Ja se nadam da mi ovaj parlament nećemo pretvoriti u raspravu o ovom događaju, jer bi ispalo da oni koji ćute podržavaju zločin koji se tamo dogodio, a naročito kada neko izađe i ne bih se javio, jer mislim da je to kršenje Poslovnika, naročito kada neko izađe i pokušava da on kvalifikuje da li je ovo lakši ili teži događaj od nasilja koje se dogodilo nad Martinovićem.
Nije ovde presuda nacionalnim zajednicama ili nacionalnim manjinama, ili nacijama, ili pripadnicima nacija koji su to činili, nego pojedinima koji su te zločine učinili.
Ako već to hoćemo, ovo je teži događaj, ali nije na nama da sudimo, nego na sudu. Nemojmo Parlament u to da pretvaramo, a šta Parlament treba da uradi? Da zahteva da se Odbor za informisanje sastane i raspravi o tome ko je zaustavio informaciju, šta je sa lokalnim medijima u državnom vlasništvu, u vlasništvu opština, koje nisu dozvolile ili nisu pustile informaciju o tome da se taj događaj dogodio.
U pokrajinskom vlasništvu, naravno, pre svega, jer ovaj narod plaća, daje pare za to, a narod ne dobija informaciju onda kada se ona dogodila. U tome je ovde suština.
Ko je zaustavio informaciju o jednom zločinu, koji je nesvakidašnji, koji je izuzetno težak, koji je najteži, a koliko je težak sud će presuditi - da njima presudi i osudi, ali molim da država i Parlament daju nalog i traže od Odbora za informisanje da raspravi gde građani Srbije daju pare lokalnim medijima.
Ne možemo na privatne da utičemo. Zašto su oni ovaj događaj prećutali, a to mi liči na događaj koji se dogodio pre 20, 30 godina kada su neki, takođe, u državnim medijima blokirali i da kažu - to se tamo nije dogodilo već na nekom drugom delu teritorije Srbije. U tome je ovde poenta i molim da predsednik Skupštine zakaže Odbor za informisanje, ukoliko to predsednik Odbora ne učini.