Samo da malo ispravimo stvari, ima nas koji smo i 1994. godine bili poslanici pa znamo pravu istinu ko je sa kim bio u vlasti. Istina je da je npr. za potpredsednika Vlade izabran dotadašnji potpredsednik DS-a gospodin Radulović; istina je da visoki funkcioner DS-a, a ja čak mislim da je bio potpredsednik, dakle, za privredu, izabran gospodin Đukić kao ministar za privatizaciju i za mala i srednja preduzeća. Naravno, ima tu i drugih imena.
Prema tome, naravno da su u značajnoj meri visoki funkcioneri Demokratske stranke 1994. i 1998. godine participirali u vlasti; i ne samo članovi DS-a, nego i Nove demokratije koja je od 2000. do 2004. godine bila na vlasti.
Druga stvar je oko ovih 1.700.000 glasova. Nemojte mnogo da se hvalite sa 1.700.000 glasova, jer mi smo sa vlasti otišli sa 1.800.000 glasova, jer to vam je relativna stvar. Da nismo promenili zakon, ne bismo imali predsednika Republike sa 1.700.000 glasova, ne bi bio izabran, jer smo nedavno, pre godinu i po dana imali 2.100.000 glasova za gospodina Koštunicu, koji nije izabran za predsednika Republike. Izabran je gospodin Tadić. Mi mu čestitamo, ali 1.700.000 glasova nije baš za neku pohvalu i nije baš za neku veliku hvalu da ste napravili revolucionarno delo.
Na kraju, isto radi istine, znate, prekjuče sam bio u onom fondu za razvoj Republike Srbije i pitao sam koji su izvori finansiranja Fonda npr. u prošloj godini. Direktorka mi je vrlo jednostavno rekla da je u prošloj godini osnovni izvor finansiranja bio ubiranje prihoda po osnovu plasiranih sredstava od prodaje "Telekoma".
Pitao sam koji je to iznos; dakle, ubrali smo u 2003. godini po osnovu plasiranih sredstava od prodaje "Telekoma", znači, što je uplaćeno Fondu za razvoj, milijardu dolara. Dakle, milijardu dolara samo u prošloj godini, toliko je država Srbija ubrala po osnovu plasiranih sredstava od prodaje "Telekoma", proverite to tačno, a vi ste prodali sva preduzeća za manja sredstva i sve potrošili u potrošnju i za decembarske izbore prošle godine. To je istina.