Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8369">Gordana Čomić</a>

Gordana Čomić

Demokratska stranka

Govori

Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS.
Obrazloženje, kako se to već rutinski radi, sa mojom nadom da će se to menjati, da će obrazloženja stvarno biti obrazloženja, je u direktnom sukobu sa predloženim tekstom člana ovog zakona, jer se saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe izdaje pod uslovom da objekti za skladištenje i sopstvene stanice za snabdevanje ispunjavaju uslove i zahteve utvrđene tehničkim propisima, propisima o energetskoj efikasnosti, propisima o zaštiti od požara i eksplozije, kao i propisima o zaštiti životne sredine. Kontrolu primene ovih propisa ne može da radi samo tržišni inspektor.
Dakle, ili obrazloženje ne valja, ili nam treba pojašnjenje a ko će da daje izveštaj o usklađenosti dozvole, ili zahteva sa propisima koji podrazumevaju i energetsku efikasnost i zaštitu od požara i eksplozija i zaštitu životne sredine?
U tom smislu, valjalo bi ovaj amandman podržati iz prostog razloga što postoje resursi da se ovaj posao obavi i što je u Zakonu o prenosu nadležnosti to u skladu da obavljaju poslove.
Ono što se dešava na terenu, ljudi koji rade ovaj inspekcijski nadzor će svakako to da rade, jer nećemo, ne možemo da imamo dupliranje zaduženja ili sektora inspekcijskih službi sa nadom da će biti i zakona o jedinstvenoj inspekcijskoj službi, tako da će oni to i ovako i onako da rade. Kada već rade, onda je dobro za ministarstvo da ostavi prostora da nadležni organ izdaje i rešenje.
Drugostepeni ostaje, to nema spora uopšte. U tom smislu mislim da je za ministarstvo dobro da se ovakav amandman prihvati. Hvala vam.
  Zahvaljujem.
Podržavam amandman koji su podnele kolege Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić, Dejan Čapo. Razumem obrazloženje, jer je lako dati takvo obrazloženje.
U obnovljive izvore mogu da se ubroje i plima, i talasi, a mi to ne stavljamo, jer mora nemamo ili imamo, koliko nam se sviđa. Geotermalni potencijalni u energetske svrhe su važna stvar i drago mi je da ministar ima u planu da Odboru predloži izveštavanje periodično o tome šta će Vlada da radi kada su geotermalni potencijali u pitanju, pogotovo što Srbiju čeka samo naizgled nevezano sa ovim amandmanom ili sa zakonom jedan veliki posao o vodnom telu, o regionalnoj saradnji, o mapi podzemnih voda, o svemu onome što će biti takođe deo direktiva.
Ukoliko se čak ovaj amandman ne usvoji, ja ne mislim da to ugrožava sadržaj direktive. Važno je opet da ostane zapisan u obavezama koje Vlada preuzima prema Narodnoj skupštini, a radi informisanja građana, zbog kojih svi mi ovde zajedno radimo. Hvala vam.
Zahvaljujem. Samo da podsetim sve nas da se radi o amandmanu kojim se traži dodavanje politike razvoja resursa, geotermalnog potencijala u energetske svrhe koji su podnosioci kolege narodni poslanici i da bi bilo dobro da o tom amandmanu govorimo. Dodaću argumentaciju za ministra da ipak razmisli, uz ponavljanje da je dobro što je najavio da će izveštaj periodični o tome šta ministarstvo radi dolaziti na nadležni odbor.
Koliko će ili neće biti skupo ili jeftino, imati obnovljivu energiju, a za održivi razvoj države i društva, iz geotermalnog potencijala, recikliranog otpada jer tek tada to postaje obnovljivi izvor energije iz vetra, sunca ili kojeg god drugog u ovom članu zakona 65. navedene izvore obnovljive energije. Moram da vas podsetim da pogledamo malo duže od dve ili pet godina koliko se razgovara u Srbiji o obnovljivim izvorima energije i da pogledate kako je vezana cena onoga što se dobija kao energetski proizvod u odnosu na to kako je bilo skupo kada je počinjalo.
Daću u digresiji primer, svi smo imali nekakve elektronske uređaje, od čuvenih digitrona ili ručnih računara koji su kada su se pojavili na tržištu koštali iznimno velike sume. „Teksas instruments“ je bio prvi na tržištu po hiljadu i više maraka. Za mobilne telefone takođe. O tome treba da razgovaramo ovde, jer ako ostavimo uz obnovljive izvor energije uključujući geotermalne, samo podatke o tome koliko je skuplji kilovat čas zato što iz obnovljivog izvora energije nećete imati razvoj energije, odnosno struje iz obnovljivih izvora. Uvek će biti prepreka, jer je lako dobiti podršku za to – nemoj da radimo getermalnu, nego da radimo vetar i ostalo, udri termoelektranu i bog da te veseli, pošto će kilovat biti jeftiniji. To nije cilj.
Molim vas da ne mešamo EU i energetsku politiku EU sa Amerikom. One nemaju nikakve sličnosti. Apsolutno. Niti imaju iste direktive, niti su potpisnice dokumenata, o Kini da ne pričamo. Ili hoćete da otvorimo temu da mi odustajemo od evropskih integracija, pa da onda tražimo kako je to rešila Kina i šta će da rade sa vazduhom koji vide kada dišu ili kako je to rešila Amerika sa frikcijama i sa protestima unutar same SAD o načinu dobijanja energije.
Geotermalni potencijal Srbije postoji, potrebno je novca, potrebno je odobrenja, potrebno je poslova i u Skupštini i u ministarstvu da se tačno proceni koliki je taj geotermalni potencijal. Cilj ovog amandmana koji podržavamo je da baš o tome bude više reči i da bude konačno podržan, koliko god u početnoj fazi imao mali udeo u ukupnim megavat časovima dobijenim od obnovljivih izvora energije.
Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, povređen je član 108. stav 1. koji kaže - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, a u vezi sa primenom stava 1. člana 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda po kojoj se vodi pretres i u pokušaju primene člana 106. stav 1. grubo je prekršen član 108. jer ne postoji osnov da se zbog toga što ne može da se uspostavi red na sednici tako da se poštuje član 106. odredi mera prekida televizijskog prenosa.
Niti je mera televizijskog prenosa garant za bilo kakvo uspostavljanje reda, niti je u vezi i sa jednim od članova koji se tiču obaveze predsednika i predsedavajućeg da se stara o redu na sednici Narodne skupštine.
Svaki učesnik na sednici Narodne skupštine, ukoliko krši po mišljenju predsednika bilo koju od odredbi koja ga obavezuje, podložan je i mora se povinovati kaznama, upozorenjima koje predsedavajući izriče.
Nijedan poslanik nije dužan da se povinuje samovoljnom tumačenju da je prekid televizijskog prenosa osnov za uspostavljanje reda na sednici Skupštine.
Molim vas da svoju odluku razmotrite. Vi imate pravo, kao predsednik Narodne skupštine koja predstavlja sve nas, da pravite dogovore sa Radio televizijom Srbije, sa javnim servisom, vi imate obavezu da usaglašavate obaveze javnog servisa i sednice Narodne skupštine, ali niko nema pravo da meru prekida prenosa zove merom uspostavljanja reda na sednici Skupštine, niko. Pogotovo ne bilo ko ko predstavlja javni servis, a i niko od nas koji u radu učestvuju.
Zahvaljujem.
Povredili ste član 104. - primenom stava 3. člana 104. o korišćenju prava iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine. To je pravo na repliku i vi ste to pravo iskoristili. Dakle, nema povrede u tome šta ste uradili. Ali povreda se sastoji u tome kako ste to uradili. Zato što pravo na repliku inače ima ili predsednik poslaničke grupe u Skupštini ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ili zamenik predsednika poslaničke grupe.
Tako da, nikako nije sporno vaše pravo da, vodeći sednicu i vodeći računa o redu na sednici, smatrate da bilo ko, iz bilo koje poslaničke grupe, a na osnovu odredbi ovog Poslovnika, ima pravo na repliku. Ali, ostaje nejasno zašto ste doneli odluku da repliku koristi predsednik poslaničke grupe u situaciji kada smo obavešteni da postoji ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SNS?
Dakle, nije uzalud institut obaveštavanja predsednika Narodne skupštine o tome ko predstavlja poslaničku grupu i pravo poslaničke grupe je da odredi koji od narodnih poslanika će to raditi, ali je takođe vaše pravo pretvoreno, iz člana 104. da dajete repliku, istovremeno obaveza da to činiti u skladu sa Poslovnikom. Vi imate pravo da repliku ne date, da ne morate to da obrazlažete. Vi imate pravo da repliku date i takođe da to ne obrazlažete. Nemate pravo da repliku date jednom od narodnih poslanika koji u trenutku davanja replike nije predviđen da repliku dobije, ako je ovlašćena predstavnica prisutna u sali, ili da nas obavestite da ovlašćena predstavnica to više nije i da će u daljem toku poslaničku grupu SNS zastupati i reč dobijati predsednik poslaničke grupe. Hvala.
Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe.
Mislim da je dobro što je amandman koji su podnele kolege Marko Đurišić, dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović i Aleksandar Senić prihvaćen, i u vezi s tim, moje pitanje ministru, jer mislim da je važno da ostane bez ikakve dvojbe, kada je u pitanju treći paket, činjenica da je to obaveza koja je proistekla iz ranijih obaveza i u tom smislu nema direktnih veza sa pregovorima, ali nekoliko članova, među njima i ovaj, na ovaj ili onaj način, biće vezan za pregovore, kad god da, i kako budu otvoreni.
U tom smislu je moje pitanje ministru, s obzirom da je doneta odluka da otvaranje poglavlja, pa i ovo o energetici, i svako drugo poglavlje ide zajedno sa Poglavljem 35. To je za sve druge ostala pitanja. U slučaju Srbije, potpuno je jasno da se radi o kontroli primene Briselskog sporazuma i mi podržavamo, kako kontrolu, tako i sve što mi možemo kao poslanici da uradimo da dokažemo da Vlada govori istinu pred svima onima od kojih se pregovori, otvaranje određenih poglavlja traži. To su nacionalni parlamenti, ne evropski parlament.
Ono što ja znam za sada je, da ni Evropska komisija nema jasnu preporuku na koji način će se Poglavlje 35 koncipirati. Kakva vrsta uputstva će biti da bi svi nacionalni parlamenti mogli da daju saglasnost da se otvori i poglavlje 32 i 23 i 24 i energetika i zaštita životne sredine, itd, pa me zanima da li ministar ima više informacija i na koji način će se otvaranjem pregovora raditi na, neću da kažem tehničkom nivou, jer to su ipak mešani politički pregovori i tehnički, Poglavlje 35 sa proverom, recimo ovde, o prekograničnih saradnji i sa onim na čega smo se obavezali Briselskim sporazumom? Energetika tu nije direktno, druge su stvari tu, ali u perspektivi prosto dodatne validne informacije od kojih ja mislim da bi imali koristi i mi i građani. Hvala vam.
Hvala vam. Koristim vreme poslaničke grupe. Mislim da bi vredelo razmisliti o prihvatanju ovog amandmana, zato što stav na koji se menja tako da se ne citira član 163. nego 164. kaže – pravila za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta iz člana 163. U članu 163. se ne govori o pravilima i ima dva stava.
Prvi stav je, pristup prenosnom sistemu prekogranične razmene električne energije se ostvaruje na osnovu prava, na koji šire prekograničnog prenosnog kapaciteta.
Drugi stav, pravo na korišćenje prekograničnih prenosnih kapaciteta dodeljuje se na nediskriminatoran i transparentan način, u skladu sa usaglašenim tehničkim kriterijumima rada povezanih prenosnih sistema, i pravilima za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta, osim ako se ne odnosi na ovaj poslednji deo rečenice, pri čemu je u članu 164. taj poslednji deo rečenice kroz pet stavova definisan i govori samo o pravilima na raspodelu prava na korišćenje. Možda bi bilo zgodnije i jasnije da se umesto ovog člana 163. citira član 164. jer u njemu zaista postoje pravila.
Pošti se radi o amandmanima koji definišu u nekoliko članova eksploataciona polja, naftovode i slično, a amandman o kome je reč je i prihvaćen i vezuje se na članove gde se govori o gasovodima, ja nisam htela da uzimam reč, ali mislim da  je član u koji ja polažem nadu u nastavak pregovora oko drugih gasovodnih tokova, jer su unesene sve potrebne odredbe o nediskriminatorskom pristupu iz EU.
Međutim, vezano sa tim, zamolila bih ministra da nam van svake sumnje da odgovor oko rokova u okviru Evropske energetske zajednice jugoistočne Evrope, koji se tiču velikih ležišta. Godine 2013. bilo je da je rok 2018. godina, a mi znamo da je to pogrešno, da je prerano procenjen rok. Na odboru smo čuli da je u okviru ministarskog saveta da li postignut definitivan dogovor ili se radi na dogovoru da to ipak bude 2023. godina. Zbog toga što mislim da je važno da imamo pravovremeno tačnu, blagovremenu informaciju o tome i da, kao i obično kada je u pitanju Evropska energetska zajednica, ponovimo da stojimo na raspolaganju za svoju podršku ukoliko na ministarskom savetu nije postignut definitivan dogovor, odnosno za druge poslove jer nas veliki poslovi čekaju do 2023. godine, ako je dogovor postignut, a u paketu ovog gde inače govorimo o gasovodima i naftovodima. Hvala vam.
Zahvaljujem.
U svojih 10-ak ili 20-ak minuta, kao ovlašćena predstavnica DS osvrnuću se na dva od predloženih zakona u objedinjenoj načelnoj raspravi, koji su, manje-više, dobra vest za Narodnu skupštinu. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA II, a drugi je Predlog zakona o energetici.
Za prvi zakon, koji je obrazložila ministarka bez portfelja Jadranka Joksimović, mogu samo da dam opasku daje šteta, zajednička šteta, što taj okvirni sporazum nije zaslužio sutrašnju raspravu u načelu. Svest o tome kolika je to šteta, nažalost, moja je procena da ne postoji u ovoj Narodnoj skupštini. Svest o tome šta je sve urađeno da bi bila ratifikacija ovog okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije, takođe ne postoji. Ali, šteta ostaje.
Zašto bi bilo važno da o tome razgovaramo u posebnoj tački dnevnog reda? Zbog toga što mi ovde svi zajedno, i Vlada Republike Srbije koja je predložila Okvirni sporazum, razgovaramo i radimo zbog građana Republike Srbije, a njima je važno objasniti šta je IPA II i zašto je važno da ispunimo kao država rokove okvirnim sporazumom da bi sredstva iz IPA II mogla da budu korišćena.
Šta znači IPA II? IPA II je za 2015. godinu sredstva iz pretpristupne pomoći EU, znači sredstva poreskih obveznika država članica EU koja su namenjena za pomoć zemljama koje se po receptu EU menjaju. Zašto IPA II? Zato što je u godinama iza nas, otkad je proširivanja EU sve do ovog poslednjeg, najvećeg, 2004, pa onda 2007. i 2013. godine, bilo raznih iznosa tih sredstava i raznih recepata kako da se potroši 200 miliona evra koje EU pokupi od svojih članica, a za potrebe zemlje koja se menja. I bilo je zloupotreba i nemarnog trošenja sredstava, i korupcije i svega što je budnim okom primećeno u EU odnosno u Evropskoj komisiji, otkad je ovakva kakva je.
IPA II podrazumeva potpuno drugačiji pristup i zahtevu da dobijete ta sredstva i praćenju kako ta sredstva trošite i da li je vrednost svakog evra koji imate zaista potrošena na najbolji mogući način.
Zašto je trebalo da ova tačka dnevnog reda ima posebnu sednicu? Zato što je Srbija jedina od zemalja koje pristupaju koja ima vlasništvo nad IPA sredstvima. Do sada je bilo da neko u EU kaže – ovo, ovoliko miliona, stotina, koliko god hoćete, evra je za zemlju, ali mi u EU odlučujemo o tome na koji način i za šta i kako će biti praćen utrošak tih sredstva. Odluka o tome da smo mi sposobni da sami servisiramo tih 187 miliona evra okvirno za 2015. je odluka o kojoj treba pričati u ovoj Narodnoj skupštini, jer je ona posledica velikog napora raznih ljudi, ovde vidljivih ili nevidljivih, u Sektoru evropskih integracija, od Kancelarije za evropske poslove preko bilo koji način člana vlada koji je predstavljao preko bilo koje vlade koja je merljivo i dokazivo pred EU pokazala da smo sposobni da sami odlučujemo i da sami pratimo novac koji iz IPE dobijamo.
Važno je znati za čega i na šta se taj novac troši, na šta je moguće podneti zahtev da se dobije novac, ali za to sve nema vremena kada je ovaj okvirni sporazum stavljen u raspravu zajedno sa Zakonom o matičnim knjigama, dvema dopunama zakona koji se delimično vraćaju na rešenja koja su već postojala i na jedan veliki zakon o energetici, koji je drugi deo teme kojoj hoću da se posvetim tokom ovog izlaganja.
Predlog zakona o energetici mora da stupi na snagu 1. januara 2015. godine. To smo mi sami tako kazali. Važno bi bilo i da je ovaj zakon imao posebnu tačku dnevnog reda, jer je jedan od zakona gde ste ranije preuzeli obaveze kako ćete se ponašati u sektoru energetike, a u skladu sa onim što EU kaže da smo sami prihvatili da ćemo imati standarde, bez obzira na koji deo energetike se standard koji smo prihvatili odnosio.
Predlog zakona o energetici je bio tema i zaključaka koje je imao Odbor nakon podnošenja Izveštaja Agencije za energetiku juna ove godine, a koji se odnosi na 2013. godinu. Naša zajednička šteta i promašaj u planiranju rada je što taj izveštaj nije bio na plenumu sednice Narodne skupštine, jer bi tada imali mnogo bolju poziciju da ljudima u Srbiji objasnimo kakve posledice na njih proizvodi Zakon o energetici, jednom kada bude primenjen u obliku koji je došao, ili sa amandmanima koje će ministar prihvatiti ili neće.
Šta je suština Zakona o energetici i zašto on mora da stupi na snagu 1. januara 2015. godine. To su reči koje ćemo u sledećim godinama vrlo često koristiti u ovoj Skupštini, da imamo obavezu preuzetu da neki deo evropskog prava iz direktiva direktno prenosimo u svoje pravo.
Velika je šteta što u Srbiji ne postoji mogućnost da se to dešava samo po sebi. Mi imamo, prema tumačenjima, i svojevrsnu ustavnu zabranu da se to radi, ali će nam to biti neophodno i mislim da ćemo imati promene u našem pravnom sistemu, da bi se direktive mogle primeniti direktno.
Ovo je treći paket ili treća faza, kako volite da se kaže, koji podrazumeva šta ćemo da uradimo da bude obnovljivih izvora energije. Dakle, vetar, solarna energija, biomasa, otpad, nešto što je obnovljivo, nešto što nije ugalj koji je iscrpljiv izvor energije, koji je potrošiv izvor energije, ili nafta, ili mazut, što je sve iscrpivo i potrošivo. Cela ideja energetike u EU se svodi na to da se što je više moguće sva energija koja nam treba dobija iz obnovljivih izvora, a ne iz izvora koji su iscrpivi, kojima se, nekima od njih, vidi i kraj. Tu izuzimam izvor energije iz nuklearne energije, s obzirom da smo tu u jednoj istraživačkoj fazi, za koju je Nemačka donela pametnu odluku jer je trenutno ulaganje u nuklearnu energiju isključivo ulaganje u generatore kojima je rok prošao. Ja to zovem „kozudujska faza“. Ako bude bilo bilo koga ko se bude zalagao da se ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji, onda se odmah prijavljujem da ću biti vrlo organizovani otpor tome.
Dakle, govorimo o obnovljivim izvorima energije i to nisu samo reči. To znači da država treba da uradi svašta da bi investitorima koji hoće da ulažu u sisteme kojima će biti isporučivana električna struja obnovljivim izvorima, mora da pripremi svoj sistem.
Ja ću u vrlo kratkoj digresiji pokušati da vas navedem da shvatimo koliko je to veliki problem. Ova civilizacija, razvijeni deo planetarne civilizacije kojoj mi pripadamo, ili se menjamo tako da pokušamo da pripadnemo, ima struju 150 godina maksimum. Kada pogledate od tih 150 godina unatrag, govorim o energiji, ne o struji, o prvim svetlima od gasa, pa preko prvih elektrana, od kojih je jedna od prvih bila u Dubrovačkom zaleđu inače, preko prvih elektrana, pa onda primenom motora sa naizmeničnom strujom i generatora naizmenične struje do primene termoelektrana, pa nuklearnih elektrana, to je pedesetak godina. To je strašno kratak period za politiku kojom se menja prostor.
Ono što radi ministar Antić i ono za čega je odgovoran su političke odluke kojima menjate prostor u kome živite. Druga vrsta političkih odluka je da menjate njima odnose u kojima se povinujete u jednom društvu. Nema dalje politika. Ima ove kojom se donose odluke u našem društvu i ove druge kojom menjate prostor. Iskustva drugih pokazuju da političke odluke kojima menjate prostor u kome živite mogu da budu katastrofalne. Odatle se od jednog alternativnog političkog idejnog bloka, koji se ranih sedamdesetih zvao zeleni, razvila zvanična politika.
Da ste bila koga u Nemačkoj ili Francuskoj dok su tukli i rasterivali aktiviste „Zelenih“, da ste bilo koga pitali hoće li ovo ikada biti zvanična politika, rekli bi vam – ma kakvi, nemamo mi sa njima ništa. „Zeleni“ su odavno zvanična politika EU. Ono sa čime imamo problem u ovom trećem paketu je što mi moramo u našem društvu otvoriti dijalog na koji način ćemo uskladiti opravdane zahteve nas „Zelenih“ koji hoćemo političke odluke tako da ne oštećuju nego koriste prostor i zahtev iz Zakona o energetici kojim smo planirali koliko nam energije treba.
Zbog toga sam imala dilemu oko podnošenja amandmana koje sam podelila na Odboru za evropske integracije i zbog toga sam zamolila predstavnike Vlade da otvorimo dijalog o tome kakve smo procente i kakve rezultate smo sami sebi zadali. Može da bude jako skupo ako tvrdoglavo opstajemo i ostanemo oko toga, za 10% kada su u pitanju energetska efikasnost ili 27% ili rokovi kada je u pitanju ukupan iznos energije koji dobijamo iz obnovljivih izvora.
Sa EU ne možete pregovarati o suštini. Oni su kako se to kaže, na razumljivom engleskom jeziku „rul mejker“, a mi smo „rul tejker“, ali možemo uvek razgovarati o rokovima. Moja molba je da imamo svest o tome da svaki rok u poglavlju, kako u poglavlju 27 tako i u energetici, tako i u poljoprivredi, u sva tri 11, 12 i 13, svaki rok znači novac. Taj novac nema odakle drugde da dođe osim iz sredstava IPA o kojima sam govorila nego iz privatnih prihoda građana koji svoje društvo i svoju državu menjaju po principima EU.
Zbog toga je ovaj zakon morao imati celu sednicu. Zbog toga je važno da ljudima unapred objasnimo šta znači nadoknada za obnovljive izvore, zašto će to da plaćaju dve godine, pet godina, sedam godina. Šta to znači za dve, tri, pet ili sedam godina u regionu gde žive? Ako to ne budemo radili stvorićemo nepotrebno potpuno otpor kod ljudi jer ćemo leći u rečenicu u kojoj su legle mnoge vlade koje su vodile proces evropskih direktiva – ne bi to mi nikako, nego mi to zbog EU. Ne radimo mi to zbog EU, ali je važno o tome razgovarati na sednicama Narodne skupštine.
Moja primedba na Zakon o energetici teško i da može biti stavljen u formu amandmana pošto treba menjati druge zakone, tiče se sredstava podsticajnih. Ne mislim da je dobro da se ona određuju svake godine i ne mislim da je dobro da ona budu bilo gde u budžetu. Mislim da je dobro da bude budžetskog fonda za podsticajna sredstva. Da se tačno vidi koliki je taj iznos i gde on stoji. Zeleni dinar se jako lako gubi u budžetu u tome smo nažalost bili svedoci. To su neke opšte primedbe.
Mi ćemo se izmenama i dopunama Zakona o energetici vratiti još najmanje dva puta, sledeće godine, kao što ćemo pre 2018. godine najmanje jednom imati vrlo ozbiljne izmene zakona. Na vama je izbor, hoćete li i 2015. i 2018. godine da bude isto ovako, zbrzano Predlogom zakona o energetici i matične knjige i Okvirni sporazum, ili ćemo razumeti da je to zajednička šteta. Evo, da vas razveselim anegdotom, bilo je ideja jednom davno 2003. godine, jednog ministra koji posle nije sa mnom pričao dva tri meseca da spojim Zakon o političkim strankama i Zakon o ribljem fondu. To mu nije uspelo. To košta sukoba, ali to je integritet narodnih poslanika. Što pre počnemo da koristimo ono što integritet narodnih poslanika, to pre će biti dobrih rezultata za sve.
O ostala tri zakona, dakle, niti ću glasati, ni za izmene Zakona o planiranju, ni Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine, jer se radi o zakonima koji su otojč bili u Skupštini i radi se o tome da ih je onaj koji ih je podneo pričao da to ne valja. Vreme je da odustanemo sami od površnosti kojom se odnosimo prema dokumentima.
Za Zakon o izmenama Zakona o matičnim knjigama, molila bih saradnike Kori Udovički samo da prenesete da napravi jednu poruku da ne treba više pečata u Srbiji. Ne treba pečata. Zakon o privrednim društvima ne treba pečata. Ne treba pečata na elektronsku poštu. Ne treba pečat. To će biti dovoljno da resurs koji vodi krene napred i da zaista prihvati E-upravu, a izmene Zakona o matičnim knjigama su praktično posledični zakon. Moram da izrazim žaljenje što se toliko sporo kod nas prihvata toliko razumljiva potreba da pređete na elektronski način i arhiviranja, i komuniciranja, na ono na šta smo svi na rečima, a to je EU i evropske integracije.
Moja opaska o odbijanju da glasam za ove zakone je utemeljena u poruci – radite malo pažljivije, možda možemo i da glasamo, kao što je moja opaska za okvirni sporazum da ću vrlo rado glasati za to.
Žao mi je što ministarka Joksimović nije bila od početka, meni je zadovoljstvo da kažem da je rezultat koji je ona ostvarila sa unošenjem nacrta i sa odlukom Vlade da se okvirni sporazum pošalje u Skupštinu izuzetan i zato zaslužuje celu sednicu Skupštine. Načinili bi korist svemu onome što tako zdušno branite izazivajući incidente i pričajući ne znam o čemu ako bi, kad bi dozvolili ministarki Joksimović da ima svojih pet sati rasprave o okvirnom sporazumu, jer je to važna stvar. Taj ću sporazum podržati kao i Zakon o energetici sa nadom da će ministar Antić razumeti da moj predlog da se otvori dijalog tokom godine na koji god hoćete način o energetskoj efikasnosti, o promeni procenta ili o produženju rokova, dobar je po vas.
Ja uvek imam izbor da kažem – ma vidi ova Vlada ništa ne radi i da od toga niko nema koristi. Kada ja to kažem, to znači da Vlada stvarno ništa ne radi. Ali, ovo vam govorim zato što smatram da više nema dileme oko obaveza koje ste preuzeli i da je taj dijalog potreban najpre zbog ljudi koji će vas napadati, zbog papira koje su dobili, zbog nemogućnosti da se priključe, zbog bilo čega, a to će se dešavati samo zato što zbrzavamo i površni smo u procesima koji ne da to ne zaslužuju, nego zaslužuju potpuno obrnut stav. S nadom da ću naići na razumevanje, molila bih da se o tome i Skupština u buduće na vreme obaveštava.
Zahvaljujem.
Upravo o tome i govorim. Dakle, pre sledećeg ministarskog saveta, samo zamislite, što bi rekao Džon Lenon, da mi parlamenti iz regiona napravimo zajednički sastanak gde vam zajedničkom deklaracijom podržimo stav. Dakle, ja o tome pričam. Zato je važno da se ovako ne razgovara na ovakvim sednicama o vašem sektoru nego na jednoj, u jednom danu itd.
Za procente, takođe, jedno javno slušanje ovde, da bi ljudi tačno znali šta znači, da li je 10% iz bio ili je 8% ili je 6%, jer je to sve na lični prihod, kao porez na imovinu. To se mora jasno reći ljudima da proces evropske integracija košta, kao porez na ličnu imovinu koju vadite iz džepa, taj porez kada dobijete rešenje. Ne vidite PDV, ne vidite razno, ali porez na imovinu vidite.
Ono što je još važno je da u zakonu imate sami sebi postavljen rok od godinu dana za podzakonske akte. Ja još nisam videla ni ministra ni zakon, ni podzakonske akte, da se to desilo na vreme.
Ako je potrebno da imate neki fazni razgovor ovde sa Odborom za evropske integracije, ili Odborom za energetiku, na tri ili četiri meseca, evo to vam je moja sugestija, odmah sada dajte rok za prvu fazu izrade podzakonskih akata, jer ćemo inače popustiti mentalitetu i počećemo to da radimo kada prođu svi rokovu, a šteta će biti zajednička. Zahvaljujem na odgovoru i nadam se da ćete zaista sprovesti u delo ono što obećavate. Mi smo tu da vas podsetimo, da pomognemo i da kontrolišemo.
Za ministarku Joksimović imam samo jedno pitanje, pošto nemam tačnu informaciju – da li u Ministarstvu finansija odlučeno o tome ko je osoba za IPA, pošto znam da je bilo, da nedostaje…
… agrarna plaćanja, a važno je da znamo? Hvala.
Zahvaljujem.
Opaske na komentar u obliku replike o dalekovodu kod Vinče i o jednom procesu koji je trajao između grupe građana koji imaju svoj stav i mišljenje i imaju pravo da se obraćaju raznima, odgovoru ministarstva i komentaru koji je dao predsednik poslaničke grupe da je to sve tako, jer je DS to sve uradila.
Dakle, nije ništa tako dobro, kao dobar izgovor. Ja prosto sa strepnjom čekam kada će u ovoj sali da bude i nešto drugo sem dobrih izgovora. Svima koji su legitimnom voljom građana dobili odgovornost i zadatke na upravljanje DS je izgovor, a izgovore koriste samo oni koji, a) ili ne znaju; b) ili su nesposobni; c) ili ne razumeju da nisu opozicija ili vlast.
U davnim govorima iz kojih se učimo mi koji hoćemo da besedimo ovde važila je rečenica kojom je jedan od govornika završavao sve svoje govore o tome da Kartaginu treba upozoriti. Ovde je strategija komunikacije da DS lažima, klevetama, pljuvanjem, kako god ih volja, udri, ne žali, zato što su oni za sve krivi.
To je legitimna strategija komunikacije, i pokazuje inferiornost. Pokazuje vrlo ozbiljnu inferiornost za odgovornost i za ogromnu podršku, legitimnu i legalnu koja postoji. Tako da kad se kaže da je DS kriva, odnosno odgovorna za dalekovod to se onda podrazumeva da se tu sad ništa ne sme dirati. Interesantno pošto se za druge stvari i za druge teme za koje se isto traži izgovor u onome što je bila DS to nije problem da se menja. Mislim, da je to malo ambivalentno i da se mi vama mnogo sviđamo samo se stidite da nam kažete slobodno, vi ste vlast, mi smo opozicija. Hvala vam.
  Replika za izlaganje koje je šef poslaničke grupe podelio sa nama.
Ja upravo o tome i pričam. Imamo problem za manjkavost opšte koristi koja bi mogla da nastane u ovoj sali zato što na legitiman i legalan način vi birate komunikaciju dobrih izgovora, ali to pokazuje da kao da nemate svest o tome koliko odgovornosti imate i koliku vlast imate u zemlji. To nije dobro ni po koga.
Nemam ništa protiv da vi nastavite, niti mogu da imam, to je vaša volja, vaše pravo, pogotovo ako to nailazi na dobar odgovor onih koji glasaju, koji su vam podrška, da nastavite sa komunikacijom – ove demokrate krive za sve. To je kao iz one gorke šale da su za Drugi svetski rat krivi Jevreji i biciklisti, a onda ovi pitaju, a što biciklisti?
Mi smo tu da vi nastavite sa tom komunikacijom, ali je to manjkavo za dijalog koji treba ovde izgraditi. U dijalogu učestvujemo i mi i vi. Ne mislim stranački mi i vi, ili ja i vi, nego bilo ko ko ima obavezu obavljanja javnog posla i način na koji smo sada podelili informacije o dalekovodu u Vinči je potpuno drugačiji od stila komunikacije prethodnog.
Ne radi se ni o bežanju odgovornosti, ne radi se ni o nedostatku ogledala, radi se o sameravanju sa onom pozicijom u kojoj smo mi smo sa našom pozicijom, opozicije sameren i svoju ćemo ulogu ustavnu i zakonsku raditi. Ja vas molim da i vi uz našu pomoć budete samereni sa pozicijom vlasti koju imate i onda ćemo razumeti da kada ja pomenem Aleksandra da je to dobro za Aleksandra i za vas, a ne da bude predmet - nemoj nikako, ni Vladu.
Zahvaljujem. I ja bih volela da se vratimo na raspravu, ali ovo je deo rasprave, da otklonimo nesporazum. Ja uopšte ne sporim jasnoću poruke i vladajuće većine i Vlade onima koji je podržavaju. Strategija komunikacije obraća se samo svom biračkom telu i svojoj podršci je legitimna, ali bila bih prijatno iznenađena, da bilo koji član ili članica Vlade, bilo ko od koalicionih stranaka, da bude deo i da kaže da razume i da pozitivno ocenjuje poruku DS-a, a to bi značilo da biste glasali za DS, što bi bilo sasvim neverovatno, mada to čovek nikada ne zna.
Ne radi se samo o legitimnosti jedne strategije komunikacije i o vašem pravu da procenite ovakvu ili onakvu konfuznost ili jasnoću poruke DS. Radi se o vrsti dijaloga koju onda takva komunikacija tvori. Vi ste sa punim pravom kazali da ste slušali da se Vlade u kojoj je DS bila deo koalicije, imala izgovore. Tada ste mislili da to nije dobro, ali sada radimo isto. O tome se radi.
Ja ne kažem ni da je tada bilo dobro, ni da je sada bilo dobro. Jesam za dijalog o kontekstu u kojem smo sada i niko srećniji od mene da Vlada, bar u sektoru u kome ste vi, stvarno pokaže rezultat.
Meni je potpuno prirodno da kažem znajući šta o vašem radu misle u evropskim institucijama, šta govore i čemu sam svedočila, da sam sigurna da ono što kažete da će biti do marta i do kraja aprila, da će biti urađeno. Ja sam na početku rasprave to pozdravila.
To je promena komunikacije koju ja pokušavam, da bude promena za koju se zalažem, a to je da svako koristi obraćanje onima od kojih traži podršku, ali da ne gubimo iz vida nas sve. To je sve. Nemamo mi tu neki spor.
Zahvaljujem.

Želela bih da iskoristim dva minuta zbog toga što sam podnosilac amandmana, ako je tako u redu? Jeste, hvala.

Amandman kojim predlažem da Skupština ukloni sve članove zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu ima ista obrazloženja po kojima potvrdu nalazimo u onome o čemu je ministar govorio, sa jednom malom digresijom, pošto je ministar za sebe tvrdio da nije političar.

Znate, ako dobijete posao zbog politike, ako posao obavljate donoseći političke odluke, ako morate da se usaglasite sa osnovnom strategijom i planom rada politike i ako sve to liči na političara, onda ste političar. To bi bilo dobro da svi razumemo što pre, zato što je to dobro po sve.

U rebalansu koji je nazvan tehničkim, ne znam zašto i kako, ali dobro, i koji u suštini, po rečima ministra, važiće sedam dana zato što primenjuje Zakon o budžetu za 2014. godinu i videvši prihode od PDV-a i akciza stavlja ih na prihodnu stranu, za to vam ne treba rebalans. Imate član u budžetu, koji ja želim da brišem, i u budžetu za 2015. godinu, koji sam želela da brišem u svakom prethodnom budžetu zbog toga što smatram potpuno ne primerenim da se u Zakon o budžetu stavlja član – ukoliko se nešto desi onda će biti raspoređeno ovako i onako. To je ozbiljan udar na ovlašćenja Narodne skupštine, jer o rasporedu sredstava mora isključivo da odlučuje Narodna skupština.

Dakle, površnost i nepažljivost, uobičajena i potpuno razumljiva. To ne govorim kao kritiku, to je opis stanja. Budžetski ciklus, fiskalni ciklus u Srbiji, već 15 godina traje oko 90 do 105 dana i vi tu kao političar teško da ćete napraviti neke ozbiljne izmene, ali to nije razlog da se ne sasluša šta sve može da se uradi da se smanji ta nepažljivost i površnost predlagača budžeta, ko god bio, i zato ste političar.

Namera da se, osim po postojećem Zakonu o budžetu za 2014. godinu, višak sredstava od PDV-a i akciza raspoređuje za smanjenje deficita, jeste vaša namera da se menjaju pozicije. To je rebalans, pa je rebalans. On ne izgleda tako kako inače izgledaju izmene i dopune Zakona o budžetu i u nekoliko se razlikuje od predloga koji ste na internet stranici Ministarstva finansija objavili, ali dobro. Vaša je apsolutna volja da pozicije unutar budžeta smatrate da nisu dobro isplanirane ni Zakonom o budžetu, ni rebalansom Zakona o budžetu i da podnosite još jedan rebalans, ali je vaša obaveza zato što ste političar da umesto da se kao ministar pridružite opštem stavu da je dobro braniti uspehe ove Vlade rečima „ua opozicija“, da razgovarate o načinu na koji je rebalans napravljen, o razlozima zašto je rebalans napravljen i o vašem pravu da ga kao takvog predlažete.

I u Zakonu o budžetu sam ponovila ovo što sam dala kao obrazloženja za brisanje odredbi o rebalansu i zato vas pozivam da najozbiljnije o tome porazgovaramo, jer od toga da se viče „ua opozicija“ neće biti koristi ni za vaše uspehe kao političara, a ni za razumevanje svih onih koji nas gledaju o čemu se u stvari radi kada je izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2014. godinu u pitanju. Hvala vam.