Najlepše zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Kluba samostalnih poslanika i predsednik Građanske platforme, na početku moram da konstatujem, bez ikakvog iznenađenja i iluzije da će se u buduće nešto promeniti kada je u pitanju ova skupštinska većina, da je način na koji je sazvana ova sednica koji je, nažalost, postao tradicionalan o tako važnom pitanju, kao što je struktura nove vlade, 24 sata pre njenog održavanja samo nastavak degradiranja Narodne skupštine, narodnih poslanika, a samim tim i građana Srbije.
S obzirom na to da smo imali manje od 24 časa da se spremimo za ovako važnu sednicu, zamolio bih za razumevanje i kolege narodne poslanike, a pre svega građane Srbije ukoliko nešto od onoga što moje kolege i ja budemo izrekli ne bude izrečeno na pravi način.
Ono što sa sigurnošću mogu da konstatujem jeste da Predlog o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima samo godinu dana nakon što je izabrana prethodna Vlada, pored toga što se uvode dva nova ministarstva, svedoči o tome da se ovde, pre svega, radi o vladi kontinuiteta, odnosno da je reč o rekonstrukciji Vlade koje je posledica političke trgovine i zadovoljavanja nekih ličnih ambicija i apetita koalicionih partnera, a ne o stvarnoj želji za reformama i efikasnijem funkcionisanju Vlade.
U suprotnom, zašto ta nova ministarstva nisu formirana pre godinu dana, ili ranije, što naročito važi za ministarstvo za zaštitu životne sredine?
Već duže vreme se ne bavimo poboljšanjem kvaliteta života ljudi, već političkom kombinatorikom, čiji je krajnji cilj monopolizovanje vlasti i zasluga, uz istovremenu podelu odgovornosti. Tako smo u poslednjih pet godina dva puta bez ikakve potrebe, uz postojeću, komotnu, skupštinsku većini, izlazili na vanredne izbore, čiji je jedini cilj bio uvećanje moći jednog čoveka, a ne stvaranje uslova za napredovanje celokupnog društva.
Sada ću se osvrnuti na osnivanje ova dva nova ministarstva, pre svega, na ministarstvo za evropske integracije i, rizikujući možda da budem i pogrešno shvaćen, od nekih kolega narodnih poslanika, čak i od strane nekih poslanika iz moje poslaničke grupe, počeću sa nečim pozitivnim kada je reč o osnivanju ovog ministarstva. Naime, osnivanje ministarstva za evropske integracije bi moglo da bude pozitivno sa stanovišta izgrade kapaciteta za korišćenje kohezionih fondova, jer Kancelarija za evropske integracije u ovoj oblasti nema ni kapacitet ni pravni osnov da vodi i usmerava taj proces.
Međutim, negativne strane osnivanja ministarstva za evropske integracije znatno preovladavaju eventualnu pozitivnu stranu koju sam prethodno pomenuo. Naime, ukidanjem Kancelarije za evropske integracije uvodi se politizacija stručnih poslova. Znatno se smanjuje operativnost u ovom procesu, a Kancelarija je u velikoj meri bila oličenje ove operativnosti, a veoma je moguće da će da dovede i do daljeg odliva stručnih kadrova, koji predstavljaju i institucionalnu memoriju i na kojima počiva najveći deo odgovornosti i zasluga za dosadašnji proces evropskih integracija Srbije, makar kada je u pitanju taj tehnički deo ovog procesa.
Osnivanje ministarstva, odnosno ukidanjem Kancelarije, sva postavljena lica u ovoj instituciji će praktično ostati bez posla, tako da postoji verovatnoća da neki od tih dragocenih ljudi budu ili oterani, ili da sami odu. Dodatni razlog je da će u tim utapanjem postavljena lica biti spuštena na niži nivo i ovo će se naročito ozbiljno odraziti na glavnog pregovarača, gospođu Tanju Miščević, koja će verovatno biti spuštena na nivo državnog sekretara i prestati da bude šef posebnog radnog tela, čime će izgubiti ne samo mogućnost da prisustvuje sednicama Vlade, već i da se na ravnopravan način sastaje i razgovara sa visokim zvaničnicima EU, a već je pre svega zbog sporosti procesa evropskih integracija veliki broj veoma kompetentnih ljudi napustilo ovu Kancelariju.
Povrh toga, pregovarački tim za pristupanje EU je u maju mesecu ostao bez nekoliko istaknutih članova, i to iz civilnog društva, tako da se postavlja pitanje – šta će biti sa ulogom ovog sektora u procesu evropskih integracija? Sve ovo, i ne samo to, na tehničkom nivou može samo dodatno da uspori ovaj proces.
Postavlja se pitanje – da li ćemo po prvi put u istoriji da ukinemo pregovarački tim, i to u sred pregovora? Najblaže rečeno je čudno da se tokom pregovora sa EU menja institucionalna struktura učesnika u tom procesu, odnosno koncept pregovaranja sa EU.
Najuspešnije zemlje u procesu evropskih integracija, poput Poljske, nisu imale ministarstvo za evropske integracije, već su tokom trajanja čitavog procesa imali visoko specijalizovane tehničke sekretarijate, bez obzira na naziv koji su nosili, da li je to kancelarija, sekretarijat, komitet, itd.
Čini se da je glavni motiv stvaranja ministarstva podizanje političkog značaja sadašnje ministarke bez portfelja koja je zadužena za evropske integracije, a ne želja da se sam proces unapredi i ubrza, a ta ministarka se tokom proteklih godinu dana, tokom ovog saziva parlamenta, nijednom nije pojavila pred resornim skupštinskim Odborom za evropske integracije, što svedoči o njenom odnosu prema Skupštini koji se samo uklapa u opšti trend degradiranja kontrolne uloge parlamenta.
Postavlja se, takođe, pitanje koji je portfolio, odnosno za koju je oblast zaduženo ministarstvo? Proces evropskih integracija, odnosno prilagođavanje evropskim propisima je posao svih ministarstava. O tome najbolje svedoči broj poglavlja, odnosno oblasti koje pokriva proces evropskih integracija.
Istakao bih, takođe, da su razlozi koji su navedeni u zakonu za stvaranje ovog ministarstva neubedljivi. Tu se navode, između ostalog, da su to veće obaveze u pogledu komunikacije sa institucijama EU. Postavlja se stoga pitanje – da li možda Kancelarija za evropske integracije do sada nije uspešno obavljala tu funkciju, a u šta sumnjam.
Kao neko ko se pre desetak godina neposredno, intenzivno bavio pitanjima evropske integracije u vreme kada je baš osnovana Kancelarija za ove poslove, imam uvid u rad i evoluciju ove institucije, znači od samog njenog početka, i model koji je tada postojao, ustanovljen, u kojem je potpredsednik Vlade koji ima veći politički autoritet, naročito kada je reč o koalicionoj Vladi, zadužen za ove poslove pokazao se, bez obzira na sve manjkavosti, kao najadekvatniji.
Naime, u skladu sa članom 13. Zakona o Vladi, potpredsednik Vlade usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u oblastima koje odredi predsednik Vlade. ministar svakako ne može da koordinira rad drugih ministarstava, odnosno drugih ministara, pošto imaju jednak status, a povrh toga ministarstvo za evropske integracije ne može da opstane u dužem periodu i najverovatnije će morati da se utopi Ministarstvo spoljnih poslova i zbog toga je, ako se insistira na ovom rešenju, kao što je gospođa Čomić prethodno govorila, najbolje je rešenje da ministarka, ministar za evropske integracije bude u statusu potpredsednika Vlade.
Da zaključim, posle osnivanja ministarstva za evropske integracije, sigurno ćemo, makar pola godine, imati neoperativan sistem u oblasti evropskih integracija. To će samo predstavljati zamazivanje očiju, kako evropskoj, tako i domaćoj javnosti da se još ozbiljnije pristupa ovom procesu, u situaciji kada su osnovne evropske vrednosti, vladavina prava, slobode izražavanja ljudskih prava konstantno kršene, a obe strane fingiraju da im je stalo do suštinskog napretka u ovom procesu.
Sada ću reći nekoliko reči o drugom ministarstvu koje se osniva, to je ministarstvo za zaštitu životne sredine. Moja koleginica Sonja Pavlović i koleginica iz Građanske platforme i Poslaničkog kluba Samostalni poslanik, je jedan od naših vodećih stručnjaka u ovoj oblasti, tako da će kroz amandmane, sigurno, neuporedivo bolje od mene dotaći ovu problematiku, ali ipak ću reći nekoliko reči.
Kao kada je reč o osnivanju ministarstva za evropske integracije, počeću izlaganje u pozitivnom tonu, naročito zbog činjenice da je ovo ministarstvo neuporedivo utemeljenije, nego prvo ministarstvo o kojem sam govorio. Naime, nije zgoreg podsetiti da 30% AKI-e, odnosno pravne tekovine EU reguliše baš ovu oblast, što dodatno ide u prilog stvaranju ovog ministarstva.
Imajući u vidu stanje u kome se nalazi životna sredina kod nas, koji u kontinuitetu ugrožavamo decenijama, osnivanje ovog ministarstva je bilo preko potrebno, ali svakako je zakasnelo. Srbija godišnje proizvede dva i po miliona tona otpada, ima više od tri i po hiljade nesaniranih aktivnih deponija na svojoj teritoriji, a svega 8% otpadnih voda se prečišćava. Prema proceni Nacionalne strategije za aproksimaciju u oblasti životne sredine, koja je usvojena 2011. godine, Srbiji će biti potrebno više od 10 milijardi evra za preuzimanje obaveze iz članstva u EU, u oblasti životne sredine do kraja 2030. godine, a najnovija procena je da je sada taj iznos već blizu 15 milijardi evra, od čega osam milijardi evra samo odlazi na oblast zaštite voda. Procena je tako da ćemo ispoštovati osnovne zahteve do 2031. godine, a oblasti voda tek 2041. godine i to pod uslovom da prionemo na rad odmah.
Međutim, kao i u izlaganju o osnivanju ministarstva za evropske integracije, na prethodno rečenom se otprilike završava pozitivna ocena ustanovljavanja ovog ministarstva. Naime, glavni motiv za stvaranje ovog ministarstva je otvaranje poglavlja 27, u pregovorima sa EU, odnosno priliv velikih sredstava iz EU, kao i naš finansijski doprinos projektima u ovoj oblasti, pošto smo u obavezi da 50% kofinansiramo i od toga će najveću korist upravo imati oni koji će imati pristup, odnosno realizovati te projekte.
Do sada budžet ne pokazuje tu vrstu odgovornosti, odnosno nisu namenjena sredstva za sve te projekte, tako da će biti potrebna veoma tesna saradnja između novoformiranog ministarstva za zaštitu životne sredine i Ministarstva finansija. I pored lošeg stanja u oblasti zaštite životne sredine, Srbija je u boljoj poziciji, makar formalno, nego većina zemalja u regionu, ali to stanje je bolje, pre svega, zbog paketa reformskih zakona u ovoj oblasti u kojoj su usvojeni 2009. godine, kao i već pomenute Nacionalne strategije za aproksimaciju u oblasti životne sredine, usvojene 2011. godine.
Postskrining, proces koji je obavljen 2015. godine, uz prateći mini akcioni plan zasnovan na prethodna dva dokumenta, takođe je doprineo da dođe do preporuke Evropske komisije da se bez dodatnih uslova otvori Poglavlje 27. o životnoj sredini, i to uprkos aktivnostima Ministarstva poljoprivrede, koja su, nažalost, išla u suprotnom smeru.
Postavlja se takođe pitanje zašto je ova Vlada, pošto je ova Vlada u kontinuitetu na vlasti već pet godina, 2012. godine ukinula Fond za životnu sredinu i Agenciju za hemikalije? Ukidanje ove dve institucije ugrozilo je realizaciju usvojenih politika strategije projekata, a narušilo je i kredibilitet Srbije, kao korisnika međunarodne pomoći, jer su strani donatori uložili znatna sredstva u izgradnju kapaciteta ove Agencije. Povrh toga, zbog ukidanja Fonda, sve takse i naknade koje su bile namenjene ekologiji išli su direktno u budžet, što je otvorilo mogućnost da se ta sredstva koriste u druge svrhe.
Takođe, po prvi put u istoriji, ova Vlada, odnosno vladajuća većina, kreativno je 2012. godine spojila u jedno ministarstvo energetiku i zaštitu životne sredine, i to vam je, da citiram i da vas podsetim na jednu od omiljenih izreka vodećeg opozicionog političara 90-ih godina u Srbiji - kao da kozi date da čuva kupus.
Čini se takođe da će ovako koncipirano ministarstvo prevashodno da se bavi regulativom, odnosno međunarodnim obavezama, a u manjoj meri njihovom implementacijom. Povrh toga, različite međunarodne konvencije i sporazumi, ne samo da se ne implementiraju, već mnogi još nisu uključeni ni u naš pravni okvir.
Da zaključim diskusiju o osnivanju ovog ministarstva, iskustvo velikog broja zemalja je da su prirodni resursi objedinjeni u jednom ministarstvu, što svakako nije slučaj sa ovim zakonom.
Kad govorimo o pozitivnim stranama ovog zakona, osvrnuo bih se na proširivanje nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova. Kao bivši ambasador, osećam posebnu obavezu da se osvrnem na ovu pozitivnu stranu, o kojoj do sada niko nije pričao, pa čak ni predlagač, a to je proširivanje nadležnosti kojim se stvaraju pravni uslovi za slanje civila u mirovne misije, kao i za upućivanje humanitarne pomoći. Ove aktivnosti doprinose povećanju ugleda zemlje, a takođe i njenoj većoj vidljivosti, a i troškovi slanja civila su manji nego što su troškovi slanja vojnog osoblja.
Hteo bih da ukažem, sa žaljenjem, da ni u ovoj Vladi neće biti Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Odsustvo ovog ministarstva bi moglo da pokaže odnos prema manjinama i susedima, odnosno prema evropskim integracijama, a regionalna saradnja je jedna od stubova evropskih integracija, a to bi moglo indirektno da utiče na položaj Srba u regionu. Možda bi ovaj problem mogao da se reši jačanjem kapaciteta Kancelarije za ljudska i manjinska prava i uklanjanjem preklapanja nadležnosti različitih ministarstava u ovoj oblasti.
Postavlja se takođe pitanje - zašto se ukida Direkcija za elektronsku upravu, odnosno da li će, pošto se ne daje rešenje za dalje funkcionisanje ove Direkcije, da li će ona postati samo odeljenje u okviru nekog ministarstva, čime bi bila degradirana, ili će možda biti i deo Kabineta predsednika Vlade? U ovoj oblasti već zaostajemo za drugim zemljama, od zakona do njihove implementacije.
Građanska platforma podržava evropske integracije, samo ako je taj proces iskren sa obe strane, a ne da se stvara privid da je jednoj i drugoj strani stalo do istinskih reformi i priključenja EU, a da se u stvarnosti teme na evropske vrednosti, koji su u središtu i programa naše organizacije, a to su vladina prava, slobode izražavanja i poštovanja ljudskih i manjinskih prava, krše i potiskuju u drugi plan zarad imaginarnog obezbeđivanja stabilnosti, odnosno zarad podržavanja tzv. stabilitokratije.
Proces evropske integracije je mehanizam koji u svim zemljama, koje su postale članice Evropske unije, doneo prosperitet, jer najčešće doprinosi unapređenju vladavine prava i smanjuje neizvesnost, uz istovremeno povećanje investicija u infrastrukturu, i unapređenje svih sistema bitnih za život. Smatramo da će nastavak politike koja je vođena u prethodnom periodu, a ovaj zakon i Vlada koji će iz njega proisteći su oličenje takve politike, dovesti do daljeg zaostajanja Srbije za regionom, povećanje, umesto smanjenje razlika u razvoju u odnosu na Evropsku uniju, a građanima će moći da pruži samo jednu besperspektivnu budućnost, na samom začelju našeg kontinenta.
O uspešnosti procesa evropskih integracija, odnosno neuspešnosti, svedoči i činjenica da je Srbija od otvaranja pregovora do sada otvorila deset od ukupno 35 Poglavlja, a dva je zatvorila, i to ona koja se po automatizmu zatvaraju.
Kao poređenje, Crna Gora je posle pet godina pregovora otvorila 28 Poglavlja, a tri privremeno zatvorila.
Zbog svega prethodno rečenog, u Danu za glasanje, poslanici Kluba samostalnih poslanika glasaće protiv Predloga izmena i dopuna Zakona o ministarstvima, a zatim i protiv izbora, nove stare, Vlade. Hvala.