Uvažena predsedavajuća, mislim da ste bili dužni da prekinete prethodnog govornika i reklamiram član 107.

Neću dugo govoriti, ali ja se ne stidim ničega što sam radio u životu. Od 2008. godine, kako ste vi rekli, do 2012. godine sam bio član, ne predsednik opštine, ne funkcioner Demokratske stranke, jer sam verovao u tu politiku i ne stidim se toga, jer su ipak tada tu stranku vodili neki smisleni ljudi. Ja sam pobedio 2012. godine u svojoj opštini kada ste vi izgubili. Žao mi je zaista i nikada ništa loše neću reći o toj stranci, jer u njoj proveo 18 godina. Učlanio sam se 2002. godine kada je Zoran Đinđić bio predsednik te stranke, a niko od vas tu koji se nalazi ga nije ni poznavao, pogotovu ovaj koji je govorio o njemu, a učlanio se 2004. godine u stranku, a stariji je od mene duplo.

Ne mogu prosto da verujem jednu stvar. Sve ono najgore što je bilo u toj stranci je sada na rukovodećim pozicijama i da, nažalost, najslabija karika našeg društva je upravo opozicija. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poštovani predsedniče Vlade, ministri, reklamiram član 107, dostojanstvo Narodne skupštine i ono je povređeno svaki put kada se neki sluga žutog tajkuna iz Multikoma javi ovde da pogrdo govori, ne o nama, ne o Aleksandru Vučiću, ne o Milošu Vučeviću, već o građanima ove države.

Jasno je da ne možete očekivati ništa bolje od čoveka koji aplaudira na govor uvaženog poslanika ovde Šaipa Kamberija, koji govori da je Kosovo nezavisno. Jedini poslanik koji mu je aplaudirao bio je prethodni govornik. Mislim da je tužno što je ta stranka posle Zorana Đinđića i profesora Mićunovića spala da im glavno lice bude ovo. Ja nikada loše ništa neću reći o toj stranci, tu sam proveo 18 godina, nisam rekao ime koje stranke, ali ovakvi, dok sam se ja nešto pitao u toj stranci, nisu mogli da vode ni mesni odbor. I to govori o kvalitetu i kvantitetu.

Dok mi govorimo o roditeljskom dodatku, dok govorimo o 300 miliona evra, koliko ulažemo u našu vojsku, dok govorimo o kliničkim centrima u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, dok govorimo o hrabrom govoru sinoć koji je održao predsednik Vučić i koji je sinoć sebe kandidovao za lidera, ne Srbije, on je to odavno, već lidera slobodnog sveta, dok brinemo o našim medicinskim sestrama, našim doktorima, našim profesorima, sa kojima se svakog dana razgovara, imamo tiradu i cirkusijadu.

Poštovani građani, ovo nije odnos bivšeg mog kolege prema nama, ovo je odnos prema vama i zato razmislite da li ćete im dati jedan glas na sledećim izborima, a mi ćemo uvek biti tu za vas da pokažemo razliku između nas koji ćemo se uvek boriti za vas i njih. Hvala.

Hvala, hvala.

Molim vas da mi vratite ovih 12 sekundi što su mi ovi iz „Multikom“ žute stranke aplaudirali dok sam ustajao, sporo ustajem, imam još povrede po nogama.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ministri, dragi narode, ovo što ima u Srbiji nema nigde da nam o poštenju pričaju oni iz „Mulitikom grupe“. Član 107. dostojanstvo.

To je povreda čim vi iz „Multikom“ žute stranke ustanete da govorite o kriminalu i korupciji. Molio bih ministre i moje kolege da budemo nežni prema njima, oni ne znaju, oni su zbunjeni, kao moj sin koji je sada krenuo u prvi razred iz zabavišta i ne zna dete šta se dešava. Mi moramo u porodici biti nežni prema njemu.

Tako ministre Mali, moramo biti nežni prema njima, oni se prvi put suočavaju sa ovakvom situacijom. Prvi put, a 12 godina su vodili ovu državu, vide suficit u budžetu, vide pozitivan rebalans, vide pozitivno davanje, još novca za našu vojsku, još novca za našu poljoprivredu, još novca za naše medicinske sestre, milijardu evra u naredne četiri godine za naše puteve. Oni su radili rebalans kako bi novac trpali u svoje džepove i zbog toga je njihov gazda, žuti tajkun, vlasnik „Multikom grupe“, koji je svoje zaposlene ubacio u Skupštinu na teret našeg naroda. Pošto priča o poljoprivredi, mogao našim seljacima i poljoprivrednicima da kupi 36.000 novih traktora za 619 miliona. Mogao je da isplati 650.000 prosvetarskih plata za 619 miliona koliko je ukrao. Zbog toga su oni zbunjeni. Hvala vam.

Hvala uvažena predsednice.

Dame i gospodo, kandidati za ministre, uvaženi mandataru, poštovani građani Srbije, reklamiram član 106. jer prethodni govornik nije govorio o tački dnevnog reda. Govorio je 20 minuta uvreda na račun svih nas, uvreda predsednika Aleksandra Vučića koji ima najveće poverenje građana. I ponoviću, govorio je 20 minuta. Za tih 20 minuta, poštovani narode, dok je 500.000 vas ostavio bez posla, za tih 20 minuta dok je bio na vlasti je krao 2.400 evra. Za vreme govora prethodnog govornika od 20 minuta u njegovo zlatno doba za njega, njegove prijatelje, njegove tajkune, njegove džepove ste vi građani ostali siromašni za 2.400 evra.

Govori nam čovek o poštenju koji je dnevno krao 172.000 evra, koji je priznao da je ukrao i da ima 619 miliona evra, a koliko ima onoga što nije prijavio. Govori nam čovek koji je trpao naše sunarodnike i naše sugrađane, naše prijatelje rome u autobuse. Sve to postoji snimljeno. Govori nam čovek čiji je prijatelj i glavni gradski menadžer Aleksandar Belić osuđen i bio u zatvoru za korupciju. Zašto? Samo zato što je bio hrabar i na sebe preuzeo marifetluke gospodina koji je bio prethodni govornik i koji je ojadio vas poštovani narode za 619 miliona evra. Dok ste vi bili sve siromašniji za vreme njegove vladavine, 500.000 ljudi je ostalo bez posla i Srbija će ići napred uprkos tome što ste vi uradili za vreme vaše vlasti. Hvala.

Hvala, uvažena predsednice.

Reklamiram član 108. O redu na sednici stara se predsednik Narodne skupštine.

Ja sam nekoliko puta do sada rekao da ću zatražiti, čim izaberemo Vladu, da uvedemo alko test.

Molim budućeg ministra policije da to radimo, jer šetajući se po sali za poslanikom Ćutom, poznatim kao vinjak efendija, ja sam našao i, evo, želim da mu vratim ovo što je njegovo.

Dođite slobodno, uzmite vinjak i da nas pustite da radimo ozbiljne stvari i da završimo ovu sednicu na miru.

Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Reklamiram član 109. da govornik upotrebljava uvredljive izraze i nas zaista to vređa što nas upoređuje sa okupatorima, iako ima među nama ovde mnogih čiji su preci ostavili živote za slobodu ove zemlje. To je prva stvar.

Druga stvar, vidim da vas uporno upozorava, van svakakvih pravila predviđenih ovim Poslovnikom, celog dana je toliko dosadan da vas je 50 puta opomenuo da treba da siđete ovde da biste se obratili, iako imate pravo da odgovorite sa tog mesta, jer od vas traži odgovor, ali nisam ga čuo pre četiri dana kad je Nemačka slala rezoluciju i postajala sponzor rezolucije o tome da sve nas, da našu decu, da naše pretke, da nas osude za genocid koji se nije desio i da nas proglase genocidnim narodom. Taj poslanik je sedeo u Bundestagu, sedeo sa nemačkim poslanicima koji su na nas i našu decu želeli da bace najveću ljagu koju može da dobije jedan narod, da smo genocidan narod. Nijedne sekunde taj hrabri gospodin, koji se ovde 50 puta javlja za reč, nije pitao Josipa Juratovića, nije pitao Šidera, nije pitao Rota – zašto to radite mojoj zemlji? I tu je pokazao koliko je hrabar, i tu je pokazao koliko brine o slavnoj prošlosti naše države.

Ne tražim da se Skupština izjasni u danu za glasanje. Hvala.

Hvala, uvažena predsednice.

Uvaženi građani, poštovani narode, imali ste priliku da vidite ko želi da rukovodi našom zemljom, ko želi da određuje budućnost vas i vaše dece. Ne bih ja tu ništa dodavao, čak bih zamolio kolegu Jovanova da mi naše vreme, vreme naše poslaničke grupe damo njima, da ih narod lepo vidi, da ih lepo upozna.

Kažu kod mene u selu „našla se vila gde nije bila“, tako da i prethodni govornik iz ove nesrećne stranke, ne znam da li pripada ovima koji idu ili ovima koji bojkotuju izbore, ali ja ga razumem. Danas obeležavamo kraj tragične koalicije Srbija protiv nasilja, pa je verovatno mladi kolega zbog toga ljut, ali mladost ne opravdava ovakve postupke. Baš ovog kolegu koji je dobio posao od SNS. Ovog kolegu koji je kao kandidat za poslanika u svoj Priboju imao najgori rezultat u toj opštini je na njegovom biračkom mestu, gde živi, gde je rođen, gde mu je porodica i gde ga svi ljudi dobro znaju, znaju ko je, znaju koliko je nevaspitan, a to smo mogli i mi da vidimo ovde.

Bio je na listi prijatelj 2016. godine SNS. Tada nije govorio ovo. Ali su ti ljudi u Priboju iz SNS, verovatno iz izvršnog odbora, dovoljno pametni, pa su ga stavili od 40 kandidata na 36. mesto, jer su provalili koliko čovek vredi. I na njegove reči – satrapi, invalidi, talog, mapetovci, koje je govorio za građane Srbije koji su za nas glasali, za sve nas, mi odgovaramo radom, odgovaramo sa osam fabrika napravljenih prošle godine, odgovaramo sa prosečnom platom koja je duplo veća nego u vaše vreme, tri puta, odgovaramo sa 300 miliona evra koje ulažemo u našu vojsku, odgovaramo sa preko 25 milijardi evra deviznih rezervi i sa preko četiri milijardi evra koje Srbija ima na računu i odgovaramo time što pratimo politiku najboljeg državnika u poslednjih 80 godina, a to je Aleksandar Vučić.

Ko šta radi govore građani na izborima, a ja na tim izborima učestvujem od 2008. godine i nikada nisam izgubio, sem 2018. godine kada me je pobedila SNS i pobedili su me tako što su oni imali 47%, a ja 37%, a ne 0,2, a ne najgori rezultat kao vi tamo gde živite i gde vas ljudi znaju. Mene znaju tu gde živim, gde mi živi porodica i gde žive moja deca. Kao što sam ja ponosan na svog oca, svog dedu, svog pradedu i svoje pretke koji me nikada nisu obrukali, tako su i moja deca ponosna na mene, pogotovo i sada što se nalazim ovde gde se nalazim. Ja sam uvek bio transparentan i uvek sa mnom svako zna na čemu se nalazi.

Da vas pitam nešto – zar vi mislite da je Aleksandar Vučić glup čovek da uzme u svoje redove bilo koga ko je dok je branio boje druge stranke radio za njega? To bi značilo da bi sutra tako isto izdao i njega, kao što je izdao i svoju prethodnu organizaciju. Gde god sam bio, šta god sam radio, to sam radio čista srca i radio sam one stvari u koje verujem, a verujem da je Aleksandar Vučić jedini i najbolji zaštitnik interesa građana Srbije i te moje dece koju vi, sram vas bilo, pominjete. Ja vašu neću, a da bih napravio razliku između nas sa ove strane i vas.

Hvala, uvažena predsednice.

Da podsetim naš uvaženi narod i naše građane da je upravo ova osoba bila član Srpske napredne stranke dok nije saleteo predsednika Vučića da mu pozavršava nekakve poslove, što je, naravno, predsednik odbio. Ne znam ni da li je došao do njega. Kada nije uspeo da on stavlja reke u cevi, da on pravi mini hidroelektrane, onda je ljut otišao zato što nije ispunio svoj interes.

Naravno, nismo mogli ovde celog dana da čujemo od njih niti podršku za predsednika koji se danas bori u Njujorku na Generalnoj skupštini UN za naš narod, za našu državu. Nismo mogli da čujemo ni jednom jedinom rečju osudu bilo koje države koja želi da nas pretvori u genocidan narod i da nas osudi za nešto za šta nismo krivi. Njih to ne zanima. Nismo mogli da čujemo da brinu o našim voćarima koji su juče, prekjuče i nakjuče ostali bez svog roda zbog velikog mraza koji ih je zadesio. Mogli smo da čujemo nekakve neistinite optužbe.

Moj vam je savet, pravite odbore, pravite mesne odbore, radite „dor to dor“, idite od vrata do vrata, pravite piramidalne sigurne glasove, razgovarajte sa građanima, nemojte 2. juna da vam opet bude kriv neko drugi. Nećete na „Tviteru“ i lažima ovde da ubedite građane da glasaju za vas.

Hvala.

Hvala.

Reklamiram član 107. da je govornik na sednici Narodne skupštine obavezan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, i to nije ispoštovano kada je prethodni govornik govorio nešto više od pet minuta.

Kaže prethodni govornik da ovde sede nečiji sledbenici. Ja ne znam, poštovani građani, ko su čiji sledbenici ovde u Skupštini Srbije, ali sam siguran da ćete se vi frapirati kada čujete čiji je on sledbenik i koga on sluša.

Petar Miletić, predsednik izvršnog odbora stranke čiji je predsednik prethodni govornik, je bio savetnik Aljbina Kurtija do decembra prošle godine. Aljbin Kurti nam je poslao čoveka, svog savetnika, da podriva političke temelje ove države, da unosi nemir i da izaziva građanski rat. Oni o tome ne govore. Njima ne smeta da neko ko je savetnik Aljbina Kurtija bude predsednik izvršnog odbora.

Zaista mislim da ste, predsedavajući, nekoliko puta u toku današnjeg dana, uz divljenje i poštovanje koje imam prema vama, morali da prekinete neke govornike. Mislim da građani Srbije ne zaslužuju da im Dragan Đilas govori o lopovluku, da ne zaslužuju da im Ponoš govori o časti i da Marinika Tepić govori o političkom poštenju. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Pomenut sam naravno da sam bio dobar poslanik, ali da li je neko dobar ili loš poslanik o tome odlučuju građani na izborima. Ja sam uvek na svom biračkom mestu bez obzira da li sam bio ovde ili tamo dobijao preko 37% glasova, a o sadašnjem rezultatu ne želim da govorim, jer je to velika zasluga Aleksandra Vučića i svih ljudi koji ovde rade, ali i moj rezultat. Tako da građani ocenjuju o svima nama.

Ja sam uvek iz kuće izlazio sa jednom mišlju kada sam dolazio ovde kako će me gledati moja deca sutra, da ne obrukam moje pretke o kojima sam govorio više puta i nikada me niko neće naterati da uradim nešto što je protiv Srbije.

9/2 VS/MJ

Gospođa koja je govorila pre mene je potpisala rezoluciju koju ja sada držim, a to je da se Srbi i srpski narod osude za genocid. Moji preci su ginuli za ovu državu, a ona želi celokupan srpski narod da proglasi genocidnim narodom, tako da mi ne možemo zaista nikada da stanemo u istu rečenicu.

Ja sam zaista juče rekao, meni je zaista žao ovog Dragana Đilasa, zar je moguće da čovek sa tolikim svojim parama i toliko para koje dobija od Aljbina Kurtija, od Mihela Rota, od Šidera, od svih mrzitelja Srbije, pa zar nije mogao da plati neke bolje da ga prezentuju nego ovakve. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Reklamiran član 106. – govornik može da govori samo o tačci o kojoj se vrši pretres.

(Poslanici opozicije dobacuju: Tački.)

Tačci, tački, sasvim je svejedno, apsolutno je svejedno i možete slobodno da pokušate da me dekoncentrišete, nećete uspeti, ali vas molim da zapamtite da mi je proteklo 30 sekundi u vašem dobacivanju i nadam se da ćete mi to vratiti.

Mogli smo ovde da čujemo sve i svašta, ali nismo mogli da čujemo istinu. Ono što smo mogli da čujemo to je kako je nama i građanima Srbije njihova vladavina kriva i posle 12 godina. Jednostavno, šteta koju su oni napravili svojom krađom, lopovlukom, uništenjem naših institucija će biti zabeležena i narednih 112 godina, a ne samo 12 godina, poštovani predsedavajući.

Kažu – mi smo interesna grupa. Da, mi jesmo interesna grupa, ali naš jedini interes je Srbija, povećanje plata, povećanje penzija, očuvanje Kosova i Metohije, očuvanje Republike Srpske u uređenju kakvom je danas. Za nas Republika Srpska nije genocidna tvorevina, kao što je za vas, kao što je za vas koji sedite tamo.

Ja bih pitao prethodnog govornika, ne želim da mu spomenem ime, jer to nije dozvoljeno, pa se zato obraćam vama, pa zašto je onda, kada je SNS toliko loša, bio u koaliciji sa njima do 2016. godine? Zašto su ga njegovi drugari iz G17+ dovodili i molili Aleksandra Vučića i Anu Brnabić i sve ove ljude da ga postave za ministra? Zašto tada nije rekao – ne želim da budem ministar, nego je čekao ispred Vlade, ispred kabineta predsednika Vučića? Sreća, i tu se pokazuje razlika, jer je predsednik Vučić video o kakvim potencijalima se radi i naravno da nije želeo da to prihvati.

Kažu – kriminalci nikada nisu moćniji. Kažite mi koji kriminal poznat, poput Šiptara, Kuma, koji su terorisali Srbiju, zatvarali ljude u šahte za vreme vaše vladavine, je na slobodi?

21/1 DJ/LjL 13.30 - 13.40

Setite se nekog velikog kriminalca koji ima poznato ime a da nije u zatvoru. Svi su u zatvoru. Tu ne računam, naravno, na lopova Dragana Đilasa, on je poslanik i njega ne želim da mešam sa ovim ozbiljnim kriminalcima. On je samo pokrao ovu državu i on nije kriminalac u tom smislu, ne mogu da grešim dušu.

Na kraju krajeva, vi ne možete da oprostite nama jednu stvar, a to je zato što podržavamo, kao i preko tri miliona naših građana, najboljeg među nama. Podržavamo čoveka koji se svakog dana bori za slobodnu, samostalnu, slobodarsku, nezavisnu Srbiju, a ime tog čoveka je Aleksandar Vučić i vi znate da nikada nećete moći da pobedite ni njega, ni njegov rad, ni njegovu marljivost, a ni građane Srbije.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, član 107.

Molim kolege od preko puta da ne budu nervozne.

Ja nisam doktor, ali drago mi je što je tu moja koleginica koju zaista uvažavam, gospođa Dejanović, i voleo bih da potvrdi da li je tačno da čovek kada ne govori istinu i kada mnogo laže, kao što je to radio Dragan Đilas, da mu se suša usta i tresu mu se ruke? Njemu su papiri poispadali koliko su mu se tresle ruke, a vodu je pio, što su građani mogli da vide u direktnom prenosu, nekoliko puta, što je doktorski dokaz o njegovoj laži.

Kažu kod mene u selu u Šumadiji, jednom divnom selu, Glibovcu, ne laje pas zbog sela nego zbog sebe. Tako i prethodni govornik kada je govorio da je išao kod predsednika Aleksandra Vučića da mu ponudi nekakav dijalog, nekakav mir, nekakav napredak, nije govorio istinu. Išao je da kuka za svoje mesto da ga Aleksandar Vučić opet vrati da bude gradonačelnik Beograda. I kada je Aleksandar Vučić to odbio, onda je on postao njegov najveći protivnik. Aleksandar Vučić to nije želeo da uradi, jer ima srazmere lopovluka, beščašća kojim je Dragan Đilas obeštetio sve Beograđane i sve građane Srbije.

Voleo bih da nam je ovde govorio o svojih 619 miliona koje je ukrao dok je bio vlast. Voleo bih da je govorio o mostu koji je najskuplje plaćeni most na svetu, koji je izgradio ovde. Niti je bila njegova ideja, niti se gradilo po njegovim projektima, niti je on taj most finansirao, već država Srbija, a taj most je projektovao još pokojni Bogdanović.

Što se tiče „Dajrekt medije“, voleo bih da ovde hrabro odgovori na čijem placu je nastala „Dajrekt medija“, da li je „Dajrekt medija“ nastala na placu koji je Dragan Đilas ukrao od Demokratske stranke dok je bio njen predsednik. O tome da je tukao svoju suprugu i svog tasta zaista ne želim da govorim o tome, više puta je iznesena ista, ali sudije nisu želele da postupaju po tom predmetu zato što su sudije 2010. godine postavljane tako što su svi predsednici opštinskih odbora DS morale da potpišu da je sudija podoban da bi vršio svoju funkciju i bio sudija. To je politika Dragana Đilasa.

Kada govori o deci, treba da se stidi. Najveći pakao su proživela deca Aleksandra Vučića. Ne postoji ni jedan dan i ni jedan sat da ružno ne govorite o ženi, deci, bratu, sinu, čak i o malom sinu koji ima šest godina, predsednika Vučića. Vi ćete ući u knjige i udžbenike političkog beščašća. Sram te bilo, Dragane!

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani profesore, ja vam se izvinjavam i kao čoveku i kao naučniku i kao osobi zbog koje naša država i svi građani treba da budu ponosni na vas zbog opozicije koja je poštuje ni vaše godine, ni vaše znanje, ni vaše zvanje.

Reklamiram član 108. Kaže naš mudri narod da nije bitno šta se kaže, već je bitno ko kaže.

Mi smo sada slušali pridike od čoveka koji je priželjkivao ukrajinski scenario u Srbiji. Mi smo sada slušali pridike od čoveka koji je promenio ime zbog politike, koji je promenom imena pljunuo na svog oca, majku, crkvu, porodicu i kuma koji mu je to ime dao. Šta možemo očekivati od njega?

Mi govorimo i slušamo čoveka koji je kao predsednik Odbora za spoljnu politiku Skupštine Republike Srbije, građana ove države, govorio sve najgore o Republici Srbiji, o njenim građanima i u Nemačkoj i u Francuskoj i u SAD. Tužakao je i govorio sve najgore i o predsedniku Republike i o svim građanima.

Nije problem što je on to govorio, on ima, možda, podršku tamo, ali je njegov i njihov problem što nemaju podršku u Nišu, Surdulici, Svrljigu, Gadžinom Hanu, Smederevskoj Palanci i nikada je neće imati zato što su pokrali ovu državu, zato što su 500.000 naših građana ostavili bez posla.

To govori čovek koji je izdržavano lice prvo od svoje supruge, a onda i od Dragana Đilasa kome nije završio posao da se Srbiji uvedu sankcije, kako su priželjkivali i on nikako da napreduje. Prvo je nosio torbu Vuku Jeremiću, sada nosi torbu Draganu Đilasu. Pa, ajde, čoveče, imaš 50 godina, avanzuj malo, edukuj se, napreduj.

Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, reklamiram član 107. Govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Apsolutno od prve do poslednje reči prethodni govornik je unizio kako dostojanstvo Narodne skupštine, unizio je i vas građani Srbije, kao što vas je unizio i 2008. godine kada je sa rukama u džepovima gledao otcepljenje Kosova i Metohije, kao što vas je unizio, poštovani građani, devedesetih godina dok je moj otac ratovao, on je u papučama i u cipelicama sedeo po Generalštabu dok nama otimaju teritoriju.

Prethodni govornik je unizio dostojanstvo time što je, narode Srbije, postao politički general tako što je nosio torbu Vuku Jeremiću, pa je na osnovu tih zasluga postao načelnik Generalštaba.

To što je sada otišao o nije želeo da sasluša odgovor govori o njemu, pobegao je sa svih ratišta i svih bojišta i ne znam na osnovu čega je dobio čin generala.

Što se tiče njegovog državljanstva, ja zaista poštujem ljude bez obzira na njihovu versku, nacionalnu i političku pripadnost, ali moramo da znamo da je on pisao molbu državi Hrvatskoj da dobije njihove papire, kako bi u slučaju nekog novog rata, ne daj Bože, imao gde da pobegne iz Srbije. Kao takav ser sigurno nikada neće boriti za Srbiju, srpski narod i srpske interese.

Na kraju, ja se ne slažem sa mojim kolegama, vidim da su iz svih poslaničkih klubova negodovali zbog toga što je čovek od šezdeset i nešto godina držao ruke u džepovima dok je govorio. Time je unizio, naravno, dostojanstvo ovog doma, ali kako da ne drži ruku u džepu kada pored njega sedi Dragan Đilas. Pa i on se plaši da ga Đilas ne opljačka dok govori. Hvala.