Ukazujem na povredu člana 27. i 107. koji nas obavezuje da se starate o redu na sednici Narodne skupštine, jer je potpuno neprimereno da bilo koji narodni poslanik bilo kom drugom narodnom poslaniku sugeriše, izražava sumnju sa stilskim figurama ili bez stilskih figura o tome da li je mu smeta ili ne smeta pridev srpski. Neke stvari se ne rade.

(Zoran Babić, s mesta: Ajde.)

Narodni poslanik Zoran Babić dobacuje – ajde. Da, neke stvari se ne rade kao što se ne dobacuje sa ironijom i pri tome krši Poslovnik Narodne skupštine i ne dobacuje se sa ajde na jednu ozbiljnu primedbu o kojoj bi svi trebalo da razmislimo.

Potpuno razumem zahtev i predlog predsednice Narodne skupštine da se imena stranaka izgovaraju onako kako stranka imenom glasi, ali smatram strašno lošim prećutati i pustiti da se na ovakav način, a toga smo se nagledali i naslušali 25 godina u raznim prilikama, sugeriše da se zna kako se neko oseća kada se povezuje pridev koji je definicija etničkog ili nacionalnog porekla. To se ne radi.

Ako nas to nisu naučili po kućama naše babe i oni koji su nas vaspitali, onda nažalost to moramo da radimo u sali Narodne skupštine. Moja molba vama, potpuno podržavajući da se stranke izgovaraju u komunikaciji punim imenom, da na ovakve poruke nemile reagujete u budućnosti.

Povreda Poslovnika predsednici Narodne skupštine pošto je govornik kome ste dali reč izostavio da se ponaša po Poslovniku i da kaže koji član Poslovnika je povređen.

(Zoran Babić, s mesta: Član 107.)

Narodni poslanik sada dobacuje 107. To je broj koji je trebao da bude izgovoren u onom trenutku kada obrazlaže povredu Poslovnika.

Vaša je dužnost da ako narodni poslanik kome je data reč da govori o povredi Poslovnika, ne kaže koji je član naveden da ga upozorite da to učine, ako i tada ne zna da mu izreknete meru opomene. Potpuno sam saglasna sa tim da vi ne možete znati šta narodni poslanik ima na umu kada želi da govori o povredi Poslovnika. Strpljivo sam kao i vi sačekala da čujem da li će reći koji je član Poslovnika.

U žaru pokušaja da se zaboravi da je pitao narodnog poslanika Vladimira Pavićevića – šta vam smeta u pridevu srpski, zaboravio je da kaže koji član Poslovnika je povređen. Ne tražim da se izjasnite, samo bih vas molila da zajedno, jer ne možete vi bez naše pomoći, zajedno sa nama sledeći put narodni poslanik koji izostavi da poštuje pravilo člana 103, bude primereno upozoren, ne i kažnjen, to ipak nema smisla. Hvala.

Zahvaljujem.
Dopuna Zakona o ministarstvima u kratkom uvodu definiše šta je to što Ministarstvo finansija sme, šta je to što ne sme, čime sme da se bavi, čime ne sme, šta mu je nadležnost, a šta nije, za to ministarstvo kao i za svako u Zakonu o ministarstvima koje obično Vlada podnosi pre sopstvenog izbora ili menja po svom nahođenju obrazloženom ili ne. Tu je prvo moje pitanje za predstavnicu Vlade.
Naime, traži se izmena kojom se vraća praktično nadležnost iz vremena pre delimične reforme javnih finansija koje glasi – da se posle osiguranja imovine i lica dodaju reči „učestvovanje u upravljanju bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaja akcija u istim“.
Dakle, šta se to dogodilo od Zakona o ministarstvima do ovog trenutka, pa da se pokazala neophodnost ovakve dopune? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje je, koliko je i u kojim delovima vraćanje ove nadležnosti pod izvršnu vlast direktno, ne kroz Agenciju, u skladu sa onim što imamo već kao rezultat i to dobru ocenu o poglavlju 32?
Treće pitanje je, da li je ova izmena jednokratna pošto kada se, pod znacima navoda, podmetne neobrazloženo, ničim izazvano tokom prethodnih meseci ovakva izmena, onda svako onaj ko se stvarno bavi Zakon o ministarstvima u oblasti finansija može samo da posumnja da ovo treba da posluži nečemu, jedanput ili dva put? Čemu? Hvala vam.

Koristim vreme poslaničke grupe.
U odgovoru potpredsednice Vlade, ako budemo pažljivo pročitali stenogram govorite u prilog amandmanu da se ovo briše. Obrazloženje da je zbog banaka između aprila i danas samo „Srpska banka“ i nas dve sigurno znamo da je „Srpska banka“ poseban slučaj zbog kolokvijalno rečeno vojne linije u nekad NBS ili Jugoslavije, „Univerzal banka“ je februar 2014. godine. Ja sam vas pitala zašto se ovo rešenje razlikuje od Zakona o ministarstvima i nadležnostima Ministarstva finansija iz aprila ove godine?
U drugom delu objašnjavanja kazali ste da nema veze da li je bilo banaka kao povod ili ne, da se radi o konfliktu interesa koji postoje Agenciji zbog političkog mešanja, pa ćemo sada to izbrisati i staviti direktno ministarstvo, što znači da neće biti političkog mešanja. To je upravo razlog zašto tražimo da se ovaj član briše.
Način na koji mi obrazlažete samo podgreva moju sumnju da je ovakvo rešenje za jednokratnu upotrebu. Ne bih volela, mnogo više od vas da sam u pravu. Zato što bi to značilo popriličnu štetu za budžet Republike Srbije. Volela bih jako da grešim, ali ako mi kažete bilo je banaka, bila je samo „Srpska banka“ od aprila do danas i ako mi kažete da se time rešava konflikt interesa zbog zloupotreba u Agenciji za osiguranje depozita, pri čemu niti imamo informacije, moguće je da postoje postupci za zloupotrebu za očiglednost konflikta interesa u Agenciji za osiguranje depozita i kažete da neće biti zato što će sada biti direktno političko odlučivanje. Ministarstvo je političko par ekselans, što bi se reklo na starosrpskom.
Tako da moramo da se odlučimo da li hoćete da mi date odgovor kojim bi me ubedili da vraćanje direktnog političkog odlučivanja u slučajevima banaka i institucija, osiguravajućih društava kada Republika ima neke akcije, od koliko hoćete, jedan do koliko želite, da li je za jednokratnu upotrebu ili ne? Ako nije, zašto nije postojalo kao rešenje u aprilu kada smo donosili Zakon o ministarstvima?
Sve drugo će samo biti hrana za sumnju da je ovo poseban slučaj. Ponavljam, ne bih volela da ta sumnja bude ičim opravdana. Hvala.

  Zahvaljujem.
Kao dokaz da je čitanje prvog, drugog i trećeg zakona i pokušaj podnošenja amandmana uvek u stisci sa vremenom, amandman o kome je reč, na član 5. u svom poslednjem petom stavu kaže – Agencija je dužna da najmanje jednom kvartalno dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija izveštaj o stanju Fonda za osiguranje depozita, kao i projekciju stanja tog Fonda za narednih 12 meseci.
Nemam amandman, baš zato što je problem uraditi sve, ali vas molim da ovo jezički ispravite u danu za glasanje, jer ovako kako je napisano tih narednih 12 meseci izgleda kao da se odnosi na svaki kvartalni izveštaj, što nije logično i nije namera, pretpostavljam, ali onda, sa Odborom zajedno ili zastoj u glasanju, ispravite da bude jasno da je narednih 12 meseci narednih 12 meseci, a kvartalni izveštaj o Fondu je nešto drugo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Imam repliku na izlaganje kolege poslanika Zorana Babića, s obzirom da je spomenuto ime i moje članstvo u grupi za pisanje Poslovnika Narodne skupštine, što je netačno. Ime je tačno, tako se zovem, a sve ostalo je izmišljeno.
Dakle, ja sam učestvovala u radu, zajedno sa kolegama iz svih poslaničkih grupa, u donošenju Zakona o Narodnoj skupštini. To je bila radna grupa u kojoj sam učestvovala. Dva puta je taj zakon stizao do dnevnog reda, pa je na kraju i usvojen. U Radnoj grupi za izradu Poslovnika Narodne skupštine nisam učestvovala. Jesam pisala amandmane, jesam davala predloge koji nisu prihvaćeni.
Ne iznenađuje mene zanos kojim se izmišlja šta god, zato da se bukom pokrije lako proverljiva činjenica. Ali, ako želite zaista pomoć nas koji smo radili i u radnim grupama za zakone razne i za rezolucije i za poslovnike, ja sam vam na raspolaganju. Tri godine je bilo sasvim dovoljno da se izmeni ovaj Poslovnik. Ja vam zaista nudim sve ono čime raspolažem, ako vi procenite da je to znanje premalo da bi se napravio dobar poslovnik, da u narednih tri do šest meseci donesemo poslovnik kakav većina, u saradnji sa manjinom, smatra da treba da bude u primeni u Narodnoj skupštini tokom sednica i u svim drugim procedurama. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Malo je problem replicirati kada se ne razume koncept replike, ali, dobro, zato smo tu da svi jedni drugima pomognemo i naučimo i, recimo, kad se ne razume koncept vladavine prava, i to je malo teško, ali to ćemo svi zajedno. Dakle, radilo se o prostoj neistini izrečenoj o mom članstvu u Radnoj grupi za pisanje Poslovnika Narodne skupštine.
(Zoran Babić, s mesta: Ni glasali niste za to.)
Narodni poslanik Zoran Babić dobacuje – glasali smo za to. Dakle, naravno da smo glasali, to i niste sporili.
(Zoran Babić, s mesta: Pa?)
Narodni poslanik Zoran Babić dobacuje: „Pa?“ Sporili ste, odnosno ja sam vam osporila da je činjenica i istina da sam bila članica Radne grupe za izradu Poslovnika, a nisam. Nisam. Bila sam članica Radne grupe za izradu Zakona o Narodnoj skupštini i sve ono što smatrate da treba da uputite kao kritiku na moj rad, moje amandmane, sada ili bilo kada, ja sam vam opet na raspolaganju. Samo bi bilo dobro da se fokusiramo na to o čemu pričamo, malo da napravite kampanju protiv Božidara Đelića, malo da damo opšti valer svega i svačega, a malo da ne priznamo i ne kažemo jednostavno – izvini, pogrešio sam, pobrkao sam radne grupe u Skupštini i za Poslovnik, pa nisam čitao. Dešava se, ništa strašno. To je problem nerazumevanja koncepta replike i vrlo često, kao ovde, sa optužbama protiv jednog čoveka koji nema nikakvu funkciju u Narodnoj skupštini i bilo gde, to se ne razume ni koncept vladavine prava, šta je pretnja sa pozicije moći i šta je pravljenje slučaja zato što nekog verbalno nasilje zabavlja. Vaš izbor. Tu se ništa ne može. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Ja sam htela da pokušam da doprinesem raspravom o amandmanu na član 6, ali smo sada čuli da taj amandman nema obrazloženje. Moje pitanje za vas je - otkud onda u izveštajima Odbora za ustavna i finansije i budžet? Niko nije čitao amandmane. Zašto je prošao na pretresu u pojedinostima? Otkud se nalazi u pretresu u pojedinostima amandman koji je nepotpun?
Ili ima obrazloženje, pa može da bude tu, ili nema obrazloženje i ne može se nalaziti u pretresu. Molim vas da proverite da li raspravljamo o amandmanu koji ne može da bude u pretresu ako je tačno da je nepotpun? Ako nije, onda vas molim da imamo mere kada optužujemo Odbor za ustavna pitanja i Odbor za budžet i finansije da ne rade svoj posao i da su u svoj izveštaj, koji je prosleđen svim narodnim poslanicima, poslali nam amandman koji nema obrazloženje. Ne može oba.
Koliko god strasti unosili, činjenice su neosetljive na strasti. Zbog toga vas molim da se ovo proveri sa službom Skupštine, jer ja neću da verujem da su Odboru za ustavna pitanja i Odboru za finansije, pre svega zbog poverenja u službe Skupštine, prošli amandmani koji ne bi smeli da se pojave u pretresu u pojedinostima u plenumu. Hvala vam.

Amandman koji smo podneli zajedno odnosi se na član 10. koji definiše da je banka dužna da plaća početnu premiju, redovnu premiju i vanrednu premiju. U članovima koji slede, u članovima 11 i 12 definisana je kako početna tako i redovna i vanredna premija.
Naš amandman predlaže da redovnu premiju, koja je inače definisana da se isplaćuje tromesečno i zovemo tromesečnom premijom. Iznosi su utvrđeni zakonom. Početak isplate početne je 45 dana, a u članu 12. u stavu 3. kaže da se isplaćuje tromesečno. Nije u pitanju samo insistiranje na jezičkoj promeni, nego prosto smatramo jednostavnijim i elegantnijim rešenjem da nešto što je redovna premija isključivo tromesečna, da se tako i zove u zakonu, ne menja ništa na suštini i jednostavno pojašnjava da bi se izbegle formulacije objašnjavanja posle u članu 12. šta je redovna, šta je vanredna, a šta je početna premija? Hvala.

Zahvaljujem.
Amandman je posledični i nužno ga je podneti, kao i još jedan, kada želimo da termin „redovne premije“ zamenimo sa „tromesečnim“ i on se odnosi na član 12. koji definiše kako Agencija utvrđuje stopu redovne premije i kada i koliko, tako da i za još jedan član, gde se ponovo javlja predlog da se reč „redovni“ zameni rečju „tromesečni“. Ja ću ga obrazložiti kao posledični amandman. To je prosto nužno ako želite da dosledno sprovedete neku od izmena u zakonu, da intervenišete amandmanom na svako mesto gde se javlja pojam ili definicija ili deo člana koji želite da glasi drugačije.

  Zahvaljujem.
Naš amandman se odnosi na član 22. i to na stav kojim se definiše iznos novčane kazne za odgovorno lice u banci i to maksimalni iznos.
U Predlogu zakona je 500.000 dinara, mi predlažemo za 200.000 dinara manje, ali ovaj amandman je dobar povod da otklonimo zabunu koja eventualno nastaje kroz našu diskusiju, jer je amandman tome dokaz da se ovaj Predlog zakona povuče iz procedure, da se prihvate svi amandmani kolega Vladimira Pavićevića i Zorana Živkovića, stari zakon bi ostao na snazi. Ta oblast je uređena.
Vlada želi na drugačiji način da uredi tu oblast i ja sam protiv ideje od početka, znači od izmene Zakona o ministarstvima, pa kroz ovaj Zakon o osiguranju depozita. Namera Vlade koja se provlači kroz svih sedam zakona.
Šta je Vlada rekla u obrazloženju, zašto ne prihvata amandman kojim se menja gornji novčani iznos kazne? Ja bih molila sve nas, uključujući i predstavnike Vlade, da kada uzmemo sebi za pravo da komentarišemo kakav je sadržaj nečijeg obrazloženja ili amandmana, da se setimo da i sami pišemo obrazloženja, a po onoj dobroj staroj – ko stanuje u kući od stakla ne bi nikako trebalo da se gađa kamenjem, nigde, što je ovde uobičajena stvar.
Dakle, Vlada mi obrazlaže odbijanje amandmana na sledeći način – Amandman se ne prihvata iz razloga što se povećanjem gornjeg nivoa novčane kazne za odgovorno lice u banci na 500.000 dinara povećava i nivo odgovornosti za postupanje u skladu sa zakonom koji reguliše osiguranje depozita i omogućava se njegovo dosledno sprovođenje, što je posebno važno u uslovima kada je skraćeno vreme početka isplate iznosa, osiguranih depozita, kao i obezbeđenje finansijske discipline, a sve u cilju uspešnog konsolidovanja Fonda za osiguranje depozita.
Poput one stare – koliko me zaprepasti poskupljenje, toliko me više zasmeje objašnjenje. Ovo je stalan manir, ne samo ove Vlade, sve vlade, da se za obrazloženje za odbijanje amandmana pišu bez ikakve veze sa amandmanom, a kako sam vam pročitala, svima je dostupno bez unutrašnjeg smisla u sledu rečenica kojima je narodnim poslanicima Borislavu Stefanoviću, Balši Božoviću, Goranu Ćiriću, Draganu Šutanovcu i meni objašnjeno, obrazloženo zašto 500.000, a ne 300.000.
Da ne povezujem sa drugim zakonima za koje se ovde tvrdi da su u vezi sa Zakonom o osiguranju depozita novim, ovog trenutka da prestane rasprava i da se povuče iz procedure, oblast bi bila uređena drugačije, ali bi bila. Nekorektno je unositi zabunu samo veselja radi da se uklanjanjem bilo kog člana ovog zakona da ostaje neuređena oblast, ali, dobro.
Ne mislim ja da Vlada treba da prihvati ni obrazloženje koje smo mi dali ni da se saglasi sa našim predlogom da bude 300.000 umesto 500.000. Ali, mislim da svako onaj ko ima nameru da poslaniku koji podnosi amandman da opasku diskvalifikacione vrste, da li na ličnost poslanika ili na sadržaj amandmana, da povede računa da je sam pisao nešto što je nedopustivo i što nije čak ni čitljivo, a kamoli obrazloženo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Amandman je drugi posledični, kako sam najavila, posle prvog posledičnog i prvog amandmana koji umesto isplaćivanja redovne premije govori o tromesečnim, zbog toga što u članu 10. se uvodi pojam redovne premije. U članu 12. se objašnjava da je redovna premija ona koja se isplaćuje tromesečno.
Naš amandman nije samo jezički. Objašnjenje koje smo dobili da je to u skladu sa evropskim direktivama ja mogu da prihvatim kao jedno od objašnjenja - hajde pusti nije važno, pošto zaista nema tu težinu kao što imam amandmane na Agenciju za osiguranje koji imaju težinu, ali je ovaj amandman ponovo dokaz da ostane li redovno, izbriše li se ovaj član, da li Vlada povuče do kraja rasprave u pojedinostima ceo tekst predloga Zakona, oblast za osiguranje depozita ostaje uređena.
Naši amandmani su išli u cilju popravki, negde sasvim kozmetičkih ili jezičkih, negde suštinskih, baš zato što se ne slažem sa idejom kako želi da se ovim zakonom uredi oblast nakon stupanja na snagu, tako da obrazloženje koje sam dobila slaže se sa obrazloženjima i na amandmane gde se javlja predlog da se reč „redovno“ zamenjuje rečju „tromesečno“. Nemamo mi nikakav spor. Pravo je Vlade da bira izraz, ali je i obaveza Vlade da objasni sve one poslanike koji su u zabludi da bi povlačenjem ovog Predloga zakona iz procedure oblast ostala neuređena, pošto Vlada ima obavezu da pravovremeno i valjano informiše građane, pa kada primeti da se širi lažna informacija o tome da neusvajanjem ovog zakona nema uređenja oblasti, onda je obaveza Vlade da građane Srbije obavesti kako u stvari stoje stvari, a ne kako bi neko želeo da bude.

Koristim vreme poslaničke grupe za obrazlaganje podrške amandmanu koji su podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, a odnosi se na član 24. Amandman glasi da se briše.
Obrazloženje će biti ilustracija da je u nekoliko lakše da se raspravlja o amandmanima kada se amandman pročita. Nije obavezno, ali može da bude lakše, jer član Predloga zakona koji traži brisanje glasi – danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o osiguranju depozita, „Službeni glasnik RS“, broj 61/05, 116/08 i 91/10.
Ja ceo ovaj zakon smatram lošim i ako postoji amandman koji su podnele neke kolege, uključujući i kolegu Živkovića i Vladimira Pavićevića, a za koji bih ja glasala onda je to ovaj amandman, jer želim da ostane na snazi zakon koji je trenutno važeći.
Svaki drugi može da bude amandman kojim se neki član briše, osim ako se ne razume ukupna ideja da se ne želi ovakav zakon u pravnom sistemu u Srbiji, za diskusiju. Ali, nije zgoreg pročitati o kakvom se članu radi pre nego što nas ponese sva oratorska veština kojom u stvari uopšte i ne želimo da govorimo o amandmanu koji traži da se briše član kojim se određuje prestanak važenja Zakona o osiguranju depozita.
Ne sumnjajući da će Predlog zakona o osiguranju depozita proći sa članovima kako je predložen, naša je obaveza da podsetimo da argumentacija koju smo dali protiv izmena i dopuna Zakona o ministarstvima i protiv ovoga, a naročito protiv Zakona o Agenciji za osiguranje depozita nije argumentacija kojom ćemo vas za neki mesec podsetiti sa rečima – zar vam nismo kazali, kao što to ne radimo za potpuno pogrešnu, još agresivniju odbranu ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine, koga ćemo po akcionom planu vraćati u pravni sistem.
Nije mi cilj da kažem – ovaj zakon je trebao da ostane. Ideja nije dobra, jednokratna je, ali mi je cilj da pomognem narodnim poslanicima koji smatraju da mogu bez čitanja Predloga zakona i člana na koji se amandman odnosi, bez čitanja amandmana da deluju ubedljivo, ne deluju. Deluju uvredljivo, ali čovek je stil. Svako ko govori o sebi govori. Hvala.

  Zahvaljujem.
Zakon za koji ću pokušati obrazloženje da zasluži vašu pažnju, tiče se Agencije. U suštini, o čemu se radi u ovom zakonu? O tome da se regulacijom ustanovljava mehanizam, da ako se zovete Marijan Marić to je vaš ulog u dinarima ili u evrima ili u francima siguran, ako imate javni novac tamo, da je to sigurno, ako imate zarade tamo, da je to sigurno, jer tu je država koja će to da kontroliše i da procenjuje rizike i sanira štetu. To je sistem kontrole u koju svi moramo da imamo poverenja.
Kako izgleda kad nema kontrole? To je `90.-tih kada vam pokradu deviznu štednju, kada hiper inflacijom opljačkamo sve nas, kada država podrži piramidalne banke, kada deviznim kursom omogućite da neki ljudi zarade, kada u bankama nema novaca, kada ulazite godinama u banke i pitate – jel imate para? Zato što banke nisu likvidne.
Ja sam za tih godina čula četvoro ljudi koji su govorili o kontroli i o javnosti. Ti ljudi su bili: Dragoslav Avramović guverner Narodne banke, Boško Perošević predsednik Izvršnog veća Vojvodine, Milan Beko savezni ministar, Jorgovanka Tabaković republička ministarka za privredu i privatizaciju. Naši vrednosni sistemi su se razlikovali ali ja sam uvek imala dovoljno oštro uvo da čujem da govore o kontroli i o javnosti, jer je to ključni problem kojim se još uvek bavimo.
Zašto i na koji način sada ja smatram da će izmenama Zakona o agenciji ono malo kontrole koju smo postigli biti porušeno? Ja razumem razloge, zašto su ovakve izmene i dopune i razumem i okolnosti u kojima se donose i imajući iskustvo pažljivog čitanja i propisa i pažljivog gledanja ponašanja i u situacijama kada ima mehanizama kontrole da bi moj novac bio siguran i kada ih nema, ja vam tvrdim ovo neće biti dobro.
Igrarija sa nezavisnim članovima Upravnog odbora može da prođe, zato što ima većine ali neće dati dobre posledice. Ja vas molim da o tome razmislite, da u situaciji da Vlada menja Zakon o ministarstvu, jer je bila Vlada ta koja je kontrolisala pa nije valjalo, pa je izašla, pa je ušla u Agenciju, pa kaže – ne valja ni kada Agencija radi, pa ćemo da se vratimo u Ministarstvo, pa ćemo posle opet da izađemo pokazuje vam šta treba da budete da bi varali ljude u sistemu gde ima kontrole.
Godina 90-tih, trebali ste samo da nema kontrole, da imate neograničenu moć. Sada, pravi prevaranti nisu u Srbiji i oni moraju da imaju završen Harvard, Mit, Viston, Oksford da bi zaista mogli da prevare. Ovim i svima njima idete na ruku.
Ja ću kada budem razgovarala o amandmanima detaljno obrazložiti zašto smatram da nijedno rešenje iz agencije i zakona i da je bolje da onda potpuno stavite van snage Zakon o agenciji, nego da na ovakav način stvarate ogroman prostor za prave prevarante, ne za one kojima samo nedostatak kontrole za 10 godina u Srbiji je omogućio da bahato rade šta hoće i da opljačkaju ljude i unište sve što je i ličilo na zdrav finansijski sistem.
Molila bih vas da u toku rasprave o amandmanima zaista pažljivo slušamo jedni druge, jer ja mislim da mi delimo zajednički cilj, a to je da objasnimo na kraju ove rasprave na koji način će se sistem ranih upozorenja za rizike ovde ostvariti kada niko nije umeo od raznih eksperata sa Harvarda, Kembridža, Mita i Prinstona, da nas upozori na noć u kojoj je skočio švajcarac. Srbija dovoljno kasni da bi mogla sebi da dozvoli da ne ponavlja tuđe greške. Hvala vam.

Zahvaljujem za podršku amandmanu koju su podneli narodni poslanici Balša Božović i Dejan Nikolić, jer je očito iz rasprave da je posredi ozbiljan nesporazum, pošto se misli da će magija reči – ratno, odjedanput obnoviti vazduhoplovstvo. Spominje se potreba za obnavljanjem vazduhoplovstva. To je, poštovane kolege i koleginice, tema za donošenje budžeta za 2016. godinu, a moglo je već i za ovaj budžet.
Ta sklonost da verujemo u snagu reči i da je to dovoljno je sklonost ka jednoj iluziji ili deluziji o tome šta je civilna i parlamentarna kontrola ili civilni i parlamentarni položaj Vojske u svakoj od zemalja na koju mi želimo da ličimo, a to su zemlje članice EU ili u svakoj od zemalja koja se menja po istim receptima, kao što se menja i Srbija.
Ne sporeći spominjanje svetlih tradicija u kojima su učestvovali pripadnici da li Vojske Srbije, Vojske Srbije i Crne Gore, Vojske Savezne Republike Jugoslavije, Vojske SFRJ, Kraljevine Jugoslavije, Kraljevine Srbije, ja bih volela da umesto toga imamo imena tih ljudi, iz poslednjih ratova, iz nesreće 1999. godine. Ali nemamo. I to je isto stav.
Način na koji smo došli do imena je bio dug i mukotrpan, jer ja mislim da je dobro da znamo imena ljudi koji su se u bilo kom rodu vojske borili za odbranu i vršili svoje profesionalne dužnosti.
Takođe je očito iz ove diskusije da preskačemo jedan period u kome je takođe učestvovala Vojska Savezne Republike Jugoslavije. Ja to razumem. Kao što insistiranje na rečju – ratno, smatramo da je to magija koja će doneti ponos i snažno vazduhoplovstvo, tako isto smatramo da izostavljanjem podsećanja na ulogu Vojske Savezne Republike Jugoslavije u nekim ratnim sukobima smatramo da oni neće postojati, hoće, kao i što neće postojati dobro opremljeno vazduhoplovstvo Srbije koje će voljom većine biti ratno, bez odluka u budžetu Republike Srbije za 2016. godinu.
Ako bude takvih predloga za budžet, veći budžet Vojske Srbije, ja ću glasati, bez obzira što ću i sledeće godine biti opozicija ovoj Vladi, pošto to znači da programski budžet na koji smo bili obavezni da ga donesemo ove godine menjamo tako što bolje procenjujemo gde je novac svih građana Srbije potreban kada je u pitanju Vojska Srbije, upravo zbog mirnodopskih poslova, ogromnih poslova koje Vojska radi, nezavisno od toga da li se negde dešava rat ili neki pripadnici učestvuju u mirovnim operacijama. Hvala vam.