Deset minuta i 45 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Nisam želela da vas prekidam, s nadom da ćete bar jednu rečenicu posvetiti dnevnom redu, ali očigledno ste smetnuli s uma obavezu da govorite o dnevnom redu.
Podsećam sve nas o čemu razgovaramo u ovoj tački dnevnog reda: o Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o predelu, o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša i Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Japana o ukidanju viza.
S razumevanjem da je narodni poslanik želeo da koncipira diskusiju bez ikakve veze sa dnevnim redom i uz kršenje člana 106. Poslovnika Narodne skupštine, molim vas da ne kršimo Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, pa posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Jedanaest minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić i on je poslednji prijavljeni govornik.

Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je 29 minuta.

Iskorišćeno je 26 minuta vremena poslaničke grupe.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, i pre zaključivanja zajedničkog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? Niko ne želi, nema prijavljenih.
U tom slučaju, zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Ovim za danas završavamo naš rad i nastavljamo sutra, 18. maja, u 10.00 časova, načelnim pretresom tačaka sledećih po dnevnom redu.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Pošto smo utvrdili kvorum i nakon što je predsednica Narodne skupštine odredila pauzu u radu da bi poslanici učestvovali u javnom slušanju koje je organizovao Odbor za pravosuđe i upravu o Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti, nastavljamo rad.
Na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odnosno, pravo je narodnih poslanika da traže obaveštenje i objašnjenje, a na osnovu člana 286. koji u stavu 1. kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije. Ovo pravo se može ostvariti i na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom.
Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu.
Prepodnevni deo sednice je tekao u skladu s Poslovnikom uređenim pravom da reč dobiju predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Suzana Grubješić.

Iskorišćeno je trinaest minuta i petnaest sekundi od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, dva minuta, replika.

Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju za repliku je iskorišćeno. Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, dva minuta, replika.

Dva minuta. Zahvaljujem. Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Narodna poslanica Vesna Pešić je bila registrovana u elektronskom sistemu. Da li želite reč? (Da.) Izvolite. Pet minuta.

Zahvaljujem. Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, ko nije iskoristio svoje pravo u ovom delu sednice, javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe LDP, PUPS, SPS-JS, manjina, Nova Srbija, DSS, SRS, ZES.
Po dogovoru i zbog obaveza koje narodni poslanik Zoran Krasić ima redosled će biti takav da će reč prvo dobiti Nebojša Ranđelović, pa posle toga narodni poslanik Zoran Krasić.
Posle narodnog poslanika koji je na listi koju imate broj 8, narodni poslanik Petar Petrović, koji je protiv, biće prozivani poslanici Poslaničke grupe ZES, koji su za, tako da ćemo naizmenično slušati diskusije.
Narodni poslanik Nebojša Ranđelović ima reč.

Šest minuta i pedeset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega narodni poslanik Đuro Perić.

Dame i gospodo, pokušaću da zaslužim vašu pažnju u manje od pet minuta dajući svoj prilog diskusiji kroz sliku slobodnog mandata, političke stranke i institucija, i jedan kratak prikaz biračkog prava, prava da se bira i da se bude biran i predstavljen. Naravno, radi se o opštem pravu glasa, koje je građanskim revolucijama s kraja 18. veka proglašeno kao opšte pravo glasa, ali ga nisu dobili svi. Dobili su ga samo muškarci. Trebalo je sto godina da prođe pa da za to pravo glasa, pravo da biraju počnu da se bore i žene. S početka 20. veka to je bila borba zbog koje su se žene aktivistkinje hapsile, kažnjavale zatvorom, smrću, jer se smatralo potpuno neprihvatljivim ne da se ima ili nema slobodan mandat, ne da se razgovara o tome kakav je stav političke stranke prema instituciji, nego da nema govora o tome da žena ume da glasa. Sto godina od tada, još uvek ta borba nije završena.
Želim da dam svoj predlog da proširimo debatu o amandmanu koji su podnele naše koleginice Aleksandra Jerkov i Olena Papuga, da se odredba koju smo uneli, koja je postojeća i, srećom, važi u političkim strankama, jer u ovom parlamentu postoji 22,5% pripadnika manje zastupljenog pola... Dakle, da govorimo o budućnosti u kojoj će na svakom trećem mestu biti pripadnica manje zastupljenog pola.
Koliko i takav jedan zahtev nailazi na stereotipe, taman toliko je dobro što je podnet, jer omogućava dijalog i debatu o jednom važnom pitanju koje, ako se reši uz dobru volju, veštine i poznavanje dijaloga, jeste nešto od čega svi imaju koristi.
Jedan od stereotipnih argumenata, da je u redu ovako kako je i da je teško unutar političkih stranaka naći dovoljno članica političkih stranaka tako da bude zastupljena svaka četvrta na listi, pada u vodu pred brojem članica političkih stranaka, koji se u Srbiji kreće od 34 do 46% u svakoj pojedinoj stranci. Nije verovatno da želimo da budemo članice ali da ne želimo da se kandidujemo i da za nas neko glasa, tako što ćemo u izbornim kampanjama, poštujući izborna pravila i zakone koji propisuju ponašanje političkih stranaka, promovisati programe političkih stranaka kojima pripadamo.
Drugi argument koji se čuo ili će se čuti, kada je u pitanju zahtev da žena bude na svakom trećem ili četvrtom mestu, jeste da nema dovoljno kvalitetnih žena. To je argumentacija kojoj suprotstavljam proverljiv argument da su žene sposobne kao i muškarci, a nisu kvalitetne. Roba je kvalitetna – cipela, tašna, nameštaj. To je kvalitetno. Žena je ili sposobna ili nije.
Smatram da bi dijalog o amandmanu koji su podnele naše koleginice doprineo tome da pružimo šansu koleginicama koje sada nisu u parlamentu, u nacionalnom parlamentu ovde sa nama ili u Skupštini AP Vojvodine, ili u lokalnim samoupravama; da na budućim izborima za narodne poslanike pokažemo da ima dovoljno sposobnih i vrednih žena u Srbiji, koje jednake sposobnosti, veštine i znanja imaju za politiku.
Imam punu svest o tome da je u pitanju proces i da je u pitanju borba koja se vodi dijalogom kao osnovnom strategijom demokratije. Dakle, dijalogom sa svima onima koji su većina i koji treba da izglasaju neki predlog. Ta većina su u politici, naravno, muškarci. Ne sumnjam da postoji izgrađen osnov da se taj dijalog vodi.
Zašto je važno da razgovaramo o zastupljenosti žena na listama i o zastupljenosti žena u političkom životu i na mestima odlučivanja? Zato što je to događaj koji može da donese mnogo dobrih promena. I zato što se mi danas ne pitamo kako to da ženska deca idu u školu, kako to da ženska deca mogu da se zapošljavaju, kako to da ženska deca mogu da nasleđuju, što je bilo sasvim neobično, prilično retko i takoreći nije ni bilo prisutno u zemljama demokratija na koje se danas ugledamo.
Naš predlog je da se o reprezentativnosti žena u politici u Skupštini vodi dijalog zato da bi u decenijama koje su ispred nas naše ćerke i sinovi mogli da se s čuđenjem pitaju šta je to diskriminacija, šta je to neravnopravnost i šta je to – nema žena u parlamentu.
Daću svoj glas izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Pokušaću da u dijalogu sa vama obezbedimo i dovoljno glasova za amandman naših koleginica Aleksandre Jerkov i Olene Papuge zato što smatram da je to najbolja poruka o tome znamo li čemu služi slobodan mandat – odbrani prava onih koji svoj glas nemaju.
Završiću citatom reči Meri Robinson: „Društvo u kojem se ne čuje glas žene, skupština u kojoj se ne čuje dovoljno glas žene, nije manje žensko, ono je manje ljudsko.“ Ne sumnjam da će Srbija umeti da tu maksimu prevede u dokaz da je dostojna najviših standarda i civilizacijskih normi modernog društva. Hvala vam.