Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8408">Ivica Dačić</a>

Ivica Dačić

Socijalistička partija Srbije

Govori

Pošto su stalno nova i nova pitanja, ono što je regulisano i način na koji je to predviđeno zakonom koji je ovde usvojen, to će sigurno biti i sprovedeno. Tako da nema potrebe za bilo kakvim nekim dodatnim razjašnjenjima. Naravno, svako može da ima o pojedinim predlozima svoje mišljenje, što je normalno. Najvažnije je da u svemu tome postoji sistemski zakon koji reguliše ovu oblast.
Postavili ste i neka druga pitanja i ako sada krenem da odgovaram na sva pitanja, posle ne mogu da vam odgovorim i bolje je da vam ne odgovaram sada, videćemo se posle sledećeg meseca kada bude bilo postavljanje poslaničkih pitanja. Naravno, možemo svakodnevno da komuniciramo.
Nije lako voditi Vladu gde ima mnogo političkih stranaka i gde ponekad niste u stanju niti da steknete uvid u sve ono što postoji kao odluka Vlade na različitim nivoima. Mislim da je ovo suštinsko i važno pitanje, sistemsko, koje je bilo regulisano i našim koalicionim sporazumom i nema nikakvog razloga da se taj jedan princip ne poštuje, princip znanja i racionalnosti, a stranačka pripadnost da ne bude odlučujuća.
(Bojan Đurić, s mesta: Da li Vuk pomaže ili odmaže?)
Vuk Jeremić? Ako govorite o Prizrenu i ovo što ste rekli, znate šta, postoje narodi koji svake godine stalno govore – vidimo se dogodine u Konstantinopolju. Neki koji su stalno govorili u svakom govoru – uostalom, Kartaginu treba razrušiti itd.
Ne mislim da to može mnogo da naruši poziciju Srbije, zato što Vuk Jeremić, u ovom trenutku, ne predstavlja spoljnu politiku Srbije. On Vladu Srbije niti utvrđuje niti vodi. To je njegovo mišljenje kao čoveka koji je narodni poslanik i izabran je na mesto predsednika Generalne skupštine UN. Da li se sada neko slaže sa tim ili ne – voleo bih, pošto sam rođen u Prizrenu.
Neke agencije su ukinute. Neke su spojene. O drugima se razgovara zato što nije lako o ovim stvarima doneti odluku trenutno, odnosno bez prethodne rasprave i konsultacija. Navešću jedan primer. Doneli smo odluku na jednoj sednici Vlade i onda su odmah napisali pismo iz EU i prva koja je bila na spisku su nam odmah osporili zašto je ukidamo. Treba biti obazriv i pažljiv, da to neko ne protumači da Srbija ne poštuje nešto što su evropske, ne bih nazvao tekovine, Suzana kaže – više preporuke. Nešto su tekovine. Nešto su preporuke. Ono što su tekovine mislim da ne treba da ima nikakvih dilema oko toga, a ono što su preporuke, što ponekad zavisi od pojedinog eksperta koji je bio nadležan za tu temu, od toga da li je bilo para ili nije bilo para za to finansiranje i od toga ko je učestvovao u realizaciji ovih projekata, to treba dobro analizirati i videti koliko je moguće od svega toga ukinuti, a koliko, da tako kažem, da se pronađe drugi način da ta oblast bude regulisana a da nije neko posebno telo, kao što je agencija.
U svakom slučaju, ovo što ste predložili mislim da jeste dobra ideja da se napravi jedan dobar predlog. Kada smo došli u ovu situaciju da raspravljamo, sećate se da je to bilo na početku mandata, imali smo praktično organizacione probleme. Ko je u stvari nadležan u Srbiji i kod koga se u stvari nalazi spisak svih tela koja postoje? Veoma često smo jedva dolazili do toga koja u stvari sve tela u Srbiji postoje, između ostalog i ove agencije.
Zato ovaj predlog nekog registra je dobar da se napravi evidencija šta sve ima od tih nezavisnih tela, regulatornih tela i šta bi možda trebalo ostaviti, šta bi trebalo ukinuti, a da nam pri tome ne nastane veća šteta nego što bi bila šteta od toga da je taj deo finansiran iz budžeta Srbije.
Zahvaljujem se gospodinu Jovanoviću na podstreku da svako radi svoj posao, pa i ja kao predsednik Vlade.
Apsolutno je netačno da svaki ministar ima svoju politiku. Vlada Republike Srbije ima jednu politiku. Ona je najviši organ izvršne vlasti u Republici Srbiji. Predsednik Republike Srbije se ne meša u rad Vlade Republike Srbije, niti se Vlada Republike Srbije meša u nadležnosti drugih državnih organa. Isto tako je Vlada zadužena da utvrđuje i vodi, naravno, ukoliko je za to potrebno i na osnovu odluka parlamenta, i unutrašnju i spoljašnju politiku.
Naravno da je svaki ministar odgovoran za stanje u određenoj oblasti. U Vladi Republike Srbije nije bilo ni jedne tačke dnevnog reda gde nisu svi glasali jednoglasno. To ne znači da je kvalitet rada na nekom visokom nivou, to znači da nema sukoba i problema.
Mislim da nije još viđena jedna Vlada gde još nije prošlo ni dva meseca od izbora, jer je sada dva meseca od izbora, gde se postavlja toliki broj pitanja. Sad su me čak pozvali da gostujem na RTS povodom dva meseca rada Vlade. Dobro, i to je moguće, verovatno. Rekao sam da niko u Srbiji nema čarobni štapić da rešava probleme sa kojima se Srbija danas suočava, a problemi su veliki, i u ekonomsko-socijalnoj oblasti i političkoj sferi i u sferi pitanja koja zalaze i unutrašnju politiku, ali i u odnos snaga na međunarodnoj političkoj sceni, kao što je pitanje Kosova.
Vlada Srbije, ukoliko želi da vodi politiku, mora da ima svoj stav i tu se slažem. Vlada je pokazala svoj stav o mnogim pitanjima. Naravno, da li se taj stav nekome sviđa ili ne, svako nosi svoju odgovornost.
Kada je reč o ekonomsko-socijalnoj politici, rekao sam šta mislim da treba da bude program rada nove Vlade. Treba da bude restriktivna monetarna politika, štednja države, a ne stezanje kaiša građana i podsticaj razvoja, podsticaj potrošnje, investicione potrošnje.
Nisam ja to izmislio. To je politika koja postoji u Evropi, u EU u koju ste se vi pre mene zaklinjete. Kakva je to politika? Da li smo formirali Nacionalni savet za privredni oporavak? Da li su tražili da imaju uticaj na Vladu Republike Srbije? Dobili su priliku. Predložite. Predložite i vi, gospodine Jovanoviću.
Sledeće nedelje će u Beogradu gostovati i učestvovaće i u radu Nacionalnog saveta za privredni oporavak nobelovac Krugman.
(Čedomir Jovanović sa mesta: Ko je to platio? Recite da su platili privatnici.)
Sada je pitanje ko je platio? Znate šta, godinama su ovde kod vas dolazili i to bi bilo sada kao da pitate nekoga iz međunarodne zajednice – ko vam je platio da dođete ovde i da držite predavanje? Navikli su nama da drže predavanja. Neka održe neko predavanje iz oblasti ekonomije, a ne samo da nam drže predavanja šta treba da radimo oko KiM.
Ali, nije bitno šta kaže Krugman, bitno je kakvu politiku vi želite da vodimo? Da li vi želite da smanjimo penzije? Želite li da smanjimo plate? Izjasnite se šta hoćete. Da li to želite? Mi se sa time ne slažemo. Želite da ne dajemo poljoprivrednicima razne subvencije da bi ublažili posledice suše? Ne želite da dajemo podsticaje za privredu? Kako ćemo smanjiti javnu potrošnju?
Nemojte ovde sada zavaravati narod time da je to sada neka filozofska kategorija, to je direktno praktična kategorija, otpuštanjem radnika, je li tako, smanjivanjem i zamrzavanjem plata i penzija?
Izjasnili smo se protiv te politike. Dosta je bilo te politike. Ta politika je i dovela do pljačkanja preduzeća. Jedna trećina preduzeća je privatizovana lopovski, radnici su ostali bez posla, a pola miliona penzionera imaju penziju manju 15 hiljada dinara. Kada bi ukrali platu tim penzionerima, ne bi odgovarali? Je li tako, ministre pravde, jer je to sitna krađa? Vi tražite da njima sada još smanjimo penzije.
Ne znam, predložite. Plate i penzije neće rasti koliko treba, rašće manje nego što treba, koliko je u ovom trenutku moguće.
Uostalom, ne mislim ni da ovo o čemu ste govorili da nema dobru nameru, naprotiv, mislim da treba da otvorimo dijalog, pošto vidim da je LDP ozbiljna opozicija u ovom parlamentu, koja se najviše javlja u osporavanju politike Vlade Republike Srbije, spreman sam da razgovaram o svim temama, o svim pitanjima i da tražimo zajednički interes.
Da li ova vlada ima stav o evropskim integracijama? Ima. Da li nam taj stav ponekad svima leži na srcu? Ne. Ali, prihvatili smo da realizujemo i ono što je parafirao Borislav Stefanović, što Vlada Srbije nije potpisala od februara meseca do danas. Da ne bude zabune, nije gospodin Stefanović to parafirao da bi neko o tome odlučivao. On je postigao sporazum. Tako je bar tada izjavljivao.
Uostalom, dame i gospodo, da nije bilo tog sporazuma koji je on postigao i sporazuma o regionalnom predstavljanju, ne bismo dobili status kandidata. Budite otvoreni i iskreni.
Gospodine Jovanoviću, više biste trebali da čestitate ovoj vladi na evropskim integracijama nego prethodnoj. Svi ministri koji su bili u Briselu su imali izvanredne razgovore. Ne znam da li je vama prekinuta komunikacija sa Briselom, ali nisam čuo da Evropska komisija ima bilo kakve primedbe na rad Vlade Republike Srbije.
Naravno, za DSS to nije nikakva pohvala. Ovo je zaista sramotno da, vi koji ste pobedili Miloševića na evropskoj politici 5. oktobra 2000. godine, sada meni dobacujete vezano za Evropsku uniju. Dokle smo mi to došli dame i gospodo? Što ste obarali Miloševića? Što tada niste vikali - Slobodan Milošević je heroj, ko što Mrkonjić danas govori? Što?
Znate šta, kad ste se sastajali sa Solanom, sa Madlen Olbrajt, nije vam smetala evropska orijentacija. Sada vam smeta evropska orijentacija ove vlade. Uostalom, vi niste u vladi, vi ste u opoziciji. Hvala vam na kritikama, tu ćete i ostati.
Uostalom, podržavao sam vašu vladu, koja je imala za politiku evropske integracije. Uostalom, podržavao sam i vašu vladu… Ne, ne, podržavao sam vladu Vojislava Koštunice, u kojoj nije bio Čedomir Jovanović. Nikad nisam podržavao Čedomira Jovanovića. Vi ste zajedno sa njima svi bili u vlasti ovde, svi ste bili zajedno, pa ste tako, jedva ste se skupili da srušite Miloševića.
Sada, kad pogledate gde ste, ima vas na svim stranama, ali zar vam nije malo neprijatno da 12 godina posle pada Miloševića se nalazite na različitim stranama? Pošto ste vi govorili za Miloševića da je bio diktatorski, ne narodni režim, koji je izazivao ratove, šta li biste tek vi uradili da ste, ne daj Bože, bili na njegovom mestu. Nemam nameru da bilo kome više bilo šta prećutkujem.
Dame i gospodo 22 godine sam na političkoj sceni Srbije. Izlazio sam i pred narod i kad je bilo dobro i kad je bilo loše, i pobeđivao sam, i gubio sam. Na ovim izborima sam osvojio duplo više glasova nego na prošlim. Koliko ste vi osvojili? Koliko ste vi osvojili glasova? To je rezultat vaše politike u prethodnom periodu. Koliko ćete, naročito, da ne govorim gde…
Što se toga svega tiče, pošto ste postavili pitanje, meni nije ograničeno koliko ću da govorim. Do 15 do sedam ima još sat i 20 minuta.
(Siniša Kovačević, s mesta: Kastro je govorio mnogo duže.)
Molim? Mislim da je polemika osnova svake demokratije. Ako ne želite da vam se odgovara nemojte da polemišete. Šta vi mislite da smo mi ovde došli da trenirate boks? Mi ovde nismo vreća za udaranje. Slobodno udarite, ali da znate da ćete dobiti politički odgovor.
Prema tome, dame i gospodo, da li neko ima stav ili nema? Imamo stav. Stav oko međunarodne politike je jasan. Želimo u Evropsku uniju, ali ne po cenu gubitka nacionalnih i državnih interesa. U čemu je razlika u našoj politici? Želimo dijalog sa prištinskim vlastima. Želimo dijalog, ali ne želimo da sedamo za sto da bismo im dali legalitet za nešto što su već uradili.
Uostalom, dame i gospodo, u vreme Miloševića dobili ste Rezoluciju 1244, u vreme Koštunice i Tadića dobili ste nezavisnost Kosova i Metohije, pa procenite šta smo bolje dobili. Borili ste se svim silama samo da sačuvate ono što je Milošević izdejstvovao - Rezoluciju 1244.
(Milan Lapčević, s mesta: Što je izgubio.)
Ako je on izgubio, sad uzmite pa osvojite. Heroji svi nikom… Ne znam gde ste bili, zašto niste poveli rat kad je proglašena nezavisnost Kosova i Metohije? Bili ste na vlasti, vlada Tadića i Koštunice. Vi koji branite nacionalne i državne interese i smatrate da ste time tako veći Srbi nego ostali, zašto tada niste mobilisali vojsku i policiju i napali Kosovo i Metohiju, odnosno branili srpsku teritoriju? Zašto niste? Zato što znate da je to nije realno, dame i gospodo.
Prema tome, apsolutno ne prihvatam to da neko nama prebacuje da li mi ugrožavamo nacionalne i državne interese. Danas je ugrožavanje nacionalnih i državnih interesa pozivanje na uzaludne žrtve. Danas je odbrana nacionalnih i državnih interesa pametna i mudra politika koja će dovesti do toga da ne budemo u dilemi ili da priznamo nezavisnost Kosova ili da uđemo u EU.
Šta je naša politika vezano za evropske integracije? Zapisali smo u koalicionom sporazumu – put ka EU, zaštita nacionalnih i državnih interesa. Nikad nismo imali bliže odnose sa EU i nikad bliže odnose sa Ruskom Federacijom. Priznaćete da je to uspeh.
Šta je nas stav o drugim pitanjima? Gospodina Jovanovića interesuje prajd, verovatno, pošto me je pitao šta je 6. oktobra. Šestog oktobra ima više događaja. Porodica Karađorđević vraća posmrtne ostatke tri člana porodice, gde smo morali na sednici odbora, kojim predsedava predsednik Nikolić, čiji sam zamenik predsednika, da rešavamo pitanje gde će oni biti sahranjeni. Da li će svi biti sahranjeni u crkvi ili će jedan biti van? To je bilo veliko državno i nacionalno pitanje. To se dešava šestog.
Šestog je i obeležavanje ratnih zločina u Jajincima tokom Drugog svetskog rata. Šestog je najavljena parada. Šta će biti sa tim? Što se mene tiče, što se tiče Vlade Srbije, nema nikakve dileme da ono što je Skupština donela i što stoji u Ustavu i zakonu i međunarodnim standardima, definisano kao ljudsko pravo i sloboda, da treba da bude dozvoljeno da se dešava u Srbiji. Osim, ukoliko postoji bezbednosni razlozi za tako nešto. Obratio sam se bezbednosnim službama da mi pošalju izveštajima i njihove procene.
Za 6. decembar posetu je najavila švedska ministarka evropskih poslova i nekoliko poslanika Evropskog parlamenta. Kao što znate, najavljuju da će to biti jedan od važnih uslova za izveštaj o napretku, koji se piše i koji se objavljuje 10. oktobra.
Samo vam iznosim činjenice. Možemo da kažemo da to nije važno, ali treba da znamo šta hoćemo. Još jednom vam ponavljam, Vlada Republike Srbije nije tu da donosi odluku da li će nešto zabraniti ili ne. To nije politička odluka, to je bezbednosna odluka. Sa pravnog aspekta ne postoji ni jedna potreba da se neka manifestacija odobrava, ona se samo zabranjuje. Ova manifestacija traje pet ili šest dana. Ona će biti održana. Da li će biti parade? Odlučićemo u narednim danima kada je reč o bezbednosnoj proceni.
Ima puno razloga za i protiv. Prvo, najveći broj građana sigurno ne podržava održavanje parade, ali apsolutno ne dajem nikome za pravo da on određuje, ako nije van legalnih državnih organa, svaka pretnja, nasilje se ne može tolerisati. Ko je dao za pravo bilo kojoj drugoj organizaciji da govori da nešto može ili ne može da se održi u Beogradu?
Ili smo mi država, ili smo samo nešto što liči na državu, a upravlja neko mnogo moćniji, koji uopšte ne izlazi na izbore, a to su nacionalističke i ekstremističke snage. Mi to nećemo dozvoliti. Ovde je apsolutno reč o potpuno pogrešnoj proceni da će se Vlada Srbije, da tako kažem, uplašiti od pritisaka, pretnji i ucena, pretnji nasiljem prilikom održavanja "Prajda", odnosno Gej parade.
Naravno, ne mislim da je to nužan uslov za ulazak u EU i mislim da je to apsolutno potpuno pogrešna konotacija. Uostalom, postoje mnoge zemlje gde toga nema. Uostalom, postoje zemlje gde bi se to smatralo provokacijom. Postoje i zemlje koje su dalje odmakle od nas u evropskim integracijama, a koje nisu imale slučajeve održavanja Gej parade.
Crna gora je dalje od nas odmakla, pa nisam primetio da je u Podgorici ili na Cetinju održana Gej parada. Nisam primetio ni da neko razmišlja u Sarajevu da se održi Gej parada. Nisam primetio ni da u mezimčetu Međunarodne zajednice, u Prištini planiraju Gej paradu. Pa niko se nije setio da kaže da se tamo ne poštuju i krše ljudska prava. Mi imamo takve zakone da nema potrebe da na ovakav način dokazujemo da li i kakvu imamo orijentaciju po bilo kom planu, pa uključujući i seksualnu orijentaciju.
Znači, Vlada Srbije nije razmatrala pitanje organizacije "Prajda", niti će razmatrati, jer to nije pitanje za Vladu Srbije, ali će doneti odluku. Ta odluka znači da se preuzima odgovornost za tu donetu odluku. Gospodin Jovanović je upravu, svako od vas ko ovde ili u javnosti poziva na nasilje pre svega šteti našoj zemlji, našim građanima i ugledu zemlje. Osnovnu cenu će platiti policajci. Zar mislite da ti policajci podržavaju Gej paradu? Ne, ali oni rade po nalogu ove države. Zato i vi političari vodite računa šta govorite. Jer, ako tako mislite, onda lepo dođite vi, pa se vi isprsite tada 6. oktobra. Vi imate odgovornost, nije politika samo, znam da vlast i opozicija ponekad mogu da govore drugačije, verovatno se razlikuje kada ste u vlasti, kada u opoziciji, ali policajci su policajci.
Molim, gospodine Palaliću? Da li ste meni nešto dobacili?
(Jovan Palalić, s mesta: Pričate 20 minuta.)
Da li postoji neko ograničenje?
(Jovan Palalić, s mesta: Mi poslanici imamo tri minuta.)
Vi imate tri minuta, ali ja sam predsednik Vlade. Ja sam predsednik Vlade koga ste izabrali ovde. Slušao sam vas pažljivo i slušaćete i vi mene dok me ne smenite. Gospodin Jovanović je tražio da budem predsednik Vlade, evo, izvolite. Odgovaram za sve što se dešava u ovoj zemlji, prema tome imam pravo i da iznesem svoju politiku.
Uostalom, kada je Koštunica bio predsednik Vlade, ja sam ga slušao. Kada je Koštunica bio predsednik Vlade, glasao sam za njega, a vi niste glasali za mene. Kada je Koštunica bio predsednik Vlade, nije se često pojavljivao u parlamentu. Od 19 članova Vlade ovde danas ima 13. Bio bi red da neko to kaže kao pozitivnu činjenicu. Ova Vlada nije imala nijednu telefonsku sednicu do sada. U prošlom sazivu Vlade od 700 sednica 500 je bilo telefonskih sednica.
Ova Vlada je na početku svog mandata. Naravno, nije laka situacija u kojoj se nalazimo, ali smo spremni da nosimo odgovornost i zaista pozivamo na dijalog i one sa kojima smo bili dosada u vlasti i one sa kojima smo nekada bili u vlasti. U ovoj zemlji više ne postoji neko ko sa nekim nije bio u vlasti. U ovoj zemlji su sve partije, da tako kažem, učestvovale u vlasti za ove 22 godine postojanja višepartijskog sistema.
Spreman sam ako treba da radimo i do ponoći, i do šest ujutru. Vi znate da obožavam da držim govor u pet ujutru, ako dočekate. Slobodno, ja sam ceo svoj život proveo u parlamentu i prosto mi nedostaje ovakva vrsta rasprave. Tražili ste da dođem i, evo, ja sam došao. Zahvaljujem vam se što ste me zvali. Možete da me pitate, da me kritikujete, da radite šta hoćete, ali ću vam odgovoriti. Hvala vam.
Pa, malo ste me iznenadili kada tvrdite da treba da uvozimo u Crnu Goru homoseksualci, kao da ih tamo nema? Šta hoćete da kažete da ih u Srbiji ima toliko da možemo da ih izvozimo? Nisam siguran da ste u pravu. Ali, u Sarajevu, u Prištini, na Cetinju ili u Novom Pazaru organizovati Gej paradu, mislim da ne bi mogao ni NATO pakt. Zašto? Zato što su svi jednostavno protiv toga, nemojte sada da mi klimate glavom, kao da to nije tačno, pa gde vi živite? U kom vi svetu živite dame i gospodo? Jel to, o čemu mi govorimo nerealno da postoje problemi? Da li je realnost da se svi ekstremisti udruže, da li su katolici, pravoslavni ili Muslimani protiv Gej parade? Ali, mi ni jednom nismo rekli da ne postoji pravo da se to organizuje.
Uostalom, oni će organizovati čitav niz manifestacija u zatvorenom prostoru i da li će biti šetnje, bilo bi dobro da bude. Bilo bi dobro zbog svih, zbog Srbije da prođe bez problema. To je veoma jasan stav. Uostalom, meni je posebno zanimljivo kako će DS na to da reaguje? Pošto prošli put je DS bila za zabranu Gej parade. Samo što nisu imali kuraži da to urade, nego sam to morao ja da uradim. I to je istina, na najvišem nivou je tako odlučeno.
Znači, ovde ne iznosim ništa novo, to su problemi koji nas prate. Pretprošle godine je bila Gej parada, i znate kako je bilo. Policija je bila najveća žrtva. Hilari Klinton kada je posetila Beograd, posle Gej parade, jedino što je pohvalila, pohvalila je policiju. Policija od toga nema ništa. A i neko od vas će da kaže, da negativno prokomentariše to što je ona pohvalila.
U svakom slučaju, mene ne interesuje ko će da dođe sa strane ili ne, mene interesuje samo da se sačuva javni red i mir i da se obezbede ljudska prava i slobode. Javni skupovi su slobodni, osim ukoliko ne postoji bezbednosni razlozi za njihovo neodržavanje.
Ovo drugo, ne znam kako smo uspeli, gospodine Jovanoviću, da zadužimo zemlju 500 miliona za dva meseca. Očigledno je da nešto što je rebalans budžeta, a što je u stvari budžet, vi ste ovde doneli budžet, niste doneli rebalans, nego budžet za 2012. godinu, mora da sadrži sve ono šta će biti i što je bilo u 2012. godini.
Uostalom ne bežimo mi ni od kakve odgovornosti, u svakom slučaju vreme koje je pred nama će pokazati da li je ekonomska politika koju vodimo će biti uspešna ili ne. Ne znam, govorite o tome, vidim da ste se negativno izražavali o mom načinu izražavanja. Znate šta, ja sam čovek koji želi da govori jasno. Ja sam čovek koji želi da svako zna, da ja razumem ovaj narod, jer će tako i narod mene da razume. Možda, vi hoćete premijera koji kada ode u Sarajevo puca na Sarajevo, ili se slika sa puškom, ili obrće volove Karadžićem na Palama.
Bio sam u Sarajevu, imali smo izvanredne razgovore, bio sam i u Banja Luci i Srbija je od toga imala samo dobre strane te posete, naravno ne pretendujem da se vama dopadnem, jer ako bi se vama dopao ne bih se dopao većini građana Srbije. Ali, upravo zbog toga prihvatam i vaše primedbe, ukoliko one vode ka nekom cilju, a to je da zaista definišemo jednu politiku Srbije koja će omogućiti da, kao što se i vi zalažete, da imamo jednu realnu politiku koja će označavati Srbiju u 21. veku i koja će ukazati na pravac u kome želimo da idemo. Evo, spreman sam da delim tu odgovornost sa svima koji to žele, bez obzira da li su na vlasti ili su u opoziciji, bez obzira, kao što vi kažete, šta su bili pre 20 godina, ili pre 10 godina ili pre 15 godina, itd.
Uostalom, kada me već podsećate prvi put su sukobi u Beogradu bili oko Gej parade kada ste vi bili na vlasti, gospodine Jovanoviću, da li je to bilo 2001. godine? Znam da je to reagovao gospodin Korać koji je sada tu. Znači, 2001. godine.
Ne može se reći ni tada da je država znala šta treba da radi, na to nasilje koje je bilo tada na paradi. Od tada do 2008. godine mi nismo imali nikakve aktivnosti na tom planu, do 2009. godine. U policiji je najviše urađeno silom prilika tim povodom. Čak su, ne znam da li vi uopšte znate, da postoje klubovi gde se oni okupljaju, žurke koje tu prave, to sve obezbeđuje policija. Nije samo parada nešto što ukazuje na to pravo ili slobodu.
Gospodin Dinkić ako ima neki stvari da doda vezano za ovo zaduženje, nama nije cilj da Srbiju zadužujemo, cilj nam je ako se zadužuje da to budu investiciona zaduživanja kako bi ona bila podsticaj za razvoj. Zahvaljujem.
Evo, pošto resorni ministar nije tu, da kažem da zaista ne znam odgovor na ovo pitanje. Nisam ni očekivao da ćete me to pitati, ali nikakav problem nije da se oko toga zvanično dobije informacija. Mislim da je dobro da postoji zvaničan izveštaj, da ne bi to bila tema za raspravu.
Kada smo već kod toga, gospodin Milan Krkobabić je već četiri godine unazad bio zamenik gradonačelnika u Beogradu, a čini mi se da LDP nije postavljao to pitanje tada, dok smo bili zajedno u koaliciji. Ministri mogu da budu invalidi, političari, poslanici, a ne mogu da budu direktor? Znam mnogo političara koji su otišli u invalidsku penziju, pa su kasnije imali političke karijere. Znam mnogo onih koji su bili proglašavani za invalide, pa su bili ministri u pojedinim oblastima itd, ali nema to nikakve veze, jer mislim da ovde treba zaista odgovoriti na ovo pitanje.
Malopre dok ste polemisali prosto mi je nekako drago kada vidim vas iz demokratskog bloka nekadašnjeg tako kako polemišete. Prosto mi dođe da nemam potrebe da se javljam za reč, ali moram nešto da dodam pošto se stvari menjaju 12 godina ili koliko je prošlo od 2000. godine.
Mislim da se vreme danas potpuno promenilo i mislim da treba da se menjaju politike floskule s kojima se nastupa i da tražimo neke dodirne tačke i zajedničke imenitelje, jer ako ih tražimo u prošlosti ne verujem da ćemo ih mnogo naći, ali mislim da ih možemo naći u budućnosti. Prošlost ne možemo mnogo da izmenimo, ali mislim da možemo mnogo da izmenimo sadašnjost i budućnost Srbije. To je šansa.
Razgovarao sam sa mnogo svetskih zvaničnika sada od Brisela, Vašingtona, pa do Berlina i Moskve i nisam nigde čuo preveliko žaljenje za prošlom vladajućom koalicijom. Naprotiv, čuo sam samo priče da je ova nova vlada i nova šansa za Srbiju. Zato mislim da u tome svi zajedno treba da učestvujemo, bez obzira da li je neko vlast ili opozicija i mislim da sigurno imamo barem jednu temu oko koje imamo zajedničke stavove. Mislim i na gospodina Jovanovića, da ne bude dileme. Bez obzira što smo mi politički protivnici, postoji nešto što nas spaja, a to je da valjda želimo dobro ovoj našoj zemlji. Hvala vam.
Zaista nisam dobio vaše zahteve. Možda je to upućeno ministarstvu, pretpostavljam, za rad, ili ne znam kome? Ako ste uputili takav zahtev, sigurno je da treba da dobijete zvaničan odgovor. Ali, ne želim da govorim nešto što ne znam. U ovom trenutku nisam dobio nikakav vaš zahtev. Mislim da je dobro, upravo zbog ovog razjašnjenja, da postoji zvanično objašnjenje cele te situacije.
Očekujem da ćete dobiti odgovor od nadležnog ministarstva. Odnosno, zamoliću gospodina Jovana Krkobabića da vam što pre odgovori. Hvala.
Nisam sigurna da li je već doneto podzakonsko rešenje ili ne. Pre svega je nastala pauza u radu zbog izbora koji su bili. To jeste jedan važan zakon, koji omogućava i rešava jedan problem i to smo uradili. Veliki je problem, sa kojim smo često diskutovali sa evropskim predstavnicima i sa predstavnicima, naročito UN, a to je šta je sa onima koji nemaju prebivalište? Onaj ko nema prebivalište ne može da ostvaruje sva druga ljudska, zapravo sva ljudska i građanska prava koje ima. To znači da ne može da dobije ni zdravstvenu knjižicu, ni ličnu kartu, ništa. Mi smo to rešili na takav način da mogu da se prijave, posle duge rasprave koja je bila, jer centri za socijalni rad nisu baš sa oduševljenjem prihvatili jednu takvu odredbu. Ostaje, kao što znate, prilikom donošenja svakog zakona, što treba inače u buduće da menjamo. Ima veliki broj podzakonskih akata, na čije se donošenje čeka i čeka i to treba promeniti. Nije to jedini zakon gde ima veliki broj pratećih podzakonskih akata gde se na njihovo donošenje čeka po nekoliko godina. Mislim da je veoma važno da ovo pitanje što pre rešimo, odnosno da počne da se implementira ono što je doneto kao zakonsko rešenje. Hvala.
Ja sam dva puta pomogao Vojislavu Koštunici da postane premijer, dame i gospodo, članovi Demokratske stranke Srbije. Prvi put kada smo podržali manjinsku vladu Vojislava Koštunice. Drugi put kada sam ubedio Tomislava Nikolića da odustane od diskusije da biste vi i Tadić mogli da napravite Vladu, pet minuta pre isteka tog roka, u ponoć.
Oni koji me dobro poznaju, a to je gospodin Vojislav Koštunica i članovi njegovog kabineta, znaju da nikada u životu nisam bio pijan i da ne konzumiram alkohol. Treba da vas je sramota zbog toga što govorite, gospodine. Ako mislite da je pijan ili lud svaki onaj ko pomišlja da treba Srbija da uđe u EU, onda je cela Srbija ili polupijana ili poluluda.
Ako vi mislite da je svaki izuzetak častan, treba postaviti pitanje zašto je onda izuzetak? Kako to da ste jedino vi u Srbiji protiv ulaska u EU? Vi, koji ste pobedili Miloševića na tome? Što tada niste pričali?
Ovo što vi sada govorite, kakav treba da bude premijer i predsednik, dostojanstven, gord, da udari šakom o sto, da kaže međunarodnoj zajednici – ne, vi ste hulje, pa takav je bio Milošević. Pa, što ste ga rušili? Sa kim ste ga rušili? Sa ovima ovde što sede pored vas, pa ste ga izručili Haškom tribunalu. Tada ste bili neinformisani, neobavešteni da se to desilo. Demokratska stranka Srbije ne može sebe da izuzme od odgovornosti za vlast posle 2000. godine, kao što SPS sebe ne izuzima od odgovornosti. Ali, molim vas da zadržite nivo i dostojanstvo na koji način diskutujete. Treba da vas je sramota, jer ja mnogo toga znam i o vašoj partiji i o vašim sklonostima i o kućnim ljubimcima i o alkoholu ili nealkoholu, o svemu i nikada o tome nisam govorio. Isto kao što i o Šormazu mnogo znam, ali nikad nisam govorio, koji se opet prikriva vama iza leđa.
Uostalom, Vojislav Koštunica je pre neki dan, čini mi se, pohvalio ovu Vladu Srbije. Ne znam, jeste li vi u kontaktu sa njim? Pohvalio je ovu Vladu upravo da je bolja od prethodne i da mu se čini da ima odgovorniju politiku, itd.
Znate šta, Vlada Srbije u kojoj je bila SPS je vodila rat za Kosovo. Vi niste prstom mrdnuli kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Molim vas da imate poštovanja prema tome. Mi smo pokušali, nismo uspeli. Pokušali smo i ratom da branimo Kosovo, nismo uspeli, ali optuživati nekoga ovde, od nas ili od čelnika SNS, da smo mi izdajnici nacionalnih i državnih interesa je smešno.
Molim vas, dame i gospodo, u ratu se za juriš javljaju najbolji. U miru se javljaju najgori. Kada je bio rat nisam primetio toliko oduševljenje tadašnje demokratske opozicije za učešće u ratu. Govorili ste da je Srbija kriva. Govorili ste da je Srbija izazvala ratove. Govorili ste da smo mi napravili genocid, ratne zločine. Nemojte sada da menjate tu politiku, jer to jednostavno nije tačno. Ja nisam pisao ovaj Ustav Srbije. Pisali ste ga vi iz DSS i iz DS. Vi ste ga pisali. Mi smo glasali za to. Nisam učestvovao uopšte u pregovorima oko Kosova u ono vreme o kojem govori gospodin Jovanović.
Šta sad vi pokušavate ovde? Šta pokušavate, da sada predstavite Vladu Srbije da ona vodi za dva meseca politiku koja je, eto, suprotna nacionalnim i državnim interesima? Šta je to Vlada uradila što je suprotno državnim i nacionalnim interesima, što je potpisala, prihvatila sporazum koji je Borko Stefanović prihvatio? Možemo li mi danas da poništimo Dejtonski sporazum? Možemo li mi danas da poništimo ono što je potpisao Vojislav Koštunica? Pa, prvi sporazum o readmisiji, CEFT-a, kako su potpisani? Kako je Kosovo navedeno?
Sada ste vi ovde ustali i rekli – Ustav Srbije. Znate šta, po Ustavu Srbije, mnoge stvari koje su bile u prošlom ustavu nisu više bile realnost. Ne brani se Srbija samo Ustavom. Danas kad kažete nešto što piše u Ustavu, a što nije realno, međunarodna zajednica misli da vas nije briga više za tako nešto.
Kako mi ostvarujemo suverenitet na Kosovu? Ne ostvarujemo ga nikako. Ostvarujemo ga svim onim što proizilazi iz onoga što se radilo posle 1999. godine, a što međunarodna zajednica želi da ukine. Mi nećemo priznati nezavisnost Kosova, ali pokušaćemo sve da ne zaustavimo ni evropski put Srbije. Smatram da je to pošteno i realno i ono što građani hoće. Ako vi mislite da nismo u pravu, kritikujte nas, samo nemojte da vređate, jer to nije politički korektno i nije ljudski korektno. Teraćete me da se bavim vama, a siguran sam da mogu više saznati o vama nego vi o meni.
Koristim samo ono što sam kao ministar unutrašnjih poslova, nikad nisam koristio nikakve instrumente sile, ali mislim da je krajnje neumesno da vi iz vaše stranke, o čijim bi ljudima mogao da kažem na stotine stranica, tako govorite o meni.
Očekujem da mi se izvinite, zato što mislim da ste prekršili osnovni ljudski kodeks. Nikad u svom životu nisam bio pijan, za razliku od mnogih vaših političara iz vaše stranke. Nikad u životu nisam zloupotrebljavao svoje mesto i vodim sa vama otvoren politički dijalog. Ne moramo da se u svemu slažemo, ali bilo bi dobro da se poštujemo, kao što poštujem ono što radi i gospodin Kovačević, kao što poštujem i ono što je radio gospodin Koštunica u proteklom periodu. Očekujem da i vi izrazite poštovanje prema nečemu što postoji kao institucija, a naročito meni kao ličnosti koja je zajedno sa vama provela pet godina političkog života u Srbiji i na osnovu čijih glasova ste vi, gospodo, vladali, a ne ja.
Nemojte me terati da se kajem zbog toga. Želim vam, naravno, sve najbolje. Budite sigurni, ova vlada nije izdajnička, ali neće ni Srbiju da gura u uzaludno žrtvovanje. Dosta je Srbiji bilo krvi i ratova. Potrebna je mudra i pametna politika, koja će nas dovesti do cilja.
Ne znam da li mene pitate to, jer mislim da nema potrebe da trošimo reči. Nema potrebe da mene pitate i postavljate rektorska pitanja na koja znate unapred odgovore. Naravno da Srbija nikad neće između Evropske unije i gubitka Kosova zbog Evropske unije izabrati Evropsku uniju. Nama je važnije od svega Srbija, ali valjda moramo da u činimo sve da ne dozvolimo da nam se postavlja takva dilema.        
Veština politike je ne u tome da li možete da udarite glavom o zid, nego da li možete da izbegnete to. Mi vodimo politiku da izbegnemo postavljanje takve vrste dileme, da pronađemo rešenja koja neće morati da dovedu Srbiju pred dilemu i pitanje - da li mora da prizna nezavisnost Kosova ili gubitak ulaska u Evropsku uniju.
Uostalom, vi to dobro znate, to sam govorio i u kampanji, govorim i sad, i Čedomir Jovanović me je pohvalio time što je rekao da sam govorio isto i u kampanji i sad, pa neću da lažem u kampanji da bi sada radio drugo. Nisam predstavnik, niti predsednik ni proruske, ni proevropske, ni proameričke vlade, predsednik sam prosrpske, odnosne Vlade građana Srbije. Mene jedino ti interesi zanimaju. Normalno je da u svemu tome treba tražiti najbolji put kako da prođemo kroz taj slalom.
Uostalom, predstavnici DSS-a su uvek bili u parlamentarnoj skupštini NATO-a, koliko se sećam. To ne znači da ćemo da idemo u NATO. Ali, uvek ste bili tamo. Ništa vam ne prebacujem, samo govorim. Uostalom, i vaš predstavnik je bio gospodin Aligrudić, koji je bio šef naše misije, odnosno delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope kada sam bio i ja, zajedno smo radili.
Vi ste sada član delegacije Parlamentarne skupštine NATO. Kako baš izabraste NATO? Ako mi zamerate Evropsku uniju, ipak nam je ona prijemčivija nego NATO. Ali nema problema, imate to pravo da izaberete i NATO.
Očigledno da nemate nameru da podržite da Srbija bude članica NATO-a, a nemam ni ja. Samo sam vas pozvao nato. Niste mi na to odgovorili. Izgovorili ste laži o meni. Da li vi mislite da imate pravo na to? Da li vi mislite da imate pravo da tako ustanete i kažete neku laž, a da pri tom ne snosite odgovarajuće, barem moralne konsekvence i da kažete - izvinite, nisam u pravu? Da li vi mislite tako da vodite politiku? Da li mislite tako na lažima da osvajate glasove? Preko mene nećete, zato što sam dosta uradio i za vašu stranku. Ako ništa drugo, barem me poštujte i ne govorite laži.
Zaista očekujem da se izvinite zbog toga što ste rekli. Ja ću se vama izviniti ako budem rekao bilo šta netačno. Ali, to što ste rekli me duboko vređa, zato što najviše na svetu mrzim ljude koji misle da su najpametniji kada popiju neku čašicu alkohola.
Ja sam premijer, ministar unutrašnjih poslova, da li vi mislite da je to neko mogao da kaže mom prethodniku Draganu Jočiću? Mislite da je to neko mogao da mu kaže tako? Mislite da je smeo? Da li mislite da je bilo razloga? Hoćete mene da terate sada da se time bavim? Da li je to ozbiljna državotvorna stranka kakvi ste vi?
Ne znam, ne poznajem vas iz perioda ozbiljnosti Demokratske stranke Srbije, ali sigurno nećete daleko dospeti time.
Spreman sam da razgovaram sa vama o svemu. Zajedno smo gradili, zajedno smo radili protiv Demokratske stranke. Zajedno smo skinuli Čedomira Jovanovića i Demokratsku stranku sa vlasti 2004. godine. Sada vi tako govorite o nama. Jedino ne mogu da vidim gde je Demokratska stranka, ali dobro, oni imaju svoja unutrašnja pitanja. Hvala.
Meni je drago da se gospođa Čomić setila ovoga kad je tek otišla u poslaničke klupe. Poznata je vaša sklonost prema demokratičnosti i toleranciji dok ste predsedavali ovde parlamentom. Tako da se nadam da ćete to sada vežbati u opoziciji.
Ne znam kako sam ja to i kome pretio? Kome sam ja to pretio? Da li vi mislite da sam ovde došao samo da slušam vaše napade, a da ne odgovaram? Nisam došao na monolog. Što se mene tiče, možete da govorite koliko hoćete, ne morate po tri minuta. Što se mene tiče, možemo da radimo celu noć. Što se mene tiče, možemo da radimo svaki dan, ali vas nema, gospođo Čomić. Gde je Demokratska stranka? Ne mogu da kažem da mi nedostaje, ali prosto ne mogu da verujem da DS izražava solidarnost sa DSS, ali dobro, sve je moguće.
Pri tome, uopšte nisam uvredio bilo koga, vodio sam politički dijalog. Samo sam zatražio da mi se izvinu zbog laži koje su izneli o meni. To što ste vi poslanik i što imate imunitet ne znači da možete da lažete. Možete možda da lažete o ekonomskoj situaciji, možete možda da lažete da je situacija bila najbolja u vreme vaše vlasti, ali ne možete da lažete o ličnosti nekoga. Ja i prema vama imam korektan odnos, mi smo sarađivali do sada. Prosto, nisam pristalica toga da oni sa kojima ste sarađivali odjednom su sada najgori na svetu.
Znate šta, zbog vas nisam napravio koaliciju sa SRS i DSS. Sada kada smo napravili koaliciju sa SNS, sada vaš predsednik kaže – Dačić nas je izdao. Čekajte, molim vas, pa nisam ja član DS. Koga sam ja to izdao? Kaže – on je imao ambiciju da SPS ima premijera. Ne, nego ćemo imati ambiciju da vi imate premijera. Je li tako? Mislim da će za to da mi aplaudiraju i ovi odavde. Je li tako? Eto jedinstva.
U svakom slučaju, želim na kraju, pošto ne znam dokle će ovo trajati, da iskažem, videli ste, ovo je drugi četvrtak kako smo dolazili, moja je direktiva i naredba da svi ministri, osim oni koji su službeno odsutni, budu kada su poslanička pitanja, odnosno kada su pitanja posvećena Vladi. To je poslednji četvrtak u mesecu. Što se nas tiče, tako će biti do poslednjeg dana rada ove vlade. Mi nemamo šta da krijemo od vas. Nismo mi kao prethodne vlade koje su se plašile da dođu u parlament. Ja jedva čekam. Ja sam ovde rođen politički. Ovo je najviši organ vlasti u Srbiji. Prema tome, samo se spremite za diskusiju, nemojte da se vređamo. Uvažavam tu primedbu, ako sam ja nekoga uvredio, izvinjavam se, ali isto tako očekujem da oni koji su izrekli neistine upute izvinjenje, jer smatram da to nije korisno za politički život u Srbiji.
Želim da se zahvalim svima vama što ste učestvovali u radu ove sednice. Siguran sam da treba da regulišemo i ovo pitanje, jer ja sam kao čovek koji ima iskustva u parlamentu govorio duže zato što nemate ograničenja koliko predstavnik Vlade može da govori. Sledeći put kada pišete Poslovnik napišite to sami. Vi ste ga sami pisali, što ste napisali, to ste i dobili. Hvala vam puno.
Vi znate da smo mi više puta ovde usvajali dokumenta u različitim formama i Zakon o rehabilitaciji i da je apsolutno nesporno da svi zločini koji su počinjeni treba da budu osuđeni i da žrtve, ukoliko su snosile bilo kakve pravne konsekvence, treba da budu rehabilitovane. Konkretan odgovor na vaše pitanje dobićete kada dobijemo predlog vašeg akta. Jedino što ne možemo dozvoliti i sigurno se tome nećemo pridružiti, to je da se time vrši revizija istorije. Kada je reč o tome, Srbija treba dosledno da prati svoju antifašističku liniju, bez obzira da li je reč o antifašističkim pokretima, sa bilo kojom ideološkom orijentacijom. Jedino što je za nas neprihvatljivo, to je da se saradnici fašista, okupatora, u ime navodno nekih ispravljanja nepravdi, proglašavaju za borce protiv fašizma. Nemoguće je da onaj koji je dobio gvozdene krstove od Hitlera bude proglašen za uglednog građanina nekog kraja. To se odnosi na sve i na pripadnike svih naroda.
Srbija ima čime da se ponosi. Nažalost, da nije došao Dmitri Medvedev pre nekoliko godina, ne verujem da bi obeležili godišnjicu oslobođenja Beograda. Ali, i to nije u redu. Ispada kao da su Rusi oslobodili Srbiju. Zato ova politička pitanja koja postavljate sigurno treba svesti u jedno realno sagledavanje istorije i utvrđivanja tačnih istorijskih činjenica. Ukoliko predlozi budu išli tom linijom, svakako da ćete u tome imati podršku Vlade Republike Srbije. hvala.
Moram da kažem da sam do sada više puta razgovarao sa predstavnicima EU. Još nisam čuo za takav zahtev, da je uslov za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora. Prema tome, moguće je to u razgovoru sa vama rečeno. Samo želim da ukažem na jednu praksu koja je u Srbiji prisutna, a to je da komandant jedinica koje su oslobodile Beograd nema ulicu u Beogradu. To je Peko Dapčević.
Da li je to revizija istorije? Jeste. Da li je revizija istorije to da je Srbija imala najmasovniji antifašistički pokret u Evropi procentualno u odnosu na broj stanovnika, žrtve koje su pale od strane fašista i onih koji su im služili? Da li je rehabilitacija i revizija istorije to proglašavati Milana Nedića legitimnim predsednikom Vlade Republike Srbije? Jeste, zato što on nije izabran na izborima, niti ga je izabrala Skupština, parlament Srbije. Njegova slika je bila donedavno u Nemanjinoj 11. Da li je revizija istorije i kada je predloženo da jedan trg u Smederevu nosi ime Ljotića? Da li je revizija istorije i kada se u Novom Pazaru Aćim Efendija proglašava za borca za prava Bošnjaka, a dobio je gvozdeni krst od strane Hitlera?
Ni vi ni ja, gospodine Gojkoviću, nismo učestvovali u Drugom svetskom ratu i mislim da je krajnje vreme da se Srbija okrene budućnosti, a ne da bude stalno zagledana u prošlost. Shodno tome, apsolutno sam spreman da Vlada Srbije podrži sve ono što je u pravcu bolje budućnosti Srbije, ispravljanja nepravdi iz prošlosti, samo se nepravde ne mogu ispravljati nanošenjem nepravdi drugima. Uostalom, odluka koju sam ja potpisao, čini mi se, kao zamenik premijera ove vlade, prethodne, je bila da se formira komisija za ispitivanje svega ovoga i utvrđivanje tih grobnica o kojima govorite. I gospodin Homen je često pričao o pronalaženju posmrtnih ostataka Draže Mihajlovića. I tu odluku sam ja potpisao. Šta više želite u ime nacionalnog pomirenja?
Danas se ne može promeniti rezultat Drugog svetskog rata. Oni koji su u tome učestvovali treba da imaju prava koja iz toga proističu. Žrtve, oni koji su pali, bilo zbog fašista, bilo zbog našeg građanskog rata, treba da dožive pravnu rehabilitaciju, ali zaista, mi smo skloni da se u našem narodu delimo po veoma različitim kriterijumima – na republikance i monarhiste, na Srbe iz Srbije, Srbe iz Crne Gore, Srbe preko Drine, sada i Srbe sa Kosova, da se delimo na Srbe preko Dunava u Vojvodini i one koji su iz centralne Srbije. Delimo se na demokrate i one koji su navodno pristalice nekih starih komunističkih režima.
Ne znam zašto mene pitate za komunističke zločine, zato što ovde među pripadnicima drugih stranaka koji nisu naslednici Komunističke partije ima mnogo više onih koji imaju više godina komunističkog staža nego što ja imam godina. Uostalom, i u vašoj stranci, gospodine.
Nisam igrao kozaračka kola šezdesetih godina i, u svakom slučaju, možda bi trebalo da o tome raspravite i na vašem Svesrpskom saboru. Ja sam za to da Srbija ide napred, pa da izađemo više iz rovova partizana i četnika. Molim vas, Srbija ima druge probleme pred kojima se nalazi. Hvala vam.
Ovo je u stvari jedno retorsko pitanje koje je postavio gospodin Jovanović. Mislim da je postavljeno da se čuje da li je i dalje cilj Vlade Republike Srbije ono što je i napisano u ekspozeu koje predstavlja sažeti program rada i ciljeve Vlade Republike Srbije. I ja kao premijer, ni ja, ni Vlada nije odustala od onoga o čemu smo ovde pričali.
Ciljevi, naravno, jesu da izgradimo jednu uređenu državu da bi Srbija mogla da ima svoju bolju budućnost ona mora da bude dobro uređena država zasnovana na demokratskim principima, harmonizujući svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom koje postoji u modernim i razvijenim demokratijama. Naš cilj naravno jeste da prevaziđemo i učinimo što podnošljivijim, za najširi sloj građana, život u uslovima teške ekonomske i socijalne krize u kojoj se država nalazi. Shodno tome, naš cilj jeste nastavak evropskog puta, naš cilj jeste da pokušamo da svim sredstvima koje koristi jedna država, mislim na mirna i demokratska sredstva, političkim putem rešavamo sve probleme koje imamo, a pre svega mislim na pitanje KiM.
Naravno, naš cilj jeste da Srbija bude faktor mira i stabilnosti, bezbednosti u regionu, zato što smatram da imamo mnogo više zajedničkih interesa sa drugim narodima i državama u regionu nego sa nekima drugima kojima možda više težimo. Iluzorno je očekivati da će bilo koja vlada na svetu za nekoliko nedelja svog rada i postojanja imati neki čarobni štapić koji će dati našem narodu ono što mu najviše nedostaje, a što uostalom stoji i u našem grbu, a to je slog.
Shodno tome, nema razloga da mislite da će neko odustati od toga, od ovih principa, pre svega zato što ova vlada nije i ne bi nijedna vlada trebalo da bude samo vlada vladajućih stranaka, nego vlada cele Srbije. Nama je interes da vodimo dijalog, da imamo princip dogovora sa najvažnijim socijalnim grupama, sa faktorima koji predstavljaju najvažnije segmente jednog društva. Kad to kažem, mislim da o pitanjima ekonomsko-socijalne situacije svakako da moraju da se izjašnjavaju ne samo predstavnici vlade ili opozicije, nego i predstavnici svih drugih struktura, privrednici, ekonomska nauka, finansijski sektor i naravno sindikati kao socijalni partneri. Takođe, kad je reč o problemima iz drugih sfera, neophodno je voditi dijalog.
Kad je reč o evropskom putu Srbije, želim još jednom da ponovim da će ova vlada, da to piše u našem koalicionom sporazumu, to piše i u ekspozeu, primeniti dogovore koji su postignuti u Briselu i to niko ne postavlja kao pitanje. O tome se razgovara. Potpredsednica Vlade zadužena za evropske integracije, Suzana Grubješić, je danas u Briselu. Imaću razgovore u Briselu u utorak sa najvišim predstavnicima EU. Zašto tih razgovora nije bilo ranije? Zato što su bili na odmoru. Hteo sam da odem odmah posle izbora, svi su otišli na odmor.
Znate da postoji onaj običaj da se ispituje rad Vlade posle 100 dana. Mi smo sada uveli novi običaj da se posle mesec dana ispituje rad Vlade, što nemam ništa protiv, naravno. Uostalom, Vlada zato i postoji – da radi i da bude kritikovana. Ne verujem da će iko ikad hvaliti neku vladu, naročito iz opozicionih stranaka. Ovde nije u pitanju sudbina bilo koje stranke, ovde je zaista, kao što kaže gospodin Jovanović, pitanje suštinsko budućnosti naše države, našeg naroda i mi moramo da budemo svesni objektivne situacije u kojoj se nalazimo. Moramo imati moć predviđanja i rasuđivanja budućih poteza koje treba vući i siguran sam da i predsednik Republike, kako je to najavio, da će voditi razgovore vezano za najvažnija pitanja koja su u ovom trenutku sada povezana, a to je pitanje KiM, pitanja daljih razgovora i pregovora kada je reč o evropskoj budućnosti Srbije. Sigurno treba tražiti zajednički imenitelj svih.
Spremni smo kao Vlada i ja kao premijer da zaista razgovaramo sa svima o onome što predstavlja njihov pogled na rešavanje ovih najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja. Stranaka ima mnogo a država nam je samo jedna. Zahvaljujem.
Pa pošto je potpredsednica Vlade u Briselu, ja ću odgovoriti na ovo pitanje.
Znači, nije tačna informacija da su postignuti dogovori o predstavljanju Kosova na regionalnim forumima, zato što nikakvi razgovori ni pregovori o tome nisu vođeni. O tome je razgovore vodio gospodin Borislav Stefanović.
Ova vlada će primeniti ono što se on dogovorio u Briselu i ovde je pitanje tumačenja, pošto gospodin Stefanović, odnosno naša Vlada u tom mandatu Priština i Kuper koji je to posredovao u vreme Evropske unije, svako ima svoje tumačenje onoga što je dogovoreno.
Želeo bih samo da podsetim što je problem, naš interes i cilj oko predstavljanja Kosova, odnosno učešća Kosova na regionalnim forumima, znači ne o članstvu nego o učešću, jeste bio da Kosovo bude predstavljeno asimetrično u odnosu na ostale učesnike, čiji je suverenitet i teritorijalni integritet priznat od strane Ujedinjenih nacija.
Ta asimetričnost je utvrđena tom čuvenom zvezdicom. Ovde se postavljalo pitanje i različito tumačenje, da li na tabli koja stoji ispred predstavnika takozvanih prištinskih vlasti, treba da stoji i zvezdica i pojašnjenje te zvezdice, ili je dovoljno da stoji samo zvezdica, da pojašnjenje bude u dokumentima koji prate te skupove.
Moram da kažem da, ako pogledamo šta je suština problema, ne mislim da je to suštinski problem koji Srbija danas ima vezno za Kosovo i Metohiju. Shodno tome, poštujući instrukciju koja je bila do sada, naši predstavnici nisu učestvovali na različitim sastancima, napuštali te sastanke itd. Treba da se jednostavno, pošto smo se opredelili da poštujemo dogovore, ovde je samo pitanje, pošto EU, koja je posredovala u tome, to tumači na način da nije neophodno da na samoj tabli stoji i zvezdica i fusnota, da li će to biti zvezdica se znači ne postavlja kao problem, niti bilo ko može da, niti želi da pristane da Kosovo bude ravnopravno predstavljeno, kao i Srbija, jer bi to značilo praktično priznanje Kosova kao nezavisne države.
Moramo da budemo svesni šta je ono što branimo i šta branimo do kraja, a ne sve da branimo do kraja i na kraju ne odbranimo ništa. Shodno tome, mi ćemo ovde imati kad je reč o postignutim dogovorima, mislim da je pravni put sledeći – da Vlada Srbije, odnosno nadležna ministarstva ili Kancelarija koja je do sada funkcionisala još funkcioniše, predloži jednu instrukciju koja bi podrazumevala kako da se ponašaju naši predstavnici u svim takvim situacijama.
Znači, ukoliko Kosovo nije asimetrično predstavljeno, da prevedem na srpski jezik, ukoliko nije različito predstavljeno od međunarodno priznatih država, Srbija neće u tome učestvovati. Naša princpijelna politika je tim povodom ostaje ista.
Juče sam reagovao, nisam reagovao, verovatno će me neko i kritikovati što sam rekao da sam alergičan kada dobijamo stalno lekcije, zato što mislim da niko ne osporava pravo bilo koga da kritikuje. To nije sporno. Samo znate šta, ne mogu da prihvatim da neko bude samo što još ne postane član izvršne vlasti u Srbiji, a niko ga za to nije birao.
Ne mogu da prihvatim, jer sam predsednik Vlade Republike Srbije. Ne mogu da prihvatim da sada neko pod izgovorom zalaganja da Srbija treba da ispuni određene uslove, s jedne strane se postavljaju spiskovi šta treba da se uradi, a sa druge strane se pomaže onima koji su uhapšeni od strane organa koji se bore u borbi protiv korupcije. Mi onda treba da istražujemo da li tu ima korupcije. Pošto su predstavnici evropskih institucija u pitanju, naravno da imamo veoma korektne stavove, želimo da razgovaramo, samo znate kako, sve ima neke svoje granice i nivo jednog diplomatskog ponašanja, kojeg svi moramo da se pridržavamo, nadam se i oni koji dolaze u Srbiju. Ako ne poštujemo sami sebe, neće nas niko ni poštovati.
Ne mislim da Srbija po kazni treba da hapsi one koji su počinili bilo šta u prošlosti. Znate kako je, kada je neko trebao da bude kažnjen u vojsci, šta je dobijao kao zadatak? Da čisti, riba toalete. Jer mi tako treba da shvatamo to, znači, da sada mi po kazni treba da se time bavimo.
Znate šta, mislim da Srbija ima ipak više dostojanstva, nego što neko misli možda o nama. Naša opredeljenost, sto puta ćemo ići u Brisel da tražimo rešenje da Srbija nastavi evropski put, da se pronađe pravedno rešenje, koje je u interesuje i srpskog i albanskog naroda, koji živi na Kosovu i Metohiji.
Tako da je odgovor na ovo vaše pitanje jeste, da mi nismo promenili, niti postigli neke nove dogovore, niti su ti dogovori pravljeni sa Kacinom. Nema nikakve promene u odnosu na ono što je dogovoreno u Briselu pre nekoliko meseci. Hvala vam.
Samo bih se nadovezao na ovu raspravu. Prvo, rekao bih gospođi Savić da smo mi napravili juče sednicu kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta u starom sastavu. Moja je namera da razgovaramo sa svim sindikatima, uvažavajući neka pravila socijalnog dijaloga, a to znači da taj socijalni dijalog ima tri strane – predstavnike Vlade, odnosno države, predstavnike poslodavaca i predstavnike sindikata.
Vlada je na današnjoj sednici već utvrdila svoj deo tog socijalno-ekonomskog saveta. Ja sam kao premijer prihvatio njihov predlog i zahtev da kao premijer učestvujem u radu Socijalno-ekonomskog saveta. U tom sastavu će biti još ministar finansija, što je i normalno, nadležni ministri koji su iz pojedinih resora gde ima najviše tih pitanja koja su iz delokruga rada Socijalno-ekonomskog saveta, znači, ministarka energetike, ministarka za zdravlje, ministar prosvete i ministar za rad i socijalnu politiku.
Pošto mandat prethodnom savetu ističe sledeće nedelje, cilj nam je da se što pre konstituiše novi sastav saveta, kako bi on mogao da razmatra, između ostalog i ovo o čemu je ministar Dinkić malo pre govorio, neki koncept mera koje se predlažu za stabilizaciju ekonomsko-socijalnih prilika u našoj zemlji.
Tim povodom, naravno, i apelujem da se problemi koji postoje oko utvrđivanja reprezentativnosti nekako ne odražavaju na socijalno-ekonomski dijalog. To znači da i predstavnici poslodavaca i predstavnici sindikata, bi trebalo da imaju jasne kriterijume za utvrđivanje reprezentativnosti, kako to ne bi bila glavna tema dijaloga koji se vodi, jer smo onda promašili temu, tako da sam ja zaista spreman, kao premijer, da učestvujem na sastanku sa sindikatima, bez obzira da li su reprezentativni ili nisu, sa željom da pokažem da je suština ove Vlade Srbije ne da vlada, u smislu da komanduje svima, nego da pomaže, a to znači da pomažemo i radnicima i sindikatima, odnosno preduzećima.
Ali, kada ste spomenuli "Sartid", vi znate da je u poslednje vreme i svaki dan se gotovo, a upravo ovih dana je bio najaktuelniji spisak onih čuvenih privatizacija koji je, navodno, poslat iz EU.
E, pa, "Sartid" je pod broj jedan na tom spisku, tek tako da se zna i neće biti, naravno, lako svima koji dolaze sada da, da li sada ima razloga da bude to "Sartid", ili nema? Sada neka odgovaraju na to pitanje oni koji su bili na vlasti u tom periodu, ali nemojte sada kada EU predlaže nešto što se vama ne dopada, da kažete da oni nisu u pravu, a kada su u pitanju neki drugi, onda mi moramo da slušamo stavove EU.
Mi ovde, kao što je rekao i prvi potpredsednik Vlade, ne radimo, niti pak ulazimo u EU zbog EU, nego ulazimo zbog nas. Isto tako i treba da hapsimo i procesuiramo sve one koji kršili zakone, ne zbog toga što će neko drugi da nas pohvali, nego upravo zbog nas i zbog naših građana.
Želim samo na kraju, pošto ne znam, je li tako, do 19 sati se radi, do 19,20., pošto to niko nije spomenuo, očekivao sam da neko kaže, da nas barem pohvali u jednom.
Da li ste nekada imali više članova Vlade na postavljanju poslaničkih pitanja? Mislim da to ipak zaslužuje, možda ne priznanje i pohvalu, ali barem vašu pažnju. Dobro, da vidimo ko aplaudira. Zapištite ko ne aplaudira, molim vas. Šalim se, naravno.
Naravno, želim da se zahvalim uopšte na ovom postojanju ove institucije poslaničkih pitanja. Kao što znate ja sam 22 godine, odnosno 21 godinu, 20 godina u Parlamentu, što u saveznom, što u republičkom. Ova institucija poslaničkih pitanja nikada nije bila ozbiljna zato što kad god se počela ta tema postavljanja poslaničkih pitanja, svi su to iskoristili da napuste zasedanje i to se znalo da u tom momentu nikoga više u sali nema.
Mislim da je ovo jedna značajan institut demokratizacije našeg političkog života i Vlada Republike Srbije, u svom celokupnom sastavu će dolaziti, kao što ste i sami rekli, u svim terminima koji su predviđeni za postavljanje i odgovore na vaša poslanička pitanja i ja se, naravno, zahvaljujem svima koji su ta pitanja postavili, bez obzira da li ste zadovoljni odgovorima ili niste, jer ja ne mogu da kažem da li sam zadovoljan pitanjima, ili nisam. Hvala vam.