Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo pitanje za predsednika Aleksandra Vučića. Prošlo je više od šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Srbija je ispunila sve tačke sporazuma i povukla državu Srbiju sa severa Kosova i Metohije. Nasuprot tome, Priština nije ispunila nijednu svoju obavezu. O čemu dalje razgovaramo sa nekim ko ne ispunjava ništa od dogovorenog?

Dosta je bilo je uputio predlog da Srbija zamrzne dalje razgovore sa Prištinom, dok Priština ne oformi zajednicu srpskih opština na koju se obavezala pre šest godina. Zašto ne podržite taj predlog koji je u interesu Srbije? To je razumljiv i razuman predlog na koji niko neće moći staviti zamerku.

Predložili smo i da ukoliko Priština ne oformi zajednicu srpskih opština u roku od tri meseca, Vlada proglasi Briselski sporazum ništavim zbog neispunjenja Prištine. Srbija mora da vuče i razumne poteze i da štiti svoje interese. Zašto to ne činite?

Pitanje za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, da li ćete uzeti učešće u raspravi o Nacrtu zakona o Kosovu i Metohiji? Podsetiću vas da je DJB ponudio rešenje problema Kosova i Metohije Predlogom zakona o Kosovu i Metohiji po uzoru na odnos Danske i Farskih Ostrva. Takvo rešenje štiti interese Srbije, u skladu je i sa Ustavom Republike Srbije i sa Rezolucijom 1244.

Kako bismo pronašli najbolje rešenje, uputili smo pozive Vladi Republike Srbije, predsedniku Srbije, predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim strankama, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i drugim relevantnim organizacijama i pojedincima u društvu da uzmu učešće o Nacrtu zakona o Kosovu i Metohiji. I da svojim sugestijama doprinesu izradi konačnog predloga zakona pre nego što ga poslanička grupa DJB uputi u skupštinsku proceduru. Da li ste pročitali nacrt ovog zakona?

Još jednom vas pozivam da uzmete učešće, nadam se da ćemo se složiti da kada se radi o ovako važnom pitanju, sujeta ne sme da postoji.

Pitanje broj tri postavljam ministru zaštite životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, kao i ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću. Reč je, naime, o ugovorima o uslužnoj preradi, koju je RTB Bor zaključio u periodu od 2015. do 2018. godine, sa firmom „Red metal“, u kojima se ograničenja vezana za pojedine elemente sadržane u bakarnim koncentratima baziraju na propisima koji važe za uvoz bakarnih koncentrata, zamislite, u Kinu. Tako se ovim ugovorima predviđene isporuke bakarnih koncentrata, sa najavljenim sadržajem, žive do 100 ppm, kadmijuma do 500 ppm i arsena do neverovatnih 5.000 ppm.

Ovde posebno važno treba istaći i tako ponovo ukazati na ne regularnost čitavog posla između RTB Bor i firme „Red metal“, da naspram ovako visokih sadržaja štetnih elemenata, prihvaćenih ugovorima sa „Red metalom“, na drugoj strani smo imali stroge i konačno negativne odgovore RTB Bor drugim kompanijama.

Uprkos savršenoj kontroli od strane „Red metal“, svih radnji vezano za ugovore o uslužnoj preradi bakarnih koncentrata, bilo je izveštaja IRM Bor, koji su ukazivali da je u pojedinim bakarnim koncentratima sadržaj arsena 5.000 ppm, kao i sadržaj žive 51,5 ppm.

U prilog ovome treba pomenuti da je po ispitivanju kvaliteta vazduha u Boru za 2016. godinu, srednja godišnja vrednost arsena bila 105,8 nanograma po metru kubnom, dok je propisana dozvoljena srednja godišnja vrednost 6 nanograma po metru kubnom. Izveštaj je pokazao da je izmerena vrednost arsena u vazduhu u 2006. godini bila 17,6 puta veća od dozvoljene. Za 2017. godinu je čak 27,8 puta veća od dozvoljene.

U smislu napred navedenog, postavljam pitanje ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, da li se u RTB Bor preko ugovora sa firmom „Red metal“ prerađuju koncentrati sa opasnim i štetnim materijama nedozvoljenih sadržaja, odnosno sadržaja koji nisu u skladu sa koncentracijama propisanim studijom o proceni uticaja na životnu sredinu za rekonstrukciju topionice i izgradnju fabrike sumporne kiseline, i da li je to razlog povećanog sadržaja arsena u vazduhu u opštini Bor?

Ukoliko je tako, po kom osnovu i ko daje sebi za pravo da decu, radnike i građane Bora izlaže ozbiljnim zdravstvenim rizicima?

I na kraju, po istoj osnovi postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću – ko je i kako mogao da potpiše ovako katastrofalne ugovore o uslužnoj preradi bakarnih koncentrata sa firmom „Red metal“ i time ugrozi život i zdravlje dece, radnika i svih ostalih građana Bora i da li će odgovarati za to? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U toku jučerašnje rasprave u načelu naveo sam neke od razloga zašto će poslanička grupa Dosta je bilo glasati protiv ovog seta zakona, pa da ponovim ono što sam juče rekao i što je ključno.

Pre svega, ne smete da stručnom delu, poput Inženjerske komore, ukinete mogućnost izdavanja licenci i da ga tako stavljate na nivou administrativnog organa.

Drugo, takođe vrlo značajno, nije dobro da donesete zakone koji će štititi samo jednu kategoriju građana, a ne sve. Ovakvim Predlogom zakona o drumskom prevozu putnika ste zapravo pokazali da suštinski ne razumete šta znači uvođenje reda, konkurencija, efikasnost i tržišna privreda.

Treće, nedopustivo je da građane lišavate pravne zaštite, da ukidate pravosnažnost i da dozvolite da se rušenje objekata vrši na osnovu konačnih rešenja. Niko ne sme da se igra sa imovinom i životima građana. Ovakav zakon o ozakonjenju objekata nikako ne bi smeo da bude izglasan.

Takođe, ne mogu a da se ne osvrnem na odgovor ministarke na moje jučerašnje izlaganje i da zatražim pojašnjenja.

Prvo, poštovana ministarka, juče ste napomenuli da se inženjerske komore ukidaju zato što ministarstvo nije bilo zadovoljno njihovim radom, pa u vezi sa tim moram da vas pitam zašto to nije navedeno u obrazloženju Predloga zakona, nego ste nas o tome usmeno obavestili ovde na raspravi? Zbog čega Ministarstvo nije bilo zadovoljno? Protiv koliko lica ste pokrenuli disciplinski i drugi postupak ukoliko je neko uradio nešto loše?

Drugo, na moju primedbu iznetu juče u vezi Predloga zakona o ozakonjenju objekata da postoji velika opasnost i po građane i po državu ukoliko se objekti budu rušili na osnovu konačnih, a ne pravosnažnih rešenja, podsetiću da ste rekli da ste procenili da je veća šteta po državu od nezakonitih objekata, nego da neki objekat bude srušen, pa da mu država nadoknadi štetu.

Objasnite nam, s obzirom da ništa od ovoga nije navedeno u obrazloženju Predloga zakona, kako ste procenjivali od čega je veća šteta i zašto niste priložili studiju koju ste sproveli kada ste procenjivali efekte ovakvog rešenja?

Molim vas, budite ljubazni i navedite ime i prezime osobe koja je smislila ovako nešto, jer mislim da je potrebno da građani Srbije znaju ko je ta osoba koja misli da ima pravo da im ruše kuće, bez da su se obratili sudu za zaštitu.

Takođe, s obzirom da u Predlogu zakona niste naveli kako ćete meriti uspešnost ovog zakona, moram da vas pitam koliko objekata očekujete da će biti legalizovano u prvoj, koliko u drugoj godini itd? Valjda imate neki plan?

Da li smete da preduzmete odgovornost na sebe ukoliko ne budu ostvareni ciljni rezultati u prvoj godini? To bi naše građane jako interesovalo.

Na moju primedbu da Zakon dozvoljava da se ozakone nelegalni objekti koji su izgrađeni u zaštitnoj zoni javnih objekata, vi ste se poneli kao da je to nešto najnormalnije na svetu.

S obzirom da Zakon o ozakonjenju objekata ima još mnogo nedostataka, navešću još samo neke od njih, što juče nisam. Pod jedan, ukinuta je prekršajna odgovornost građanskih inspektora čime se otvaraju vrata korupciji. Drugo, ukidaju se privremeni priključci za struju, vodu i kanalizaciju zbog čega mnoge porodice mogu pretrpeti nezamislivu štetu, a pogotovu one porodice sa decom, starima i bolesnima. Treće, način utvrđivanja korisne površine nije usklađen sa Zakonom o porezu na imovinu građana, zbog čega mogu nastati problemi u praksi. Treće, u vezi Zakona o prevozu putnika, na moju konstataciju da ste trebali da u izradu Predloga zakona uključite sve relevantne činioce, tj. predstavnike IT sektora zato što je to u najboljem interesu građana da imaju što kvalitetniji prevoz, što jeftiniju uslugu, odgovorili ste da je predstavnicima IT sektora bilo omogućeno da uzmu učešće u izradi ovog predloga, pa mi molim vas odgovorite na ovo.

Ukoliko je to tačno i ukoliko je ovaj predlog zakona dobar, zašto su se onda osam najvećih IT organizacija u Srbiji obratili narodnim poslanicima i pozvali nas da glasamo protiv usvajanja ovog zakona i pri tome izričito napomenuli da i pored otvoreno ponuđene pomoći, formalno nisu učestvovali u oblikovanju ovog predloga zakona. Unapred zahvaljujem na vašim odgovorima.

Molim vas da mi odgovorite ko ovde ne govori istinu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Pred nama je jedan set vrlo ozbiljnih zakona. Međutim, ovi predlozi izmena i dopuna zakona koje treba da se usvajaju vrlo često nisu na nivou ozbiljnosti koja bi trebala da bude vezana za ove zakone, pa bih ja na početku krenuo od Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, gde je predviđeno dosta izmena u Inženjerskoj komori Srbiji, a o čemu je danas dosta već razgovarano.

Brzo, taksativno ću navesti koje su glavne izmene. Novim Predlogom izmena i dopuna Zakona o planiranju izgradnji Komori se oduzimaju povereni poslovi izdavanja i oduzimanja licenci, što je bila najvažnija funkcija Inženjerske komore Srbije. Od sada će licence inženjerima izdavati komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, prostorno planiranje i urbanizma, a ne Inženjerska komora kao do sada.

Pored toga, Ministarstvo i dalje zadržava pravo da imenuje nadzorni odbor i da imenuje svoje predstavnike u upravnom odboru Inženjerske komore.

Umesto Suda časti Inženjerske komore Srbije, o odgovornosti inženjera odlučuje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma. Protiv rešenja o oduzimanju licence koju donosi Ministarstvo žalba se može izjaviti Vladi Republike Srbije.

Dakle, ovim izmenama zakona se potpuno razvlašćuje Inženjerska komora i svodi maltene na beznačajni i administrativni organ, i to je pitanje, jer će čak i Registar licenciranih inženjera i planera voditi Ministarstvo.

Zaista meni nije jasno koji javni interes štiti vlast kada ovako drastično razvlašćuje komoru? Opravdano se može postaviti pitanje svrhe daljeg postojanja komore. Zašto je vlasti potrebna potpuna centralizacija u ovoj oblasti, da li je to svrsishodno i da li je to cilj? Da li zbog utvrđivanja odgovornosti inženjera za rušenje onog potpornog zida ili možda nešto slično?

Očigledno je da izvršna vlast želi da sve segmente društva podredi sebi. Ovo je još jedan korak u pravcu pravljenja partijske države, gde partije na vlasti određuju sve. Ukinuli bi i Advokatsku komoru da mogu. Ovim zakonskim izmenama država praktično ukida Inženjersku komoru i svodi je, normalno, na čistu formalnost.

Zatim bih hteo nešto da kažem i o Zakonu o ozakonjenju objekata. Predlagač zakona je kao osnovni razlog za donošenje ovog zakona naveo omogućavanje još efikasnijeg sprovođenja ozakonjenja, odnosno nezakonito izgrađenih objekata u Republici Srbiji, pa bih želeo da vas pitam - o kojoj efikasnosti govorite kada u Srbiji u ovom trenutku postoji čak dva miliona nelegalnih objekata?

Dakle, za šest godina ove vlasti dr broj nelegalnih objekata nije smanjio, nego se čak i povećao. Predlagač je predložio da se ovaj zakon usvoji po hitnom postupku i naveo da će se na taj način bitno olakšati postojeća procedura, čime će se doprineti boljem položaju stranaka i pozitivnom efektu na privredu.

Da vidimo kako predlagač vidi taj bolji položaj stranaka i pozitivni efekat na privredu. U delu vezanom za rušenje objekata izmena zakona predviđa da će se ubuduće rušenje objekata sprovoditi na osnovu konačnih, a ne pravosnažnih rešenja. To je dramatična razlika, i mi smatramo da je ovo sramotno rešenje. Time se ukida blagovremena sudska kontrola zakonitosti, a na štetu građana. Igrate se sa imovinom građana, sa njihovim životima i njihovim životnim ušteđevinama. Objasnite nam - kako može da se doprinese boljem položaju stranaka to što će neko moći da im sruši kuću bez rešenja koje je pravosnažno? Jeste li razmišljali o tome da će možda Ustavni sud da presudi u korist građana? Koji će to pozitivan efekat na privredu, ukoliko država bude bila obavezna, da plaća milionske naknade štete? Ko će da plati tu štetu? Da li nećete možda vi iz svog džepa? Nećete. Platiće građani. Zato i možete ovako nešto da predložite. Ne postoji ama baš nijedan pravni razlog da se ovo uradi, osim ukoliko nekome nije cilj da napravi haos u toj oblasti delovanja.

Pod dva, objekti izgrađeni u zoni zaštite javnih objekata. Predlagač je ovim zakonom predvideo da će biti moguće da se legalizuju objekti koji su izgrađeni u zoni zaštite javnih objekata. Dakle, predlagač smatra da je u redu da se legalizuju trafike, kuće, vikendice koje su izgrađene na javnim površinama, javnim putevima, trotoarima, parkovima, u blizini škola, bolnica itd. Da li vi ovim želite da legalizujete haos i kriminal? Ovim sigurno nećete uvesti red. Zašto jednostavno ne priznate da želite da pronađete način da legalizujete Tomine vikendice i vikendice ostalih moćnika? Kada ćete se već jednom pozabaviti problemom nelegalne gradnje na Savskom nasipu ili mislite da je bolje da nam se dogodi u tom delu novi Obrenovac?

Pod tri – taksa za ozakonjenje. Predlagač je u zakonu predvideo subjekte koji neće plaćati taksu za ozakonjenje. Tu je između ostalog uvrstio organizacije i institucije Republike Srbije, organi i organizacije AP, odnosno jedinica lokalne samouprave, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, ustanova osnovanih od strane Republike Srbije, autonomnih pokrajina, ali i, naglašavam, crkve i verske zajednice registrovane u skladu sa zakonom. Ne razumem zašto okrećete crkvu protiv građana? U razgovoru sa sveštenstvom je jasno da oni nemaju nikakav problem da plaćaju takse kao i svi ostali građani u Srbiji. Ne razumemo zašto to radite. Ovaj deo zakona treba izbrisati i sigurni smo da se posebno Srpska pravoslavna crkva slaže sa ovim.

Dobra je stvar što je sada visina takse za ozakonjenje pristupačnija za građane nego što je bila pre pet, šest godina, ali pitanje za ministarku glasi – da li će ljudima koji su plaćali za legalizaciju takse od po 10 i 20 hiljada evra, novac biti vraćen, ili će se savesni građani po ko zna koji put u ovoj državi namagarčiti i ispasti grbavi? Na kraju da dodam onoga ko je pisao ovako šturo obrazloženje, a ovako vrlo bitnog zakona, treba da bude sram.

Na kraju o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o drumskom prevozu putnika. Kada se pročita obrazloženje ovog Predloga zakona čovek ne može da se ne zapita u čijem je interesu i da li uopšte onaj koji je pisao ovaj predlog zna čemu služe zakoni? Zakoni se po definiciji donose da bi se zaštitio javni interes, a u ovom slučaju to je da se građanima obezbedi kvalitetniji, sigurniji prevoz po što nižoj ceni. Ovde to nije slučaj, nego je ovaj Predlog zakona podnet kako bi se favorizovala jedna kategorija pružaoca usluga, odnosno taksisti u odnosu na drugu i to na štetu građana. To je cela poenta ove priče u ovom predlogu.

Predlagač je obrazložio da ove izmene su zbog potrebe suzbijanja nelojalne konkurencije, a upravo se ovim izmenama zdrava konkurencija uništava i obezbeđuje monopol. Takođe, u obrazloženju se navodi da se ovaj zakon donosi zato što su sve češći fizički obračuni između taksi vozača i drugih subjekata koji obavljaju javni prevoz. Dakle, mogu da zaključim, nama predlagač govori da treba da usvojimo ove izmene zato što neko hoće da tuče nekoga. Vrlo čudno.

Taksisti imaju puno pravo da zahtevaju da se država obračuna sa onima koji rade nelegalno na crno, normalno. To je posao države, ne da ograničava konkurenciju.

Pod dva, šta je sve problematično u ovom zakonskom predlogu. Ima nekoliko stavki. Sa stanovišta informacionih tehnologija, ovaj zakon je korak nazad, obeshrabruje se korišćenje novih tehnologija, inovativno poslovanje i razvoj konkurencije.

Pod dva, ograničava se broj taksi prevoznika, čime se ograničava mogućnost ulaska na tržište i kvalitetnije ponude. Fiksira se cena prevoza koja se ne formira pod uticajem ponude i tražnje, što znači i manje kvalitetnu ponudu i skuplju uslugu građanima. Ograničava se i slobodan izbor rada i na kraju, vrši se diskriminacija.

Takođe, ako ste prilikom izrade ovog predloga, mogli da uključite predstavnike Taksi udruženja, zašto to niste omogućili i predstavnicima IT sektora? Zar nije bolje da se saslušaju sve zainteresovane strane i da se onda donese najbolje rešenje? Sigurni smo da taksisti koji rade legalno, ne žele da ugase konkurenciju, već žele da spreče nelegalnu konkurenciju, posebno rad na crno.

I pod tri, kako bi država trebala da reši ovo pitanje? Prvo, zakonom treba da se utvrde uslovi za obavljanje usluga kako bi se obezbedio odgovarajući kvalitet. Drugo, broj taksi prevoznika mora da se slobodno formira. I pod tri, cena prevoza mora da se formira u zavisnosti od ponude i tražnje.

Efekti ovakvih predloga bi bili povećavanje zaposlenosti, kvalitetnija usluga i jeftinija cena. Ako je moguće da se ovako postave stvari u Irskoj, Holandiji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, zašto to nije moguće u Srbiji?

Na kraju, poštovane kolege narodni poslanici, pozivam vas da glasate protiv ovog zakonskog predloga. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ja sam predložio da se član 2. briše, pa da obrazložim.

U odnosu na postojeće rešenje, predloženim članom se finansiranje projekata proširuje i na fazu pripreme i na fazu realizacije projekta. Rešenje je loše iz razloga što se u fazi realizacije uvodi institut nepredviđenih troškova. Na ovaj način se želi postići netransparentno finansiranje projekta tokom čitavog projektnog ciklusa. Postavlja se pitanje – šta se tačno podrazumeva pod pripremom projekta? Koji su to troškovi? Šta su to nepredviđeni troškovi?

Smatramo da ovako široko postavljena formulacija otvara ogroman prostor za diskreciona tumačenja, a samim tim i na zloupotrebe. Istim članom se definiše i tačka 21a, koja takođe predstavlja još jedan izuzetak od propisane obaveze sprovođenja javnog konkursa, a kojom se omogućava netransparentno sufinansiranje projekta koji se finansiraju između narodne razvojne pomoći i drugih finansijskih izvora koji zahtevaju sufinansiranje. Na ovaj način se želi postići da se praktično sva sredstva koja se dobiju iz inostranih izvora mogu trošiti diskreciono, odnosno po slobodnoj volji političara. Smatramo da je to apsolutno nedopustivo, posebno zbog toga što se očekuju ogromna sredstva, kako je i u samom Predlogu zakona navedeno.

Smatramo da su navedene odredbe Predloga zakona samo priprema i stvaranje zakonskih uslova za planirano, netransparentno trošenje budžetskih sredstava. Hvala.

Zahvaljujem.

Juče sam govorio o ovom predlogu zakona, a danas bi hteo da se podsetimo perioda do 2012. godine kada su članovi upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine bili Oliver Dulić, Nemanja Komazec, Verica Noveški, Šimon Đermati i gospodin Goran Trivan sadašnji ministar ekologije.

Predsednik upravnog odbora je bio upravo ministar Dulić, bez obzira na očigledan sukob interesa. Postoji pregršt krivičnih prijava podnetih od strane DRI protiv tadašnjeg ministra Dulića, njegovih državnih sekretara, direktorke Fonda i kompletnog upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine.

Postavljam pitanje nadležnim državnim organima – dokle se stiglo sa tim krivičnim prijavama? Prošlo je već pet, šest godina, dosta vremena, i radi se o vrlo ozbiljnim krivičnim delima nenamenskog korišćenja budžetskih sredstava propisana članom 362a Krivičnog zakonika Republike Srbije i zloupotrebe službenog položaja, propisano članom 359 Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Dakle, SNS s jedne strane kritikuje rad Fonda opravdano naravno. Setimo se samo afere sa sajtom koji je plaćen 25.000 evra, govoreno je ovde o tome, akcija „Očistimo Srbiju“, koja se pretvorila u očistimo budžet i o tome je pričano ovde u parlamentu, kako su i kolege iz SNS juče ovde rekli, i niz drugih afera koje su prošle bez ikakvih sankcija. S druge strane, ne samo da nikoga nije procesuirao, već je postavio člana upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine, protiv kojeg je DRI podnela više krivičnih prijava na, ni manje ni više, nego na mesto ministra.

Gospodo, o čemu vi ovde pričate? Doduše, možda su gospodina Trivana preporučili dobri rezultati u Beogradu, kao sekretara za zaštitu životne sredine. Dosta je bilo, postavlja pitanje – šta se sa pomenutim krivičnim prijavama dogodilo? Gde je zapelo? Ponavljam, prijave je podnela DRI i prošlo je mnogo godina.

Trebamo se podsetiti da je 2001. godine gospodin Trivan bio osuđen po Zakonu o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu. Kaznu od 88.000 nemačkih maraka nije platio. Zakon je ukinut, imovinu je zadržao. I pod dva, iako se tu, da kažem, provukao 18. oktobra 2001. godine …

Zahvaljujem što ste me upoznali da to ne postoji. Ja sam do pre par sekundi bio apsolutno ubeđen da to postoji. Izvinjavam se, gospodine predsedavajući, što sam potpuno bio pogrešno informisan. Hvala vam mnogo što ste me uputili, baš mi je žao što sam do sada bio pogrešno informisan.
Ovde imam brdo sličnih materijala, ali pošto to, je li tako, kako vi kažete ne postoji, onda ćemo to mi malo preskočiti i onda ćemo da kažemo da ne bude baš sve negativno. Evo, vidite, imam dve strane tih negativnih stvari koje, je li tako, ne postoje, hajde onda da kažemo nešto što i postoji. Na primer, da ne bude baš sve negativno, može ministar da pomisli da ga mi iz DJB ne volimo, ne daj bože da ne mislimo nešto dobro o njemu.
Želim, recimo da pohvalimo njegovu nameru koju je juče ovde istakao, da reši problem divljih deponija. Odlično, pozdravljam. Međutim, ako misli da ih rešava devet godina, kao što ih rešavao u Beogradu, a svi smo svedoci na šta nam grad liči, onda ga molim da odustane.
Gospodine Trivan, vi ste pokazali šta znate i šta ne znate, devet godina kao prvi čovek za zaštitu životne sredine u Beogradu. Zato vas molim da prestanete da nam prodajete maglu i da se sklonite sa mesta kome očigledno niste dorasli. Jednu stvar koju ne mogu da prećutim, ono što smo skoro čuli, a to je pitanje granica sa Hrvatskom. Najbolji i najnoviji dokaz da vi niste dorasli vašem poslu, je vaša izjava o granicama gde, zamislite, da ministru u Vladi Republike Srbije nije važno da li će granica sa Hrvatskom biti 100 ili 200 metara levo ili desno. Evo do čega može da dovede negativna selekcija. Ovo je eklatantan primer negativne selekcije kadrova protiv čega se DJB snažno bori.
Da ne bih više pričao o stvarima na koje me gospodin Marinković i na čemu mu zahvaljujem, upozorio da ne postoje, ja bih na kraju rekao da DJB zbog svega ovoga traži momentalnu smenu ministra Trivana i pozivamo sve opozicione stranke da podrže ovu inicijativu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine. Čitajući predloge izmena i dopuna Zakona, došao sam do zaključka da SNS, kada je došla na vlast, kao da je rešila da se obračuna sa životnom sredinom i da potpuno uništi čitav taj sektor. Nažalost, u tome je skoro i uspela.

Zašto to kažem? Zato što su u zadnjih šest godina u toj oblasti izvršena tri velika ukidanja koja su, normalno, dovela do dramatičnih posledica po zaštitu životne sredine. Prvo ukidanje je bilo ukidanje Ministarstva za zaštitu životne sredine 2012. godine, zatim je izvršeno ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine, takođe 2012. godine, 2015. godine izvršeno je ukidanje namenskog karaktera eko-dinara i četvrto ukidanje koje se predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona predstavlja ukidanje obaveze sprovođenja javnog konkursa za trošenje eko-dinara za sufinansiranje eko-projekata. Izvinite, gospodo na vlasti, da li znate vi nešto drugo da radite, nego samo da ukidate? Posledice tih ukidanja, po mojoj oceni, vrlo su dramatične.

No, da idemo redom. Ministarstvo je ukinuto, pa je ponovo formirano juna 2017. godine. Time je priznata greška da ukidanja uopšte nije ni trebalo da bude, a mi znamo da je osim toga bilo i dosta pritisaka iz Evropske unije, jer moralo je da se formira, besmisleno je nemati jedno takvo ministarstvo.

„Dosta je bilo“, u svakom slučaju, ne ulazeći u razloge, pozdravlja formiranje Ministarstva za zaštitu životne sredine i nada se da nijednoj idućoj vlasti neće pasti na pamet da ga ponovo ukida. „Dosta je bilo“ se ne slaže sa skandaloznim kadrovskim rešenjem za ministra, ali to sada nije tema. Ako budemo pitani zašto smatramo skandaloznim i zašto je to tako, to zbog toga što smatramo da nema opipljivih rezultata za ovih godinu dana, čak suprotno tome.

Ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine je bila velika greška, bez obzira na ogromne zloupotrebe koje su se neosporno dešavale za vreme ministra Dulića. Umesto ukidanja trebalo je uvesti red i rad u rad Fonda, tako da odgovorne treba procesuirati. To znači potpuna transparentnost u trošenju i raspodeli sredstava Fonda, jasni kriterijumi i ravnopravnost za sve potencijalne korisnike, i ono što je bio najveći problem i izvor zloupotreba, kontrola realizacije projekata koja je redovno izostajala.

Predložene izmene Zakona idu upravo u suprotnom smeru. Šta se u suštini desilo? Malverzacije i zloupotrebe ministra Dulića normalno je trebalo sankcionisati, ali ne tako što će se ukinuti Fond. Takođe je neophodno precizno definisati šta je namensko trošenje eko-dinara. To je suštinsko pitanje u suštinska primedba koju sad ovim izmenama nudi „Dosta je bilo“.

Znači, od suštinske važnosti je otkloniti svaku dilemu oko toga, jer je do sada to bilo postavljeno jako široko, tako da je svako tumačio na svoj način, onako kako mu odgovara. Zato se dešavalo da se sredstva troše za najrazličitije namene koje nemaju nikakve veze sa zaštitom i unapređivanjem životne sredine, što je potpuno besmisleno i nedozvoljeno. Dakle, mora se nešto preciznije definisati za šta se tačno mogu koristiti sredstva, tako da se ne ostavi prostor za zlonamerna tumačenja. Ničeg od ovoga nema u ovom Predlogu zakona. U praksi je sve suprotno i nakaradno. To je jedna od naših osnovnih primedbi ovako predloženim izmenama i dopunama ovog zakona.

Namenska sredstva od naknada za zagađivanje su utopljena u klasičan budžet i troše se nenamenski za popunjavanje raznoraznih rupa u budžetu, što je, po nama, nezamislivo. Namirivanje nezajažljive partokratije stranačkih parazita i ko zna šta sve još, trošenje eko-dinara za programe koji ne pripadaju životnoj sredini, na primer, asfaltiranje ulica, izgradnja vodovoda i toplovoda, zoo higijena, kao i za subvencije komunalnim preduzećima, potpuno apsurdno, za pokrivanje minusa je takođe nenamensko trošenje. Sve ovo, po Zakonu o budžetskom sistemu, nije bilo dozvoljeno do 2015. godine i od 2015. godine se diže rampa i sve ovo postaje dozvoljeno.

Umesto da uvođenjem reda spreči masovnu pojavu nenamenskog trošenja, Narodna skupština Republike Srbije je krajem 2015. godine usvojila izmene Zakona o budžetskom sistemu, ukidajući namenski karakter sredstvima od ekoloških naknada. „Dosta je bilo“ traži da se hitno vrati namenski karakter eko-dinaru i to je jedno takođe od naših suštinskih primedbi ovako predloženim izmenama i dopunama zakona. Tražimo da se ponovo formira fond za zaštitu životne sredine, kao posebno pravno lice u koje će se slivati sva sredstva sto posto od eko-dinara. Neko će možda reći da postoji Zeleni fond, ali Zeleni fond i ovo što ja pričam potpuno nemaju veze jedno sa drugim.

„Dosta je bilo“ takođe poziva vlast da se okane eko-dinara, da odmah prestane da ga koristi za finansiranje partokratije. Da podsetim, pravo na IPARD podsticaje ostvaruje lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i to, molim vas, slušajte pažljivo – fizičko lice, preduzetnik, privredno društvo i zemljoradnička zadruga, između ostalog, i za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za nabavku nove mehanizacije i opreme. Visina podsticaja iznosi od 60 do 80%, a ostalo ide sufinansiranje iz eko-dinara, bez javnog konkursa. Šta to znači? To znači da smo apsolutno odlučivanje o distribuciji tih sredstava sveli na subjektivnu procenu. Normalno da smo apsolutno protiv toga. I to nisu mali iznosi. Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari mogu biti od 5.000 do čak milion evra, u pojedinim slučajevima i više.

Kada znam sve ovo, pitam se i pokušavam da zamislim do kakvih sve zloupotreba može doći implementacijom ovakvog zakona o izmenama i dopunama Zakona. Da li će doći do favorizovanja korisnika koji su bliski vlast? Da li će se kupovati glasovi seljaka, poljoprivrednih proizvođača? Da li će biti favorizovane firme za izradu dokumentacije potrebne za apliciranje i druge radove tokom realizacije projekata? Padaju mi na pamet i nepredviđeni troškovi u fazi realizacije. Izgleda da je aktuelna vlast smislila novi, odnosno napredniji način kupovine glasova.

Na kraju, želim da kažem tri ključne stvari. Krajnje je vreme da konačno svi shvate da nebriga o životnoj sredini mnogo košta sve nas. Drugo, da priroda naplaćuje kamatu mnogo veću i od najpokvarenijeg bankara svima nama i da i najveći uspeh u nekoj drugo sferi života nema mnogo smisla ako istovremeno urušavamo svoje životno okruženje.

Znači, sve ovo nije dovoljno, nego smo sada posegli i za ukidanjem obaveze sprovođenja javnog konkursa stvarno što je mnogo, mnogo je. Hvala.

Zahvaljujem.

Moje pitanje za direktora „Srbijagasa“, Dušana Bajatovića i ministra privrede, Gorana Kneževića. Radnici pančevačke Azotare štrajkuju u krugu fabrike. Jedna od najvećih fabrika azotnih đubriva i azotnih jedinjenja u regionu, pančevačka Azotara odlazi u stečaj. To je tokom prošle nedelje javnosti saopštio resorni ministar Aleksandar Antić zbog, kako je naveo, prezaduženosti fabrike. On je najavio da će po završetku stečajnog postupka fabrika biti ponuđena na prodaju. Kome i kako, to ne znamo.

Dugovi HIP Azotare su se iz godine u godinu samo gomilali. Oni u ovom trenutku iznose oko 200 miliona evra, što je duplo više od vrednosti celokupne imovine koja je procenjena na oko sto miliona evra, a 90% dugovanja fabrike prema javnom preduzeću „Srbijagas“ čiji je direktor Dušan Bajatović. Azotara zapošljava oko hiljadu radnika koji se oštro protive stečaju. Oni od juče od sedam sati štrajkuju u krugu fabrike i kažu da ih je vest o stečaju posebno iznenadila jer je Azotara poslovala dobro od početka godine i smatraju da je stečaj u ovoj situaciji iznuđeno rešenje.

Svima je jasno, naš većinski vlasnik je „Srbijagas“ u udelu od 85 do 90%, a naše najveća dugovanja su za prirodni gas koji dobijamo upravo od „Srbijagasa“ i malo je neobično da vlasnik sam tera svoju firmu u stečaj i tu smatramo da reaguje Vlada. Kaže radnik Azotare, Lazar Bogosavljev. Kaže takođe da Vlada može da ulaže sredstva i da otpiše deo tih dugovanja. Radnici za stanje okrivljuju isključivo rukovodstvo i menadžment. Navodi da traže svu dokumentaciju od menadžmenta i sastanka sa direktorom. Kaže, da se radnici neće tako lako odreći svojih radnih mesta. Sramota je da se ovakva firma zaustavi. Mi smo poljoprivredna zemlja i ova fabrika je jedini proizvođač amonijaka na Balkanu i čak je od vojnoj značaja, jer može i neke vrste eksploziva da pravi i sramota je da se ona zatvori, kaže Bogosavljev.

Predstavnici sindikata Azotare su prethodnih dana poslali otvoreno pismo predsednici Vlade, Ani Brnabić i predsedniku države, Aleksandru Vučiću. Učestvovali su i na jednoj radnoj grupi sa predstavnicima Vlade, izneli svoje zahteve i od vlasti očekuju odgovore.

Zbog svega napred navedenog pitanje za generalnog direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića, „Srbijagas“ kao većinski akcionar, to jeste, generalni direktor Dušan Bajatović kao odgovorno lice ima posebne odgovornosti zbog stanja u Azotari Pančevo za koju se najavljuje stečaj, a čiji radnici štrajkuju. Ima odgovornost i prema svim ostalim firmama koje je upropastio svojom nestručnošću na primer kompanije za preradu živinskog mesa „Agroživ“ Žitišje i MSK Kikinda. Kao generalni direktor „Srbijagasa“ Bajatović prima mesečno 165.000 dinara, od 2008. godine. Kao član Nadzornog odbora „Jugorosgas“ od 2009. godine prima 1.644.471 dinar. Kao član Nadzornog odbora podzemnog skladišta gasa Banatski dvor, prihoduje od 2015. godine 593.000 dinara mesečno.

Pitanje za Dušana Bajatovića - pošto mesečno primate dva i po miliona dinara ili preko 20.000 evra, da li ste štedeli dovoljno da nadoknadite štetu makar za jednu firmu koju ste upropastili, pošto ćete, kada se promeni vlast, svakako položiti račune građanima Srbije za ova nedela? Hvala.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje upućujem premijerki Brnabić, koja je za nemački list „Velt“ ocenila da je Kosovo bilo Srbija i da ako bismo i dalje insistirali da Kosovo pripada Srbiji kompromis ne bi bio moguć. Po Ustavu i zakonima zemlje Srbije, ta izjava je ravna veleizdaji, pogotovo ako je daje predsednik Vlade. Položaj Kosova i Metohije je određen Ustavom Republike Srbije, na čije sprovođenje se predsednica Vlade zakletvom obavezala. Takođe, Narodna skupština Srbije je jedino mesto na kome se o tome sme i može razgovarati.

Pitanje za premijerku Brnabić – da li ste zaboravili da ste u ovoj Skupštini pred ovim poslanicima položili zakletvu kojom ste se obavezali na poštovanje i odbranu Ustava Srbije? Zašto dajete izjave koje ne poštuju Ustav vlastite zemlje? Da li znate ijednog predsednika vlade bilo koje zemlje u svetu koji se na ovakav način odnosi prema ustavu sopstvene zemlje? Da li razumete da ste vašom izjavom izvršili krivično delo ugrožavanja nezavisnosti Republike Srbije iz člana 305. Krivičnog zakona, jer njom dovodite Republiku Srbiju u položaj potčinjenosti i zavisnosti? Da činite krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320. Krivičnog zakona? Izjavu sigurno niste dali slučaju, iz vaše glave, već je ona sigurno deo dogovora sa N.N. licima i/ili domaćim ili stranim oko pripremanja i praktično nagovaranja građana Srbije da zaborave na Kosovo i Metohiju, što čini krivično delo udruživanje radi protivustavne delatnosti iz člana 319. Krivičnog zakona.

Pitanje za republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac. Gospođo Dolovac, jeste li živi? Predsednica Vlade Republike Srbije na očigled svih građana svojim izjavama vrši krivična dela protiv ustavnog poretka Republike Srbije. Tražimo, u ime građana Srbije, da konačno počnete da radite posao za koji ste plaćeni i oglasite se i javno povodom izjave premijerke Brnabić da je Kosovo bilo deo Srbije. Zašto ne vršite vašu službenu dužnost i reagujete na ovakvu izjavu? Treba li da vas podsetim da niste reagovali ni kada je rušena Savamala, kada je pao vojni helikopter, kada je nestao novinar Cvetković, a ne reagujete ni sada. Šta treba da se desi da biste vi radili svoj posao?

Drugo pitanje je za guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković – započeli ste drugi mandat guvernera sa ozbiljnim profesionalnim aferama kao što je skandalozno ćutanje Narodne banke na kredite indeksirane u švajcarskim francima, ili prenošenje kredita iz jedne banke u drugu, bez saglasnosti klijenata. Da biste građanima zamazali oči, objavili ste pre nekoliko dana da ste za prvih pet meseci ove godine kaznili 11 banaka. Po kojim pravilima postupka ste ih kažnjavali? Koje ste kazne izricali? Da li su klijenti imali pravo učešća u postupcima? Da li su propusti bili sistematski ili pojedinačni i da li su banke ispravile propuste? Molimo vas da poslaničkoj grupi Dosta je bilo dostavite sva rešenja o kažnjavanju banaka.

Sledeće pitanje upućujemo ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branku Ružiću. U noći između 14. i 15. juna poplave su pogodile sela u opštini Aleksinac – Koprivnicu, Vrćenovicu, Čestu, Bankovac i Porodin, zbog čega je veliki broj domaćinstva pretrpeo ozbiljnu štetu. Stanovnici su zvali Institut za javno zdrave, koji je potvrdio da će zbog ustajale vode i mrtve stoke tek nastupiti zaraza i ugrožavanje zdravlja, ali da oni reaguju samo na poziv lokalne samouprave.

Lokalna samouprava nije reagovala, a građani nisu uspeli ni da dozovu komunalne inspektore. Javlja se osnovana sumnja da je to namerno urađeno, iz razloga što su za 2017. godinu u budžetu opštine Aleksinac bila opredeljena sredstva za odbranu od poplava, međutim, ništa nije urađeno, a novca, naravno, nema, tako da je u ovoj situaciji na snazi Zakon o lokalnoj samoupravi, obzirom da nije proglašeno vanredno stanje, a lokalna samouprava ignoriše problem, pokušavajući da sakrije svoje propuste.

Apelujemo da ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu iskoristi svoje ovlašćenja i aleksinačkoj lokalnoj samoupravi naredi da deluju u skladu sa zakonom i zaštiti svoje građane od zdravstvene katastrofe.

Drugo, da se proglasi vanredno stanje u svim selima i opštinama u Srbiji koje su pretrpele štetu, kako bi na snagu stupio na snagu Zakon o vanrednim situacijama, gde ingerencija sa lokalne samouprave prelazi na Ministarstvo unutrašnjih poslova i kako bi MUP uputio pomoć svim opštinama u vidu opreme i ljudstva, radi što brže sanacije štete i otklanjanja opasnosti po život i zdravlje stanovnika tih opština. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na predlog predsednika Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, za izbor Jorgovanke Tabaković na funkciju guvernera Narodne banke Srbije.

Da podsetim, 2013. godine Saša Radulović je bio ministar privrede u Vladi Republike Srbije. On je predlagao izmene zakona i mnoge reforme, i da su oni usvojeni mi danas sasvim izvesno ne bismo birali Jorgovanku Tabaković za funkciju guvernera NBS.

Pre dve nedelje u ovoj Skupštini smo imali inauguraciju gospodina Siniše Malog za ministra finansija i pored toga što je ovde raspravljano o mnogo afera korupcionaških koje su ga pratile, ja sam sam izneo nekih 15, 16 afera koje su ga pratile, tri dana posle njegove inauguracije ovde je u Skupštini razmatrano set finansijskih zakona, od kojih je pet predlagala Narodna banka Srbije. Usvajanjem tih zakona širom su se otvorila vrata za dominaciju krupnog kapitala i bankarskog lobija, što Srbiju ubrzano uvodi u zemlju jeftine radne snage. Sve više i više postajemo daleka periferija Evrope.

Mi smo postali zemlja iz koje se ubrzano beži. Do pre godinu, dve iz zemlje su odlazili najbolji među nama, najstručniji mladi, sposobni stručnjaci koji su bili traženi na kadrovskom tržištu Evrope i dalje. Međutim, u zadnje vreme smo svedoci da iz zemlje beži svako ko ima imalo šanse da nađe bolju perspektivu nego što je ima ovde u ovoj zemlji. Da li aktuelna vlast zna koliko trenutno građana Srbije boravi van svoje zemlje? Zna sigurno, ali mi do te informacije ne možemo doći.

Izbor Jorgovanke Tabaković na funkciju guvernera Narodne banke Srbije svakako će povećati nezadovoljstvo građana i pojačati taj trend. Na takav način, izborom takvih kadrova, vlast se sve više otuđuje od građana i ne čude protesti i nezadovoljstva koje ovih dana vidimo na našim ulicama i mi smo sigurni da to nije samo zbog goriva, nego još mnogo drugih faktora koji nagomilavaju nezadovoljstvo građana, među kojima je svakako i predlog ovakvih kadrova koji nisu dostojni funkcija na koje se predlažu.

Zbog toga, Dosta je bilo energično je protiv ovakvog predloga. Hvala.

Hvala.

Imam pitanje za predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Direktor Vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je juče, citiram – da građani nemaju razloga da se plaše zveckanja oružja iz Prištine, jer su institucije stabilne i u stanju su da zaštite i odbrane zemlju.

Pa, evo, da vidimo da li je to baš tako. Prema zakonu 256 subjekata odbrane, među kojima su i predsednik Republike i ministarstva, imaju obavezu da predaju plan odbrane. To je dokument o postupanju u vanrednim i ratnim okolnostima, koji sadrži plan skalanjanja u skloniište, plan izmeštanja na rezervnu lokaciju, plane mera pripravnosti, telekomunikacionog obezbeđenja, itd.

Prema poslednjoj javnoj informaciji Ministarstva odbrane za poslednje tromesečje 2017. godine, plan odbrane ni 2016. godine, ni 2017. godine Ministarstvu odbrane nisu predali bivši predsednik Tomislav Nikolić, a onda ni novi predsednik Aleksandar Vučić. Planove nisu nikada predali ni Ministarstvo građevine, Ministarstvo pravde, evropskih integracija i zaštite životne sredine.

Pošto je ova ista informacija Ministarstva odbrane za prva tri meseca 2018. godine označena kao „poverljiva“, molimo da nam se dostavi informacija da li je predsednik konačno predao plan odbrane za 2018. godinu i zašto ga nije predao za 2017. godinu?

Pitanje ministru odbrane Vulinu – kada će preduzeti mere za utvrđivanje prekršajne i krivične odgovornosti protiv lica koja ne izvršavaju zadatke odbrane? Pitanje predsednici Vlade Ani Brnabić – šta će preduzeti u vezi sa činjenicom iz Izveštaja Ministarstva odbrane da su lica koja obavljaju poslove planiranja odbrane nedovoljno stručna za to?

Građani Srbije treba da znaju, predsednik Republike, vrhovni komandant nema plan odbrane i smatra da je nevažno da ga dostavi Ministarstvu odbrane, iako gotovo svaki dan brojni tabloidi, koji predstavljaju glas Vlade Srbije i Aleksandra Vučića, plaše građane navodnim napadima NATO-a i kosovskih Albanaca.

Pošto se predsedniku očigledno ne žuri, a ni ministru Vulinu da podseti predsednika, jasno je da funkcioneri SNS po ko zna koji put uznemiravaju građane pretnjama ratom u nameri da skrenu pažnju sa gorućih tema, kao što je npr. koliko su vlade Aleksandra Vučića i Ane Brnabić do sada otele od penzionera i od plata zaposlenih u javnom sektoru.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete Mladena Šarčevića. Svake tri godine održava se Ministarska konferencija evropskog prostora za visoko obrazovanje. Ove godine je bila u Parizu od 24. do 25. maja. Na svakoj konferenciji se razmatra izveštaj o implementaciji Bolonjskog procesa. Naša ocena ove godine je 2,54% na skali od nula do pet. Ocena konstantno pada i ovo je praktično od početka implementacije Bolonje, od 2005. godine, najniža do sada. Niža je bila samo na samom početku 2,2%. Dosadašnje ocena za Srbiju sa ministarskih konferencija o implementaciji Bolonje su bile: 2005. godine, Bergen – 2,2, 2007. godine, London – 4,2%, 2009. godine, Luven – 3,8%, 2012. godine, Bukurešt –3,1%, 2015. godine, Jerevan – 3,8% i 2018. godine, Pariz – 2,54%.

Ističemo indikator jedan, koji je ocenjen sa jedan. To praktično znači da nema standarda za ocenu upotrebe ESP bodova, tj. opterećenje studenata i povezanosti bodova i ishoda učenja.

Ono što je naročito zanimljivo, nevezano od indikatora, dodatak diplomi se svuda u svim zemljama izdaje besplatno, osim, pogodite gde, u Srbiji i Crnoj Gori, gde studenti moraju da plate taksu. Na crnogorskom univerzitetu studenti plaćaju 15 evra, ali u Srbiji se dodatak diplomi uvek izdaje uz diplomu i cena ovog dokumenta je neverovatnih 40 evra. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Republike Srbije, po već ustaljenoj praksi, prilikom sazivanja ove sednice, imamo primer zloupotrebe skupštinskih procedura. Naime, sednica je sazvana u sredu za petak, a narodnim poslanicima je ostavljeno tek nešto više od 24 sata za pripremu. To je već rečeno u ranijoj diskusiji.

Na dnevnom redu imamo set važnih zakona iz oblasti finansija. Međutim, ova loša praksa koja se ponavlja iz sednice u sednicu služi kako bi sporna predložena zakonska rešenja ostala ispod radara i pažnje javnosti. Nažalost, biće i usvojena, a da građani na koje se ove važne izmene odnose neće o njima biti informisani, niti upoznati. Ovo je pogubna praksa koju kritikujemo već dve godine i koja je u potpunosti obesmislila rad ovog parlamenta.

Na početku bih se osvrnuo na glavni zakon ove sednice, a to je Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju. To je izuzetno važan zakon i veoma mi je čudno što se ovaj predlog zakona, zajedno sa ostalim predlozima zakona iz oblasti finansija, našao pred narodnim poslanicima samo tri dana nakon što je voljom i glasovima vladajuće većine izglasan novi ministar finansija. Ovo navodi na sumnju da je možda prethodni ministar finansija odbio da predloži ove zakone i podrži ih i da je možda zato podneo i ostavku, znajući da su oni loši po građane Srbije, njihove firme, ali i po celokupnu privredu naše zemlje. Zbog toga izražavamo logičnu sumnju i bojazan od posledica usvajanja ovih zakona.

Već na prvi pogled na Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, postoji neusklađenost predloženog zakona sa opštim principima obligacionog prava, čime se narušava ravnopravnost strana u ugovornom odnosu, pa i načelo savesnosti i poštenja.

Realizacija sredstava obezbeđenja, koja su novina u našem pravu i ne uklapaju se u logiku pravnog sistema, vrši se na način da se preterano pogoduje primaocima obezbeđenja. Dubljom analizom vidimo da se ispod navodnih reformi i usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, nastavlja praksa donošenja zakona radi pogodovanja interesima krupnog kapitala, bez obraćanja pažnje na koherentnost pravnog sistema i zaštitu građana.

Cilj ovog zakona je da se likvidna sredstva i značajna imovina izvuče iz stečajnih postupaka i da se prebace na kojekakve firme za faktoring, otkup, prebijanje potraživanja i da se kroz te mehanizme oštete radnici i poverioci firmi u stečaju, kao na primer domaće firme i domaća pravna lica.

Ovaj zakon u privilegovan položaj stavlja faktoring kuće i banke, zato je i, po našem mišljenju, neustavan, pa zaštita od stečaja važi samo za njih, a ne za i ostale poverioce.

Zato je u paketu sa Zakonom o finansijskom obezbeđenju i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovora na daljinu, te se tako uništava domaća privreda, štite se strani investitori, među kojima je za očekivati da će se pojaviti nove of šor kompanije.

Srbija se korak po korak pretvara u banana državu, pružajući punu podršku stranim, pod navodima, investitorima, gde se pojavljuju kojekakve of šor kompanije.

„Dosta je bilo“ ističe da je Saša Radulović još 2013. godine predlagao izmene Zakona o stečaju, po kojima ovakve promene ne samo da bi bile nedozvoljene, već bi bile i krivično procesuirane. Predlagao je i povezivanje staža i isplate zaostalih zarada, koje bi ušle u prvi isplatni red i tako bi radnici bili isplaćeni pre svih. Da se ovo desilo, hiljade radnika i njihovih porodica danas ne bi bilo u problemu i na ivici egzistencije. Ovako će ostati bez ikakve šanse za isplatu duga iz stečajne mase.

Suština zakona koji nam predlaže Vlada je – svi će imati zaštitu osim domaćih pravnih i fizičkih lica. Zaštitu dobijaju strani investitori i of šor kompanije.

Takođe, ovde je sporno i što predloženim zakonskim rešenjem Narodna banka Srbije ne štiti građane niti pravna lica od banaka koje krše zakon i propise. Najbolji primer za to su krediti u švajcarskim francima, koji su desetine hiljada građana naše zemlje dovele u dužničko ropstvo, a država ne želi da ovaj problem reši, kao što su to rešile sve druge zemlje u okruženju i njihove odgovorne vlade. To je i problem neopravdano podizanih marži, kao i jednostrane promene kamatnih stopa i to su samo neki od primera.

Narodna banka nije vršila nadzor a korisnici nemaju način da je nateraju da radi svoj posao. Jedino što građanima preostaje u sudaru s bankarskim sistemom jeste tužba za naknadu štete i da tim putem pokušaju da se izbore protiv nakaradnog sistema.

Umesto ovako predloženog zakona, ono što bi morali da uradimo je da kroz zakon omogućimo korisnicima finansijskih usluga da iniciraju prekršajne postupke i da Narodna banka Srbije ima obavezu da o tim prekršajnim prijavama donese odluku kroz upravni akt. Dok se to ne dogodi, Narodna banka Srbije će nastaviti da štiti bankarski lobi.

Da zaključim, sve što ovaj zakon omogućava jeste to da štiti strane finansijske institucije. Ovim Predlogom zakona aktuelna vlast očigledno i nedvosmisleno još jednom gazi prava svojih građana, praveći ih građanima drugog reda u sopstvenoj zemlji.

Takođe, pomenuta zakonska rešenja, umesto očekivanih poboljšanja, za jedini cilj imaju da naprave od Srbije banana državu. Dobra su jedino onima koji imaju nameru da dodatno izvuku kapital i novac iz naše zemlje, čineći je dodatno siromašnijom.

Podsetimo, deceniju i po se u Srbiji aktivno urušava privreda. „Dosta je bilo“ hoće da napravi sistem koji će da štiti i vrati dostojanstvo građanima ove zemlje.

Svaka normalna država štiti interese svojih građana i svoje privrede, jer je to stub na kome počiva i napreduje svaka uspešna država.

Kad dođemo na vlast mi ćemo ukinuti sve ove štetne zakona. Aktivno radimo na svojim verzijama ovih zakona koje ćemo predstaviti Skupštini i građanima i koji su u isključivom interesu građana Srbije i privrede ove zemlje.

Sada nešto o Zakonu o stečaju. Nove izmene Zakona o stečaju i Zakon o finansijskom obezbeđenju, koji se, navodno, donose radi reformi i regulisanja finansijskog tržišta, zapravo samo pogoduju raznim fantomskim faktoring i sličnim agencijama te nastavljaju da podrivaju ulogu države i izlažu građane direktnom finansijskom udaru, jer ti zakoni legalizuju otimačinu.

Stečajni poverioci ostaju nezaštićeni, a sam postupak postaje farsa. Prethodno doneti Zakon o stečaju, obiluje greškama i nedoslednostima, te je zakonodavac trebao da se pozabavi ispravljanjem istih, a ne da još više pogoršava položaj stečajnih poverilaca.

Zaposleni koji su u prvom stečajnom redu, vlastima su nebitni. Bitno je izvući novac privilegovanim. Mnoge odredbe sadašnjeg Zakona o stečaju donetog u decembru, kao i ostali zakoni doneti na brzinu i bez rasprave, već su dovoljno konfuzne i nelogične sa stanovišta logike stečajnog postupka.

Zajedno sa predloženim izmenama suprotne su osnovnim načelima stečajnog prava, načelu jednakog tretmana i ravnopravnosti i načelu zaštite stečajnih poverilaca i srazmernog namirenja. Smisao ovakvih načela kojima ceo postupak treba da se vodi je u situaciji prezaduženosti svi poverioci dobiju srazmerno, a ne neki ništa, a neki sve.

Omogućavanje prvenstvenog namirenja imalaca sredstava finansijskog obezbeđenja, koja se takođe uvode novim zakonom koji je na dnevnom redu tako što bi sva likvidna sredstva prvenstveno pripala ovim privilegovanim poveriocima, faktoring agencijama i sličnim imaocima sredstava novoizmišljenog finansijskog obezbeđenja, dovodi u neravnopravan položaj ostale poverioce, prvenstveno radnike koji bi trebali da budu namireni prvi. Umesto ravnopravne i srazmerne zaštite i raspodele sredstava i stečajne mase, ceo postupak stečaja će biti izigran i obesmišljen.

Povezanost faktoring firmi i sličnih institucija baca svetlo na motiv za ekspresno donošenja ovog seta zakona. Motivi vlasti su jasni, nastavak pljačke i privatizacije javne sfere. Zakoni i institucije postoje forme radi, dok pravna zaštita građana ne postoji.

Ovakav način poslovanja, koji pod plaštom potrebe ubrzanja postupka izvršenja dovodi do paradoksalne situacije, gde je nečiju nepokretnost moguće prodati ekspresno i bez odgovarajućeg sudskog mehanizma zaštite dužnika. Građani preko noći ostaju bez domova da bi se banke namirile.

Zajedno sa ogromnim ovlašćenjima datim javnim izvršiteljima, sa čijim radom građani svakodnevno imaju probleme, vlast, donošenjem ovih zakona pretvara Srbiju u periferiju svetskog kapitalizma, a njene grane ostavljaju bez mogućnosti zaštite svojih osnovnih prava. Ovakvi i slični zakoni u Evropi nigde nisu prošli test ustavnosti i mogući su samo u banana-tranzicionim državama Balkana i istočne Evrope. Legalizovana je otimačina. Ne postoji država u Evropi gde su građani u slabijem položaju u odnosu na banke i slične institucije.

Sada bih nešto o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Na javnoj raspravi o Zakonu o privrednim društvima, koja se održava prošle godine u septembru i oktobru mesecu, učesnici iste su imale priliku da diskutuju o nacrtu navedenog zakona.

Ono što mi smatramo problematičnim je da upravo odredba koja se odnosi na prinudni otkup akcija nesaglasnih akcionara u javnim akcionarskim društvima nije predstavljala prvobitno deo samog nacrta predloga zakona, a ni predmet javne rasprave samim tim, već je uneta u nacrt predloga zakona nakon iste i učesnici javne rasprave nisu imali prilike da o spornoj odredbi iznesu svoje primedbe i sugestije u toku diskusije.

Zašto ova norma nije bila predmet javne rasprave i na čiju inicijativu je uneta u nacrt predloga zakona? Svedoci smo veoma sumnjivih dešavanja u praksi gde su se fiktivnim pravnim poslovima u poslednjem momentu pred kupovinu kreirale situacije koje pogoduju zainteresovanim akterima, kupcima. Na primer, slučaj AIK banke.

Velike firme sa mnoštvom manjinskih akcionara, poput Aerodroma „Nikola Tesla“ ili „Komercijalne banke“, na ovaj način mogu biti prodate mimo saglasnosti akcionara, u ovom slučaju svih građana Srbije. Građani će biti oštećeni, a investitori će dobiti vrednu imovinu po ceni akcija koju sami fingiraju.

Opisan postupak će oštetiti veliki broj manjinskih nesaglasnih akcionara, građana, koji će biti isplaćeni po vrednosti daleko nižoj od one koliko zaista vrede.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, na veliku žalost, predstavlja još jedan vid zloupotrebe ove vlasti, kao i mnogi zakoni koji su do sad bili usvajani. Smatramo da će i ovaj zakon štititi interese određenih lica, ali ne i građana Srbije.

Kako je i ceo postupak davanja koncesije aerodroma protekao u tajnosti i njegove stvarne efekte po budžet Srbije ne znamo, kako država istovremeno namerava da preotme aerodrom u Nišu, a sada i da izmeni zakon o privrednim društvima, postavljamo pitanje do kada će ova vlast nastaviti da ispunjava želje i u potpunosti se povinuje interesima stranih investitora i početi da radi u korist svojih sugrađana?

Na kraju, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Tekst Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu je podnela NBS.

Po ovom predlogu, NBS izriče kazne bankama, a druga pravna lica koja nisu pod nadležnošću NBS u istim slučajevima odgovaraju za prekršaje. Pravnu prirodu tih kazni, koje po osnovu zakona očigledno nisu prekršaj, niko ne može da utvrdi. U kom to postupku, i gde je to propisano, nameravate da izričete te kazne, gospodo iz NBS? Imaju li oštećeni sva prava koja im pripadaju kao što imaju, na primer, u prekršajnom ili krivičnom postupku ili nemaju? Mogu li oštećeni uopšte učestvovati u postupku u skladu sa pravima koja im pripadaju po direktivama EU i Evropskoj konvenciji?

Znam da su ovo teška pitanja za guvernerku Jorgovanku Tabaković, pa sam pokušao da se upoznam sa praksom postupanja NBS i pronađem kako je to do sada rađeno i pronađoh. Nije rađeno. Bankarski klijenti do sada nisu mogli da pokrenu postupak radi izricanja novčane kazne protiv banke i da u njemu učestvuju sa punim obimom ljudskih prava. Zato mi je jasno čemu služi fantomska novčana kazna. Služi za to da, kao i do sada, postoji privid da banke, kao i svi drugi privredni subjekti, mogu biti kažnjeni ako krše zakon, ali to se neće dešavati. Služi za to da pokažete koliko ste nestručni i nemoćni pred bankarskim lobijem i da čak ne smete da kršenje zakona od strane banaka kvalifikujete kao prekršaj. Konačno, služi za to da potvrdimo našu spremnost da budemo robovi u sopstvenoj zemlji.

Ukratko, novčana kazna koju ćemo propisati za banke služi zato da se u praksi ne izriče. Još nešto u vezi sa ovim nacrtom. Članom 13. ovog zakona predvideli ste da korisnik nema pravo na odustanak od kamatnih, valutnih i akcijskih svopova i slično. Jel to hoćete da osigurate kredite u švajcarcima, pošto valutna klauzula u švajcarskim francima potpada baš pod taj pojam, mislim na valutni svop?

Nisu to još uvek rekli naši sudovi, ali jeste na primer Vrhovni sud Španije i sudovi mnogih drugih država u Evropi. Da li je to osnovna svrha ovog zakona, da se pripremi teren, da opstanu ti protivzakoniti ugovori pod kojima grcaju cele porodice?

I, na kraju postavljam pitanje – da li je moguće da ova država toliko radi protiv svojih građana? Hvala.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, Siniša Mali je juče narodnim poslanicima dostavio ulepšanu biografiju i sakrio je od građana brojne koruptivne poslove u koje je umešan poslednjih 15 godina, od kojih se posebno ističu – privatizacija „Beopetrola“, prodaja „Alfa protein Vršac“, pranje pola miliona evra prodajom i kupovinom svojih firmi, rušenje u Savamali i poklanjanje najskupljeg zemljišta za „Beograd na vodi“, kupovina 24 stana u Bugarskoj, preskupa novogodišnja rasveta i, na kraju, iako to nije na kraju, plagiran doktorat. Zbog toga želim posebno da napomenem, posle jučerašnje i današnje diskusije da učešće u samo jednoj od navedenih koruptivnih radnji diskvalifikuje Sinišu Malog kao kandidata za funkciju ministra finansija Republike Srbije.

Takođe, prenebregavanje njegovog učešća u navedenim radnjama od strane Vlade diskvalifikuje Srbiju kao uređenu pravnu državu i kao zemlju u kojoj se poštuju zakoni.

„Dosta je bilo“ je protiv izbora Siniše Malog za ministra, ali pošto će odlukom vladajuće većine Mali svakako biti novi ministar finansija, treba se pozabaviti pitanjima koja najviše interesuju građane ove zemlje - kolika će im biti plata i penzija kada u ministarsku fotelju sedne gospodin Siniša Mali? Pitamo predsednicu Vlade da li je Siniša Mali uz svoju kandidaturu, biografiju dostavio i plan rada koji ga kvalifikuje kao najboljeg za mesto ministra finansija? Da li je objasnio kako će puniti i trošiti novac iz budžeta?

Kada su u pitanju penzije, pozdravljamo nameru Vlade Srbije da se konačno ukine protivustavni Zakon o smanjenju penzija, ali podvlačimo da je poslanička grupa DJB još u postupku njegovog usvajanja tvrdila, uz obilje dokaza i praktičnih predloga, da je zakon neustavan i protivzakonit. Podneli smo dva zakonska predloga koja se tiču vraćanja otetih plata i penzija, ali ih vladajuća većina do sada nije stavila na dnevni red Skupštine.

Podsećamo da je 2014. godine Vlada Republike Srbije, na čijem je čelu bio Aleksandar Vučić, otela od 700.000 penzionera, njih 40%, u proseku 10% od penzija. Za tri i po godine, koliko je na snazi ovaj zakon, Vlada je svakom penzioneru sa penzijom od 40.000 dinara otela više od 1.000 evra, a penzionerima sa penzijom od 45.000 dinara više od 1.500 evra. Ovo su sve penzioneri čije su penzije manje od prosečne plate u Srbiji.

Dosta je bilo pita Sinišu Malog da li je svojim programom, koji nam nije dat na uvid, koji verovatno nije ni urađen, predvideo da će vratiti penzije ne samo na nivo 2014. godine, nego da li će penzionerima vratiti sve što im je Vlada Aleksandra Vučića i Ane Brnabić otela za ove tri i po godine? Može li se građanima navesti tačan datum kada će se vratiti našim penzionerima oteto?

Sada nešto o platama. Nisu, međutim, penzioneri jedini kojima je ova država zavukla ruku u džep. Dok sa druge strane šakom i kapom deli subvencije stranim investitorima od nekoliko hiljada evra za jeftina radna mesta i poslove koji su svojstveni nerazvijenim afričkim zemljama, a ne nekadašnjoj industrijski razvijenoj zemlji kao što je bila Srbija.

Vlada Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, čiji je bliski saradnik bio Siniša Mali, oteli su od plata nastavnika, profesora, vaspitačica, pekara, hirurga, medicinskih sestara, policajaca, Vojske, inženjera i radnika u vodovodima, Elektrodistribuciji i ostalim javnim službama. Oteli ste im još više nego penzionerima. Zbog toga su svi oni gurnuti na ivicu egzistencije i golog preživljavanja i to traje od 2014. godine do danas.

Protivzakonito i protivustavno ste tri i po godine gurali ruku u novčanik medicinskih radnika, koji zbog toga svake godine odlaze iz Srbije. Škole nemačkog jezika rade kao drakstor u tri smene. Pune su lekara i medicinskih sestara koji su primorani da odu zbog vaše promašene politike štednje.

Skoro svaki peti doktor planira da ode iz ove nesrećne zemlje. Više nema ko da nas leči. Nastavno osoblje, koje radi najvažniji posao, učeći našu decu i unuke, zbog takvog harača su gurnuti u još veću bedu, zbog koje se osećaju poniženim i manje motivisanim da rade sa decom.

Sada ste se setili da zamažete oči i Vojsci i policiji radeći tobože jeftine stanove od 500 evra po kvadratu, samo za njih. Pitam od čega će da plaćaju ratu kredita kada ste im 2014. godine smanjili plate i dnevnice, da nemaju ni za hleb i kiflu kada odu na administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom?

Postavljam pitanje premijeru – da li ćete lekarima, profesorima, Vojsci i policiji takođe vratiti plate na nivo pre smanjenja? Kada ćete to uraditi i da li ćete im vratiti ono što ste im oteli za ove tri i po godine? Tražimo jasan i precizan odgovor.

Još nekoliko dodatnih pitanja. Država se i dalje zadužuje uzimanjem kredita i zajmova. Milijarde godišnje daje stranim investitorima i domaćim gubitašima. Da li će Siniša Mali nastaviti da vodi pogubnu ekonomsku politiku ili će predložiti drugačije mere i koje? Kako planirate da rešite gubitke javnih preduzeća i problem nesposobnog stranačkog menadžmenta, koji izvlači novac iz preduzeća i ubacuje u stranačku kasu SNS i sopstvene džepove? Da li ćete i na koji način urediti parafiskalne namete i uraditi ono što je bivši ministar u više navrata obećavao – smanjiti namete na rad?

Na kraju, ključno pitanje. Kako gospodin Mali misli da se izbori sa korupcijom, koja razjeda tkivo ove zemlje, kada je i on sam opterećen teškim sumnjama i dokazima da je on dugogodišnji učesnik u korupciji na najvišem nivou? Hvala.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, na današnjoj sednici razmatramo predlog predsednika Vlade Republike Srbije da se za člana Vlade i Vlada izabere Siniša Mali za ministra finansija. Uz predlog smo dobili i njegovu biografiju iz koje bih ja vrlo kratko izneo neke osnovne crtice, da je bio gradonačelnik od 2014. do danas, da je pokrenuo program finansijske konsolidacije u cilju postizanja održive fiskalne stabilizacije, da je prepolovio dug Beograda i budžetski deficit sveo na četvrtinu, da je povećao kreditni rejting Beograda, da je pokrenuo velike investicione projekte od kojih naročito treba istaći „Beograd na vodi“, da je nezaposlenost sveo na istorijskim imenom, da je pokrenuo novi investicioni ciklus na značajnim, poslovnim, infrastrukturnim projektima.

Dati su podaci iz njegove karijere da je do 2000. godine radio u NJujorku, da je od 2001. godine postavljen za pomoćnika ministra za privatizaciju Ministarstvo za privredu i privatizaciju. Da je bio direktor Centra za tendersku privatizaciju u Agenciji za privatizaciju, da je bio finansijski savetnik u privatnom sektoru i konsultant Deloitte & Touche u Beogradu i Pragu, da je bio specijalni savetnik za privredu i finansije premijera Aleksandra Vučića. Od obrazovanja dati su podaci da je diplomirao i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i da je doktorirao na FON-u na temu „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranje i privatizacije teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji“.

Date su njegove reference, od kojih je nosioc značajnih znanja, navedeni su njegovi autorski članci, da je nosilac licence portfolio menadžera, da je bio predsednik i član više upravnih odbora kao što su „Fijat“, „Komercijalna banka“, Klinički centar Srbije i da je trenutno predsednik Nadzornog odbora „Er Srbije“.

Ovo sam sve ponovio iako je predsednik Vlade to već navela u svom uvodnom izlaganju, da bih pojačao intencu da to predstavlja jednu impresivnu referencu, ali ja postavljam pitanje da li je u njoj sve napisano. Imam utisak da su podaci dati u toj biografiji selektivno napisani. Treba videti šta je to što mi smatramo da je ispušteno u biografiji.

Trebalo bi se stvarno pitati da li je gospodin Mali stvarno doveo Beograd u red. Trebalo bi pitati Beograđane da pogledaju, recimo u svoje novčanike, pa da nam oni kažu da li su za ove četiri godine živeli bolje ili gore. Pa, da ih pitamo šta se dešava kada krenu u domove zdravlja, pa onda moraju da kupe i hanzaplast kada krenu kod doktora. Da pogledamo u lice i da pitamo li su one čiste ili prljave. Da vidimo zašto GSP svaki dan napuštaju vozači, zbog teških uslova rada i malih plata. Da vidimo zašto pola Beograda nema kanalizaciju i zbog čega smo jedini velegrad u Evropi u kojem se kanalizacija izliva u reke. Eto tako mi mislimo da su izvedene ove štednje i da je izvedeno ovo sređivanje Beograda i pored ovako impresivnih podataka navedenih u biografiji.

Takođe, treba napomenuti da mi imamo dosta informacija da je javnost obasuta inforamcijama da je lik i delo Siniše Malog već 15 godina opterećeno vrlo teškim aferama. Ne želim ovde da iznosim tvrdnje već želim vas, predsednice Vlade, da pitam, da li je tačno, pod jedan, da je u aferi „Beopetrol“ iz 2003. godine dok je Siniša Mali bio u Agenciji za privatizaciju, a Savet za borbu protiv korupcije tu privatizaciju ocenio kao spornu. Vi ste malo čas naveli da nije bilo spornih privatizacija dok je Siniša Mali bio u Agenciji za privatizaciju.

Pod dva, pomenuću samo ono što sadašnji diskutanti nisu naveli. Da li je u aferi „Bratstvo“ postoji sumnja da je Siniša Mali, tadašnji službenih Agencije za privatizaciju pomogao svom ocu da kupi proizvođače vagona „Bratstva“. Da li je to tačno ili nije? Zatim, da li je ovo što je pomenuto u aferi „Alfa Protein“ tačno da je gospodine Siniša Mali učestvovao i da li je tačno da privatna firma porodice Mali trenutno gazduje na onih deset hektara od „Alfa Protein-a“ iz Vršca?

Pod četiri, da li je tačno da je Siniša Mali učestvovao u aferi pranja pola miliona evra tako što je jednu svoju firmu prodao svojoj drugoj firmi? Ako je to tačno, to predstavlja vrlo težak oblik manipulacija, sa finansijskim sredstvima. Zatim, dali je tačno da je izvršena 2008. godine, kupovina mercedes preko njegove offoshore kompanije. Da li je tačno da je Siniša Mali upumpao na račun svoje supruge 95.000 evra. Da li je tačno da su kupljeni stanovi na Kopaoniku i u Oazi. Ovo rušenje u „Savamali“ je pomenuto, a ja samo pitam da li je to tačno ili nije. Recite ne meni, nego javnosti i građanima Srbije.

Pod devet - pomenuto je, možda je to dezinformacija i to možda zadire u privatni život gospodina Malog, ali činjenica je da smo imali informacije da je bilo velikih problema oko starateljstva nad decom gospodina Malog, gde je izražen jedan veliki stepen agresije u privatnom životu.

Zašto vi mene tako gledate? Zato što u uređenim državama, ljudi koji se bave takvim stvarima ne mogu doći na velike, ja pitam da li je tačno? Vi recite da nije tačno.

Zatim, da li je tačno da su školarine za decu, navedene u nivou od 60 hiljada dolara mesečno, i da je gospodin Siniša Mali na sudu izjavio da su to sredstva koja mu doniraju njegovi prijatelji van Srbije?

Da li je tačno da je imao saradnju sa Stankom Subotićem? Da li je tačno da je pomagao Miroslavu Bogićeviću, tako što je vršio pritisak na Nacionalni investicioni plan i na pojedine državne banke? Pitam da li je tačno, ništa drugo ne pitam?

Zatim, da li je tačno, ili nije, čuli smo dosta diskusije oko ovih 24 stana, koji su nastavak afere „Beopetrol“, iz 2003. godine, a ovo se dešavalo 2012. godine, da li je tačno da je Siniša Mali učestvovao u tome ili nije? Samo mi to recite, ništa više.

Zatim, da li je tačno da je Siniša Mali u velikoj meri učestvovao u promociji građevinske firme GTC, u kojoj čak jedna njegova firma ima 1% učešća? Da li je tačno da je učestvovao u aferi novogodišnje rasvete? Tačno, ili nije? I da li je tačno da je Siniša Mali plagirao doktorat ili ne?

Na kraju, želim da kažem da je DJB svojevremeno podneo krivičnu prijavu protiv Siniše Malog zbog pritiska na Fond za razvoj i državne banke baš zbog nekih od ovih afera koje su podnesene. Šta reći posle svega ovoga?

Ako se sećate prilikom konstituisanja vaše Vlade, članovi DJB su vrlo oštro reagovali na biografije vaših saradnika, odnosno vaših ministara. Izrazili smo skepsu da pojedine biografije vaših saradnika ne odgovaraju zahtevima koji se postavljaju pred njih.

Period od tog momenta do danas su pokazali da mnogi ministri ne mogu zadovoljiti potrebe radnih funkcija na koje su postavljeni. Zbog toga postavljamo pitanje – ako je tačno makar jedna od ovih 15 -16 afera, samo jedna ako je tačna, onda gospodin Mali, ne može zadovoljiti kriterijum da bude ministar finansija.

Zatim, postavljam pitanje, kao čovek koji dolazi iz RTB Bor, koji je u zadnje dve godine napravio štetu državi Srbiji u iznosu od dve milijarde dolara, samo zato što je na čelu RTB Bor držan kadar koji nije kompetentan i bio sposoban da vodi kompaniju kako treba, zbog toga što dobro znam o čemu pričam i zbog toga što dobro znam kako se arče državni resursi, sada ja pitam, ako je tačna ijedna od ovih 16 konstatacija koje sam naveo, pitanja koja sam vam naveo, onda postoji osnovana sumnja da je gospodin Siniša Mali već u dosadašnjem delovanju naneo štetu državi Srbiji.

I onda, ako mi prenebregnemo odgovore na takva pitanja, onda sasvim opravdano možemo izraziti sumnju da će on i u narednom vremenu nanositi sasvim određenu štetu državi Srbiji.

Na kraju, ključno pitanje koje ja vama sada postavljam i molim vas da mi odgovorite – zašto se na ključna mesta u državi postavljaju kadrovi sa tako sumnjivom prošlošću? To se ne radi slučajno, bar ja tako mislim. Lično mislim, ja nalazim kao jedini razlog, da je to u cilju učvršćivanja partokratskog režima u Srbiji, koji se hrani korupcijom.

Ja vas molim da mi odgovorite i da mi kažete da nisam u pravu? Ako jesam u pravu, onda od toga građani Srbije sigurno neće imati koristi i zbog toga zahtevam od vas, gospođice Ana Brnabić, da povučete ovaj predlog jer ja mislim da gospodin Mali nije dostojan funkcije na koju ga vi predlažete. Hvala.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, u nastavku na moje poslaničko pitanje od utorka, 15. maja ove godine, a vezano za krađu zlata u RTB Bor, upućujem novo pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću:

Da li može da se dovede u vezu period od 2015. godine do danas, koji sam naveo u prethodnom pitanju, a u kome je evidentan nedostatak određenih količina zlata, sa periodom od počinjanja saradnje RTB Bor sa firmom „Red metal“, čiji je predstavnik gospodin Milan Popović, kao jedinim partnerom u poslovima uslužne prerade uvezenog bakarnog koncentrata u tom periodu?

S tim u vezi, da li je tačno da u svim ugovorima koje je RTB Bor zaključio sa firmom „Red metal“, i to samo sa njom, jedinom u poslovima uslužne prerade bakarnog koncentrata u navedenom spornom periodu, nije bila predviđena razmena hemijskih analiza o sadržajima bakra, zlata i srebra između RTB Bor kao prerađivača i firme „Red metal“ kao isporučioca sirovine?

Naime, ugovorom je precizirano da se hemijske analize sadržaja bakra, zlata i srebra u bakarnim koncentratima koji se uslužno prerađuju u formi obavezujuće hemijske analize kontrolne kuće, koju je u tu svrhu, pod navodima, velikodušno plaćala firma „Red metal“, samo ispostavlja RTB Boru na znanje i za konačnu primenu u finalnom obračunu količina bakra, zlata i srebra, a koji se nakon prerade isporučuje „Red metalu“.

Takav način poslovanja predstavlja najgrublje kršenje međunarodnih normi, čime se širom otvaraju vrata za krađu i korupciju najvišeg stepena.

Da li su dodatno na ovako štetnu klauzulu ugovoreni i nepristojno niski troškovi topljenja i rafinacije, a sve na štetu RTB Bor kao prerađivača?

Da li je menadžment RTB Bor, u svrhu sopstvenog opravdanja ovako ugovorenih nepovoljnih troškova prerade, u 2015. godini, samo dva meseca nakon potpisivanja ugovora sa „Red metalom“, naručio od firme „Maneks DOO“ i gospodina Dragoljuba Zbiljića, ponudu za preradu bakarnih koncentrata sa lošim finansijskim uslovima, kako bi u poređenju sa ugovorenim uslovima sa „Red metalom“ zaključio koliko je RTB Bor napravio, pod znacima navoda, dobar posao?

Dakle, samo grubo navedeći neke posebno loše detalje vezane za poslovni aranžman RTB Bor i „Red metala“, moje generalno pitanje je – ima li država Srbija snage da konačno ispita kvalitet ugovora potpisanih od strane RTB Bor, odnosno „Topionice“ i „Rafinacije“ DOO sa firmom „Red metal“ u periodu od 2015. godine do danas? Ovi ugovori su generatori daleko veće štete od ove nastale sa krađom zlata, objavljene pre dve nedelje, premda i nju ne treba umanjivati.

Osnovano se sumnja da je cela priča sa krađom zlata stvorena i plasirana u javnost kao odličan paravan za svu krađu koja je nastala potpisivanjem ovako štetnih ugovora o preradi bakarnih koncentrata sa firmom „Red metal“.

Koliko je ta firma bila značajan partner RTB Bor, a pogotovo njegovog generalnog direktora, može se zaključiti iz nekoliko verzija ugovora iz 2015. godine, u kojima se predviđala klauzula po kojoj je „Red metal“, ukoliko se promeni generalni direktor Blagoje Spaskoski, mogao bez ikakvog objašnjenja da raskine ugovor sa RTB Bor. Takvo poniženje kompanije RTB Bor je nezapamćeno u njenom višedecenijskom poslovanju. Hvala.