Želim da vas podsetim na jednu činjenicu. Vi ste mene zvali da podržim vašu Vladu 2004. godine. Da mi nismo podržali vašu Vladu, ne biste je imali. Ne znam, da li vi mislite da vi možete nekoga da vređate? Vi mislite da možete nekoga da nazivate izdajnikom? Vi mislite da nekome možete da govorite… Nisam vas spomenuo, gospodine Aligrudiću. Gledam u vas. Koliko se sećam vi i ja se poznajemo veoma dobro, iz vremena kada ste bili šef naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Takođe, znamo se svi mi veoma dobro i nemojmo da pričamo o aferama. Nikakav problem nije ni da pričamo o aferama, ali da li vi želite da politički mi razgovaramo, ili želite da vi ovde obasipate predsednika Republike i mene time da smo mi izdajnici i da smo napravili granicu, da ćemo mi izdati Srbe na Kosovu, da ću ja trgovati srpskim institucijama. Da li vi mislite da to treba tako da postoji? A čime vi trgujete, gospodine Jakšiću? Čime vi trgujete? Institucijama, ili nečim malo življim. Čime vi trgujete to na Kosovu i Metohiji?
Da se razumemo, ako vi mislite da se neko vas plaši, nema nikakvih problema. Način na koji se vi ovde obraćate, gospodine Aligrudiću, pokazuje u suštini koliko ste vi u stvari nas mrzeli, ali smo vam bili potrebni da biste srušili demokrate, jer ste sami govorili o kriminalnom režimu Slobodana Miloševića deset godina, sada ste to rekli. Govorili ste o tome da je istina ima izvesnu dozu patriotizma.
Više puta sam govorio DSS da apsolutno vam želim sve najbolje, ali ne dam na sebe. Isto kao što vi ne date na vas. Ne možete vi našu stranku optuživati i vaš funkcioner Marko Jakšić da govori o tome kako sam ja izdajnički premijer itd. Kako vas nije sramota da to govorite? Šta sad? Šta ćeš sad? Na razumem šta sad to znači – sad ćemo mi da vam pokažemo? Šta vi mislite? Gde se vi nalazite? Gde se nalazite vi? Molim vas da shvatite da se ovde više ne razgovara jezikom sile. Da li imate neke argumente za tako nešto? Dajte da razgovaramo. Da li sam ja gospodine Samardžiću bio nekorektan prema vama danas na sastanku? Da li sam govorio o svemu? Da li smo prihvatili ono što ste tražili kada je reč o Ustavnom zakonu? Nismo? Meni je gospodin predsednik Nikolić rekao da se to dogovori sa vašim predsednikom.
(Slobodan Samardžić, s mesta: Nije se to dogovorio.)
Možda. Izvinite onda. U redu. Ali, ne možemo izgleda da se dogovorimo. Poštujem vaš politički stav. Imate pravo na to, ali nemate pravo da vređate druge koji imaju drugačije političke stavove. Nemate pravo da iznosite neistine o tome da se pravi granica. Kakva se to granica pravi? Kakva se to granica pravi koja već nije napravljena? Šta je nešto što je urađeno u ovih nekoliko meseci što ranije nije dogovoreno. Izvinite, na to nemate pravo.
Što se mene tiče. Meni lično nemate šta da zamerite, pa ni tu aferu o kojoj vi govorite. Kada je reč o aferi, možemo i o tome otvoreno da razgovaramo. Nemam ništa protiv da razgovaramo o tome. Samo šta vi mislite da je to način da razgovaramo? Imate li vi neku aferu, gospodine Jakšiću? Ne znam, možda imate, ali u svakom slučaju, mislim da takav način na koji vi razgovarate pokazuje u suštini da vam je možda najvažnije od svega ne srpske institucije, nego kako ćete rešiti problem koji postoji u nekoj ekonomskoj sferi. Nemam ništa protiv, izvolite, predložite bolje rešenje. Izvolite predložite bolje rešenje. Izvolite DSS i predložite.
Znači, vaš je predlog da prekinemo pregovore, ne idemo u EU, nema odustajanja ni oko čega oko Kosova i Metohije. U redu? Da li hoćemo da izglasamo takav predlog i ako hoćemo da ga izglasamo šta će sutra biti na Kosovu i Metohiji? Hoćete li mobilisati vojsku da brani te Srbe? Nećete, jer da ste hteli to biste uradili kada je proglašena nezavisnost. Ako već to nećete, onda nemojte da pozivate druge na kolektivno samoubistvo. Mi imamo odgovornost za svoje postupke. Vi se lično gospodine Jakšiću žrtvujte koliko hoćete, ali nemojte pozivati na časne poraze. Dajte da jednom pobedimo na tom Kosovu, dajte da jednom zajedno pobedimo.
Da vam kažem jednu stvar, kako ste vi opstali na Kosovu svih ovih godina od 1999. godine na ovamo, bar do 2000. godine. Sigurno niste opstali samo zahvaljujući vašim resursima. Sigurno niste opstali bez pomoći države Srbije. Prema tome, imajte bar malo poštovanja prema tome. Predsednici i šefovi moje stranke su rizikovali živote i nastradali i tamniče se u Hagu zbog toga, vaši nijedan. Imajte poštovanje bar prema tome kada govorite o tome da je neko izdajnik. Istina, za mene ste rekli da nisam izdajnik, da sam pripravnik za izdajnika.
Dobro, to vam je malo olakšavajuća okolnost, pošto tek treba da se pripremam za izdajnika, ali to mene ne boli. Mene boli zato što ovde razgovaramo, tako olako delimo komplimente jedni drugima da je prosto fascinirajuće da nemamo ni jedan konkretan predlog šta ćemo raditi dalje.
Ja sam održao sastanak sa Srbima sa severa i rekao sam im – izvolite, predložite šta hoćete, izvolite, šta hoćete. Dajte neki predlog. Ljudi, imaćete taj i taj problem, dajte predlog. Šta je predlog? Vaš je predlog – mi nećemo ništa, mi ne damo ništa. Sve je u redu. Imamo li resurse da to odbranimo? To nije tema za ovu vrstu rasprave. To nije ni tema za platforme javnog karaktera, to je tema za najozbiljniji razgovor među nama, koji vodimo ovu državu i vas koji vodite opozicione stranke. To je tema na koju nikada niko nije hteo u Srbiji da razgovara. A to šta će se desiti u slučaju dana "D", ako je naša vrhunska hrabrost da tog dana "D" održimo sednicu Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije na kojoj ćemo još jednom usvojiti deklaraciju rezolucije, mislim da je onda prazna priča o kojoj govorim.
Naša politika mora da se meri rezultatima. Mi smo pokušali da branimo Kosovo oružjem, nismo uspeli. Niste ni vi bili ništa uspešniji, 13 godina svako ko je učestvovao ima svoj krst vezano za Kosovo, ali nemojte da ličimo na one iz stare priče od 1968. godine, kada je mesni komitet partije u Danilovgradu zasedao povodom intervencije Sovjetskog Saveza u Čehoslovačkoj i kada je jednoglasno zaključio da Rusi moraju odmah da se povuku iz Čehoslovačke. Onda se jedan javio i rekao – a šta će da bude ako se ne povuku? On kaže – opet ćemo hitno da zakažemo mesni komitet.
Tako se ne brani Kosovo, dame i gospodo. Tako se gubi Kosovo jer se stvaraju važne nade našem narodu, a mi ništa ne radimo na njegovoj odbrani. Zato, ne bojte se vi šta ću ja da radim. Neću izdati svoje Kosovo. Što se vas tiče, vodite računa da to što radite budete svesni posledica, posledica po narod i po građane. Mnogo smo mi imali i narodnih tribuna sa Kosova i iz drugih krajeva, gde su živeli Srbi, koji su prvi pobegli pri naletu neke vojne sile. Mi to ne smemo da dopustimo, jer dok Srba ima na Kosovu, tamo ima i Srbije. Zato ćemo učiniti sve, Vlada Srbije, javno i tajno, da pomognemo Srbima na Kosovu i Metohiji.
Zato nemojte da nas častite nekim pridevima koji ne dolikuju jednom ozbiljnom političkom razgovoru. Budite protiv, zahvaljujem se na tome što ste protiv, ali budite korektni, i naročito nemojte da pretite bilo kome, jer ne mislite valjda da se ja kao ministar unutrašnjih poslova vas plašim. Pozdravljam vas sve i ne zaboravite - partija ima mnogo, a Srbija je samo jedna. Zahvaljujem.

Ne vredi više da se polemiše. Šta da govorim? Mislim da smo temu alkohola apsolvirali prošli put. Nadam se da ste zadovoljni odgovorom.
Među vašim poslanicima ima dosta onih koji me poznaju i ima dosta onih koji su sa mnom prošli više godina života. Način na koji vi ovde razgovarate, gospodine Jakšiću, je daleko od načina na koji bi trebalo da se vodi ozbiljna politička rasprava.
Ne bežim od usporedbe sa bilo kim, pa i u pogledu svog ličnog bogatstva, pa i u pogledu svog stanja kada je reč o upotrebi alkohola ili ne. Jedan moj prijatelj mi je rekao da što se pravdam kada kod nas Srba to nije neka pohvala kada ne piješ, ali ja zaista ne pijem.
Vi izgleda mislite da neko samo pijan može da vam kaže u oči sve što ste zaslužili.
Gospodine Jakšiću, da li mislite da ovako vodite Srbe na severu Kosova? Da li znate gde ćete ovako da ih vodite? Kao onaj Domanovićev "vođa". Ako ovako nastavite, sa ovakvim vašim zahtevima i sa ovakvom vašom politikom, plašim se šta ćete moći da odbranite bez pomoći Srbije.
Da li vi mislite da ste sami odbranili sever Kosova? Da li zaista mislite da zbog vašeg istorijskog značaja sever Kosova i dalje ima Srba? Gde vi živite?
U prošlom mandatu, kada sam bio ministar unutrašnjih poslova, pitajte vaše saradnike s kim su najviše sarađivali na odbrani srpskog naroda na severu Kosova i zbog čega sam javno prozivan i u Vašingtonu i zbog čega su oni bili protiv da budem predsednik Vlade u ovom mandatu. To zna predsednik Republike. Kada me je predložio za mandatara, došla je američka ambasadorka kod njega da uloži protest zašto mi je dao mandat i sada vi meni govorite o tome kako sam na suprotnoj strani srpskih nacionalnih i državnih interesa. Dobro, istorija i vreme će pokazati ko je bio u pravu. Nadam se da ćemo imati oko čega da raspravljamo, odnosno da će Srbi ostati da žive, da će imati svoju vlast.
Nisam nikad rekao da Srbi ne treba da slušaju Beograd kada sam govorio o tome da nije trebalo da slušaju Beograd, nego Beograd nije dobro postupao prema severu i nije ih savetovao da prave svoje institucije. To je suština svega. Vi manipulišete ljudima na severu.
Gospodine Jakšiću, moja stranka je dobila najveći broj glasova na Kosovu i Metohiji. U čije ime vi govorite? Govorite samo u svoje ime, u ime onih koji su za vas glasali.
Što se tiče ličnih primedbi i konotacija, obratite se tu ljudima koji sede tu pored vas, pa s njima to raspravite oko tema koje ste pokrenuli. Slobodno, nema nikakvih problema. Tu je Dejan Mihajlov, pa razgovarajte sa njim o aferi "Kofer". Ako je zaista neko kriv, nema nikakvih problema, tu sam, čist sam. Mogli ste do sada da me uhapsite koliko god hoćete puta, ali dosta više o tome.
Da li mislite da ste sada time odbranili Srbe na Kosovu i Metohiji? Pokazali ste se kao heroj koji može i sme da kaže predsedniku Vlade i predsedniku Republike to i to. Voleo bih da to odete i da kažete tamo gde treba. Dosta nam je više srpsko-srpskih svađa.
Neću više da reagujem. Reagovao sam samo zbog toga. Nisam reagovao na lične uvrede i na kvalifikacije kada neko govori o ovim stvarima. Reagujem samo na to što mislim da nije dobro, da svaki pokušaj da se nađe rešenje se proglašava za izdaju.
Prihvatam to da DSS nije to zvanično nikad govorila, ali jesu vaši ljudi koji su učestvovali u ovim skupovima koje je organizovao Marko Jakšić.
S druge strane, vaši ljudi su učestvovali na sastancima kod mene, predsednici opština. Pitajte da li sam ih ikad nešto slagao. Pitajte ih šta sam im rekao pre dve, tri, četiri, pet godina. Niko nema pravo da ih laže. Ljudi moraju da znaju istinu šta ih čeka.
Na samom kraju, ono što će nas čekati u Briselu je mnogo teško za sve nas. Vi očigledno imate svoje predloge, ali ne znam da li shvatate da vaše predloge ovde niko ne podržava. Ne znam da li ste svesni da u Narodnoj skupštini Republike Srbije niko ne podržava vaš predlog? Kako onda možete takvim tonom da se obraćate svima ostalima koji vaše predloge ne podržavaju?
Spreman sam da zaštitim vaše pravo da mislite drugačije, ali nemojte da od toga sada pravite diktaturu verbalnu prema onima koji se usude da o vama nešto loše kažu.
Smatram da je vaš predsednik čovek koji je odigrao veoma značajnu ulogu u istoriji Srbije, ali da politika koju sada vodite nema podršku trenutno. Ne kažem da je ona zlonamerna, ali u tim uslovima mi sada ne možemo ako neko ne prihvati vaš predlog, da vi odmah izađete sa stavom da smo time uspostavili novu državu, nezavisnu državu itd. To jednostavno nije tačno. Moramo da se borimo. Borba će biti teška i duga. Možda ćemo izgubiti u prvoj fazi, možda ćemo nekada dobiti, možda nikada nećemo dobiti, možda ima nešto smo zauvek izgubili, možda ima nešto što ćemo dobiti, ali na prvom mestu je uvek Srbija, a ne bilo koji deo Srbije.
Slažem se sa time da je Kosovo za nas suštinski važno, ali samo pre 100 godina smo ga ponovo dobili i danas ga opet skoro nemamo. Teška nam je sudbina, ali biće još teža ako se ovako budemo svađali. Zato kažem da više ne želim da raspravljam. U redu je gospodine Jakšiću, sve što imate da mi kažete, možete da dođete kod mene kao što mislite da treba. Ako mislite da sam nešto pogrešio, izvolite kažite mi, takođe i gospodin Aligrudić. Nema potreba da se srdi, jer zamalo da sam dobio šlog od straha kada je krenuo da mi se suprotstavi, ali pošto smo stari prijatelji pretpostavljam da će se završiti na jednom dobrom rukovanju.
U svakom slučaju možemo i treba da polemišemo, ali nemojmo da upotrebljavamo reči iza kojih ne može posle da se vratimo nazad. Više se neću javljati do kraja rasprave. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, tačno je da je raznim sporazumima koje smo potpisali sa Republikom Mađarskom definisano otvaranje nekoliko graničnih prelaza, između ostalog i granični prelaz Bački Vinogradi - Ašothalom i ponovno otvaranje graničnog prelaza Horgoš-Reske na staroj lokaciji, između Srbije i Mađarske.
Da sada ne objašnjavam detalje, formirane su i te mešovite komisije koje se bave ovim pitanjima. Tu je uvek problem infrastrukturnih uslova. Kada je reč o ovom prelazu kod Bačkih Vinograda, ostalo je sa naše strane da se izvrši asfaltiranje u dužini od oko 100 metara. Tu obavezu je preuzela lokalna samouprava, ali nema veze, insistiraćemo na tome i da se pomogne, kao i da "Telekom" izvrši povezivanje objekta telefonskim i optičkim kablom sa objektom "Telekom" u Bačkim Vinogradima.
Naravno, neophodno je telefonska i informatička oprema za opremanje samih kancelarija, ali to nije suštinski problem. Na poslednjem sastanku sa predstavnicima Mađarske strane, obavešteni smo da radovi sa Mađarske strane nisu u potpunosti završeni i da se otvaranje graničnog prelaza predviđa za mart 2013. godine. Naravno, pratićemo ovo. Naš je interes da se to što pre uradi, jer je to u interesu i dobrih odnosa koje imamo sa Mađarskom i dobrih bilateralnih odnosa i političkog dijaloga koji vodimo, jer je jasan bio u Mađarskoj predsednik republike. Očekuje se da u toku sledeće godine bude i određenih političkih inicijativa i događaja koji bi značili doprinos nekom istorijskom pomirenju i stavljanju tačke na probleme iz prošlosti, da će učestvovati dvojica predsednika. Mi ćemo imati zajednički sastanak u sledećoj godini dve Vlade – mađarske Vlade i srpske Vlade. Ovo je zaista nama u interesu da što pre završimo, ne samo ovaj granični prelaz, nego i druge prelaze.
Podsetiću, ovaj prelaz Horgoš-Reske je bio zatvoren praktično i sada ga treba ponovo vratiti u funkciju. Naravno, treba razmisliti i o drugim prelazima i ne samo tu. Mi imamo inicijative i od strane Rumunije, Bugarske, ali tu postoji određeni problem, pošto su sve te zemlje članice EU i onda ponekad one nemaju dozvolu, pošto žele da pristupe šengenskom prostoru, nemaju dozvolu za otvaranje tih tzv. malograničnih prelaza. Onda se desi da ljudi koji treba da pređu graničnu liniju, moraju da idu po stotinu ili čak više kilometara, da obiđu, da dođu do nekih prelaza i to svakako nije dobro.
Naš je interes da svuda tamo gde se graničimo sa EU, znači, i Mađarska i Rumunija i Bugarska, ali i u budućnosti Hrvatska obezbedimo što više prelaza da bi to praktično moglo da funkcioniše na način koji je najbezbolniji za građane i najefikasniji. Hvala.

Ne znam da li imam potrebe da odgovaram na ovo vaše pitanje – kada ću podneti ostavku. Neću podneti ostavku. Možete da me razrešite. Ipak mislim da ovo nije komunistička emisija nego Narodna skupština Republike Srbije. U tom smislu, razumem ovo o čemu je govorio gospodin Jovanović, samo moram da kažem da institucije radnih grupa ili kriznih štabova ste uneli vi posle 5. oktobra 2000. godine i mislim da sve u ovoj zemlji mora da funkcioniše po zakonu.
Ako ima nešto u čemu se slažem oko onoga što ste rekli, moramo sistemski da rešimo sva ta pitanja koja spominjete, i borbu protiv korupcije, i kada je reč o ekonomskim odnosima, i kada je reč o policiji i kada je reč o svim drugim pitanjima i temama koje su važne za jedno društvo.
Znate šta sam u ekspozeu govorio kada sam ovde biran. Prvo, rekao sam da moramo da zaustavimo ekonomski pad. Srbija je ekonomski padala slobodnim padom, da tako kažem. Da li smo uspeli u tome da narod živi bolje? Sigurno da Vlada za ovih šest meseci nije imala dovoljno prilike ni da postigne velike uspehe, ni da postigne velike neuspehe. U ovom periodu sigurno da je postavljeno nekoliko važnih grana za ekonomski kolaps koji nam je pretio i koji nam još uvek preti. Ali, Srbija se ne nalazi u krugu zemalja kojima u ovom trenutku preti bankrot ili kolaps, kao što je u nekim zemljama u regionu. Tačno je da je Srbija u ovoj godini imala najveći pad, ali zar to nije ono o čemu sam ovde govorio u ekspozeu? Tada sam rekao da je Srbija zemlja koja ima najnestabilniji kurs, koja ima najveću stopu nezaposlenosti u Evropi, zemlja u kojoj imate najveće kamate na razne kredite, zemlja u kojoj nemate dovoljno podsticaja i poslovni ambijent kakav je u drugim zemljama u regionu. Sigurno da se to nije desilo posle izbora ove vlade.
Naravno, ova vlada će biti i jeste odgovorna za sve. Ali, ako narod ne može da živi bolje, onda ne može ni vlast da živi bolje od naroda. Toliko treba da budemo pošteni prema našem narodu, a ne da je situacija u zemlji sve gora a neki sve bogatiji. Gde je tu pravda? U ovoj zemlji je potrebno više pravde u svakom pogledu.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović, s mesta: Nemojte vi da delite pravdu.)

Ne znam zašto se nervirate. Ne obraćam se vama. Obraćam se narodnim poslanicima i građanima Srbije i odgovaram na vaše pitanje, a odgovorio sam u prvoj rečenici.
Kada je reč o drugim temama, o EU gospodine Jovanoviću – kada ste bili bliže EU nego što je Srbija sada? Kada? Imate li odgovor na to pitanje? Obećavali ste ovom narodu ulazak u EU ko zna kada, a dozvolili ste da vas u EU vode Nikolić, Vučić i Dačić i to uspešnije nego vi.
Obišao sam celu Evropu i svet i nisam čuo da mi je iko izrazio žaljenje za tzv. evropskim, demokratskim snagama koje više nisu na vlasti u Srbiji. Zašto? Zato što vi više niste ni evropske, ni demokratske snage, jer to više nije vaš monopol, isto kao što ni Srbija nije monopol bilo koje druge stranke koje smatra da je jedino ona držač plamena u nacionalnom smislu. Zato sam apsolutno spreman da odgovaram za ovo što radim. Ne odgovaram vama, odgovaram narodu koji će to glasati na izborima.
(Predsednik: Vreme.)
U parlamentu možete da postavite pitanje nepoverenja Vladi. Slobodno, ali nisam još sreo Vladu koju je podržavalo više poslanika nego što je to sada.

Da li ima ograničenja?

Promeni ste Poslovnik.
Nema problema, tu sam celo veče sa vama. Odgovaram na sva moguća pitanja. Nema tog pitanja koje vi možete da postavite, a ne koje ja ne mogu da vam odgovorim. Nema dobrih i loših pitanja. Postoje samo dobri i loši odgovori, a siguran sam da su vaši odgovori u ovih 12 godina, posle 5. oktobra, bili katastrofalni. Hvala.

Znate šta, ne pripadam grupi ljudi koja želi da deli revolucionarnu pravdu. U svakom slučaju, imam pravo da iznesem svoje mišljenje i kada govorim ko je u pravu ili nije u pravu, govorim sa političkog aspekta. Uostalom, mi smo političke stranke koje se bore za podršku građana.
U tom smislu, razumem potrebu da to što vi govorite, kao opoziciona stranka. Ne utičem na to koja ćete pitanja da postavite Vladi Republike Srbije. Ako vi niste zadovoljni žestinom tih pitanja prema Vladi, ne mogu da teram same članove Vlade da pitaju sami sebe. Tu stojimo pred vama, pa pitajte šta hoćete. Ako ne znamo da vam odgovorimo ili nemamo podatke, dobićete pismeno.
Ne vidim razlog za toliku galamu. Zašto? Čini mi se da imamo zajedničke ciljeve. Ovo je sve borba za politički prostor na političkoj sceni. To sve razumem. Ovo je borba za pozicioniranje. U ovom smislu, što želim da govorim kao predsednik Vlade, mene to ne zanima. Sada govorim o tome da je položaj u kome se Srbija nalazi veoma težak. To je možda jedan od najtežih perioda u istoriji. Od realnog i kritičkog sagledavanja te stvarnosti zavisi da li će politika koju vodimo biti realna i ostvariva.
Na kraju mandata ove vlade neće se meriti to šta smo želeli, nego šta smo uradili. Niko nema tu čaroliju ili čarobni štapić da za šest meseci postojanja Vlade reši neka goruća pitanja, kao što je ekonomska kriza ili problem KiM. Moramo da budemo svesni situacije u kojoj se nalazimo, realnog odnosa snaga i posledica tih naših odluka. To je odgovoran odnos prema narodu i prema državi.
Sada smo u vremenskoj odrednici, gde svaka odluka ima velike i dalekosežne posledice. Zato kada i razgovaramo o KiM, a o tome će se sigurno parlament izjasniti u prvim nedeljama sledeće godine, o rezoluciji koju će zajedno predložiti, odnosno koju će zajedno pripremiti predsednik Republike i Vlada Republike Srbije, to će biti predlog Vlade, pošto mi imamo tu zakonsku inicijativu, odnosno mogućnost predlaganja dokumenata, važno je da nađemo balans između odluka koje treba da donosimo i posledica koje iz tih odluka mogu da proisteknu.
Ovo vreme je mnogo odgovornije i ozbiljnije, nego što je partijski interes svake od naših stranaka. Mislim da nema razloga za ovakve tonove, osim ukoliko svi ne glumimo. Nemam potrebe da glumim, jer sve što sam pričao, pričao sam i ranije, i ono što sada govorim, mislim da radim odgovorno u ime Vlade Srbije, a prema ovom narodu i ovoj državi.
Da li smo uspešni u tome, proceniće građani na izborima. Oni će deliti pravdu. Možemo da dajemo svoje mišljenje vezano za to. Ne vidim bilo koju od političkih stranaka, kao neprijatelja. Ne vidim bilo koga kao prostor za ubiranje političkih poena u kritici jednih ili drugih.
Znam da ovde ima i političara koji vole da samnom polemišu, neki su to namerno radili. To je odgovaralo i njima da mene napadaju, i meni da njih napadam. To je lepo izgledalo za javnost i svi su bili zadovoljni. Niko danas ne može da dobije na temi Kosova bilo kakve poene, jer je situacija veoma loša. Nalazimo se maltene na izgubljenom terenu. Evropske integracije, sledeći prolazni rok će biti u martu.
Ne bih voleo da se vraćamo na temu Kosovo ili Evropa.
(Predsednik: Vreme.)
Ne bih voleo da to bude glavna tema naših rasprava jer je pojednostavljena. Zato moramo da napravimo balansiranu politiku koja će se jednostavno truditi da nas ne postavlja pred tu dilemu. Zato, gospodine Jovanoviću, hvala vam što ste me kritikovali, ali budite uvereni da neću podneti ostavku zato što mislim da radim u interesu naroda i države i to će, uostalom, narod najbolje proceniti kada za to dođe vreme, a to će biti za četiri godine. Hvala.

Pošto nije tu ministar pravde, Ministarstvo pravde je nadležno za taj zakonski okvir, kada je reč o borbi protiv korupcije. Sigurno da treba razmatrati sve ove zakone. Više puta sam isticao i u vreme mandata prethodne vlade da mi ponekad uzmemo neku temu kao tabu temu i kao jedan totem koji niko ne sme da kritikuje. Onda na osnovu toga nekoliko eksperata sedne i piše određene zakone, govoreći o tome da su to evropski standardi. Tako smo došli do nekoliko zakona koji su u primeni pokazali da ne samo da nisu evropski standardi, nego da upravo u evropskim okvirima ima više različitih rešenja, od toga, sećate se ovde, jedno vreme je glavna tema bila da li gradonačelnici mogu da budu poslanici, pa da li poslanik može da bude ministar, milion nekih tema koje nisu evropski standardi. Zato mislim da sva ova pitanja bi trebalo da se razmotre i analiziraju upravo sa tog aspekta najboljih primera i najbolje prakse koja postoji u EU.
Takođe, mislim da svima treba da bude jasno da korupcija nije rođena u Srbiji. Kao i sve ostalo, nastalo je tamo gde je bilo najviše para. Ali postoji jedna druga priča o tome. Mnogi načini za finansiranje stranaka, lično uzimanje para su u nekim zapadnim zemljama proglašene za legalne, kao što je uzimanje provizije za određene poslove itd. Zamislite ovde kod nas kada bi neko to tako uradio. Imam moje kolege, ministre unutrašnjih poslova u evropskim zemljama, čiji suprug ima firme koje se bave biznisom. Zamislite da je to ovde kod nas. Onda ispada da smo mi najgori. Ovo što govorim, uopšte ne želim nikoga da branim, nego samo govorim o tome da moraju da se naprava analize koje će upravo sistemski rešiti sva ova pitanja i, između ostalog, ovo što ste vi predložili, izmene i dopune zakona, ne samo o agenciji, nego uopšte raznih sistemskih zakona koji bi trebalo da budu usmereni na borbu protiv korupcije. Ne znam šta će biti u tom vašem predlogu zakona i na koji način vi to mislite. Vlada će zauzeti stav i nije nikakav problem da raspravljamo o svim tim temama, ali u ovom trenutku, možda to i nije tema kojom treba da se bavi samo vaša stranka ili koalicija, možda postoji čitav niz drugih primera koji su u primeni ovog zakona se pokazali kao da ne funkcioniše možda na najbolji mogući način. Hvala.

Pošto je ovo uopšteno pitanje, mislim da je veoma teško dati odgovor na pitanje koje je u stvari već jedno retorsko pitanje koje podrazumeva da mi sada treba da izvršimo promenu naše strategije u odnosu prema EU.
Sigurno da postoje problemi u zemljama koje su članice EU kada je reč o proširenju, odnosno problemi koji se tiču njihovog javnog mnjenja, koje je protiv proširenja EU, što je i logično, zato što postoji veliki broj država koje više daju novca EU nego što dobijaju. Sigurno da Srbija nije među tim zemljama i neće biti među tim zemljama.
Ako bismo sada gledali šta treba da budu prioriteti naše spoljne politike u narednom periodu, ne vidim mogućnost da Srbija može da vodi spoljnu politiku uspešno ukoliko nema jedan konstruktivan odnos kada je reč o evropskim integracijama, objektivno gledano. Vi ste toga svi svesni. Uostalom, na tome ste i pobedili Miloševića 2000. godine. Niste ga pobedili na tome što ste vikali da je on izdao nacionalne i državne interese, nego ste govorili da je on zaratio sa celim svetom. Govorili ste i da je počinio ratne zločine, ne vi lično, naravno, nego govorim o DOS, kako se to tada zvalo. Svako ima deo svoje biografije koji nije baš slavan, ali dobro.
U svakom slučaju, mislim da bi danas povukli neodgovoran potez prema našoj državi i prema našem narodu ukoliko bismo prekinuli naš proces evropskih integracija. To ne znači da Srbija ne može ni da donese drugačiju odluku. Može, ali moramo da budemo svesni da je 56% naše trgovine sa EU, da najveći broj investitora dolazi iz EU, da su Nemačka i Rusija naši najveći spoljnotrgovinski partneri, s tim što od uvoza iz Rusije 70% ide na naftu i gas.
Takođe, moramo da budemo svesni pri tome, da EU i Rusiji najveći spoljno trgovinski partner. Znači, zašto bi Srbija rekla – neću u EU. Zamislite sutra situaciju, za dvadeset godina, da naša deca žive u zemlji koja će biti jedina u ovom regionu koja neće biti članica EU i gde će odlazak u Albaniju biti odlazak u EU. Ja ne mogu da se borim za takvu Srbiju, bez obzira što mi je Srbija draža i na prvom mestu u odnosu na EU, zato što ne idemo mi u EU zbog njih, nego zbog nas.
Kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, niko nas ne tera, niko nam ne brani da te nacionalne, državne interese branimo kako želimo i kako mi to hoćemo. Ali, ne vidim kako mi drugačije možemo odbraniti osim ukoliko ne učestvujemo u igri. Ne možete pobediti u utakmici u kojoj ne učestvujete. Da li ćemo mi ovde pobediti? Veliko je pitanje šta mi možemo sada da uradimo. Vi kažete sada – EU nas tera da predamo Kosovo. Moram da vam kažem i da vas pitam, nismo li ga mi već skoro potpuno predali? Jesmo. Zašto? Zato što je na Kosovu ostao samo srpski nacionalni državni interes gde srpska zajednica živi.
Vi sada govorite i gledate to sa aspekta knjiga. Uostalom i vi profesore Samardžiću predajete. Koji ono predmet predajete? Evropske integracije? Šta predajete? Da li je tako? Pa koji predmet predajete? Koji ćete predmet predavati ako ukinemo to?
Sa druge strane, znate kako, ne možete i vi iz DSS samo da udarate šamare drugima, a da ne podnesete neki šamar. Kao što ste prošli put govorili ovde i o meni ružne stvari, a govorio je gospodin koji živi i Parizu. Da li je tako? Sada vama nije loše u Parizu EU, a kada dođete u Beograd, to je najgora moguća institucija koja postoji u Srbiji. Molim vas, vratite se svi u Srbiju, pa onda pričajte protiv EU.
(Predsednik: Molim vas, da ovde završimo ovaj deo izlaganja, imate priliku.)
Ili vratite svoju decu, da ovde dele sudbinu ostaloga naroda, a ne da terate tuđu decu, pošto ste nama to govorili da budu protiv EU. Nemam razloga da branim EU više od vas. Oni su vas doveli na vlast 2000. godine.
(Predsednik: Gospodine Dačiću, moram da vas zamolim da ovde završite, pošto je prošao već šesti minut.)
Pa, zar nisam u pravu gospodine Stefanoviću.

Znate šta, kad čujem vas kako govorite protiv EU, dođe mi da je podržim. Zašto? Zato što mislim da to nije principijelno. To nije bila osnova naše politike sa kojom ste došli na vlast. Vi ste, da vas podsetim, učlanili Srbiju ponovo u UN posle 2000. godine. Da li je to bilo u našem nacionalnom i državnom interesu? Vi ste, da vas podsetim, amnestirali albanske separatiste i teroriste i pustili ih iz srpskih zatvora. Vi ste, da vas podsetim, izručili Miloševića Haškom tribunalu protivustavno, a sada se obraćate Ustavnom sudu. Izručili ste protivustavno, jer tada nije postojao Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom.
Ako govorite o strahu, kako ste reagovali u martu 2004. godine kada je počeo ponovni pogrom Srba na Kosovu i Metohiji? Kako ste reagovali kada je proglašena nezavisnost? Ako niste imali taj strah, zašto je vrhunac naše aktivnosti bio proterivanje ambasadora i paljenje stranih ambasada? Mislite da smo time zaštitili srpske nacionalne i državne interese? Nismo. (Ne, zapisali su mi ovde da predajete politički sistem EU. Dobro, izvinite.)
Čini mi se da su i vaša deca radila u našoj misiji u EU. Čekajte, jedan i sada. Ako je tako, onda ga vratite u Srbiju. Nemojte kakav je to način? Vi ste pre četiri godine rekli da samnom ne biste popili ni kafu. Ja to vama ne govorim, samo vam kažem, budite prema ovom narodu iskreni. Time ako prekinemo odnose i pregovore sa EU naštetićemo našem narodu i našoj deci, možda nećemo vašoj, pošto će verovatno i dalje da rade tamo, ali dosta više toga, te priče koje se odnose na neke uopštene stvari.
Mi sada ovde imamo situaciju, znate, ja sam prvi protiv toga i uvek sam govorio da nećemo u EU, ako traže od nas da se odreknemo interesa.
Vi ga preteraste! Preteraste ga, zbog toga, zato što ovde apsolutno, promenili ste vašu politiku, na tome niste pobedili na izborima. Nikada nisam bio eurofanatik, na protiv, uvek sam kritikovao, ali nemojte vi sada mene da kritikujete, što sam se sastao sa Tačijem, a zaboravljate da ste i vi pregovarali sa Tačijem 2006. godine, ili ne znam koje godine, da je on bio u Rambujeu, zaboravljate da su vaši lideri DOS, čak je jedan i ljubio ruke Madlen Olbrajt, da bi bio kulturniji. To je bila vaša koalicija koja je srušila Miloševića. Sa vašeg aspekta, verovatno mislili što smo ga rušili, a vi ste oslobodili one koji su bombardovali Srbiju, jer ste povukli presude gde su svi oni osuđeni na zatvorske kazne, a primili ste ih prvi, Solanu, posle toga kada su došli, što ih niste uhapsili? Je li tako, zašto ih niste uhapsili kada su sudovi doneli te odluke, sada ste se setili da ste protiv EU, a zemlju ste doveli do toga vi koji ste pobedili 5. oktobra, da danas, em smo dalje od EU, em što smo došli do toga da postavljate neku lažnu dilemu, samo ovaj narod da se odrekne EU, Kosovo će nam se ponovo vratiti. Neće, za to moramo da se borimo i kažite ovom narodu, hoćemo li da se borimo ili nećemo, političkim sredstvima, u kafanskim krugovima, u salonskim raspravama, na okruglim stolovima ili među tim narodom na KiM, pa ako treba i bilo kojim drugim sredstvima. Snosite posledice za svoje reči.

Znam, sada više ne smem ni da odgovaram, izgleda. Ja kada odgovaram, svi se ljute što sam oštar. Kada mene napadaju i kritikuju, onda je sve u redu.
Malo pre sam pričao o ovome i polemisao sam sa gospodinom Samardžićem, zbog toga što sam u poslednjim nedeljama bio svedok raznih skupova, na kojima su učestvovali ljudi iz te stranke, gde su nazivali najpogrdnijim imenima i mene i predsednika Republike, potpredsednika Vlade, zbog kosovske politike. Zato sam i govorio da ne treba, jednostavno sam podsetio na neke stvari, a ne na mračnu prošlost. Ne znam šta je iz svega toga mračno, osim ovaj deo koji je bio u poslednjim godinama.
U svakom slučaju, isto je i sada kada gospođa Kolundžija to govori. Ona govori sada o transformacijama. Ja moram da vam kažem da sam ja Nadu upoznao devedesetih godina sa Nebojšom Čovićem u SPS, da li je tako? Ne znam kako i šta je bilo sa tim transformacijama, ali je na kraju postala i šef poslaničkog kluba DS. Pozdravljam te transformacije, samo što je otišla u pogrešnom smeru, ali ništa lično.
Moram samo da vas podsetim, znate šta, stvarno deluje smešno kada vi iz DS sada kritikujete nekoga, da li je autoritativan predsednik Vlade? Šta hoćete da kažete, da je Mirko Cvetković bio pravi predsednik Vlade? Šta hoćete da kažete, da se politika oko Kosova pisala u kabinetu Mirka Cvetkovića? Da li to hoćete da kažete? Zato mislim da ste, što bi rekao prof. Samardžić – promašili temu.
Što se tiče toga, hvala vam što me vi podržavate da treba da budem jači premijer, imaću to u vidu i ne bojte se za to. Ne postoje nikakvi sukobi između Vlade Srbije i predsednika Republike oko pitanja Kosova. Postoji dijalog o načinu na koji treba ostvarivati ono što mislimo da treba da budu naši ciljevi. To je potpuno legitimno.
Kao što sam rekao, naš je zajednički dogovor da Vlada Srbije i predsednik Republike, pripreme ovu rezoluciju, koja će ići u parlament. Biće zajednička sednica Vlade i predsednika Republike. Podsetiću i sledeću stvar, nosilac izvršne vlasti je Vlada Republike Srbije, ali predsednik Srbije takođe ima deo izvršne vlasti.
Izvršna vlast u Srbiji je bicefalna, znači ona ima dva svoja dela i svako treba da radi svoj deo posla. Zato u Vladi Srbije apsolutno ne postoje nikakve razlike oko pitanja, naprotiv, postoji. Nijedna odluka u Vladi Srbije nije doneta preglasavanjem, sve su odluke donete jednoglasno i nije održana nijedna telefonska sednica Vlade.
Ne kažem i ne mislim da je ova vlada najbolja u istoriji Srbije, ali mislim da ćemo sve što znamo i umemo učiniti da pomognemo državi i narodu da prođemo kroz ovaj težak period u kojem se nalazimo.
Naravno, prihvatam sve kritike. Legitimno je pravo da svako iznosi svoje mišljenje, samo moram da reagujem kada su u pitanju neke stvari koje nisu principijelne. Dozvolite mi da budem u tome oštar. Polemika je valjda suština politike.
Nikada neću uzeti kamen pa da bacam na vas. Možda je neka reč prejaka, ali treba nekoga ubediti, a ne samo pobediti. Trudiću se maksimalno da negujemo duh tolerancije. Uostalom, niko nije više ispoštovao Narodnu skupštinu, nego što je ova Vlada Republike Srbije. Ubeđen sam, jer sam poslanik od 1992. godine. Hvala vam.

Ovo je, što bi rekla deca, što se čačkate.
Spomenuli ste da smo se mi transformisali. Govorili ste to pežorativno. Kada vas podsetim na nešto, onda ispada da ste vi uvređeni. Molim vas, ne znam da li ste bili član SPS, ali sam vas viđao u SPS. Ne znam šta ste radili sa Nebojšom Čovićem? Da li je tako, gospodine Petronijeviću? Demokratska alternativa je nastavak ko zna kad. Ovo je bilo kada je Nebojša Čović bio predsednik gradskog odbora SPS.
Ovo što ste vi sada malo pre govorili, to vama ne uzimam za zlo, taman posla. Nema potrebe da se vređate, niti želim da vas vređam. Ali, znate šta? Ne možete vi imati pravo da nekoga vređate, a da ne očekujete da neko vama odgovori. Ovo je borba. Da li smo mi u areni ovde ili gde smo? Zašto da se borimo? Da izgubimo? Ja ni u politici prema Kosovu ne mislim da nam trebaju časni porazi i visoki i neostvarivi ciljevi, nego nam trebaju rezultati. Trebaju nam pobede na svim segmentima.
Kada je reč o ovome što ste govorili, vi se sećate da je predsednik Tadić govorio o četiri njegova principa. Da li su to bili principi Vlade Srbije ili njegovi? Da li mislite da se Vlada Srbije ikada izjašnjavala o tome? Da li mislite da sam ikada video ta četiri principa kao zamenik premijera? Ne znam da li je i premijer video tadašnji.
Drugo, da li se sećate kada smo promenili tekst rezolucije u Generalnoj skupštini UN preko noći? Da li mislite da je to uradila Vlada Republike Srbije? Kako vas nije sramota da sada tako pričate kada ste sve to prošli i imali u svome? Isto sam to prošao s Miloševićem. Nemojte da imate dileme.
Nemojte sada tako da komentarišete nešto, a isto je bilo pre nekoliko meseci. Znate šta, ja sam na kraju tražio da vidim ta četiri principa. O tome se razgovaralo i iznosilo se kao državni predlog.
Vi danas ovde imate zahtev da se pregovori vrate u UN. Kako da se vrate u UN kada je Srbija napisala rezoluciju Generalnoj skupštini UN, gde je predložila da se to vodi uz posredstvo EU? Da li je to važna odluka za ovu državu? Da li je to princip i konkretna odluka spoljne politike? Da li je to nadležnost Vlade Republike Srbije? Da li je taj tekst i ta odluka doneta na Vladi Republike Srbije? Nikada. Da ne pričam o parlamentu. Zato mislim da nije korektno da tako govorite.
A to da li postoje sukobi, pa šta i ako postoje različita mišljenja? Nisam ja u SNS. Pa šta i ako postoje razmimoilaženja oko nekih pitanja? Tamo gde svi misle isto, niko ne misli mnogo. Meni je cilj da razmišljamo mnogo o ovim problemima u kojima se nalazimo.
Ovaj dokument koji je nastao nije bio predmet kabineta predsednika. O tome se raspravlja još od avgusta meseca. U tome smo učestvovali svi mi.
Da li postoje različita mišljenja? Postojala su različita mišljenja. Oko čega? Oko toga da ne treba prekida pregovore tehničke sa EU. Zašto? Zato što smatramo da je to direktna odluka da nemamo dalje više šanse da dobijemo datum za otpočinjanje pregovora. U svemu tome smo se dogovorili oko toga da budemo taktični i da taj deo jednostavno se tumači na takav način da se omogući da ostvarimo naše ciljeve bez posledica po naše odnose prema EU.
Znači, apsolutno odbijam da postoje bilo kakvi nesporazumi u suštinskim pitanjima, a da li postoje različita mišljenja? Pa postoje. To je normalno da postoje. Zato i postoje različite vlasti i zakonodavna i izvršna i sudska i postoji predsednik Republike, postoji Vlada, postoje političke stranke. Nećemo valjda sada mi ovde da razvijamo jednoumlje? Hvala.

Nisam najbolje shvatio gospodina Halimija, na koga se odnosi? Režim prelaska granice sa Makedonijom je veoma olakšan. Ne trebaju čak ni pasoši, samo lične karte.
Ako ima bilo kojih problema, pozivam ga, pošto smo dugi niz godina na tim problemima zajedno angažovani da rešavamo te probleme, ako ima nekih nejasnoća oko primene svih ovih sporazuma i dogovora, međunarodnih a i onih koji su dogovoreni u ovom dijalogu u Briselu, vezano za Kosovo i Metohiju. Isto kao što se neki sporazumi tiču Srba, tiču se i Albanaca, zato što postoji problem u komunikacijama i nije interes ni Srba ni Albanaca da to neko shvati kao granicu, kao administrativnu granicu. Spremni smo da zaista sve ono što imamo kao problem, definišemo i rešavamo.

Kada govorimo o DSS, stvarno ih ne napadam ni za šta. Ne napadam stav da mi treba da prekinemo evropske integracije. To je potpuno legitiman stav. Odgovaram na optužbe koje su dolazile prethodnih sedmica, koje su govorile o tome, čak su i skupovi organizovani u "Sava centru", gde su govorili da je ovo izdajnička vlada itd.
Svako ima pravo da iznese svoje mišljenje. Nisam spominjao DSS da je izručila Miloševića. Govorio sam o tom vremenu. Savezni ustavni sud je, ako se sećate, donosio rešenja o tome da li je to urađeno u skladu sa zakonom, da li postoji zakon ili ne, da li je to urađeno ili nije urađeno. Ali, to je prošlost, ne želim da se vraćam na tu temu.
Ono što mislim da bi u narednom periodu trebalo da bude praktično zajedničko za sve nas, to je da probamo da nađemo rešenje za sve goruće probleme, koji će moći da nas povedu nekoliko koraka napred. Tu zaista mislim da možemo da imamo saglasnost većine političkih stranaka. To jeste teže nego da se oko svega, da tako kažem, svađamo, polarizujemo i da ne bude u Skupštini.
Ne znam da li na neki način vi očekujete da ja sada zaista konkretno odgovaram na ova pitanja ili da izrazim neki svoj stav. Dobro znate da Vlada Srbije funkcioniše po principu koji je jasan, a to je da Vlada vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Međutim, mi nismo nadležni za Generalnu skupštinu UN, tako da ne bih mogao, bar za sada, možda u sledećim promenama Ustava i to stavimo kao nadležnost.
Ono što mislim da je dobro, to je da probamo da to što je Vuk Jeremić izabran na to mesto iskoristimo za našu državnu i nacionalnu politiku, da iskoristimo, da to bude dobar plus, dodatak onome što Srbija radi. Za to je neophodno i da postoji dogovor, koordinacija, konsultacije, a to da li će on vratiti mandat ili ne, stvarno ne bih ulazio u te unutarstranačke odnose u DS, niti mi je to apsolutno namera.
Uostalom, i ova Skupština se izborila za to da mandati pripadaju pojedincima a ne političkim strankama. Ali, mislim da bi bio red da kažemo, bez obzira šta neko mislio o Vuku Jeremiću, dobro je i za Srbiju je zaista velika čast što je građanin Srbije, bivši ministar spoljnih poslova, na mestu predsednika Generalne skupštine UN. Mislim da, bez obzira na stranačke razlike, treba da podržimo da on tu funkciju obavlja najbolje što može, jer to će biti i ogledalo i interes cele Srbije. Hvala.