdi šta je njihov mandat.
Činjenica da viceguverneri su birani u Skupštini, biće i razrešavani u Skupštini, kao i guverner, pokazuje da nismo sigurni da li bez jasno napisanog člana to nekome neće pasti na pamet. To je druga vrsta poruke koja je nepotrebna, kao i ova prva.
Dakle, ako guverner i viceguverneri urade bilo šta što nije u skladu sa Zakonom o NBS ili bilo šta što je definisano kao razlog za pokretanje razrešenja, to će se desiti. Mislim da se svi zalažemo za to i da ne postoji član zakona koji bi garantovao bilo kom viceguverneru ili bilo kom guverneru da se apsolutno ništa neće desiti, da će mandat trajati.
I u načelnoj raspravi sam predložila da se razmisli da se ovaj član izostavi iz zakona upravo zato što nije povezan sa izborom ni predsednika Saveta guvernera, ni članova Saveta guvernera NBS. Sada je tu novo rešenje koje će većina podržati ili neće, ali na mandat guvernera i viceguvernera ni jedna od drugih odredbi se ne odnosi.
Mnogo važnije bi bilo, ovo je uz obrazloženje amandmana, odnosno zahteva da se briše član 14, nadam se da ćemo dogovorom u poslaničkoj grupi DS poslati predlog predsedniku Skupštine, da i guvernerka NBS i guverneri na sednici o aktuelnoj temi sa poslanicima razgovaraju o monetarnoj stabilnosti, o planovima i o svemu onome što je inače NBS obavezna da deli kao plan, kao viziju, kao spisak problema i da na jednoj takvoj sednici sa aktuelnom temom bude potpuno jasno ko od funkcionera NBS zaslužuje da bude na toj funkciji.
Ne sumnjam da svi koji su izabrani u Skupštini i treba da budu, ali mislim da je ovakva jedna sednica sa aktuelnom temom potrebna pre svega NBS. Da sam na mestu NBS, sama bih imala tu inicijativu.
Svakako je potrebno najširoj javnosti da se u raspravi i u debati u Narodnoj skupštini saslušamo o onome što je do sada urađeno, promenjeno na bolje u NBS i o planovima koji čekaju sve nas kada je u pitanju monetarna stabilnost i saglasnost sa fiskalnom politikom koju vodi Vlada Republike Srbije. Hvala.

Istina je da niko od nas troje, koji smo sada učestvovali u raspravi, nije po formalnom obrazovanju pravnik. Takođe je istina da ova Narodna skupština donosi akta koje svi treba da razumemo, bili pravnici ili ne. Potpuna je besmislica, ne ovo što smo razmenili ovde, nego generalan stav. To samo pravnici razumeju. Kada bi to bilo tačno, onda bi uslov za kandidovanje bilo da ovde sedi 250 pravnika. Ne smem ni da zamislim kako bi izgledala Narodna skupština.
Dakle, Narodna skupština podrazumeva naša različita formalna obrazovanja i to je bogatstvo svakog parlamenta, naravno i obavezu da pitamo, učimo i stičemo znanja i veštine iz oblasti iz kojih nemamo formalno obrazovanje. Ali, nažalost je da su na ovoj istoj sednici, isti ti pravnici tvrdili da je u redu da u članu 10. se odrekne pravo podnošenja pojedinačne ustavne žalbe. Dakle, ponovo ne može oba, ili smo pitali dva različita pravnika.
Imali smo jedan period gde su pravnici tvrdili da treba da ostane, sada imamo zakon bez odredbe iza koje su pravnici stajali. Mi tvrdimo da odredba, da ceo član 14. može da bude argumentacija da treba da ostane samo pravnička sujeta nekog pravnika koji ima neku količinu sujete.
Sujeta nikome nije dobar saveznik, sujeta zaslepljuje, sujeta sprečava da uoči kontekst onakav kakav je u zbiru činjenica onih koje su i koje neće nestati zato što ih naša sujeta ignoriše. Činjenice u članu 14. su da je čist višak u ovom zakonu.
Možda da ova rasprava o zakonu traje još jedan dan, moguće je da bi se dogodilo isto ono što se dogodilo sa članom 10. i da pravnici promene mišljenje, što bih pozdravila. Ne zato što je amandman potpisan od strane mene ili nekog drugog kolege poslanika, nego zato što bi se pokazalo da razumemo šta znači pravničko obrazloženje.
Ne postoji, bar nisam uspela da čujem ni na Odboru za evropske integracije, gde sam imala prilike da komuniciram sa predstavnicima Narodne banke, ništa što bi ličilo na obrazloženje. Naprotiv, jedan od predstavnika je rekao da taj član može da stoji ili ne mora.
Smatrajući da neće biti učinjena šteta ni ako ostane, ni ako se izbriše, jer ne proizvodi posledice, više trošim vreme u obrazlaganju da bi doneli nekakvu odluku svi zajedno kada budemo ubuduće imali argumentacije za podnošenje amandmana, da ili imamo čvrsto i jasno obrazloženje pravne struke, koje je nepobitno. Da ga imamo ovde, ja bih prva povukla amandman, nije nikakav problem. Ili, da dozvolimo svima nama, koji smo različitog formalnog obrazovanja, da imamo dobrog osnova da branimo neki stav za koji samo pravnici misle da valja.
Da se razume, nemam ništa protiv pravnika, pravničkog znanja, tumačenja ili obrazloženja. Naprotiv, bez njih ne bih mogla da vodim ovde raspravu, bez pomoći stručne službe u Skupštini, koja je pravnička, bez kolega koje mu pomažu, ali generalno obrazloženje nedovoljno dobro da bi nešto stvorilo ubeđenje kod mene kao podnosioca amandmana na član 14. Zahvaljujem.

U elektronskom sistemu su prijavljeni narodni poslanici Laslo Varga, Aleksandar Jugović i Radojko Obradović.
Da li neko od ovih poslanika želi da ukaže na povredu Poslovnika? (Ne.)
U tom slučaju za repliku se javlja narodni poslanik Nebojša Stefanović. Izvolite.