Iskorišćeno je pet minuta i 55 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić. Posle njega narodni poslanik Miroslav Markićević.

Četiri minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, posle njega narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Iskorišćeno je osam minuta i 45 sekundi od vremena predsednika poslaničke grupe.
Nemate pravo na repliku, imaćete vreme poslaničke grupe, pa ćete razmeniti argumente.
Predsedavajući odlučuje o replikama. Na ovakav način diskusija replika je neproduktivna. Dobićete reč u okviru vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, a zatim narodna poslanica Maja Gojković. Izvolite.
Molim vas bez dobacivanja, pošto je dobacivanje razlog za izricanje opomene onog trenutka kada predsedavajući uoči da narodni poslanik neprimerenim dobacivanjem ometa govornika.

Naravno, možete da nastavite i biće izračunato vreme koje koristite. Mogu da pratim i vaše izlaganje i informacija koja je potrebna gospodinu Toškoviću. Izvolite.

Reč ima narodna poslanica Maja Gojković.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, šest meseci vesti o rekonstrukciji Vlade, o najavama šta će se sve dubinski, vizionarski, na potpuno nov način i novim idejama dogoditi. Dakle, svih tih šest meseci vesti o rekonstrukciji Vlade. Moram da kažem vesti, jer dijaloga o tome nije bilo, očigledno čak ni u vladajućoj koaliciji, jer jutros smo otvorili novine, pa videli da jedna ministarka zahteva ostavku predsednika Vlade. Svaka opozicija u svakoj zemlji bi takvu ministarku podržala. Verovatno zna žena o čemu govori kada u Vladi kao ministarka traži ostavku predsednika Vlade.
Dakle, sav taj sled vesti i saopštenja, koje smo šest meseci slušali, završile su se sa dve promene. O tome je već ovde bilo reči. Prva promena je podela jednog ministarstva na dva, finansije i privreda, a druga promena je predmet mog interesovanja. U dva ministarstva koja su navedena u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, Ministarstvu pravde i Ministarstvu spoljnih poslova, menjaju se nadležnosti. Moje pitanje je – da li će ministri Nikola Selaković i Ivan Mrkić podneti ostavke? Da li će se nove nadležnosti u njihovim ministarstvima smatrati da se i ministar ima smatrati, kao i tekst u izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, da ministarstva nastavljaju sa radom? Da li, ako Ministarstva nastavljaju sa radom, su ministri Nikola Selaković i Ivan Mrkić u istoj poziciji kao i ministar Zorana Mihajlović, ministarka Slavica Đukić Dejanović, ministar Milan Bačević, ministar Rasim Ljajić, ministar Jovan Krkobabić, Sulejman Ugljanin kao ministar bez portfelja i ministar Velimir Ilić, čija ministarstva se ne spominju u ovom Zakonu o izmenama i dopunama? Na osnovu čega su ovi ministri, koji ne menjaju nadležnosti u ministarstvima, i ministri Nikola Selaković i Ivan Mrkić sa promenjenim nadležnostima takođe ministri jednom kad ovaj zakon stupi na snagu?
Moje pitanje je možda vama neobično, možda mislite da se to može objasniti lako i jednostavno, da se podrazumeva, ali ja duboko verujem da je procedura istovremeno i kultura i da se ništa ne podrazumeva, jer je ogromna razlika u tome da li će devet članova Vlade podneti ostavke predsedniku Vlade, koje će on uputiti Narodnoj skupštini, jednom kad ovaj zakon stupi na snagu ili će 11 članova Vlade podneti ostavku predsedniku Vlade, koji će onda o tome obavestiti Skupštinu?
Ministri, odnosno članovi Vlade koji moraju da obaveste predsednika o svojim ostavkama, ako ne bude još sednice o razrešenju, su ministri: Vučić, Knežević, Petković, Dinkić, ministar Obradović, ministar Mrkonjić i ministarke Verica Kalanović, Suzana Grubješić i Alisa Marić. Tih devet ostavki je sasvim izvesno. Šta će biti ako ministri Nikola Selaković i Ivan Mrkić ne podnesu ostavku? Hoće li polagati zakletvu? Ovih devet novih ministara sasvim sigurno će početi svoj mandat polaganjem zakletve.
Da li ćemo svi podrazumevati da se rečenica u Zakonu o ministarstvima da ministarstva nastavljaju rad sa promenjenim nadležnostima, u Ministarstvu pravde je nešto manjim, bogami, ali u Ministarstvu inostranih poslova priličnim promenama nadležnosti, da li će se podrazumevati da su i tim Zakonom o ministarstvima izabrani i ministri? Ako se tako biraju ministri, zašto onda imamo sednicu za izbor članova Vlade?
Nije u pitanju samo proceduralna stvar, jer devet ministara je manje od polovine članova Vlade 19, a 11 nije, tako da bi bar u kratkom periodu sa 11 ostavki Vlada ipak pala, što je vrhunac šestomesečne priče o rekonstrukciji Vlade. Ja ovo zaista pitam, a pitam iz jednog dobrog razloga.
Nakon što je prestala da postoji potreba za ministrima na nivou bivše Savezne Republike Jugoslavije, mi smo sebi dozvolili da uredbom ministar spoljnih poslova Vuk Drašković i ministar Rasim Ljajić postanu članovi Vlade Republike Srbije, bez izbora, bez debate u Skupštini. Ako je tada to imalo opravdanje u opštem kontekstu u kojem se zemlja nalazila, sada opravdanja nema.
Nemojte da ostavljamo ikakve dileme o tome da li su Nikola Selaković, sadašnji i trenutni ministar pravde sa nadležnostima koje ima po prethodnom Zakonu o ministarstvima, koji se sada menja, i ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, i na dalje ministri. Odgovor na to pitanje pomoglo bi da u buduće ne delimo ministre na jednog koji je položio zakletvu, a drugi nije.
Ne ulazeći uopšte u to da li će ili ne ovi ministri to smatrati ozbiljnim pitanjem, ja ga smatram ozbiljnim, kao što smatram sasvim neozbiljnim ceo pokušaj da se šest meseci saopštenja i vesti o tome šta se ima namera uraditi pretopi u dve male promene od kojih jedna sobom čak nosi nejasnoću šta će biti sa dva ministarstva koja se u ovom zakonu o izmenama i dopunama spominju. Hvala vam.

I 2011. godine sam imala isti zahtev, a ovo koristim da vas podsetim. I svi koji dobacuju da mi zahtev nije bio ispunjen, ja ću da im dobacim – pa šta se onda promenilo?
Ako ćete stalno ponavljati greške prethodnih i u tome nalaziti opravdanje, onda će rečenica koja glasi – sa nama će biti bolje i ova rekonstrukcija Vlade će doneti boljitak, topiti se brže nego što se topi sneg na avgustovskom suncu.
Cela ideja je da ne ponovite grešku, nejasnoću. Zato sam spomenula i 2006. i 2011. godinu, koju prave vaše prethodnici. Tako se napreduje – ne ponavljate greške, ne pozivate se na tuđe greške da time opravdate svoje, jer se to ne može. Tako se samo mogu napraviti nove greške.
Ne sumnjam da će ova tema, koliko god da je procedura, biti ponovo u javnosti, ali ako ćete se bez podnošenja ostavke pozvati na rekonstrukciju Vlade iz 2011. godine, onda ono poslednje malo razlika koje ste pokušali u ovih šest meseci da unesete, nestaje. Nemojte, podnesite ostavku, položite zakletvu i napravite i time promenu. Hvala vam.

To vam i pričam. Dakle, vi ćete svoj legitimitet vući iz parlamentarne prakse. Ne podnošenjem ostavke i ne polaganjem zakletve ćete time reći da je i prethodni slučaj bio sasvim u redu. Ja vam predlažem da pravite novu praksu. Ništa drugo. Ništa više i ništa manje. Tek pravljenjem nove prakse imate prava da unesete dilemu oko toga a šta je bilo sa prethodnim podnošenjem ostavki, ili ne podnošenjem ostavki, pogotovo ako se radi o slučaju iz 2006. godine, kada su članovi Vlade Republike Srbije postali uredbom ljudi koji nikada nisu bili na izborima.
Nemam nikakvu lošu nameru, osim da duboko verujem da je svaka kultura istovremeno i procedura i da što se čvrsto držimo toga da znamo da procedure treba da bude da će to biti bolje po sve nas. Vi ćete se o ovome dogovoriti, podneti ostavku ili ne, ali je recimo ovo dobra prilika da zaista uredite dodatnim propisima, šta u nekim drugim slučajevima rekonstrukcije, da li ove iste Vlade za šest meseci, jer ako je sad bilo šest meseci rekonstrukcija ukupna godina trajanja Vlade može da se desi opet u nekom drugom slučaju.
U svakom slučaju, zahvaljujem na odgovoru i nadam se da će naš dijalog svima pomoći da otklonimo svaku dilemu o legitimitetu ministra Ivana Mrkića i Nikole Selakovića u ministarstvima sa promenjenim nadležnostima. Hvala vam.

Čim bude bilo ko uneo u Skupštinu predlog za opoziv predsednika Srbije, mi ćemo razgovarati o njegovim kvalitetima, greškama, dobrim delovima njegovog rada i slično. Opoziv predsednika Srbije trenutno nije tema ove sednice, ali jeste tema rekonstrukcije Vlade.
Postavila sam pitanje sasvim jednostavno – da li će dvojica ministara, čija su ministarstva predmet izmene ovog zakona i čije se nadležnosti u ministarstvu menjaju, podneti ostavke pa ponovo biti birani ili ne? Odgovor koji sam dobila je – praksa i ja sam saglasna.
Ono što predlažem je da se ta praksa menja. Biće uvaženo ili neće biti uvaženo, ali ako želite da mi zamenom priča o tome da neko drugi nije podneo ostavku ili nije član stranke, zato što pitam da li će Nikola Selaković i Ivan Mrkić podneti ostavku, jer im se menjaju nadležnosti, onda treba da pitam i dalje, jer se očigledno ne razumemo.
Stekla sam utisak da se ministar i ja u dijalogu potpuno razumemo i odgovorom sam zadovoljna. Ne znam šta još vama treba da objasnim. Šta će biti sa Kancelarijom za dijasporu, šta će biti sa svim onim što postoji? To isto ne piše, ali smatram da je to tema za sednicu na kojoj predsednik Vlade bude doneo imena novih ministara nakon što nam pošalje ostavke koje mu je podnelo devet članova Vlade. Moje pitanje ne može biti jednostavnije, hoće li ostavke podneti devet ili jedanaest? Niti koga vređam niti koga spominjem, niti imam protiv da bude ministar ko god hoće da bude ministar, pitam jednostavno, proceduralno pitanje, jer posle izbora, novi članovi Vlade polažu zakletvu. To stoji u zakonu. Procedura je kultura.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, pokušaću da zaslužim vašu pažnju komentarima o Predlogu zakona o prekršajima sa dve tačke, kroz koje ja čitam ova predlog zakona. Prva tačka je kako sistemski ovaj predlog zakona dolazi u naš pravni sistem u vezi sa drugim zakonima koji se, takođe, bave istom materijom. Druga tačka je analiza pitanja o poštovanju ljudskih prava kada su u pitanju neke od odredbi ovog zakona, naročito kada su u pitanju maloletnici.
Zašto kažem sistemski? Zato što bih volela da građanima potpuno i bez ikakve sumnje i dileme razjasnimo šta se dešava sa prekršajima koji su trenutno u drugim zakonima, gde imate nadležnost drugih zakona ili sa prekršajima za koje bi trebalo da bude nadležna Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ona nam se obratila sa pismom i sa inicijativom za amandmane. Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da je ovaj predlog zakona provocirao razna udruženja, stručne i razne grupe, da se obrate Narodnoj skupštini. Zadovoljstvo mi je da podržim ideju Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i da se to jasno odredi.
Šta je problem? Problem je što oni imaju drugim zakonom, koji se tiče njihovog rada, u obavezi da izgrade kapacitet svega što treba da bi izricali prekršaje u postupcima javnih nabavki, što je važna stvar. Donošenjem ovog zakona, praktično marta 2014. godine, to bi trebalo da bude u nadležnosti Suda za prekršaje. Dakle, šta će se desiti? Da li će se desiti da se ne izriču prekršaji jer se čeka stupanje na snagu? Da li će Komisija za javne nabavke nastaviti sa investiranjem u izgradnji kapaciteta da bi bilo prekršajnih izricanja? Volela bih da ne bude potrebe za izricanjem prekršaja, ali život je realna stvar, treba nam sigurnost i pravna zaštita, da će prekršaja biti ili se, možda, može amandmanima popraviti stvar tako da bude jasno ko ima nadležnost, ili u periodu do marta 2014. godine da sprovodi prekršajne postupke i da izriče kazne ako nema.
Slična stvar sistemski je kod drugih zakona, zakona koji definišu rad Agencije za borbu protiv korupcije, definišu rad Poverenika za informacije od javnog značaja. Sada dolazi drugo obraćanje poslanicima Narodne skupštine od strane Transparentnosti Srbije, koji su imali inicijativu za amandmane a koji se tiču koliko nadležnosti po zakonima kojima se definiše njihovo pravo i obaveza da izriču prekršajne mere, toliko i zastarelosti. Imam zadovoljstvo da se prvi od amandmana koje sam podnela odnosi na predlog ministru da prihvati da se u ono što zastareva, odnosno ne zastareva, ili zastareva duže, da se doda finansiranje političkih aktivnosti i da se doda pristup informacijama od javnog značaja, a na inicijativu i ideju Transparentnosti Srbije.
Zašto je to važno da bar razmotrimo da li ipak treba zastarelost za finansiranje političkih aktivnosti držati u ovom zakonu? Iz prostog razloga što je relativno mlado i ono što su propisi za finansiranje političkih aktivnosti i mehanizmi kojima treba političke stranke da budu dovedene u red, pa da nam se ne dogodi da na samom početku ovih par godina primena, da stvari koje su možda bile za prekršaj zastare, recimo, izborne kampanje ili šta god.
Mislim da prekršaj koji se tiče davanja informacija od javnog značaja ne treba nikada da zastari, ili bar da se u ovoj fazi dogovorimo zašto je to važno. Zašto je važno da bilo ko ko na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama se obraća Povereniku, da bilo ko, bilo kada ko odbije da postupi po zahtevu, da zna da će bar da mu preti kazna prekršaja.
Ono što je važno da bude potpuno jasno objašnjeno svima nama šta se dešava sa budućim stupanjem na snagu ovog zakona kada bude sa amandmanima, ili kako god, odlučeno da stupa na snagu, a šta se dešava sa drugima koji takođe imaju nadležnost po zakonima koji definišu njihovo funkcionisanje kao organa i organizacija.
Druga mnogo osetljivija tema se tiče ljudskih prava, odnosno ljudskih prava maloletnika. Amandman koji sam podnela zajedno sa koleginicom Teodorom Vlahović i kolegom Srđanom Mikovićem se tiče jedne posebne grupe maloletnih lica koja su bez roditeljskog staranja, bez staratelja i nevidljiva za centre za socijalni rad. Takve dece ima i u suštini takva deca će verovatno i na žalost najčešće biti u situaciji da se na njih angažovanjem policije ili kako god primenjuju odredbe ovog zakona. Jedna je stvar ako je maloletno dete učinilo neki prekršaj, a da znate ko mu je roditelj i da znate ko mu je staratelj ili da znate koji je centar za socijalni rad koji ga je identifikovao. Potpuno je drugo ako je to, kako se to nažalost zove, dete bez kuće, dete bez adrese, dete ulice koje će nažalost vrlo verovatno biti u situaciji da učini neki od prekršaja.
Moj amandman proširuje zaštiti ljudskih prava tog maloletnog lica tim da je policija u obavezi ili da nađe centar za socijalni rad po detetovom boravištu, maloletnog lica, ili po mestu gde je učinilo prekršaj, da bi bili sigurni da neće ostati bez pravne zaštite. Volela bih da takve dece nema, ali nas život uči da postoje deca u Srbiji koja žive na ulici i koja nisu u školskom sistemu, koja su izašla iz škola. Važno je da znamo da policija neće prekoračiti svoja ovlašćenja ili da zna kako da postupa kada je takvo dete u pitanju.
Amandmani koje smo unutar poslaničke grupe diskutovali ili podneli tiču se i nadalje ljudskih prava maloletnih lica i to u delu kojim bi se zabranilo zadržavanje maloletnog lica i kojim bi odustali od ideje o maloletničkom zatvoru iz argumenata koje je izneo ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, narodni poslanik Nenad Konstantinović. Sa nadom da ćemo uspostavljajući dijalog da učinimo korist za one koji treba da znaju šta ih čeka ako slučajno iz neznanja ili kako god se već dešavaju prekršaji, jer je to naša uloga, da zajedno u dijalogu bez ikakve dileme objasnimo građanima šta ih čeka ukoliko naprave prekršaj i kao fizička lica i kao pravna lica i sa nadom da ćemo sa krajnjom delikatnošću i osetljivošću pogledati zajedno amandmane koji se tiču ljudskih prava maloletnih lica.
Mislim da se generalno pravosuđe u stvari tiče ljudskih prava, bazično, i da je zato važno da svi mi što detaljnije i temeljitije učestvujemo u odlučivanju o tome kakve će odredbe biti u nekim zakonima i da probamo da procenimo da li u nekoj od tih odredbi postoji potencijal da nečije ljudsko pravo bude ostavljeno bez zaštite.
Kratko o izboru sudija. S obzirom da smo kao narodni poslanici, odnosno Narodna skupština je primila otvoreno pismo Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i imam potpuno neutralan stav na činjenice koje su u ovom pismu iznete, ali imam potpuno jasan stav da je potrebno stupiti u dijalog sa ljudima koji daju primedbe, da li Visoki savet sudstva, da li ministar, da li na bilo kom načinu komunikacije da se u dijalogu otkloni svaka sumnja o izboru 15 sudija, odnosno 16 sudija i o razlozima zašto je 16 a ne 15.
Sama činjenica da imate jedno udruženje koje je pokrenuto na pitanje i na obraćanje narodnim poslanicima trebalo bi da bude dovoljno da se sve informacije detaljno podele. Ako je bilo greške, da se greška otkloni. Ako nije bilo greške, da onda nemamo, kako to inače biva, da se gomilaju informacije po jednoj pogrešnoj informaciji jer od toga nema niko koristi, ni Udruženje koje smatra da je do greške došlo, ni VSS ako smatra da do greške nije došlo i najbolje od svega, nema štete sudski sistem u koji tih 15 odnosno 16 sudija, koji se prvi put biraju, treba da stupe. Važno je da se otkloni svaka sumnja o načinu na koji je izabran. Hvala vam.

Narodni poslanik Srđan Milivojević je iskoristio dva minuta i 10 sekund od vremena za amandman.
(Veroljub Arsić, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Veroljub Arsić, s mesta: Po Poslovniku.)
Želite da govorite po Poslovniku? Dobro.
Samo da napomenem da se elektronski sistem mora isključiti, a da su narodni poslanici prijavljeni da učestvuju u raspravi po amandmanu ovim redosledom: narodni poslanik Mirko Čikiriz, narodna poslanica Vesna Kovač, Ivan Jovanović, Aleksandra Tomić i Zoran Babić.
Narodni poslanik Veroljub Arsić, po povredi Poslovnika. Izvolite.

Narodni poslaniče, član 104. koji govori o davanju prava na repliku, ne može da bude predmet povrede Poslovnika, pošto je odluka predsedavajućeg. Zahvaljujem.
Želite da govorite o drugoj povredi Poslovnika? (Da)
Narodni poslanik Veroljub Arsić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Narodni poslaniče, pravo na repliku ne može da bude predmet povrede Poslovnika, pošto o replici odluku donosi predsedavajući. Donošenje odluke je jasno u poslednjem stavu koji definiše obaveze predsedavajućeg i molim vas da ili govorite o povredi Poslovnika na osnovu člana 103, ili da nastavimo rad rasprave o pretresu u pojedinostima.
Možete o članu 107. ako želite da govorite?

Narodni poslaniče, o povredi člana 104. Narodna skupština ne može da se izjašnjava, pošto član 104. o davanju prava na repliku ne može biti predmet povrede Poslovnika.
Sada vas upozoravam da ne zloupotrebljavamo pravo da se dobije reč po Poslovniku o povredi koju ste naveli, o povredi člana 107. U vezi sa članom 104. će se izjasniti Narodna skupština u danu za glasanje.
(Veroljub Arsić, s mesta: po Poslovniku.)
Narodni poslanik Veroljub Arsić želi da govori po povredi Poslovnika.

Narodni poslaniče, niste naveli koji je član Poslovnika povređen u vašem poslednjem izlaganju, što smatram potpuno nepotrebnim remećenjem reda na sednici Narodne skupštine.
Član 103. vas obavezuje da navedete koji član je povređen, kada tražite da govorite o povredi Poslovnika. Isti član 103. obavezuje, takođe, predsedavajućeg da izrekne opomenu narodnom poslaniku koji smatra da može da krši član 103.
Pošto ne mislim da je vreme i mesto i, starajući se o redu na sednici, u skladu sa članom 27. vas molim da se sa pokušajima zloupotrebe poslovničkog prava na davanje reči o povredi Poslovnika prestane. Ponovila sam, odnosno rekla sam pa ponavljam, o povredi Poslovnika će se izjasniti Narodna skupština.
Narodni poslanik Zoran Babić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.