Zahvaljujem.
Član 18. sa rubrumom - škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju ima problematičan prvi stav o kojem je govorila koleginica Milica Vojić Marković, koji, ponavljam, glasi – u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju školuju se deca bez obzira na vrstu smetnje.
Nisam predložila brisanje ovog člana, nego drugačiju formulaciju, ali o njoj ću malo kasnije. Za sada mi je zanimljivo, kao što sam i obećala, obrazloženje koje je Vlada poslala kao tekst kojim ne prihvata ovaj amandman. Obrazloženje glasi – amandman se ne prihvata iz razloga što je član 18. stav 1. Predloga zakona u skladu sa koncepcijom inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja i Strategije razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine.
Da bi ovo obrazloženje bilo u skladu sa 1. stavom, ono ne bi moglo da bude ovakvo u osnovnom tekstu zakona, nego bi pisalo – u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju školuju se deca bez obzira na vrstu smetnje i deca bez smetnji. Onda bi imali pravo da, neodbijajući preformulisani 1. stav, govorite da je u skladu sa inkluzivnim obrazovanjem i sa Strategijom razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine.
Odbijanje Vlade da ili sama preformuliše ovaj stav, prihvatajući amandman Milice Vojić Marković, ili da prihvati moj preformulisani stav, pokazuje jedan mnogo veći problem nego što je jedan jako loše napisan stav u članu koji definiše jako važnu oblast. Ovde je očigledno da Vlada ne razume da ovim stavom briše sve ono što smo doneli kao inkluzivno obrazovanje i Strategiju. Jer, rečenica da se u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama školuju deca bez obzira na vrstu smetnje, nije nikada bila i ne može biti u skladu sa inkluzivnim obrazovanjem. Ta rečenica kaže – deca koja imaju smetnje u razvoju školuju se u školama za decu sa smetnja u razvoju. Ništa drugo ta rečenica ne govori.
Mogu samo da vas molim da napore koje je već ova zemlja uložila u jednu sjajnu promenu uvođenjem dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom u redovnu nastavu, mnogo raznih ljudi, iz raznih stranaka, mnogo sjajnih stručnjaka koji su se bavili inkluzivnim obrazovanjem, molim vas da sav taj napor ne brišete zbog prpošne tvrdoglavosti kojom i pišete i obrazloženje, da je ovo u skladu sa Strategijom.
Da ima institucionalnog integriteta, bilo koji poslanik kome se usudite da napišete ovakvo obrazloženje, da je u skladu sa inkluzivnim obrazovanjem, bi tražio ne ostavke i smene, nego mnogo gore stvari nego što je to da neko izgubi posao ili bude kritikovan. Ako ne razumemo koliko važan deo ljudskih prava je inkluzivno obrazovanje i tako sa lakoćom i površnošću na izmenu teksta 1. stava odgovorimo da je ovaj stav u skladu sa inkluzivnim obrazovanjem, mi imamo mnogo veći problem nego što nam se čini da je u toku rasprave u pojedinostima, gde neki, mi poslanici, pažljivo čitajući zakon, stvarno želimo da ne propadne napor mnogih vrednih ljudi koji su za inkluzivno obrazovanje radili. Ovde neko ne razume koliko je to važno. Ovde neko ne razume šta piše u Strategiji. To nisam ja i to nije koleginica Milica Vojić Marković.
Mi možemo da izrazimo žaljenje što amandman neće biti prihvaćen, a reći ću vam kako glasi amandman kojim se preformuliše tekst i koji je u skladu sa inkluzivnim obrazovanjem i sa Strategijom do 2020. godine.
Moj amandman, a i koleginice Maje Videnović, glasi – u redovnim školama školuju se po pravilu i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uz dodatnu podršku u obrazovanju i u skladu sa individualnim obrazovnim planom, a izuzetno se školuju u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom onda kada je to u najboljem interesu deteta odnosno učenika na osnovu mišljenja Inter-resorne komisije uz saglasnost roditelja odnosno staratelja. Školovanje deteta sa smetnjom u razvoju u školama za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom je izuzetak. To je suština inkluzije, a vi meni šaljete obrazloženje da te škole postoje za decu sa smetnjama u razvoju i usuđujete se da mi kažete da je to inkluzija. Ponavljam, jeste kada bi u toj rečenici stajala potpuno neprirodno da u te škole idu deca bez smetnji u razvoju i bez invaliditeta.
Stvar je toliko važna i toliko površne lakoće se jednostavno prenebregava koliko je važna da to kod mene u suštini izaziva zabrinutost, ne teškoće koje imamo u primeni inkluzije i svi oni koji su se bavili uključivanjem dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u redovnu nastavu znaju koliku podršku imaju moju ličnu, mene kao članice Odbora za prava deteta, poslaničke grupe DS ili bilo koga kome treba poslanička podrška da bi inkluzije zaista bilo. Kao što imamo iskustvo o tome kakvi su sve otpori u osnovnim školama i srednjim školama, na kakve sve izraze nailazite kod ljudi koji sebe zovu profesorima, nastavnicima i učiteljima bez ikakvog opravdanja, jer decu sa smetnjama u razvoju nazivaju pogrdnim imenima, omaložavajućim izrazima. Organizuju roditelje da takva dece ipak ne bi bila deo nastavnog procesa. Organizuju kampanje nastavljajući sa diskriminacijom dece koje imaju smetnje u razvoju i invaliditet. Ideja koju je ova Skupština sa velikim naporom iznela da inkluzije bude jer je to civilizacijsko dostignuće, ljudsko dostignuće.
Molim vas da ovaj član ne pokušate više bar da obrazlažete kao da je potvrda inkluzivnog obrazovanja i Strategije 2020 jer on to nije. Razumećemo se ako ostanemo tvrdoglavo pri ovom članu, a razumećemo se i prvi sledeći put kada isti ovaj stav u članu 18. bude uporište onih koji su protiv inkluzivnog obrazovanja, a biće. Tada će opet doći neki ministar i tada će opet doći neki stručnjaci iz državne uprave i tada će opet doći razni ljudi koji ulažu napore da inkluzivnog obrazovanja bude i koji se tiho ili otvoreno bore protiv inkluzije. Doći će ovde u ovu Skupštinu i opet ćemo zajedno rešavati problem. Moj predlog je da izbegnemo taj problem. Hajde da kako Vlada smatra, ostavimo van svake sumnje da prvi stav ovog člana ne bude u Predlogu zakona jer ne sme da bude. Ako to ne razumemo onda će biti mnogo članova koji će biti mnogo manje važni nego što je ovaj o kome je reč.
Pošto odbor ima još uvek vremena do kraja rasprave u pojedinostima i pravo poslovničko i nadležnost da podnosi amandmane, molim članove odbora i predsednika odbora ako može da napravi većinu da, izbegavajući to da su dve narodne poslanice iz poslaničke grupe DS podnele amandman, nama to nikada nije bilo važno, predloži tekst amandman kojim bi stav 1. promenili. Razlog za to je što postoje mnogo važnije stvari od lične netrpeljivosti, ličnog neznanja, od sklonosti da se jednog govori kada je inkluzivno obrazovanje u pitanju, a da se drugo radi. Postoje mnogo važnije stvari od naših političkih ideologija, od naših političkih mreža i mrežica, a to su deca koja imaju smetnje u razvoju ili invaliditet u Srbiji. Oni su ovde jedino važni. Molim vas da to razumemo. Hvala.

 Zahvaljujem.
Izlaganje koje smo čuli od kolege iz SNS je paradoksalno od prvog do poslednjeg slova, u prilog mom amandmanu. Tako on čita prvi stav, osim što je propustio da pročita da nema više kategorizacija. Znate, to nije na snazi. Osim što je propušteno da se ovde aplaudira izlaganju narodnog poslanika koji razdvaja decu na decu niske inteligencije i neku drugu decu. To je, ministre, posledica ovog prvog stava, tako ga čitaju. Zato je upravo sve ono što se ja nadam da nije stav poslaničke grupe i da nije stav SNS, šta više, sigurna sam u to, ali je u stenogramu zabeleženo da narodni poslanik govori o kategorizaciji koja ne postoji, da govori o deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom na način koji bi morao biti nedopustiv, ne na javnoj sceni, svugde, na svakom mestu, i da uz to uopšte ne razume koliko govori u prilog prihvatanju amandmana koji će onemogućiti ovakvu argumentaciju.
Svi mi koji slušamo kada se na ovakav način govori o deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, možemo da imamo transfer stida zato što je takva javna reč dopuštena i zato što je to sloboda govora. Jeste sloboda govora i to ona sloboda govora koja je po svojoj suštini ponos na sopstveno neznanje. Toga ima koliko god hoćete i to nije tako retka stvar, kada se govori o važnim temama kao što je inkluzivno obrazovanje, ali ne može oba. Ne možete da pričate – jesmo za inkluzivno obrazovanje, a da ne znate...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... da kategorizacija ne postoji i da ste za Memorandum o socijalnoj inkluziji, kao evropska stranka, a da pričate o deci niske inteligencije. Hvala vam.

Primedba na povredu Poslovnika odnosi se na sadržaj kojim bi predsedavajući trebalo da definiše slobodu govora, što je u ovom slučaju izuzetno teško.
S obzirom da sam sada preuzela predsedavanje, pretpostavljam da ćemo se u danu za glasanje izjasniti o povredi na koju je ukazala narodna poslanica Judita Popović.
Sve nas molim da pažljivo biramo reči dok se obraćamo ili jedni drugima ili dok sebi uzimamo za slobodu da govorimo o trećim licima.
Da li se još neko javlja za povredu Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dva minuta.
Povreda člana 109. koja podrazumeva obavezu predsedavajućeg da izriče opomenu nije učinjena. Vaš stav da je predsedavajuća trebala da izrekne opomenu, mogu samo da zamolim da svi pažljivije slušamo i da svi ono što ne želimo da čujemo od drugih onda ne izgovaramo drugima, tako će svima biti mnogo bolje.
Da li još neko želi da govori o povredi Poslovnika?
Narodni poslanik Saša Milenić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Narodni poslaničke, sve ima prvi put, tako da vam se zahvaljujem na opaskama i molim vas da uvažite da obrazloženje povrede Poslovnika ne može biti zahtev da se neko lično izvini, a ujedno vas molim da ne kršite odredbe Poslovnika, da reč uzimate kada je dobijete na osnovu poslaničkih odredbi.
Da li još neko želi da govori o povredi Poslovnika? (Ne)
Narodna poslanica Ana Novković ima reč. Izvolite.

Dva minuta i 20 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović, samo se prijavite, molim vas. Izvolite.

Jedan minut iskorišćen od vremena ovlašćenog predstavnika.
Narodni poslanik Saša Milenić, pa narodna poslanica Nada Kolundžija.

Iskorišćeno je ukupno vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, tako da je sada na raspolaganju poslaničkoj grupi URS 33 minuta.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, a posle nje narodni poslanik Milan Kovačević.

Iskorišćeno je tri minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe, na raspolaganju poslaničkoj grupi je 81 minut.
Reč ima narodni poslanik Milan Kovačević, a posle njega narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Iskorišćeno šest minuta i 10 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović. Izvolite.

Iskorišćeno minut i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Iskorišćeno je četiri minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima ministar Žarko Obradović. Izvolite.

Narodni poslanik Saša Milenić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Narodni poslaniče ili dovedite u vezu kako to mišljenje o Aristotelu ugrožava ugled Narodne skupštine ili ćete me prisiliti da primenim sve stavove člana 103.
Dakle, obrazloženje ne može da bude korišćeno umesto replike. Ako želite repliku, tražite repliku i biće vam data reč, ali zloupotreba Poslovnika je nedopustiva, tako da vas molim da obrazložite u čemu se sastoji narušavanje ugleda Narodne skupštine, jer teško da to možemo sa Aristotelom.
Prijavite se ponovo. Izvolite, imate reč.

Narodni poslaniče, nije vam dopušteno da govorite šta vi smatrate o tome šta se dešava drugim ljudima.
Upozoravam vas da, ukoliko nastavite da zloupotrebljavate prava koja su vam data po Poslovniku, a to je da zloupotrebljavate stav 1. člana 103, da govorite kada niste dobili reč i da se oglušite o propis koji vas tokom člana 103. kroz sve stavove jasno upućuje na koji način treba da obrazložite povredu Poslovnika, ću biti prinuđena da vam, na osnovu člana 3, izreknem i meru opomene.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.