Poštovani potpredsedniče, postoji pravilo kada dobije reč neko kada traži povredu Poslovnika i to je čim prethodni govornik završi svoju diskusiju ako se javlja dok prethodni govornik govori.
I svojim obrazloženjem ste potvrdili da ste napravili grešku. Ja to razumem. Ono što ne razumem je potreba i volja da se bez razloga pravi jedna neprijateljska atmosfera tokom sednice Skupštine.
Vi ste meni svojom voljom dali reč. Ja sam mogla tu reč da budem u situaciji neka bude oduzeta samo zbog prekršaja, ne zbog vaše greške. Kada bih da sam kao što sam pokušala da završim raspravu u pojedinostima o amandmanu, onda ste mogli da date reč narodnom poslaniku koji traži povredu Poslovnika, to jasno piše u Poslovniku, zašto narodni poslanik dobija reč preko reda kada se javlja o povredi Poslovnika.
Niste vi predsedavajući, ni vi ni bilo ko, da pita zašto traži poslanik reč, nego da reč dodelite na osnovu članova Poslovnika koji tačno određuju zašto i kada koji narodni poslanik može dobiti reč.
Ja sam tražila reč bez podignutog Poslovnika Narodne skupštine i bilo je jasno da ja tražim reč po amandmanu. Vi ste mi reč dali i vaša je greška što ste se usudili da svojevoljno i samovoljno meni isključujete mikrofon, da me svojevoljno optužujete za govor kada mi reč nije data, a jeste i da svojevoljno tumačite da vi niste videli da je to bio narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Hvala, ne tražim da se izjasni Skupština.

Zahvaljujem.
(Zoran Živković, s mesta: Dajte mi repliku.)
Za podršku amandmanu na član 2. koji su podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević jer se njime uklanja predložena odredba da se električna energija za krajnju potrošnju stavlja u akcizu, kao i biogorivo i biotečnosti. Vrlo sličan amandman koji je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović. Razlika je u biogorivima i biotečnostima.
Pošto je ovde rečeno da opozicija treba da napada Vladu, ja nisam još počela, ali mogu, nije problem, i Vladu i ministra finansija i Aleksandra. Mogu da počnem da napadam sasvim jednostavno, ali to ne radim jer se razgovara o zakonu, a ne o napadima na Vladu.
Evo ministra prisutnog koji može da posvedoči ako se ne predomisli da to se ne radi nego se govori o amandmanu.
Dakle, zašto je bilo potrebno da ministar odgovori o plaćanju akcize na angažovanu snagu i snabdevače? Zašto je bilo potrebno da ministar odgovori o pravim razlozima za uvođenje akcize na struju i da se dokaže da je netačno da to imaju sve zemlje EU i da se dovede u vezu sa onim što jeste, a to je zahtev MMF, kao što je i zahtev MMF da novac iz budžeta kao državna pomoć, subvencija ne ide u Elektroprivredu, zato što MMF postoji da bi bio garant poveriocima da će država prve pare koje ima dati za dugove. Zato, potpuno uprošćeno, postoji MMF i zbog toga MMF kaže – ako hoćete aranžman sa nama, mi moramo znati da će sav novac koji postoji u budžetu prvo ići poveriocima, a vi ne možete prvo da date pare ni za državnu pomoć, ni za subvencije, ni za bilo šta ostalo dok mi nismo sigurni da će novac koji uđe prvo ići poveriocima. Tome služi MMF u međunarodnom finansijskom sistemu posle Breton Luca 1946. godine. To baš ne radi sada i ja ne bih imala ništa protiv da razgovaramo o tome da li je potrebno napraviti dogovor sa MMF ili ne, možemo da razgovaramo.
Akciza je uvedena zato što je siguran prihod. Obrazloženje da je angažovana snaga i plaćanje snabdevača, da je to tako godinama nije dobro obrazloženje. Bili smo bez akcize isto godinama, pa sada uvodimo akcizu.
Naša debata ovde treba da služi, zaista mi je iskreno žao što ovde nema volje da se kroz dijalog zajedno obraćamo ljudima zbog kojih i za koje radimo i koji će izneti teret ovih poskupljenja, trebalo bi da služi analizi i uvođenja akcize i efekata na kućne budžete, a ne ovome čemu, voljom većine, izgleda služi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Hoću da izrazim podršku amandmanu koji su podnele kolege Balša Božović i Goran Ćirić. Bilo bi dobro da ga Vlada prihvati, jer ćemo za tri ili za šest meseci ponovo biti u ovoj sali i razgovarati o sklanjanju ovog člana koji danas menjamo, jer se radi o prikupljanju dokumentacije.
U svojoj načelnoj raspravi sam kazala da nedostaju dva bitna odgovora u dopunama ovog zakona. Jedno su kriterijumi kojima birate preduzeće. Sada je već potpuno jasno da su kriterijumi privatni i lični. To se vidi po, kako se to kaže, natruhu onih koji će biti proglašeni strateškim i da se odgovori šta je pozicija Kosova i Metohije u ovom zakonu i kako to nanosi i da li nanosi štetu procesu normalizacije Beograda i Prištine.
U ovom članu vi tražite da subjekt privatizacije izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti, celokupne imovine itd. i kažete da će agencija popis i procenu iz stava 3. ovog člana dostaviti nadležnom organu radi izmene odluka o početnoj ceni, a nadležni organ dužan je da obavesti agenciju u roku od 15 dana od dana dostavljanja popisa i procene od strane agencije.
Namera da se završi proces restrukturiranja odlaganjem rokova je nerealna i nije dobra ideja. Da li će ili ne biti pokriveni dugovi odabranih 15, 17, to ćemo videti vrlo brzo, već za tri meseca ili manje, ali ukupan efekat nećete postići, nećemo postići. Odlaganje onoga što je neminovno za preduzeća koja nisu uspela u privatizaciji je želja da se istim sredstvima postignu različiti rezultati. To prosto nije moguće.
Vi nastavljate istim sredstvima koja su dovela do odluka zbog kojih sada imamo pogrešne posledice, imamo velike posledice po budžet. Vi ne napuštate sistem na koji se problemu prilazilo i to neće dati dobar rezultat ni po preduzeća koja su na spiskovima, onih 526, ni po ova koja ćete vi odabrati. Pojedini ljudi će imati i te kako koristi, ali to nije ideja opšteg dobra i to nije ideja i nije posao ministra u Vladi Republike Srbije. Hvala.

  Zahvaljujem.
Amandman treba prihvatiti i član treba brisati. Uzaludan je prenos gneva, uzaludne su i klevete, uzaludno je vi, mi, kad, sad, mi, vi, onda. Sve je uzalud. Ovaj član je isto sredstvo, kao i onaj koji je doveo do problema i treba ga brisati. Hvala.

Zahvaljujem.
Moj prilog raspravi o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti biće podeljen u tri dela. U prvom delu govorim o kontekstu u kojem se odvija ovaj izbor. U drugom procedura po kojoj se odvija i trećem o kredibilitetu kandidata.
Kontekst je meni izuzetno zanimljiv zato što nije malo zadovoljstvo slušati predlagača, formalnog predlagača na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i Poslovnika Narodne skupštine, a znati da je sa istim takvim žarom bio protiv sadržaja Zakona o zabrani diskriminacije i naravno njegove primene, da ne govorim o izboru nekakve institucije. To ocenjujem kao dobro, govorim o tome da je zadovoljstvo.
Zašto je još zadovoljstvo? Zato što se mnogo uči kada se sluša takav govor i onda ono što se nauči je da je nebitno šta je bio sadržaj kada je predlagač bio izrazito protiv Zakona o zabrani diskriminacije. Sada kada je izrazito za odbranu procedure kojom je kandidatkinja predložena Narodnoj skupštini, u oba slučaja se radi u ruganju vladavini prava, izrazitoj, strasnoj i očigledno teško uništivoj, ali okruniće se to vremenom.
Kontekst je i moja lična poruka kandidatkinji zbog toga što je u ovoj Skupštini 2012. godine istim takvim beskrajno pohvalinim rečima, u čiju ja istinitost ne ulazim, apsolutno, hvalama biran njen kolega po prezimenu, zaštitnik građana Saša Janković. Ja sam mu govorila o tome da ga čeka vreme gde će biti jako mnogo izliva vlasti u mozak. Nažalost, bila sam u pravu.
Volela bih da ne budem u pravu kada je u pitanju kontekst kojim se bira poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ali rečenice koje smo čuli ovde u raspravi ne daju mi nade da neću biti u pravu jer je ovde rečeno da ste vi izabrani i da je sve ovo samo formalnost, čestitalo vam se na izboru i to može biti retorička stvar, a može biti i suštinska ilustracija ruganju vladavini prava i danu koji ovde provodimo raspravljajući o proceduri i o kredibilitetu kandidata ili bar pokušavajući da to činimo.
Sasvim je jasno da kako teče rasprava i kako teče argumentacija, da kako se to političkim jezikom kaže – vi imate paket od 202 glasova; moj glas nemate. On nije važan za većinu. On nije važan ni vama verovatno, ali je on važan meni zbog toga što je važno uvek, a pogotovo u slučajevima kada glasate o tako delikatnoj osetljivoj stvari kao što je ustavna materija i diskriminacija znati zašto glasate. To je problem nedostatka integriteta nas narodnih poslanika i to se teško uništava i kruni, ali je neminovno da bude smanjeno. U tom kontekstu govorim o tome da bih volela da ga rešimo i da odluku koju sada imam, da može bez mog glasa jer on nikome nije važan, da se pokaže da je postojao prostor, da je bilo rasprave i da je bilo procedure da dobijete i moj glas. Sada ga nema.
O kontekstu kada je u pitanju izbor poverenika govori i činjenica da pred vama koji ćete biti izabrani za poverenika za zaštitu ravnopravnosti, odvija se sasvim očigledno za bilo koga ko se iole bavio ljudskim pravima i vladavinom prava, da je ovde zakon oružje a ne oruđe.
Imali biste puno posla u ovoj Skupštini, ne možete naravno po prirodi stvari dok vam se neko od nas ne obrati, ali je to kontekst i to je kontekst koji se teško kruni, ali će se okruniti na kraju i svi ćemo naučiti da zakoni postoje zato što postoji i vladavina prava, a ne zbog milosti vladara bilo kog i bilo kakvog.
O proceduri rečeno je u nekoliko navrata o kritikama za proceduru koja se objašnjava da je bila sasvim u skladu sa Poslovnikom i zakonom i često je procedura u našem društvu ono što se u teorijama, neću o tome da pričam, zove juče spomenuti ružičasti slon koji je u sobi. To je teorija kada grupa ljudi u sobi tačno zna o čemu se radi, a niko neće da izgovori o čemu se radi jer je procedura kultura.
Treba zaista mnogo ili potpuno nesklonosti vladavini prava ili neznanja o proceduri, pa reći da je vaš izbor tekao potpuno u skladu sa procedurom, ali to je pravo interpretacije.
Ja ne smatram da je dobra interpretacija da su skraćeni rokovi, dostava dokumenata koji govore o kredibilitetu kandidata i način na koji je doneta odluka, da su u skladu sa procedurom. Na volju je svakome koje za proceduru nadležan da to zove kulturom. Ja je neću nikad zvati kulturom. I tu je problem koji se nepotrebno napravio. To je, takođe, sad mešano deo konteksta, deo procedure.
Ako već imate 200 glasova, ako već imate sav prostor u kojem možete da interpretirate proceduru kako je kome volja, zašto izazivati ovakve slučajeve gušenja elementarnih linija komunikacija između narodnih poslanika, sastanka odbora i dokumentacije koja se uz tačku podnosi? Nepotrebna šteta i to je paradigma, paradigma za sklonost da ti zakon bude oružje, a ne oruđe. Može ti se, tako si u mogućnosti, pa se onda, nažalost, nepotrebno radi na ovakav način, jer bi vi bili izabrani i da je bilo potpuno poštovanje procedure i da su dostavljena sva dokumenta, ali onda bih srećom ja mogla biti bez primedbi takve vrste. Taj dan očigledno još nije došao.
Kada je u pitanju treća opaska koju hoću da podelim sa vama, odnosno kredibilitet, pročitana je ovde vaša biografija i govoreno o tome da na svaki način apsolutno zavređujete mesto Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ja neću govoriti o vašem ličnom kredibilitetu, jer to nije ono što je moj fokus. To je vaša stvar. Ja ću govoriti o kontekstu, ponovo,, kako se ovde gleda kredibilitet, koliko mi ovde ne znamo šta su ljudska prava. Da je rečeno da kandidatkinja ima pet godina iskustva u zaštiti socijalne politike, reč ne bih rekla, i znam rezultate. Da je rečeno, da kandidatkinja ima dve godine iskustva u telima koja bore protiv nasilja takođe, ali tu nedostaje rečenica – deset godina iskustva iz oblasti ljudskih prava.
Kada sam interno pokušala da dođem do neke informacije, onda mi je rečeno ovako – pa, šta ima veze, ona će primenjivati propise i ubuduće. Pa, ima veze, zato što u zakonu piše da se mora imati 10 godina u oblasti ljudskih prava. Socijalna politika nisu ljudska prava. Rad u socijalnoj, u zaštiti, u merama zaštite socijalne politike je rad u upravi, rad u telima gde se borite protiv nasilja je rad zadatka u upravi. To sve liči na oblast zaštite ljudskih prava, i jeste, jednim delom, i stari i ugroženi, ali nije ono što piše u zakonu.
Meni je to ne interpretacija, nego članovi zakona koji su pred nama, od kojih je jedan od članova i način izbora Poverenika za zaštitu, dakle, zbog javnosti i ne sumnjajući da kandidatkinja, a sumnjajući da veliki broj nas zna šta piše u ovom zakonu, jer ovde malo ko šta čita, ali se ima vrlo čvrst stvar, što je zajednička šteta, i to će proći.
Dakle, u ovom zakonu se kaže – da je diskriminacija i diskriminatorsko postupanje svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobru, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i u drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, u daljem tekstu lična svojstva. Diskriminacija je nejednako, nepravično, i u ovom slučaju i nezakonito postupanje prema nekome zbog njegovog ličnog svojstva na koje on nije imao nikakav uticaj. Zato se to zove lično svojstvo.
Izjednačiti to sa iskustvom u socijalnoj politici znači nedovoljno dobro braniti kredibilitet kandidata. Da sam imala prilike da podržim vašu kandidaturu, nikad se ne bih usudila tako da tvrdim da ste kredibilni za funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Zakon navodi sve oblike diskriminacije. Zakon navodi i šta je govor mržnje, gde kaže u članu 11. – zabranjeno je izražavanje i deljenje informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola ili na drugi način.
Zakon takođe definiše uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje, kao i teške oblike diskriminacije i teški oblici diskriminacije su u tački 1. – izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; pod tačkom 2. – propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; 3. – propagiranje diskriminacije putem javnih glasila itd.
Hoću da tokom ove rasprave zaista podelim samo ključne odredbe ovog zakona, koje pokazuju neophodnost da se neko zaista deset godina bavi oblašću ljudskih prava u definicionom smislu tog izraza.
Kada se govori o postupku izbora, ja ne tražim posebne odgovore od predlagača, jer znam da će biti ponovljena lakoća kojom će se interpretirati da je sve bilo super. Ako je sve bilo super, zašto je onda bilo potrebno da se mimo rokova i naknadnim objašnjavanjem objašnjava da je bilo super. Ali, ponavljam, to je na volju vladajuće većine, na volju svih onih koji ne vide nikakav problem u načinu na koji je proceduralno izbor urađen na sednici Odbora za ustavna pitanja i način na koji ovde vodimo o tome raspravu.
Da li će ili se neće potvrditi ili interpretirati da kandidatkinja ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava, to ja nemam nade da ću ikoga ubediti da postoji ogromna razlika između socijalnih politika, između sprovođenja politika u oblasti nasilja i rada na zaštiti ljudskih prava, ali ja iskreno želim, jer mi je mnogo više stalo do toga, do nastavka rasta i snage ove institucije nego da iko bude od nas u pravu ili da ne bude u pravu.
Dakle, ja ću zbog toga imati čvrstu podršku bilo kojim procesima koji će u budućnosti pokazati da se institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nastavlja baviti svojim poslom. To je vrlo lako dočekati, vrlo lako proveriti, pošto Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima obavezu podnošenja izveštaja Narodnoj skupštini i na odborima nadležnim i matičnim za rad, tako da će biti vrlo jednostavno utvrditi koliko se i kako razumemo u oblast ljudskih prava, zaštite ljudskih prava i da li zaista kandidatkinja poseduje visoke moralne i stručne kvalitete kada je u pitanju javni posao koji će joj Skupština poveriti na najmanje pet godina ili na prvih pet godina.
Na sednicama na kojima će biti govora o tim izveštajima, ja bih volela da nisam u pravu, kada smatram da je potpuno nepotrebno primenjena vrlo loša interpretacija šta je to procedura izbora Poverenika i da se još ne potrebnije ovde argumentuje da su njeni moralni i stručni kvaliteti i godine iskustva takvi da ne treba nikom ni da padne na pamet da pita - otkud vi kao kandidatkinja i šta je bilo sa procedurom? Od takve nesklonosti vladavini prava i o takvoj nesklonosti kulturi procedure, šteta može da bude samo zajednička, a korist ne može da bude nikome.
Ja mogu samo da ponovim da se nadam da ćemo kroz prvi izveštaj, kvartalni, odnosno drugi, videti da je moguće da se nema 10 godina iskustva, a da se brzo nauči šta je to oblast zaštite ljudskih prava i da se onda postupa po odredbama Zakona, na osnovu kojih je Poverenik, u ovom slučaju Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izabrana.
To da promene u našem društvu bude mnogo je važnije od našeg međusobnog političkog folklora, od našeg međusobnog ne čitanja i od razmene neznanja i nemanja svesti o tome koliko nam je svima vladavina prava važna. Hvala vam.

Zahvaljujem i beskrajno zahvalna sadržaju ovog govora, pošto je to sve u prilog nažalost mojim tvrdnjama.
Godine su lično svojstvo, ne upotrebljava se, piše u zakonu. Prava na javno ispoljavanje, piše u zakonu. Nema da li je dolično ili nedolično, ne možemo da biramo …
(Aleksandar Martinović, s mesta: Imam pravo na svoje mišljenje.)

Ja vas molim da ne dobacujete, ja vas vrlo pažljivo slušam, pošto je ovo neverovatno važna tema.
Ja sam u izlaganju predlagača dobila potvrdu svega onoga što sam tvrdila u svom izlaganju. O tome šta su ljudska prava i kakva je razlika i mesto, primene politika socijalne zaštite, primena Krivičnog zakona, primena borbe protiv nasilja, o tome ovlašćeni predlagač čita pre predlaganja. Baš se upravo o tome i radi.
Sadržaj ovog izlaganja pokazuje da nemamo svest u ovoj skupštini šta je diskriminacija, da mislimo da imamo prava zato što smo narodni poslanici, da kažemo u ovom slučaju pripadnicima drugačije seksualne orijentacije, ne možete javno. To je nedolično. Ili da kvalifikujemo…
(Narodni poslanici dobacuju.)
Molim bez dobacivanja, ja sam vrlo pažljivo slušala.
Ako vam tako jako smeta što neko ima stav i volju za dijalog, ja nažalost ne mogu da vam pomognem, osim da ostanem u dijalogu sa nadom da će i kandidatkinja razumeti kredibilitet predlagača u ovom slučaju. Imala bi bar tri postupka da je ovaj govor izrečen bilo gde osim u sali Narodne skupštine. O tome vam govorim. Hvala.

Zahvaljujem.
Predlažem Narodnoj skupštini da većinom glasova usvoji Predlog o osnivanju anketnog odbora koji bi po sastavu činio po jedan narodni poslanik iz svake poslaničke grupe i spremna sam da u ime narodnih poslanika prihvatim i amandman da u grupu bude uključen i jedna predstavnik grupe nezavisnih poslanika, da predsednica Narodne skupštine zakazuje prvu sednicu grupe, da njome predsedava najstariji narodni poslanik i da između sebe biraju i zamenika predsednika anketnog odbora. Cilj rada anketnog odbora je da utvrdi okolnosti i činjenice koje ne postoje u izveštajima koji su dostupni javnosti, a urađeni sedam, odnosno 14 dana nakon tragedije u kojoj je sedam ljudi izgubilo život.
Dva osnovna pitanja nemaju odgovora, a to je - ko je i na osnovu čega i kako informisao ministra odbrane o potrebi da se pokrene spasilačka misija helikopter? Na osnovu čega je ministar doneo takvu odluku koju je usmeno tada prosledio mimo načelnika Generalštaba nadležnom licu po subordinaciji? To je vrlo važno pitanje i ključno za razumevanje čija je sve politička odgovornost u pitanju. Drugo, ko je menjao plan leta jednom kada je spasilačka misija pokrenuta i kada su svi nalazi u subordinaciji dati, pošto ni tog odgovora nema.
Reakcije koje smo dobili predstavljaju svojevrsno ruganje vladavini prava jer nam se kaže da je anketni odbor politička predstava. Verujem svima koji tako komentarišu zbog toga što tako izgleda anketni odbor iz ugla nekoga ko ima iskreno neznanje o vladavini prava. Zbog toga smatram da je dobro po sve da glasanjem danas stavimo na dnevni red tačku u kojoj ćemo odlučivati o osnivanju anketnog odbora.
Ovo je poslednja sednica u redovnom prolećnom zasedanju na kojoj imamo priliku da predlažemo. Tokom vanrednih zasedanja nema menjanja dnevnog reda i ukoliko danas se ne dogodi razum i usvojimo ovakvu odluku, mi ćemo nastaviti tokom jesenjeg zasedanja da tražimo anketni odbor jer je to odbrana vladavine prava, jer je to dug prema ljudima koji su poginuli. Hvala vam.

  Zahvaljujem.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je pred nama, pred nama je sa idealnim razlozima da bude dobro kritikovan. Pre šest meseci, odnosno pre godinu dana ovde smo slušali slatke reči o tome da će preko 526 preduzeća koja nisu uspela u privatizaciji da budu privatizovani jer je problem zakon. Onda smo se suočili sa realnošću, pa videli da to baš i ne ide tako i da postoje, nažalost, razlozi zašto nije uspela privatizacija. Kada bi se htela u samo jednoj slikovitoj rečenici opisati sadržina ovog predloga, onda on glasi – sad ćemo završiti, samo da produžimo rok.
Imam potpuno razumevanje za ministra privrede i smatram da ovoj temi zaista svi moramo prići na najozbiljniji mogući način. Dve stvari mi je drago čuti. Danas ovde ima vrlo malo tonova zle volje prema privatizaciji uopšte i vrlo malo negativnog. Ima realnosti i ima svesti o tome da možda različito vidimo uspeh primene ovog zakona, ali da će neki ljudi na kraju ostati bez posla, o tome se slažemo. To je zajednička briga, nema veze ko je vlast, a ko je opozicija. Baš zato mislim da treba pažljivo saslušati drugačiju reč i drugačije mišljenje.
Imam samo dva pitanja, dve molbe, zahteva. Prvi se tiče kriterijuma ko će biti odabran da bude na nekakvom spisku do 31. oktobra, odnosno godinu dana. Ključ minimalne odbrane vladavine prava je u tome da vi znate, ne sada da mi odgovorite, nego da znate da odgovorite bilo kada da vas bilo ko pita. Ako toga ne bude, onda će to biti privatan dogovor neformalno moćnih ljudi koji su jedni drugima dostavljali spiskove. Ja ne želim da se to desi, jer to nikome nije na korist.
Drugo jasno pitanje koje morate da imate, ne danas za mene, ali generalno, je način na koji je unešen problem sa imovinom na teritoriji Kosova i Metohije. Imamo problem sa saglasnošću sa Ustavom. Imamo problem jer u obrazloženju piše da ovako moramo da rešavamo jer je Kosovska agencija za privatizaciju uzurpirala imovinu i prava na koja mi polažemo pravo.
Zašto smatram da treba imati jasan odgovor na to pitanje? Zato da ne bude interpretacije da je to tačka kojom se ometa normalizacija Beograda i Prištine, da je to namerno unošenje jedne odredbe u zakon da bi se imalo opravdanje i dobar izgovor zašto se neki dobri procesi ne dešavaju. Ja želim jasan, javan, čist spisak o tome kako je doneta odluka, ko je tu i zašto je nešto strateško, kao i jasan odgovor o tome na koji način ako ovo što je upisano u Zakonu o privatizaciji na Kosovu i Metohiji utiče na proces normalizacije? Sve manje od toga, ponavljam, ne sada i ne ovde, biće zajednička šteta, kako god neko posle vas ili neko danas s vama interpretirao odgovornost za stanje u kojem se nalaze preduzeća koja se ne mogu privatizovati.
Zašto kažem da mi je drago da ima manje tonova negativnog u privatizaciji? Zato što je potrebno da se suočimo sa realnošću. Zato što kada je privatizacija počela, kako je rekao jedan moj poznanik na internetu, ona je samo upalila svetlo nad privredom koja 10 godina nije izvozila, nad privredom koja je za 10 godina stigla do 214% javnog duga, nad privredom koja nije radila. Privatizacija je samo upalila svetlo, a ja se nadam da ćemo je zajedno, a mi iz DS svakako, osvetliti tako da što veći broj ljudi ima koristi od dobrih rešenja u preduzećima u restrukturiranju, odnosno od primene ovog zakona.
Dok ne vidimo jasne odgovore, ne verujem da ja mogu da dam svoj glas za ovakav zakon.

Zahvaljujem.
Pozivam sve narodne poslanike da svojim glasom podrže stavljanje na dnevni red Predlog ove odluke i obrazujemo zajedno anketni odbor radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su doveli do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba.
Po svojoj organizaciji anketni odbor ima po jednog predstavnika i jednog narodnog poslanika iz svake poslaničke grupe. Prvu sednicu anketnog odbora sazivao bi predsednik Narodne skupštine, a do izbora predsednika anketnog odbora njime bi predsedavao najstariji prisutni član anketnog odbora. Anketni odbor na toj svojoj prvoj sednici iz svojih redova bira predsednika i zamenika predsednika anketnog odbora.
Ključna pitanja na koja anketni odbor tokom svog rada treba da nađe odgovor i da ga u plenumu i obliku zaključaka predstavi Narodnoj skupštini je na osnovu čega je ministar odbrane, na osnovu kojih dostupnih podataka, doneo odluku o Spasilačkoj misiji „Helikopter“, 13. marta ove godine, pošto tog odgovora nema ni u jednom izveštaju.
Drugo pitanje na koje anketni odbor treba da nađe odgovor je ko je i zašto menjao plan letilice tokom obavljanja spasilačke misije, jer ni o tome ne postoji ni jedan podatak ni u jednom od dva objavljena izveštaja.
Anketni odbor je po svojoj svrsi, osim što nam je nadležnost, ima za cilj da utvrdi političku i ličnu odgovornost.
Naša ustavna obaveza je da se ovim bavimo i svako odlaganje odluke da se o ovome raspravlja tokom sednice Narodne skupštine je zajednička šteta za sve nas. Pre ili kasnije, mi ćemo o ovome raspravljati. Najljubaznije vas molim da to bude pre, a ne kasnije, jer ljudi koji su stradali u toj misiji zaslužuju istinu, a javnost u Srbiji zaslužuje političku odgovornost i tačne i jasne informacije o celom toku Spasilačke misije. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, prekršili ste član 27. i član 103. Poslovnika Narodne skupštine, koji vas obavezuje na staranje o redu na sednici i dopustili ste da narodni poslanik dobije reč da bi ukazao na povredu Poslovnika i osporava, tokom iskazanog obrazloženja o povredi Poslovnika, pravo drugom narodnom poslaniku da predlaže zakon.
Ponovili ste tu grešku i kršenjem ponovili da ste dali reč i drugom narodnom poslaniku da pod vidom člana 103. i zahteva da se govori o povredi Poslovnika, osporava, naziva bezobrazlukom, drskošću.
(Janko Veselinović, s mesta: Jeste bezobrazluk.)
Narodni poslanik dobacuje jeste.
Pažljivo sam vas slušala, pa vas molim da dopustite predsedavajućem da vodi sednicu.

Povreda Poslovnika koju ste učinili time je očito usmerena ka onemogućavanju narodnih poslanika da se usude da podnesu predloge zakona.
Količina gneva koja se ovde videla, i ja potpuno razumem zašto vi morate da odgovorite na taj prenos gneva, ne tiče se onoga što je izgovorio narodni poslanik, nego manifestacije na galeriji. To jeste unekoliko vaša nadležnost, ali to nema nikakve veze sa pravom narodnog poslanika da podnosi predloge zakona, kao što nema nikakve veze sa neznanjem kojim se pod traženjem reči za kršenje Poslovnika sprečava, ućutkuje i vređa drugi narodni poslanik. Hvala vam.

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe.
Kolege narodni poslanici su amandmanom pokušali da promene stav 3. u predlogu člana 5. Zakona, koji u predloženom tekstu glasi – rešenje kojim se usvajaju ili odbijaju prigovor i žalba, mora biti podrobno obrazloženo.
Predlog amandmana menja 3. stav tako što definiše da rešenje kojim se usvaja odbija ili odbacuje prigovor i žalba, mora biti obrazloženo. Sa nadom da, pošto nam je ovde sugerisno da vi unapred dajete odgovore, možete i unapred da mi date odgovor na nepostavljeno pitanje. Radi se o preciziranju za koje ja znam da može da bude da se rešenje kojim se odbija smatra i da se odbacuje.
Međutim, vrlo je osetljiva i delikatna stvar u pitanju kada će ovaj zakon usvojen biti u primeni i postojaće prigovori koje morate odbaciti. To je prosto život. To je onaj deo gde ne kažem iz namere, ne kažem iz strategije da se ometa sudski proces, ali je moguće da postoje prigovori koje prosto morate da odbacite jer ne sadrže ništa što zakon podrazumeva da prigovor sadrži.
Prosto da se ili usvajanjem ovog amandmana, ili da se tokom prakse ustanovi šta ćemo da radimo sa prigovorima koji nisu za odbijanje, nego su uopšte za nešto što ne može biti razmatrano. To je bila ideja. Ne sporimo pravo predlagača da odluči da je dovoljno da se kaže da se prigovor ili usvaja ili odbija, ali je amandman sa tom namerom predložen. Hvala vam.

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe, zbog toga što je neodoljivo da u stenogramu ostane, padoše nam lektori.
Dakle, amandman koji je prihvaćen menja rubrum koji je glasio – 2. prigovor tačka. Sadržina prigovora i prihvaćen je amandman mojih kolega 2. i rubrum glasi sada – Prigovor i sadržina prigovora.
Nije ni nebitno, ni nevažno, nije ni važno ali mi je drago da prosto imam priliku da kažem da je jezički ovo stvarno ispravnije i vidim da se tokom ovog zakona dosta govori o jeziku. Drago mi je da je ministar sklon uvažavanju obaveze da se zakoni pišu razumljivim jezikom.
Ja bih još volela da naraste svima nama sklonost da više razgovaramo o zakonima, da bi oni na koje se zakoni odnose, bez obzira koji deo društva, to značio, da li porodični zakon kao mali ustav, da li ovaj zakon koji se odnosi samo na grupu građana koji učestvuje u sudskom procesu ili je krivični ili koji god, da se o zakonima malo više priča, jer to i jeste tema u regionu, kao što je jezik tema u regionu.
Drago mi je što se neke kolege iz vladajuće koalicije bave jezikom, žao mi je što ne možemo zajedno, recimo u Hrvatskoj da prisustvujemo radionicama o tome kako da usaglasimo i jezik i kako da iskoristimo zajedničko poreklo ili dovoljno sličnosti između Hrvatskog, Srpskog, Bošnjačkog, maternjeg jezika da bi imali zajednički stav kada je u pitanju ili zemlja članica EU, kao što je Hrvatska za koju na žalost, nisam mogla sa kolegama da idem, ili zemlje koje se pridružuju. Hvala vam.

  Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe.
Važno pitanje, i ja ću podržati amandman koje su kolege podnele zato što mi se to čini manjom štetom, nego izvesnost da tačke 6. i 7. budu problem kod podnošenja prigovora, jer su oni obavezan element podnošenja prigovora.
Ta tačka 6. kaže da podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem. Obaška, jezička formulacija kao da postoji potrebno kašnjenje. Sud ili kasni ili ne kasni.
Sud bi morao da radi u rokovima koji su mu propisani, tako da ne postoji potrebno ili ne potrebno kašnjenje i sada je tu problem sa tim koji je to podatak. Da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem. Koji je to podatak? Da li je podatak vezan za vremenske rokove koje sud ima, da li je podatak vezan za to da se ne zakazuje suđenje? Gde to pokazuje da je to, kako da vam kažem, obaveza suda pa da se krši.
Sklisko je i više mi liči, nažalost, da će to biti osnov da odbacite ili odbijete prigovor, ne vi, naravno, nego onaj kome se podnosi, nego što će mu zaista koristiti snagu podatka da ima nepotrebnog kašnjenja sa odlučivanjem. Šta je to odlučivanje u sudu? Da li se to odnosi na tok suđenja ili se odnosi na tok u sudskoj, da kažem brže, ustanovi. Dakle, neko ko treba da zakaže i slično.
Slično kao i tačka 7. podatke o predmetu istrage koji ukazuju na to da javni tužilac odugovlači sprovođenje istrage. To je tek nezgodno. Znači, on bi morao da bude krivično gonjen ako odugovlači.
Kako sme javni tužilac da odugovlači? Sa kojim razlozima? Ja znam da je i vama i meni to sa gorčinom i ako smo skloni, a nismo sarkazmu kada je u pitanju teško i smešno, ali mi ovde tražimo od stranke koja je u postupku da vam da podatak da javni tužilac odugovlači sa istragom.
On nema rok, kao što imamo, kako da vam kažem, kao što imamo situacije da javni tužilac ne reaguje, a morao bi po zakonu, na ono što su javna saznanja, na ono što su vesti u medijima, na ono što je svima dostupno i što je očigledno. Jako je sklisko.
Ja bih volela, nemojte da se pogrešno razumemo, dakle, ja bih volela da bude skraćeno vreme suđenja ili vreme istrage zato što postoji prostor u kome stranka može da kaže – ovaj sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem, a ovaj tužilac, javni tužilac odugovlači. Ali, ja ne vidim kako će to neko staviti u prigovor. Vezano je za ukupno dva roka u svim drugim zakonima koji se odnose na sudije i na tužioce. Nisam sigurna da će to biti dovoljno da se upotrebi svaki put kada neko želi da podnosi prigovor. Da ne dođemo zajedno u nepotrebnu situaciju da dajete čoveku, građaninu nekakvu šansu da dođe do suđenja ili do istrage u razumnom roku, a u stvari ga odredbama 6. i 7. sprečavate.