Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe.
Ovo je još jedan amandman iz opusa – pomažemo lektorima; pošto je i ovde urađena ispravka rubruma koji je glasio – Podnošenje prigovora. Postupak po prigovoru; i sada je ispravno, rubrum glasi – Podnošenje prigovora i postupak po prigovoru.
Kada govorimo o ovom prihvaćenom amandmanu, postoji taj način pisanja zakona kod nas sa naslovima, sa rubrumima i to nije oduvek. To se desilo pre otprilike 10 godina da je uvedeno kao praksa za sve zakone, tako otprilike, sa tadašnjim direktorom Sekretarijata za zakonodavstvo. Pre toga su zakoni imali eventualno poglavlja, imali su samo članove.
Mislim da treba razmisliti da li dosledno da stojimo kod takvog, nemam ja ništa protiv niti kritikujem, samo znam kad predlozi zakona u Skupštinu dolaze ili bez rubruma i kada su počeli da dolaze sa rubrumima, zbog toga što imamo raznih primedbi od onih koji zakon koriste, bez obzira da li ih tumače advokati i ostali, da im to predstavlja teškoću kao i kod izmena i dopuna koje će se tek dešavati.
Dakle, ne sporim ni da treba ni da ne treba, jednostavno u nekoj maloj radnoj grupi da ministar u okviru ministarstva vidi da li je to stvarno najbolji mogući način za sve ono na čega se tekst zakona jednom objavljen, podnosi.

  Samo opaska, pošto ću pokušati da obrazložim amandman na član 7. zbog toga što se u ovim članovima, i bilo bi dobro da se ponovi, mada je rečeno i u načelnoj raspravi, razlikuje sud pred kojim se vodi postupak i sud koji vodi postupak.
Kada mi pokušavamo amandmanom da to uvedemo, onda je obrazloženje da ne treba, a u članu 7. u stavu 1. sam predlgač zakona razlikuje sud koji vodi postupak ili sud pred kojim se vodi postupak, tako da bi bilo dobro u 1. stavu da se pojasni, ako ne sada usmeno, ali u uputstvima za primenu zakona o čemu se u stvari radi.

Zahvaljujem.
Amandman koji sam sa kolegama podnela odnosi se na izmene stava 2. i 4. Predloga zakona, koji govore o tome u stavu 2. da postupak po prigovoru vodi predsednik suda koji i odlučuje o prigovoru. Godišnjim rasporedom poslova on može odrediti jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuje o prigovorima. Predlog kojim mi želimo da menjamo stav 2. kaže – postupak po prigovoru vodi predsednik suda koji i odlučuje o prigovoru. Godišnjim rasporedom poslova on će odrediti još jednog ili više sudija koji će u slučaju njegove sprečenosti, kao i u predmetima u kojima je on postupajući sudija, a povodom kojih se podnosi prigovor, umesto njega voditi postupak i odlučivati o prigovorima.
Znam da se podrazumeva da ili predsednik suda neće biti postupajući sudija ili da će postojati etičnost da onda on ne odlučuje, ali slaba nam je to nada, s obzirom na probleme koje imamo. Četvrti stav glasi - predsednik suda dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora, menja se i glasi: „Predsednik suda, odnosno sudija određen godišnjim rasporedom poslova dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora“. Nije samo jezička izmena. Završili smo sa amandmanima kojima smo poboljšavali rad lektora, nego da bude precizirano da ako on već ima obavezu u roku, da onda to ima i sudija koje on godišnjim rasporedom rasporedi.
Ako će tumačenje biti da se to podrazumeva, ja mogu samo da se nadam da praksa neće demantovati to tumačenje ni u jednom ni u drugom slučaju, da neće biti predsednika suda koji odlučuje o prigovoru kad je postupajući sudija i da će svaki sudija određen razumete da i on takođe ima rok od dva meseca.

Dosledno u svakom od članova Predloga zakona gde se spominje „predsednik suda“ mi smo podnosili amandman, s obzirom na prvu mogućnost, da predsednik suda može godišnjim planom da odredi sudije koje će postupati po prigovorima. Smatrali smo da je onda potrebno da u svakom od članova gde se predsednik suda spominje stoje reči „odnosno sudija određen godišnjim rasporedom poslova“, da se to ne podrazumeva ako je rečeno samo u jednom članu. Ovo je onaj član 8. koji sam pominjala uz amandman koje su podnele kolege, a kojim smo tražili da se govori o rešenju kojim se usvaja, odbija ili odbacuje prigovor i tada je odgovor bio da se ovde govori o odbacivanju. I dalje mislim da, ako se radi o rešenju na koje neko ima pravo žalbe i radi o rešenju na koje neko nema pravo žalbe, to treba da bude navedeno u članu gde se navode dva od ukupno tri rešenja koje će i predsednik suda i sudija određen godišnjim rasporedom poslova imati nadležnost da donose.
Zašto je važno da imamo i predsednika suda i ovaj deo rečenice? Veliki deo ovog zakona je vezan za Evropski sud za ljudska prava i za teškoće koje oni imaju. To je poseban paradoks da Evropski sud za ljudska prava kasni u donošenju presuda zbog velikog broja predmeta, a osnovan je da bi, između ostalog, sprečio praksu u mnogim tada državama članicama EU, kandidatima, nekima koje nikad nisu mislile da će postati, bilo suđenja u razumnom roku i bilo pravde kada stranka, odnosno građanin iscrpi sva pravna sredstva u svojoj nacionalnoj državi.
Koliko god ja bila za protokol pet i koliko god smatrala da je potrebno uložiti zajedničke napore da bi bilo suđenja u razumnom roku, bojim se da nejasnoće na koje mi obraćamo pažnju da će imati jednu očitu posledicu, a to je da će biti manje predmeta pred Sudom za ljudska prava zbog suđenja u razumnom roku, odnosno nedostatka suđenja u razumnom roku, jer će se taj deo procesa odvijati kod kuće. Ne sporim ni da je loše, ni da je dobro, ali dok se to ne završi kod kuće, nećemo moći da se obraćamo evropskim instancama i zato bi trebalo vrlo pažljivo i precizno da, kroz svaki stav, kroz svaki član, piše šta je čija odgovornost.
To je bila ideja iz koje su proistekli amandmani gde dodajemo predsednik suda, odnosno sudija koji se dodaje i gde želimo da se zna da je nadležnost da donosi rešenja kojima se usvaja, odbija ili odbacuje prigovor, kao i neophodni detalji o tome šta su to podaci koje je stranka obavezna da unese u prigovor, a to da bi o njemu uopšte bilo govora, da ne bi bio odbačen.

Zahvaljujem.
Radi se o amandmanu na član 8, tako da slažući se sa davanjem netraženih saveta dragog kolege, molim da se sluša koji amandman je u pitanju, na član 8, ne na član 7. Zahvaljujem.

Ko savetuje slušanjem morao bi dobro da načulji uši, pošto je moj pretres po amandmanu na član 8. završen pre nego što ste se javili. Ni jednom niste pomenuli u diskusiji član 8, možemo u stenogram da gledamo.
Dakle, stvarno, netražen savet prihvaćen, malo da se slušamo i kada hoćemo da izgledamo da razumemo ono o čemu pričamo, a u stvari ne razumemo, pošto dijalog služi da se čujemo i da se slušamo. Član 8. je završen, ja sam rekla sve što sam imala. Hvala.

Zahvaljujem.
Odgovor ministra se odnosi na član 13. stav 1. i dat je kao odgovor na pitanje o odbacivanju. Stav 1. člana 13. govori o odbijanju. Tako da, ne bi bilo loše da se napravi vrlo jasna razlika između toga šta se dešava kada se prigovor odbacuje, a šta se dešava kada se prigovor odbija.
Kada je kolega Živković podneo ovaj amandman, to je bio odgovor ministra, da nije pročitao član 13. stav 1. Njegov amandman se odnosi na odbacivanje, stav koji ste vi citirali - na odbijanje. Dve različite stvari, tako smo utvrdili još kada sam tražila da …
Izgleda da je narodni poslanik Vladimir Đukanović poslušao savet narodnog poslanika Zorana Živkovića, pa ću ja sačekati da se aktivitet završi. Zahvaljujem.
Ne bi bilo loše, ne zbog prihvatanja ili odbijanja amandmana, nego zbog jasnog razdvajanja šta je odbacivanje a šta je odbijanje.

Zahvaljujem.
Ovaj amandman koji sam podnela sa kolegama je posledični, odnosno strateški, sa dodavanjem: „sudija određen godišnjim rasporedom poslova“ nakon: „Predsednik suda“. U stavu 3, na koji smo intervenisali istim dodavanjem reči, ipak ima jedno pitanje koje možemo možda razjasniti tokom ove rasprave. Stav 3. člana 9. kaže: „Predsednik suda može zahtevati da mu se dostave spisi predmeta ako, s obzirom na sadržinu prigovora, smatra da ih treba proučiti.“.
Mi, osim što tražimo da bude i sudija određen godišnjim planom, hoću da dam ilustraciju jednu, da bi se uverili u temeljitost naših pristupa i da bi možda ljudi imali koristi od ove rasprave mnogo više nego što se čini. Na primer, Ministarstvo pravde Republike Srbije nesumnjivo poseduje statistiku o vremenu okončanja parničnih sporova male vrednosti. Pretpostavlja se da će pravo na nematerijalnu štetu koja proizilazi iz, sproveli smo postupak sa sudijom koji je određen, sa predsednikom suda, svejedno.
Dakle, sproveli smo postupak utvrđivanja kršenja prava na suđenje u razumnom roku. Oni pravo na nematerijalnu štetu ostvaruju podnošenjem tužbe Republike Srbije i utvrđivanjem parničnog postupka male vrednosti. Na tom primeru, predsednik suda je dobio takav predmet, radi se o parničnom postupku male vrednosti, traži predmet da bi ga proučio, da bi radio sadržinu prigovora. Ulazi se, ako je to sve u redu i ako dobro odluči, ne odbaci i ne odbije, prigovor kakve su garancije da će onda parnica za naknadu nematerijalne štete da će se voditi protiv države Srbije i to da će biti okončana u razumnom roku.
Da li ćemo u slučaju kršenja razumnog roka u toku vođenja parnice, da li ćemo opet da primenjujemo odredbe Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Znači, to je moguće i vezujem se i za vaš odgovor koji ja ne smatram, ali u redu, ja razumem da možete posle četiri meseca ako vas odbiju posle pet meseci i slično, ali ovo su dva spora koja su vezana.
Dakle, ne radi se o stavu Vlade da odbije amandman, ja to razumem, ali se radi o brojnim sporovima za parnicu sporove male vrednosti koji ćete prvo videti u primeni ovog zakona. Pa, ne bi bilo, jer ja smatram da rasprava o amandmanima ima jedan od glavnih ciljeva da u dijalogu sa predlagačem, da oni koji treba da vide primenu zakona da razjasne razne nedoumice.
To znači smatram prioritetom, rasprave o amandmanima i zato imam negativan stav, vrlo negativan stav koji zovem alergijom na vladavinu prava da se osporava ideja amandmana, to je neverovatno, neverovatno. To je alergično na vladavinu prava i na nesvesno da mi ovde razgovaramo o amandmanima, ne zato da bi vi prihvatite moj ili da ja šaljivo ili manje šaljivo govorim o tome šta smo popravili lektorima, nego zato da neko ko je u sporu male vrednosti parničnom može od vas da čuje odgovor kako vi vidite ili je to ipak sledeći korak kada bude primenjen zakon, mislim da je to ljudima važno.

Devet minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, a neka se pripremi narodna poslanica Aleksandra Đurović.

Zahvaljujem.
Predlažem Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima da glasaju za stavljanje na dnevni red sednice odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba.
Tekst odluke je pred vama, potpisan grupom narodnih poslanika, a ovaj Anketni odbor treba obrazovati radi utvrđivanja svih činjenica koje su do ove helikopterske nesreće dovele.
Anketni odbor čini po jedan narodni poslanik iz svake poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, a na predlog poslaničke grupe. Poslanička grupa određuje narodnog poslanika i člana Anketnog odbora u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu ove odluke kada se Narodna skupština pozitivno izjasni o osnivanju Anketnog odbora.
Prvu sednicu Anketnog odbora saziva predsednik Narodne skupštine. Do izbora predsednika Anketnog odbora prvoj sednici predsedava najstariji član, prisutni član Anketnog odbora. Anketni odbor na prvoj sednici bira iz reda svojih članova predsednika i zamenika predsednika Anketnog odbora.
Zadatak Anketnog odbora je da odgovori na sledeća pitanja. Da li je odluka ministra o pokretanju spasilačke misije doneta u skladu sa procedurom i na osnovu čega je uopšte doneta takva odluka? O tome nema podataka u do sada objavljenim izveštajima. Da li je naredba, koja je na osnovu odluke ministra odbrane i na osnovu svojih ovlašćenja izdalo nadležno lice, sadržala osnove izdavanja naredbe pripadnicima jedinice i vrste sredstava koja će se u akciji koristiti? Da li Anketni odbor treba da nađe odgovor na pitanje da li je, i ako jeste, tokom akcije za vreme leta i obavljanja zadatka menjan plan leta u odnosu na prvobitni tekst naredbe? Da li je menjan plan sletanja helikoptera? Ko je donosio odluke o toj promeni i zašto? I na ovo pitanje nijedan od dva izveštaja koji su dostupni javnosti nije dao odgovor.
Ko je nadležno lice, pripadnik Vojske Srbije ili lice iz Ministarstva odbrane, po kom osnovu i kome, na aerodromu Nikola Tesla dao informacije o sletanju helikoptera Vojske Srbije na aerodrom u petak 13. marta 2015. godine oko 22.30 časova? Zatim, ko je nadležno lice, pripadnik Vojske Srbije ili pripadnik Ministarstva odbrane koji je novinskim agencijama i medijima prosledilo lažnu vest o sletanju helikoptera na aerodrom Nikola Tesla i uspešnom okončanju spasilačke akcije?
Nijedna od ovih pitanja nema odgovor ni u jednom od izveštaja objavljenim i zbog toga je neophodno da Narodna skupština vrši svoje ustavne nadležnosti, odluku o ovome donese i odgovore na sva ova pitanja nađe.
Anketni odbor ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, ispravi obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne za izvršenje zadataka. Hvala vam.

Zahvaljujem. Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe Demokratske stranke.
Amandman koji sam sa kolegama podnela na član 6. glasi – Poslodavac koji sprovodi javne radove, zaključuje sa nezaposlenim odgovarajući ugovor o radu u skladu sa propisima iz oblasti rada i javnim konkursom.
Ovaj amandman više nema na šta da bude podnet, ali to su proceduralne stvari koje malo koga zanimaju sem nas koji čitamo i pratimo sve. Zašto? Zato što se amandman odnosi na stav člana 58. kojim je Vlada u osnovnom predlogu tražila da se potpuno izbriše svako pravo učesnika u javnim radovima da se zaključi ugovor o radu. To je ideja zakona. Naša je ideja bila amandman koji sam upravo pročitala.
Ako amandman odbora dobije većinu, onda će Vlada umesto osnovne ideje imati stav koji glasi – Poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu i javnim konkursom. Amandman koji sam podnela sa kolegama i amandman odbora razlikuje se u redosledu reči i to je sve, ideja je ista.
Ja pozdravljam odluku da odbor donese ovakav amandman. Ne pada mi na pamet da bilo kome objašnjavam da je trebalo prihvatiti jedan a ne drugi amandman, ali govorim o slabostima naših argumenata kada zaneseni željom da poništiš onog drugog kao živo biće, kao poslanika, dozvolimo sebi da se nalupetamo svega i svačega, smatrajući da ne važi ona stara latinska da scripsi manent fama volans – sve ostaje zabeleženo.
Želja da se ova po nama pogrešna ideja Vlade, da oni koji budu na konkursu angažovani za javne radove, da nemaju praktično nikakva prava da potpišu ugovor o radu, je sasvim normalna. Sasvim je normalno da Vlada pokuša da se takvo pravo ukine u ovom zakonu, inače to nije jedina stvar.
Obrazlaganje odluke iz ovog zakona, govorim o duhu odbrane rešenja iz predloga zakona je da zbog mogućnosti zloupotreba radnika koji su uzeli otpremnine da se zato uvodi zabrana da dobijaju novčanu nadoknadu za nezaposlene, osim u slučaju kada 12 meseci neprekidno ili 18 meseci sa prekidima imaju dokaze o uplati doprinosa. To je i videće se kao i kod mnogih drugih rešenja pokušaj da se spreči zloupotreba ukidanjem prava, pogotovo što se već u javnosti, debati čak i oko ovog zakona da li će biti ugovor, hoće li biti plaćeno, kako će biti tretirano, čuju različita tumačenja za recimo radnike koji dobiju otkaz, radnike koji rade povremene poslove, kako će se i dalje dovoljno jasna odredba da onaj koji je dobio otpremninu nema pravo 12 meseci na novčanu nadoknadu. Videćemo da li će biti različitih tumačenja u budućnosti.
Zašto je važno da preciziramo da zaposleni koji, da poslodavac koji sprovodi javne radove mora da zaključi sa nezaposlenima, odgovarajući ugovor o radu u skladu sa propisima o radu javnim konkursom, zbog toga što to predstavlja primenu direktnu drugih prava koja se odnose na prava na rad i na nezaposlena lica.
Argumentacija koju smo ovde razmenili da zavisi šta je predmet javnih radova, da od toga zavisi ugovor, teško može da ide u prilog prvobitnoj ideji Vlade da se ne zaključuje nikakav ugovor i da se ta odredba iz člana 58. u stavu 2. briše.
Ne sumnjajući da ovde nije bilo zle namere Vlade, u smislu da ne plati uopšte ništa, dakle ja im nikada ili vrlo retko govorim o etici namera, osim u slučaju kada neko svoje namere samim tim što postoje kao dobre, predstavlja dobrim rezultatom, to je strašno, koješta i ogromna šteta.
Ne sumnjam da je ovde, nije bilo namere nikakve loše da se bilo ko ko po javnom konkursu radi na javnim radovima, zakine za pravo, ali mislim da je dobro što su se u Odboru za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva usaglasili oko amandmana koji će očigledno dobiti i podršku većine, s obzirom da je podržan od strane predstavnika Vlade, Hvala.

  Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Dakle, za nekoga ko podnosi predlog zakona i pri tome potpuno promeni koncept predloga zakona, pokazuje se neverovatno šarmantna arogancija u tumačenju šta je radno angažovanje, jer je ministar ušao u Skupštinu sa predlogom da ovaj član uopšte ne postoji. Sada gorljivo objašnjava razliku između amandmana koji je podnela grupa narodnih poslanika i koji je podneo Odbor.
Ideja Skupštine je, ministre, ne vi lično, ne obraćam se vama lično, svaki ministar, ideja Skupštine je da ministar objašnjava poslanicima zašto je odustao od koncepta da potpuno briše bilo kakvu obavezu, a ne da komentariše amandmane narodnih poslanika, koliko god šarmantno to bilo.
Kada govorimo o tome da radno angažovanje i ugovor o radu predstavlja razliku, ja sam i možete ili sećanjem na pažljivo slušanje onoga što govorim ili čitanjem stenograma, govorila da nemam nikakvu primedbu na to, naprotiv, što je Odbor doneo jednoglasno amandman i što ste ga vi prihvatili. Ali, razvojem debate imam ozbiljne primedbe za pokazivanje iskrenog neznanja o ulozi predlagača i o ulozi narodnih poslanika. To je zajednička šteta.
Naš zajednički cilj je da iz ove naše rasprave svakome ko će možda biti prijavljen na konkursu za javne radove bude nesporno jasno kakva su njegova prava iz te situacije. Moja obaveza i pravo kao poslanika opozicije koji ne podržava Vladu je da vas pitam – kakav je to obrt u vašoj glavi i stavovima o zakonu da unesete u Skupštinu da se briše bilo kakvo ugovaranje između poslodavca javnih radova, pa onda da gorljivo branite potpuno drugačije rešenje?
No, ja nisam zainteresovana za takav dijalog ni sa vama, ni sa bilo kim. Smatram ga neproduktivnim, jer smatram da je vaše pravo da promenite mišljenje, ali jesam zainteresovana za uspostavljanje kulture procedure kada su u pitanju prava i obaveze članova Vlade i narodnih poslanika. To sve negde piše, samo svi pročitamo i svima bude mnogo jednostavnije da razgovaraju. Hvala.

Zahvaljujem, ali ne hvala. Ja sam ta koja se drži procedure. Dakle, molim vas da proverite sa službom da li sam ovlašćena predstavnica poslaničke grupe ili ne i tek u tom slučaju, a onda ćete mi ovo oduzeti od vremena na koje imam pravo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
U tekstu predloga zakona u članu 14. govori se o tome da je udruženje, odnosno savez u obavezi da obezbedi upotrebu usluge tumača za znakovni jezik uvek kada je upitanju ostvarivanje prava gluve osobe na upotrebu usluge tumača za znakovni jezik i jezik od poslodavca ukoliko raspolaže sredstvima opredeljenim u skladu sa zakonom za te namene i u drugom stavu da sredstva za uslugu tumača za znakovni jezik iz stava 1. ovog člana ne obezbeđuje poslodavac.
Naša namera je da bar menjamo drugi stav, da sredstva za uslugu tumača može obezbeđivati poslodavac koliko god to bila neka mera zbog toga što u oba ova stava mi praktično dajemo pravo a da se ni u jednom od njih ne vidi šta će biti izvor finansiranja tog prava.
U raspravi u načelu imali smo informaciju i odgovor ministra da se radi o tri miliona evra na poziciji kojom Republika finansira i na nivou lokalne samouprave i na raznim nivoima vlasti, pa i tim pre mislim da bi trebalo da prihvatimo ovaj amandman zato da ostavimo slobodu za poslodavca kada je poslodavac na primer neko iz javnih poslova, da može obezbediti sredstva za tumačenje za znakovni jezik.
Ako nema sredstava, grubo tumačeći, može da se desi da nema ni tumača. Ja to tako ni u jednom od ova dva stava ne čitam, zato sam i postavila pitanje preciziranja gde je novac za tumača i mislim da bi trebalo otvoriti mogućnost da to može da uradi i poslodavac.
Upotreba znakovnog pisma i način finansijskog angažmana može da bude i predmet zajedničkog dogovora za budžet 2016. godine. Ako smo zapisali prava, ako ne donesemo podzakonski akt i ako ne donesemo pozicije novca za korišćenje tih prava, onda ćemo vrlo malo pomeriti na bolje kvalitet života gluvih, nagluvih i osoba sa oštećenim sluhom, što nikome nikako nije namera. Hvala.

  Zahvaljujem.
Ne stoji argumentacija pošto u Predlogu zakona stoji da poslodavac ne obezbeđuje sredstva, tako da ove šarene priče o legatima i ostalo, dosta je neozbiljno na ovako ozbiljnoj temi.