Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se svima zahvalim na ovoj raspravi. Naravno, u raspravi su se čuli različiti uglovi i prilazi, od jednih kritika koje govore da je zakon pripremljen na brzinu, do drugih koji govore da je on pripreman godinama.
U svakom slučaju, ovaj zakon je prošao i rasprave, ovaj zakon je usaglašen i sa našom Kancelarijom za pridruživanje EU, vezano za evropske standarde, ovaj zakon se i pravi da bi Srbija mogla da uđe na belu šengen listu. Zato sve primedbe koje idu ka tome da se olakša ova procedura i da se izbegnu neki možda zastareli metodi kojih je, kao što znate, bilo godinama u našoj državi, sve te primedbe se mogu otkloniti ukoliko to budemo razmatrali na jedan način kako da ipak uđemo u sistem šengena, a da pri tome ne odemo toliko daleko i da možda ne shvatimo, kojim slučajem, da sistem šengena u stvari postoji zato što ne postoje čvrste bezbednosne mere i kontrola njihovih spoljnih granica.
Inače, to ako neko misli da možete da odete u neku zemlju Evropske unije i da neko ne zna da ste vi došli tamo, mislim da je to dosta naivno razmišljanje. U svakom slučaju, tačno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije tehnološki opremljeno na takav način i to nisu mala sredstva.
Nisu mala sredstva da se uvede jedinstven informacioni sistem koji bi nam omogućavao da se vodi potpuna evidencija i trajna arhiva ulazaka i izlazaka iz naše zemlje. S druge strane, to bi nam omogućilo onda i da se na takav način evidentira i mesto gde bi oni boravili. To bi omogućilo i da se kontroliše da ako neko prijavi da će izaći iz naše zemlje kroz Makedoniju, izađe kroz Crnu Goru, da se jednostavno taj sistem alarmira.
Znači, praćenje stranaca nije motivisano time da se špijunira njihov privatni život. Svi valjda znate dobro i svesni ste toga da strane bezbednosne službe nama u stvari daju više informacija o strancima koji borave na našoj teritoriji nego što nažalost to rade naše službe. Zato što mi to smatramo zastarelim metodama.
Ali, kontrola delatnosti stranaca se obavlja isključivo iz razloga bezbednosti za ovu državu i za ovaj narod. Nemojte posle da krivite bilo koje bezbednosne strukture ukoliko dođe do određenih propusta koji jednostavno proizilaze iz toga što ne postoji jasna zakonska regulativa.
Kao što znate, naša zemlja je tranzitno mesto za šverc droge, oružja, ljudi. Naša zemlja postaje i tranzitno mesto, a ponekad je izvorište i međunarodnog terorizma. U našem okruženju se sastaju grupe koje planiraju međunarodne terorističke aktivnosti. Kako vi mislite da se mi borimo sa tim ukoliko nemamo zakonsko pravo da iz bezbednosnih razloga pratimo određene aktivnosti stranaca na našoj teritoriji?
Znači, mere Evropske unije, SAD i Velike Britanije su 10 puta oštrije nego ove koje se primenjuju u našoj državi. To valjda svi dobro znate i osećate kad putujete u inostranstvo.
Zahvaljujem se na svim ovim primedbama. Naravno, slažemo se da kada se uoči da negde nešto treba promeniti, dodati, imamo dovoljno vremena da do rasprave i u stvari do samog glasanja vidimo šta možemo uraditi na poboljšanju ovoga teksta.
Suštinski ovaj tekst je i napravljen da bi Srbija mogla spremno da dočeka stavljanje na belu šengen listu. Zbog toga nije ovde reč o nekim naredbodavcima, ovde je reč o nečemu što je valjda interes građana Srbije. Interes građana Srbije je da prestanu da čekaju u ponižavajućim redovima pred ambasadama. Mi možemo da kažemo da ne treba ni da idu tamo, ali veliki broj građana Srbije putuje i normalno je da treba da nam postane cilj ono što je nekada možda bila ona prošla Jugoslavija, a to je da možete da idete celim svetom bez viza.
U svakom slučaju, učinićemo i to da u malograničnom prometu probaćemo da napravimo dogovor sa Bugarskom, Rumunijom i možda Mađarskom, da u nekom malograničnom saobraćaju koji ćemo odrediti sporazumno, to je 30 do 50 kilometara od granice, da građani naših država mogu da idu bez viza, odnosno čak možda i bez pasoša, kada bismo krenuli korak dalje ka Evropskoj uniji išli bi samo sa ličnim kartama.
Naravno, kontrola državne granice je preduslov za sve ovo o čemu govorimo zato što otvorenost granica, ali i zatvorenost za sve oblike kriminalnih aktivnosti, i to nam je cilj koji ćemo pokušati da ostvarimo. Naravno, potrebna nam je pomoć celog ovog društva, cele države.
Znate da iz vojske je ova funkcija prebačena na MUP. To jeste jedan proces, treba i kadrovski osposobiti, treba primiti radnike, obezbediti plate, obezbediti tehnološko-informacione sisteme za tako nešto.
Potpisaćemo do kraja godine sporazum sa Međunarodnom organizacijom koja se bavi kontrolom granica Fronteksom, kao što smo i potpisali Sporazum o strateškoj saradnji sa Europolom, koji će nam umnogome doprineti svemu ovome o čemu ovde govorimo.
Što se tiče izbeglica, razmotrićemo sve ovo. Nama nije cilj da izbeglice budu građani drugog reda, ali to se ne reguliše samo ovim zakonom i ne reguliše se samo ovim propisima, zato što postoji Zakon o izbeglicama, postoji Zakon o državljanstvu, postoji i mnogo drugih stvari koje treba zajedno, i mislim da je neko od poslanika SRS-a to na početku dobro predložio, da treba ovo pitanje sistemski da se reši, gospodin Buha je o tome govorio, apsolutno to podržavam, da se sistemski reši pitanje izbeglica, raseljenih lica, da dođe do određenog inoviranja ovog zakona. Naravno, to pripada sad resorno drugom ministarstvu.
Slažem se da treba da razmotrimo i ova pitanja koja se tiču prijave boravka stranaca i svega ostalog. To su sada detalji koji se inače uređuju odlukom, odnosno podzakonskim aktima, propisima.
I želeo bih takođe da vas podsetim samo, da ne biste mislili da sad ministar želi da on sve to potpisuje, Zakonom o državnoj upravi je regulisano da ministar jednostavno donosi propise, jedino on. Zbog toga vas molim da kad podnosite takve amandmane da to imate u vidu.
Nije ovde reč o tome da li je ministar ili ministarstvo. Normalno da je ministar u ime ministarstva, ali drugim zakonom je regulisano da to može da učini samo ministar, čak ne može ni državni sekretar. Zbog toga vas molim da imate razumevanja da ti zakoni moraju jednostavno da budu međusobno usklađeni.
Gužve na graničnim prelazima; nažalost, to ne zavisi samo od policije, one zavise od carine. Mislim da tu moramo da učinimo, to je jedna od osnovnih stvari.
Kvalitet graničnih prelaza, otvaranje novih prelaza, sprečavanje gužvi, znači novi sistem, moramo da pronađemo način kako da se spreče ogromne gužve i to moramo da imamo u vidu zato što su sada granice Evropske unije u stvari granice prema Srbiji, znači Mađarska, Rumunija i Bugarska.
To naravno ne pripada samo našem ministarstvu, ali to nam je jedan od ciljeva. Nedavno smo potpisali triletarni sporazum o saradnji policijskoj Rumunije, Bugarske i Srbije. Imao sam sastanak sa mađarskim ministrom policije i probaćemo da napravimo jedan sistem da se jednostavno otkoče te gužve i da se pronađe sistem carinjenja koji će omogućiti brži prolaz kroz granične prelaze. Ali, i za to nam je sve potreban određeni program.
Takođe, samo jednu molbu na kraju. Zahvaljujem se na svim primedbama koje ste ovde dali i na ovoj podršci koju ste dali predlozima ovih zakona.
Želim još jednom samo da vas podsetim, mi ćemo naravno do rasprave o pojedinostima pogledati sve ove amandmane, prihvatićemo sve one za koje smatramo da su logični, koji ne narušavaju suštinu svega ovoga i onda ćemo na narednim sednicama Odbora, ne znam da li će se sastajati u međuvremenu, prihvatati neke amandmane ili dati neke nove, tako da se nadam da će na kraju većina poslaničkih grupa i glasati za predloge ovih zakona.
Što se tiče ovoga, želim samo još jednu rečenicu da kažem. Harmonizacija zakona sa Evropskom unijom i naravno sa Ustavom Republike Srbije, ali kad govorimo o harmonizaciji sa Evropskom unijom jeste i jedan tehnološki proces. Neko je o tome isto govorio danas na početku, isto gospodin Buha, mnogo ima zakona i propisa koje moramo da donesemo.
Zaista bih voleo i molio bih sve poslaničke grupe ukoliko bismo oko toga imali dogovor da neke stvari koje su nužne da što pre donesemo, u interesu građana Srbije da donesemo. Konkretno o ovome govorim, interes Srbije i građana Srbije je da se ova dva zakona i ovaj set pravosudnih zakona donesu što pre. Šestog i sedmog novembra se održava jedna međunarodna konferencija u Zagrebu, gde će Evropska unija predstaviti izveštaj o tome dokle smo stigli u svemu ovome.
Ako želimo da idemo dalje i da idemo napred, ako želimo da Srbija sredinom sledeće godine dođe na belu šengen listu, moramo da brže radimo ove stvari, a da političke rasprave u parlamentu ostavimo za neke političke teme.
Bilo bi dobro kada bi postojao tu konsenzus političkih stranaka oko onoga što je nacionalni i državni interes, a sigurno da je interes građana Srbije da mogu da putuju bez viza.
Što se tiče izveštaja o kojem ste govorili, taj izveštaj sam dostavio Narodnoj skupštini, svim članovima Odbora za bezbednost. Nema razloga da bilo ko prikriva bilo šta što se tu desilo.
Ceo taj izveštaj je dostavljen nadležnim državnim i pravosudnim organima i ceo taj proces o kojem ste vi govorili se vodi. Mislim da sada nije mesto da o tome govorim.
Ono što ste vi na kraju rekli oko skupova, za subotu je jedan građanin, koji se zove Zlatan Stojanović, prijavio skup. Znači, nije prijavila nikakva organizacija. Prijavio je građanin, a na to su prijavljeni kontraskupovi. Pošto smo proverom utvrdili da taj građanin Zlatan Stojanović ima veze sa ovim organizacijama o kojima ste govorili, policija je zabranila održavanje tog skupa.
Sa druge strane, ukoliko želite da policija radi svoj posao, a mi ne želimo da zabranjujemo antifašističke skupove, ali ne možemo na istom mestu u isto vreme imati takve skupove, zato što ćemo imati sukobe i policija će se onda baviti razdvajanjem različitih grupa i onda ćete opet da pravite izveštaj o tome ko je šta radio na tim skupovima.
Što se nas tiče, skup organizacija, za koje se može reći da pripadaju profašističkim ili pronacističkim, apsolutno je zabranjen od strane policije, ali to ne znači da se tu neće okupiti ta grupa ljudi gde policija treba da interveniše.
Zato mislimo i molimo organizatore ovih drugih skupova da u isto vreme i u istom mestu ne budu tog dana. To je suština i zato smo govorili o bezbednosnim razlozima.
Inače, policija ne može da radi svoj posao, ona će da stoji između dve vatre. To je javno saopšteno i taj skup je zabranjen u organizaciji Zlatana Stojanovića, pošto ne mogu da kažem u čijoj organizaciji, zato što se on prijavio kao pojedinac.
Samo mogu da kažem još jednom, valjda ne sumnjate u to i sigurni ste u to da je partija, čiji sam predsednik, antifašistička. Mi smo ovde glasali protiv izjednačavanja onoga što je bilo u Drugom svetskom ratu.
Moram da kažem da sam zaprepašćen i što je u Vladi Republike Srbije, na slikama svih predsednika Vlade stoji, zatečena je tu, nisam mogao da verujem, ali tako je, slika Milana Nedića, kao predsednika Vlade Republike Srbije, u Nemanjinoj 11. To već nije stvar za policiju, to je već stvar za politiku ili je ponekad to povezano jedno sa drugim.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim pošto je gospodin Popović govorio o tome da je ovo najveća vlada i pošto verovatno tu postoje primedbe da je reč o političkim trgovinama i o tome da je bilo potrebno da se namire određene političke stranke, želim gospodine Popoviću da vas upoznam: ova vlada ima 26 članova, plus 27. predsednik vlade gospodin Mirko Cvetković.
U predlogu koji mi je dao vaš predsednik stranke i predsednik Vlade Vojislav Koštunica, koji smo razmatrali na sastanku na kojem smo bili gospodin Vojislav Koštunica, Tomislav Nikolić, Aleksandar Nikitović i ja, ovo je bio predlog DSS: DSS - 7 članova vlade, SRS - 15 članova vlade, u okviru 15 članova vlade 3 nestranačke ličnosti, SPS-PUPS-JS - 4 člana vlade i Bošnjačka lista - 1; znači 7 plus 15 je 22, plus 4 je 26, plus 1 je 27. Kada smo mi imali primedbe na ove kapitalne investicije, zato što smo smatrali da treba da se razdvoje, dogovorili smo se da se uvede 28. član vlade, koji bi bio zadužen za NIP.
Prema tome, molim vas da ove argumente više ne upotrebljavate zato što je to bio predlog koji ste vi ovde podneli. Ako niste imali primedbe na predlog koji ste vi dali, onda nije korektno da to bude jedini razlog zašto napadate ovaj broj ministarstava koji je ovde na dnevnom redu, pošto ste o tome pominjali SPS i onih dana želeo sam ovom prilikom samo da vam na to skrenem pažnju.
O tome da li je to tačno ili ne, to znaju i kolege iz SRS i, naravno, to nije bio nikakav tajni sastanak. Na tim sastancima smo učestvovali gospoda Milutin Mrkonjić i Žarko Obradović, i ja. Ne mislim da je to uopšte loše, to je predlog. Ali, te primedbe da je ovo najveća vlada, bila bi najveća vlada ova druga, za koju je predlagano 28, ali ne mislim da bi bila loša vlada. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodinu Aligrudiću na ovim lepim rečima upućenim meni, ali nisam imao uopšte nameru da bilo koga provociram ovim što sam rekao, samo sam želeo da kažem - nemojte meriti neke političke poteze time da li ste učinili to vi ili neko drugi. Nikada nisam rekao za DSS, kad su prošli put izglasali Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, a posle pet dana izglasali Koštunicu i sa istim tim Tadićem za predsednika Vlade, da ste vi izdali nacionalnu politiku. Niste.
SPS nije promenila svoju politiku, politiku zaštite nacionalnih i državnih interesa, očuvanja Kosova i Metohije. Niko nema pravo da to spočitava SPS. Mi smo barem pokušali da Kosovo i Metohiju branimo svim sredstvima. Da li smo u tome uspeli ili ne, cenite svi vi, ali to da li je neko napravio koaliciju sa jednima ili sa drugima nije razlog da jedni o drugima dajemo takve političke ocene. Ovo sam izneo zbog toga što sam čuo kvalifikacije da je ova vlada preglomazna, između ostalog i zbog nekih naših zahteva itd. To nije tačno.
Isto ovo, pa čak i više ste nudili vi isto, ali ovde nije reč o tome ko koliko nudi, ovde je reč o tome da li postoji ili ne postoji parlamentarna većina i na kojim se principima pravi. Što se nas tiče, politički principi su otprilike bili isti kao i sa onima kad smo razgovarali vezano sa DSS. Samo sam želeo da kažem da je predlog broja ministarstava koji sam dobio od Vojislava Koštunice, a tu je bio i Tomislav Nikolić, bio 27, ne broj ministarstava nego broj članova Vlade, a pri tome je kasnije taj broj povećan za još jedno ministarstvo.
Izvinjavam se ako sam nekoga time posebno inspirisao da polemiše sa mnom, ali nema razloga da govorite da smo mi promenili svoj politički program da bismo sa nekim napravili koaliciju, gospodine Aligrudiću. Siguran sam da opozicija takođe ima markantne političke figure. Zahvaljujem vam se na tome.

Pošto gospodin Nikolić nije bio u sali, samo sam reagovao na izjavu gospodina Popovića koja se ticala broja ministarstava. Inače, samo ne mogu da odćutim nešto što nije korektno prema SPS i nema razloga da se tako nešto dešava, ali prihvatam poziv Tomislava Nikolića da što pre izaberemo ovu vladu Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS-PUPS-JS predložila je prof. dr Slavicu Đukić-Dejanović za kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Iako nije uputno govoriti kada su dame u pitanju o godinama, u najboljim godinama, sa velikim stručnim kvalifikacijama, sa velikim političkim iskustvom, Slavica Đukić-Dejanović je u tri mandata bili poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a od 2000. do 2006. godine bila je poslanik u Saveznom parlamentu Savezne Republike Jugoslavije i državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Bila je ministar za brigu za brigu o porodici u tzv. prelaznoj vladi posle 5. oktobra 2000. godine. Stalni je član Komisije za specijalističke ispite VMA, prodekan je za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Autor je i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova.
Prof. dr Slavica Đukić-Dejanović poseduje i stručne i političke kvalifikacije za obavljanje ove funkcije. Stručne kvalifikacije zato što je bila sa velikim iskustvom i u poslu kojim se bavi a i naravno u poslu i radu koji je neophodan na mestu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Politički gledano, Slavica Đukić-Dejanović će zastupati političke stavove i ono što je politički interes naše koalicije, a to je zaštita nacionalnih i državnih interesa, očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, ekonomski razvoj, socijalna pravda, evropske integracije. Što se tiče kolegijalnosti, siguran sam da će prof. dr Slavica Đukić-Dejanović omogućiti da u ovom parlamentu postoji korektna politička atmosfera između različitih političkih partija, ono što je najvažnije i da svi zajedno shvatimo da koliko god da ima političkih partija i poslaničkih klubova, jedno treba da nam bude zajedničko, a to je interes naše države i našeg naroda i jednostavno da u tom smislu učinimo sve i da rad ovog najvišeg zakonodavnog organa države Srbije bude uspešan.
Pozivam vas da svojim glasovima podržite izbor prof.dr Slavice Đukić-Dejanović na funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo, ne javljam se po Poslovniku, javljam se kao predlagač, tako da ne mislite da želim da bilo kome repliciram ili da reklamiram povredu Poslovnika. Želim samo da kažem nekoliko konstatacija koje su se čule, ne toliko u izlaganju gospodina Nikolića, koliko u izlaganju Miloša Aligrudića i Čedomira Jovanovića.
Ovo o čemu danas govorimo, dame i gospodo narodni poslanici, SPS je prošla 2004. godine, kada smo doneli odluku da podržimo stranke bivšeg DOS-a. Ono što smo tada govorili i što ste tada govorili i sada je tema.
Tačno je da su to stranke sa kojima smo se najviše sukobljavali, i to ne vi, nego mi. Govorim zato što smo mi deset godina bili na vlasti, znači, bez želje za bilo kakvim replikama i bez želje da umanjim bilo čiji doprinos, ili u sukobima itd.
Ali, hoću da vam kažem sledeću stvar, 2004. godine za mene je možda bio jedan od najtežih dana u mojoj političkoj karijeri, kada sam prozivkom glasao za izbor Dragana Maršićanina za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Danas glasamo za izbor i reći ću ''za'' izbor Slavice Đukić-Dejanović kandidata SPS, sa ponosom i velikim zadovoljstvom.
Ako neko govori o biračima, voleo bih Demokratska stranka Srbije navede jednog birača koji je 2000. godine glasao za Koštunicu, a da je mislio da će Koštunica 2004. godine biti u koaliciji sa SPS ili 2008. godine u koaliciji sa SRS i SPS.
Naša odluka ne znači niti razočaravanje tuđih birača niti radovanje drugih. Znači da SPS i naša koalicija ima svoje principe i politiku koju nemamo nameru da menjamo. Na kojim principima pravimo koaliciju? Na istim, dame i gospodo iz DSS i NS sa kojim ste prošle godine pravili istu tu koaliciju.
Da li smo promenili odluku u razgovorima? Kada ste vi prošle godine promenili odluku, Miloš Aligrudić je izašao za ovu govornicu i rekao sledeće: "Za ovo mi nije potrebno više od jednog minuta. Dakle, stvar je vrlo jednostavna. Političke stranke, čiji poslanici su potpisnici ovog predloga, postigle su politički sporazum o formiranju skupštinske većine i političke većine u ovom parlamentu, koji praktično ide za tim da je postignut dogovor o formiranju vlade. Naravno, u skladu sa tim je dat ovaj predlog kako bi se izvršila adekvatna promena na mesto predsednika parlamenta. To je vrlo jednostavno". To je, dame i gospodo, jedan minut.
Znači, nemam nameru da glasamo ni za druge niti protiv SRS i DSS. Ne pada mi na pamet da kritikujem stranke sa kojima smo srađivali. Ne pada mi na pamet zbog toga što u svojoj istoriji SPS je bila na vlasti četiri godine sa Novom demokratijom i otcepljenim delom DS devedesetih godina, tri godine smo vladali sami, tri plus jednu godinu sa SRS i tri godine sa DSS, G17 i SPO.
Ako već govorimo o semaforu, razlika u semaforu može biti samo u jednoj boji, umesto vaše plave, može da bude sada samo crvena. Ovde ne treba odnos prema političkim strankama da zavisi od toga da li ste sa nekim ili ste sa drugim. Mislim da je apsolutno nekorektno na političkoj sceni Srbije političke stranke kvalifikovati da su dobre ako žele saradnju sa vama, a ne ukoliko tu saradnju ne žele.
Mi imamo svoje principe od kojih sigurno nećemo odstupiti. Da je Slavica Đukić-Dejanović dobar kandidat procenite sami i glasajte. Da li su naši principi? Naši principi nisu odricanje od svega onog što je bilo u našoj prošlosti. Svaka stranka ima svoj politički identitet, isto kao što svaka stranka treba da izvrši analizu vršenja vlasti iz svog perioda, i SPS ,i SRS, i DSS i, naravno, DS i svi drugi koji u tome učestvuju.
Mogu li se prevaziđi politički sukobi i napraviti političko jedinstvo oko nekog projekta, koji će podrazumevati odbranu nacionalnih i državnih interesa i evropske integracije Srbije. Mi smatramo da su mogući. Uostalom, to je odluka SPS.
Kada su bili izbori, gospodin Nikolić je govorio svojim biračima da želi da napravi koaliciju sa Koštunicom i strankama manjina. Ukoliko nema te većine, govorio je da će biti izbori. Uostalom, i meni je rekao da će ići u koaliciju sa nama samo u koliko mu budemo potrebni za formiranje većine. Pošteno.
Naravno, u politici, vi bar dobro znate, ima samo političkih interesa, a ne simpatija ili antipatija. Tu logiku nije izmislila SPS.
Što se toga tiče, mi nismo i nemamo nameru da razgovor sa drugim političkim strankama vodimo na temu odluke SPS. To je naše političko pitanje. Odluka je za nas istina teška, ali nema vođenja politike bez teških odluka, vi to bar dobro znate.
S druge strane, SPS nema nameru da svoju politiku usmerava prema drugima. Ima samo nameru da svaka od stranaka koje se nalaze u bilo kojoj koaliciji sa SRS, DS, DSS, čuva svoj politički identitet. Nismo mi išli na izbore da omogućimo da vlada SRS, ili DS, ili Vojislav Koštunica, nego da SPS i naša koalicija ostvaruje svoje političke i programske ciljeve. I Čedomir Jovanović je tu u pravu. Posle osam godina ovo je povratak na vlast SPS. Hvala vam.

Izvinjavam se gospodinu Tomislavu Nikoliću, on je apsolutno u pravu, gotovo sve stranke, odnosno sve stranke u ovoj skupštini, pa možda i na političkoj sceni Srbije, nisu se baš toliko pohvalno izražavale o SPS. Verovatno su mnogi od njih hteli da nestanemo sa političke scene, da nas unište, ali se koalicija nikad ne pravi sa političkim istomišljenicima, jer ih nema. Da smo istomišljenici, bili bismo u istim strankama. Naravno da u svemu tome nisam želeo ništa loše da kažem, nego sam hteo da kažem da je 5. oktobar izveden protiv vlasti SPS.
Kad smo već kod krađe izbora, SIK je oslobođena svake odgovornosti pred Vrhovnim sudom, tako da krađe izbora 2000. nije bilo, zaključili su pravosudni organi koji su na neki način birani ovde, na sednici našeg odbora ili Narodne skupštine, uostalom, bez uticaja SPS.
Nemam nameru da polemišem ni sa jednom drugom strankom. Mi smo stranka koja vodi računa o nacionalnim i državnim interesima i nikada nećemo promeniti našu politiku koja se tiče KiM, isto kao što vam je i dobro poznato da, što se tiče EU, jesmo za ulazak u EU i razumemo i smatramo da u ovom sporazumu sa EU, nasuprot možda nekih drugih mišljenja, treba da stoji odredba da Srbija razume taj sporazum kao potvrdu svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Znači, mi danas, još jednom ponavljam, bez obzira što smo glasali za neke druge, zato sam i rekao 2004. godina je bila za nas bolna godina, u toj koaliciji koju smo tada podržavali se nalazi gotovo većina onih koji su i sada u ovoj drugoj koaliciji, ali mi ni tada, ni sada nismo pravili koaliciju da bismo izdavali svoju politiku ili da bi se odricali nečega iz naše prošlosti.
Želimo da pitamo i da vidimo da li je moguće na politici prevazilaženja sukoba iz prošlosti naći zajednički imenitelj da bi Srbiji bilo bolje sutra. Mislimo da može. Da li smo u pravu ili ne, pokazaće vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se na ovolikim citatima. Nisam znao da se toliko podrobno prate moje izjave. Pretpostavljam da službe to dobro beleže, ali u svakom slučaju nemam razloga da ne stojim iza onoga što sam govorio, za razliku od mnogih, i nemam ni razloga ovde da sada demantujem, niti da potvrđujem ono što sam govorio.
Samo bih želeo da podsetim gospodina Šormaza, ovo je možda vlada koju pravi možda neko iz Vašingtona, ali prva vlada koja je napravljena iz Vašingtona je bila posle 5. oktobra 2000. godine. Došli ste na vlast uz pomoć istog Solane koga danas napadate. Nema razloga da se tako prema nama ophodite. Vi bar dobro znate da je SPS, zajedno sa SRS, bila na udaru tada 2000. godine, upravo od tih istih koje sada spominjete.
Što se nas tiče, mi nemamo razloga da menjamo politiku prema KiM, niti ćemo je promeniti. Nemojte nas napadati što se tiče KiM, mi smo bar bili ti koji smo pokušali i oružjem da branimo KiM, za razliku od vas koji to niste ni mrdnuli sada kada je proglašena nezavisnost KiM.
S druge strane, pošto ste spominjali Slobodana Miloševića i balone. Tačno je, i taj čovek koji je tamo bio je gospodin Albijanić. Pominjali ste i Vuka Draškovića. Tačno je, i Vuk Drašković. Ali, samo da vas podsetim, tada su oni bili u vašoj vladi koju smo mi podržavali. Zbog toga što ste insistirali na tome da prevaziđemo te političke razloge ta je vlada opstala, inače bi tada pala. Tek toliko da se zna.
Nije dobro ako imate u politici mišljenje da kada vi možete s nekim, a kada neko drugi može da napravi s nekim koaliciju, onda nešto nije u redu s njim. Molim vas, koalicije, kao što znate, pravili smo ih sa više političkih stranaka više puta za ovih 18 godina. Da li su bile dobre ili nisu bile dobre, proceniće narod na izborima. Vodite vi računa o vašim biračima, nemojte o našim.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre sam rekao da SPS nema nameru da napada one sa kojima je do sada sarađivala. To je kao kad Matija Bećković kaže da kad Crnogorci pljuju Srbije, da pljuju uvis. Pljujete i sami na sebe.
Zajedno smo radili. SPS ne donosi odluku ni protiv koga. Naše je samostalno političko pravo da vodimo računa o politici koju vodimo i to nije vaš problem. Zato vas molim da, kada o tome govorite, vodite računa da, kada smo sedeli i razgovarali o tome da sa vama pravimo Vladu, niste spominjali ovo što sada govorite, i oko Slavice Đukić-Dejanović, i ovo što je vezano za moje ime.
Kada je reč o Slavici Đukić-Dejanović, ona je posle toga o čemu je govorio gospodin Šormaz, činila parlamentarnu većinu i glasala za Zorana Šamija za predsednika Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora. Ako vam tada nije smetala, nemojte da vam smeta ni sada. Budite korektni do kraja.
Dajmo da razgovaramo politički. Ovde nije reč personalno o ljudima. Ako su oni bili loši, loši su i kada su s vama i kada su s drugima. Ako ste već smatrali da su korektni i dobri, onda ostanite pri takvom stavu i kada je reč o nekim drugim političkim odnosima.
Mi nećemo da vodimo prljavu kampanju ni protiv koga. Ako je neko za nešto kriv, neka odgovara, samo se politička krivica, i pravna i sudska krivica ne utvrđuje po tome ko i kako vodi svoju politiku, nego da li je ili nije počinio krivična dela.
Želim svima da zahvalim i da kažem da je saradnja i sa SRS, sa DSS i NS, u vreme kada smo sarađivali, bila korektna. Nemam razloga da na takav način polemišem o bilo kome. A može se polemisati i o raznim ljudima, i o raznim prijavama, i o raznim delima, ali čini mi se da nije prikladno na ovakav način.
Što se tiče Slavice Đukić-Dejanović, već sam rekao, ona je kandidat za predsednika Narodne skupštine. Izrazite svoje mišljenje tako što ćete glasati za ili protiv. Još jednom ponavljam, ako to što je radila nije smetalo da čini parlamentarnu većinu onda kada ste vi bili na vlasti, onda nije korektno ni da to pitanje potežete pet godina posle toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj ton kojim razgovaramo s onima s kojima smo do juče činili Vladu Republike Srbije zaista postavlja SPS pred dilemu da li smo uopšte bili u pravu što smo to radili. Šta to znači? Dobri smo iz SPS kada vi treba da budete na vlasti, da držite i kapitalne investicije, i sva ostala ministarstva, i železnice, i puteve i sve ostalo. Vi sada govorite o nekim drugima.
Vi ste, dame i gospodo, bili na vlasti zahvaljujući ovim ovde drugovima i drugaricama, kako ih sa podsmehom zovete, jer su vam davali vlast. Nije korektno i stidite se zbog toga što govorite. Nije korektno da starijim ljudima govorite to što govorite.
Građani Srbije ipak ovaj parlament gledaju kao na mesto političkog dijaloga i kulture, a ne na međusobna politička vređanja. Nemam nikakvih razloga da reagujem na bilo šta što ste o meni ili o bilo kome drugom rekli. Vi ste meni veoma simpatični i dok ste bili u SPO.
Ne delim sa vama vaša politička uverenja. Mi nikada nismo bili politički bliski.
Vi ste nas srušili 5. oktobra. Vaš šef je bio vodeći protiv Miloševića i SPS 5. oktobra, ali smo vas podržali 2004. godine da napravimo ovu vladu. Molim vas za minimum političke korektnosti. Ako imate šta politički da kažete, dajte da o tome diskutujemo. Sve ostalo nas uvodi u jednu vrstu polemike koja, čini mi se, ne priliči ovom domu, a naročito ne priliči koaliciji DSS-NS, s kojom smo imali izuzetno korektne odnose i pljuvanje na nas je pljuvanje na vas same.
Pljujete na same sebe zato što ste zajedno s nama i zahvaljujući nama bili na vlasti. Ako smo vam tada bili dobri i sada moramo da vam budemo dobri, inače je to dokaz da smo vam bili dobri samo dok smo vama pomagali. Takav odnos nećemo. Niko nema pravo niti može da tako razgovara sa SPS, niti sa našom koalicijom PUPS-JS. Hvala.

Zaista ne vidim razloga za nervozu. Samo želim da podsetim kolege iz DSS-NS, iz G17 i SPO-a u tom periodu, kada su bili izbori, čini mi se da su bili krajem 2003. godine, DSS je išla na te izbore sa sloganom da neće vlast sa SRS, SPS i DS. SPS je tada govorila da neće u vlast sa strankama bivšeg DOS-a.
Posle toga smo napravili takav politički dogovor, da je na vlasti bila koalicija DSS-NS-G17-SPO. Nismo tada o tome govorili. Istina, SRS je tada na to ukazivala. Ako imam razumevanja za neke političke stavove, imam razumevanja za stavove SRS. Za sve ovo drugo, mogu da kažem samo da sve ono što je važilo za vas u odnosima sa vašim bivšim koalicionim partnerima, nemojte nama postavljati tu vrstu pitanja.
Politički program i ekspoze koji je gospodin Koštunica imao kada je formirana prethodna vlada je za nas bio prihvatljiv i za vaše koalicione partnere. Mi nismo odustali ni od jednog svog političkog principa, zaštite nacionalnih i državnih interesa, očuvanja KiM, odbrane Republike Srpske, ekonomskog razvoja, socijalne pravde, onog o čemu je govorila i PUPS.
U svim dogovorima koje smo imali mora da dođe do povećanja penzija od 10% u ovoj godini i do promene penzionog zakona i usklađivanja penzija, da one budu 70% prosečne zarade, i do uvođenja besplatne zdravstvene zaštite za najsiromašnije kategorije stanovništva. To je bio politički program s kojim smo izašli na izbore i taj politički program i danas zadržavamo.
Ne sporim potrebu i pravo svakoga da se politički razlikujemo i da se politički sukobljavamo. Ovde je mesto za to, ovde će nas građani Srbije meriti da li smo u pravu ili nismo u pravu.
Samo nisam za to da raspravu o politici zamenjujemo vređanjima, neukusnim primedbama na račun godina, izgleda, odeće ili obuće koju neko nosi, to nije nešto po čemu će nas pamtiti ili po čemu će odlučivati građani Republike Srbije.
U svakom slučaju, vi koji ste do sada bili na vlasti nemate razloga da loše govorite o onima na osnovu čijih glasova ste, bez volje naroda, u tom periodu vladali tri godine. Mi se zbog toga ne kajemo. Nemojte ni vi da se kajete. Još jednom kažem, pljujete u vis, ne pljujete vi nas, vi pljujete sami sebe jer ste uz pomoć istih koje sada pljujete vladali tri godine zahvaljujući glasovima SPS. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPS će podržati ovu odluku Vlade Republike Srbije o proglašavanju ništavim svih akata takozvanih privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, ne zato što smatramo da je ona najbolja, jer u njenom donošenju nismo ni učestvovali, niti smo konsultovani, jednostavno zato da ne bismo narušavali državno i političko jedinstvo koje je u ovom momentu potrebno. Govorili smo više puta da je Srbija jaka samo onoliko koliko je jedinstvena, pokazalo se nažalost više puta da Srbija nije bila jaka zato što nije bila jedinstvena.
Moram da primetim da je ovo što se juče desilo u Prištini samo jedan kraj procesa koji je odavno započet, procesa separatizma koji traje nekoliko desetina godina ili vekova, koji se nastavio terorizmom, formiranjem Oslobodilačke vojske Kosova, koji je nastavljen ultimatumom iz Rambujea 1999. godine. Podsetio bih da je tadašnje državno rukovodstvo Srbije bilo pred sličnim ultimatumom kao sa ovim Ahtisarijevim planom, da je tada potpisan ultimatum iz Rambujea, tzv. ''kosovari'' bi 2002. godine imali pravo na referendum i Kosovo bi još 2002. godine bilo nezavisno. Zato što Srbija nije prihvatila ultimatum iz Rambujea Srbija je bombardovana. Logičan sled svega toga je Ahtisarijev plan i jučerašnje proglašavanje nezavisnosti takozvanog Kosova.
Nije prvi put da albanska skupština na Kosovu i Metohiji proglašava nezavisnost, ali je prvi put da u tome ima otvorenu javnu podršku velikih sila, pre svega SAD. Naravno da ta nezavisnost nikada ne bi ni bila proglašena da nije unapred dogovoren način završetka ovog procesa. Meni je drago da neki državni funkcioneri danas govore sličnim rečnikom kao što je govoreno i u tim godinama kada se branila zemlja. Jasno je bilo i tada, a mislim da je još jasnije, nažalost, i danas, da je u stvari Srbija bombardovana 1999. godine ne zbog tadašnje politike državnog rukovodstva, ne zbog inaćenja svetu, ne zbog nedostatka demokratije i ljudskih prava, ne zbog egzodusa Albanaca, nego zato što su Albanci želeli nezavisnu državu Kosovo.
Moram da kažem sa žaljenjem da je ovo jedna satisfakcija za politiku koja je vođena u tom periodu, jer nije bitno ko je na vlasti, bitno je kakva je politika prema Srbiji. U čemu se promenila politika prema Srbiji za ovih deset ili osam godina otkako se promenila vlast u Srbiji? Ni u čemu, još je zaoštrena. Danas smo došli do zvaničnog jednostranog proglašavanja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane nekih zapadnih velikih sila.
Izgubili smo vreme ovih sedam-osam godina optužujući jedni druge ko je za šta bio kriv. Izgubili smo vreme ne verujući možda da će se ovo desiti.
Nisam siguran kakav bi bio efekat, da li bi efekat bio isti da smo zajedno još tada prihvatili onu konstantu srpske nacionalne i državne politike, a to je, da bilo koje državno rukovodstvo Srbije nikada ne može da prihvati nezavisnost Kosova i Metohije, bez obzira ko bude bio na kojoj funkciji, taj može to da uradi samo jednom i time bi zaista završio svoju političku karijeru. Političari u Srbiji nemaju drugog izbora osim da slede nacionalne državne interese kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Zato želim da kažem da smo bili u pravu i tada i sada smo u pravu, 2007. i 2008. godine, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. U pravu smo zato što je Srbija na strani međunarodnog pravnog poretka. Oni koji nam otimaju Kosovo i Metohiju ruše međunarodni pravni poredak. Najvažnije od svega je shvatiti da je u pitanju okupacija dela naše teritorije. Najvažnije je da Srbija nikada ne da saglasnost na otimanje dela naše teritorije.
Ono što je oteto se može i mora bilo kada u budućnosti vratiti, ali se nikada ne može vratiti ono na šta Srbija da saglasnost nekim svojim potpisom. Nismo dali saglasnost ni 1999. godine, nadam se da nećete dati saglasnost ni ove 2008. godine. Ako želite takvo državno jedinstvo i političko jedinstvo SPS će biti deo tog državnog i političkog jedinstva, ali ako želite takvo jedinstvo, pozivam vas da o tome razgovaramo.
Pozivam vas, takođe, kao i gospodin Tomislav Nikolić, da što pre raspravimo, jer mi iz opozicionih stranaka nismo imali prilike da vidimo šta je to Akcioni plan koji je Vlada Republike Srbije usvojila za ovu situaciju. Prošlo je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, želimo da znamo šta podržavamo i da li uopšte to podržavamo.
Naravno da treba ići na poništenje onoga što je juče bilo u Prištini, naravno da treba ići na borbu na međunarodnom planu, naravno da nam ne mogu biti prijatelji oni koji su već danas potrčali da proglase ono što su već pre neki dan dogovorili – da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, naravno da nam moraju biti najveći prijatelji oni koji su nas u ovim najtežim trenucima podržali, naravno da treba preduzeti mere protiv tih država.
Nadam se da je Vlada Republike Srbije, da je predsednik Republike Srbije, da ste tražili garancije za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji od onih koji su zaduženi Rezolucijom 1244, od KFOR-a, NATO-a, od velikih sila, od Saveta bezbednosti UN, između ostalog i od naših prijatelja Rusije. Znam da je teško o tome govoriti a da vas neko ne proglasi da ste ratni huškač, ali šta će se desiti ukoliko dođe do napada na Srbe na Kosovu i Metohiji? Ne vidim ovde ministra odbrane, vidim državnog sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova.
Želim da vas pitam, da li je naša vojska i policija u stanju povećane borbene gotovosti, ili jeste samo zbog ovih koji se nalaze na beogradskim ulicama? Naše je mišljenje iz SPS da ukoliko KFOR ne može ili neće da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji, da Srbija ne može mirno da gleda egzoduse i napade na Srbe i da mora da interveniše naša vojska i policija. Ne možemo se nadati da će neko drugi zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji, a da ćemo im mi odavde slati moralnu podršku.
Mi smatramo da u Srbiji jedinstvo političkih stranaka treba da sadrži i nešto što se zove konsenzus oko nacionalnih i državnih interesa. Juče sam video da je u Prištini, čini mi se, bila prisutna i Nataša Kandić iz jedne naše nevladine organizacije, na proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Želim jasno da vam kažem da ćemo se mi založiti za zabranu svih političkih stranaka i nevladinih organizacija koje priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. To je suprotno našem Ustavu i niko na to nema pravo, jer nema nijednog Albanca na Kosovu i Metohiji koji neće podržati nezavisnost Kosova i Metohije. Izgleda da samo Srbi imaju tu naklonost da najviše odmažu sami sebi.
Naravno da će Kosovo proglasiti da nije presedan. Reći će da ovo ne važi za bilo koji drugi primer na svetu, reći će da se međunarodno pravo može kršiti samo na primeru Srbije i Kosova i Metohije. Da li će Kosovo biti presedan ili ne, to ne zavisi od toga da li ti regioni imaju istorijsko pravo da traže nezavisnost, nego isključivo od naklonosti velikih sila. Niko ne može da porekne da je način priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, bez odluka Saveta bezbednosti UN, jednostrano, da je to presedan. Taj presedan će biti velika prilika da i druga mesta u svetu iskoriste to pravo koje neko danas daje Albancima na Kosovu.
Ukoliko se ovaj proces završi nezavisnošću Kosova i Metohije, priznavanjem od strane Generalne skupštine UN, mi treba da pozovemo Narodnu skupštinu Republike Srpske da, takođe, proglasi nezavisnost Republike Srpske i da Narodna skupština Republike Srbije prihvati tu nezavisnost.
Zašto bi Srbija bila jedini poligon za kršenje međunarodnog prava? Ili to ne smemo ni da kažemo ovde, pošto vidim da me neki popreko gledaju?
Takođe, pošto će Hrvatska među prvima priznati nezavisnost Kosova i Metohije, mora da postoji naš zahtev za autonomijom Srba u Hrvatskoj. Gde je Republika Srpska Krajina? Autonomija Srba u Hrvatskoj mora da prati ulazak Hrvatske u Evropsku uniju.
SPS će učestvovati u svim aktivnostima koje su deo dogovora političkih stranaka, kako bismo pokazali jedinstven stav našeg naroda oko Kosova i Metohije.
Naravno da nije dobro da se na ulici sukobljavaju naši ljudi koji žele da izraze protest, među kojima, svakako, ima i onih koji to izražavaju na malo žešći način i naše policije, novinara i svih ostalih.
Sinoć, pošto sam bio na Kosovu i Metohiji i u Kosovskoj Mitrovici, dok sam čekao da se uključim u televizijski program, video sam vesti i čini mi se da je na nekim medijima glavna vest bila da je obijen kiosk na Studentskom trgu, da su razbijeni izlozi na Mekdonaldsu i da su porušeni neki semafori i polupana stakla na nekim ambasadama. To je bila veća vest nego proglašavanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Nemam nameru da branim bilo koga ko je napadao, ili našu policiju kojoj je naređeno da brani one koji su proglasili nezavisnost Kosova i Metohije. Želim da kažem i da vas pitam – šta ste vi očekivali, da će građani Srbije da bacaju cveće na te ambasade koje su proglasile nezavisnost Kosova i Metohije?
Pozivam građane Srbije da se ne sukobljavaju sa policijom, sa novinarima i sa našim ljudima koji rade na tim mestima, nego da svoj bes iskažu prema onima koji su za to krivi. Pozivam policiju da ne mora da povećava borbenu gotovost na demonstrantima u Beogradu, nego da se sprema da brani srpski narod, zajedno sa vojskom, na Kosovu i Metohiji.
Da li su huligani ili nisu? Možda su neki od tih ljudi zapalili ovu skupštinu, u kojoj sada sedimo, 5. oktobra 2000. godine. Tada nisu bili huligani, a huligani su kad pale američku i slovenačku ambasadu. Ne opravdavam ih što se sukobljavaju i povređuju i njih i policajce. Da li mi imamo razumevanja za motive koji su do toga doveli?
Mislim da je malo ljudi bilo u Beogradu. Zašto? Zato što čekaju na dogovor državnog rukovodstva. Želite li da kanališete te proteste ili će se oni i dalje sami odvijati na ulicama? Naravno da treba da se organizuje veliki protest. Mislim da je sve ovo trebalo raditi ranije. Mi smo ranije govorili i unapred da vojsku i policiju nećemo slati na Kosovo i Metohiju, rekli smo – slobodno vi proglasite nezavisnost, mi nećemo ništa učiniti. Tada su mnogi od vas otvarali Merkator, a sada ga rušimo. Ministar Goran Svilanović je otvorio Merkator, a danas imamo jednu potpuno drugačiju političku situaciju. Sve ovo što danas radimo trebalo je da radimo ranije, pre proglašavanja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Vlada Republike Srbije je obavezna da stvori sve uslove da obezbedi opstanak i ostanak Srba na Kosovu i Metohiji. To neće biti lako, između ostalog, što je svakodnevni život ljudi na Kosovu i Metohiji veoma težak. Lako je doći do Kosovske Mitrovice, Zvečana, treba otići u srpske enklave koje su juče bile pored onih koji su divljali i proglašavali nezavisnost Kosova i Metohije.
Juče sam imao prilike da to vidim kada sam prošao kroz Prištinu, na putu za Gračanicu. Želim da izrazim divljenje prema Srbima koji su ostali da tamo žive i koji su juče bili na mostu u Severnoj Mitrovici, hrabriji su od 99,99% ljudi koji se u Srbiji bave politikom i vode državu. Mi njih ne smemo da izdamo.
Zato će SPS, naravno, činiti deo tog državnog i političkog jedinstva. Srbija nikada ne treba da prihvati bilo kakvu nezavisnost Kosova i Metohije. Srbija treba uvek da Kosovo i Metohiju smatra sastavnim delom naše teritorije i to ne bi trebalo da bude tema oko koje treba da se svađaju političke stranke. Ako izgubimo državu, onda nam ni same stranke neće biti važne.
Pozivam Vladu Republike Srbije, predsednika Srbije, sve državne organe, da se odgovorno ponašaju u ovom trenutku. Mi smo spremni da damo doprinos političkom i državnom jedinstvu, da damo doprinos dugotrajnoj borbi za povratak Kosova i Metohije u državne okvire Republike Srbije.
Siguran sam da je Srbija bila u pravu i ranije i sada. Na delu je separatizam i terorizam. Srbija je jedina država u svetu kojoj na ovakav način otimaju deo teritorije. Ozbiljna državna politika u ovom momentu podrazumeva dogovor svih. Zato očekujem da u narednim danima ne samo razmotrimo Akcioni plan, ne samo da se organizuju mitinzi o kojima se govori, već da država dobro proceni koje mere treba da preduzima protiv onih država koje priznaju nezavisnost Kosova i Metohije pred međunarodnim sudovima, koje mere treba da preduzima na unutrašnjoj političkoj sceni, kako bi se sačuvala stabilnost čije bi rušenje u ovom trenutku bilo štetno po nacionalne i državne interese.
Naravno da mi jesmo opozicija i naravno da ne podržavamo Vladu, ali ako je nešto u državnom i nacionalnom interesu, spremni smo da sve to podržimo.
Očekujem ozbiljniji, jači i odgovoran odnos prema situaciji na Kosovu i Metohiji, pre svega da pomognemo Srbima da ostanu da žive na Kosovu i Metohiji. Što se tiče SPS, nikada i ništa neće promeniti naš stav prema tome da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i mi ćemo se i dalje prema toj činjenici tako odnositi, naši odbori na Kosovu i Metohiji će raditi kao da se juče ništa nije desilo. Očekujem da i razni drugi državni organi tako postupe. Srbija je jaka samo onoliko koliko je jedinstvena.
Gospodine predsedniče Vlade, ministri, predsedniče Republike, vi ste, između ostalog, najodgovorniji za državno i političko jedinstvo. Ukoliko budete vodili takvu politiku, imaćete iza sebe i podršku onih stranaka koje misle da je u ovom trenutku bitno imati moratorijum na političko delovanje dok Srbija ne dobije jedinstvenu politiku u nacionalnom pogledu. Kosovo je Srbija.
Tako je bilo i kada smo počeli celu ovu priču krajem osamdesetih godina i tako će i ostati i dalje, bez obzira ko u Srbiji bude na vlasti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, predsedniče Vlade, uvaženi ministri, ne znam i bojim se da mnogi od onih koji učestvuju u radu današnje sednice Narodne skupštine Republike Srbije nisu svesni šta građani Republike Srbije, a naročito građani Kosova i Metohije, pripadnici srpskog naroda, očekuju od državnog rukovodstva za koga su glasali na izborima. Očekuju odgovoran odnos po ovom pitanju, očekuju da ne govorimo mnogo o međustranačkim pitanjima i o prošlosti, nego da govorimo o onome šta će se desiti danas i sutra u vezi sa Kosovom i Metohijom, šta će se desiti sa odbranom teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.
Želim odmah na početku da vam kažem, ne postoji taj predlog rezolucije ili bilo kog akta u kojem stoji da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije za koji SPS neće glasati, bez obzira šta mislimo o onima koji to predlažu, bez obzira da li smo na vlasti ili u opoziciji, jer ovo nije pitanje vlasti i opozicije, ovo je pitanje odnosa prema svojoj državi i prema svom narodu. Zato treba da se čuvamo međusobnih optužbi. Albanska politika po ovom pitanju je jedinstvena. A kakva je srpska politika po ovom pitanju? Kao i po svakom drugom, apsolutno nejedinstvena.
Pitajte svakog Albanca na Kosovu i Metohiji šta želi, šta hoće i za šta se bori. Reći će vam jasno. Pitajte srpske političare za šta se zalažu i za šta se bore, nećete dobiti jedinstveni odgovor. I bojim se da ponekad i trpimo ono što zaslužujemo, upravo zbog tog srpskog nejedinstva na političkoj sceni. Već sam rekao, SPS ima mnogo primedaba na tekst rezolucije.
Na početku bih samo želeo da kažem, da sam zlurad rekao bih da je ova rezolucija danas na neki način verifikacija onoga šta je državno rukovodstvo Srbije radilo pre 2000. godine. Zašto? Ja ću vam spomenute Rambuje. Neću spomenuti, pročitaću Rambuje u kojem stoji poglavlje 8 – tri godine po stupanju na snagu ovog sporazuma biće organizovan međunarodni sastanak da bi se utvrdio mehanizam za konačno rešenje Kosova, na bazi volje naroda.
Pitam vas, gospodine predsedniče Republike i gospodine predsedniče Vlade i gospodine ministre za Kosovo i Metohije i šefu pregovaračkog tima – da li biste vi prihvatili tu formulaciju u sadašnjem tekstu koji bi vam neko ponudio? Siguran sam da ne biste. Ne bih govorio o tome šta ste govorili o toj politici, ali ne treba vaše mišljenje da se menja u odnosu prema tome da li ste na vlasti ili u opoziciji, nego treba da gledate suštinu problema.
Narodna skupština Republike Srbije utvrdila je pred bombardovanje principe za rešavanje Kosova i Metohije – politička sredstva i dijalog kao jedini put mirnog i demokratskog rešenja krize na Kosovu i Metohiji, puno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i Jugoslavije, puna ravnopravnost svih građana, svih nacionalnih zajednica i etničkih grupa na Kosovu i Metohiji, bez mogućnosti za bilo čiju majorizaciju, rešenja usklađena sa Ustavima Srbije i Jugoslavije i međunarodnim standardima u oblasti ljudskih i građanskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina. Kosovo i Metohija ne mogu dobiti status Republike, nego autonomije po najvišim međunarodnim standardima u okviru Srbije i Jugoslavije. Ne prihvatamo nijednu meru kojom bi se menjao teritorijalni integritet i suverenitet i pokušalo izvesti otcepljenje Kosmeta od Srbije.
Ima li nešto što ne biste vi potpisali? Ima li nešto za šta se vi danas ne zalažete? Nema.
Mi ćemo vas podržati sve dok branite Kosovo i Metohiju, ne zato što podržavamo vašu Vladu, nego što više od vas volimo ovu državu i ovaj narod, Srbiju i Kosovo i Metohiju. (Aplauz.)
Na jedinstvo iz devedesetih godina, o čemu da govorimo, Vuk Drašković se hvali u nekom intervju u hrvatskim novinama, kaže da je on zaslužan – ako vas neko pita zašto je odziv na mobilizaciju bio samo 10%, onda slobodno odgovorite, to je bilo zbog toga što je Vuk Drašković sa svojim SPO-om hrabrio decu Srbije da se ne odazivaju na te pozive ili da napuštaju zemlju, da beže od te strašne nesreće.
I vi govorite o tome da ćemo braniti državu svim sredstvima. Vi ste amnestirali one koji su pobegli, a hoćete da neko sada šalje svoju decu da brani jug Srbije? Ovde ste napisali sa pravom da je bombardovanje Srbije bilo pravno nelegalno, jer je bilo bez odluke Saveta bezbednosti UN, ali ste pomilovali one koji su bombardovali ovu državu i ovaj narod, posle 2000. godine.
Zato mislim da, ukoliko bismo se vraćali u prošlost, bilo bi mnogo razloga da kažemo da Srbija nikada ne može da vodi drugačiju politiku nego ovakvu prema Kosovu i Metohiji, zato što suština problema na Kosovu i Metohiji nije nedostatak ljudskih prava Albanaca, nego želja Albanaca da stvori svoju nezavisnu državu. I to je vekovima.
Mi smo predložili, ja sam to ministru Samardžiću predložio, da se pođe od Rezolucije 1244. Možda je to nekome nezgodno. Rezoluciju 1244 i SPS su kritikovale i jedna i druga strana. SRS je govorila da je to kapitulacija. Vi iz DOS-a ste govorili da je to suluda politika i da je trebalo sve prihvatiti, a danas i jedni, i drugi, i treći, i četvrti govorite samo o Rezoluciji 1244. Znači, to je jedina slamka spasa za koju se trenutno drži opstanak Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije. Ona naravno nije idealna, ali je rezultat borbe za Kosovo i Metohiju.
Pošto vidim da imate primedbe na tu rezoluciju, svi redom, i ovo što govorim, ja vam želim da se izborite samo za ono što ste kritikovali. Sada se izborite za opstanak Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Mnoge države ohrabruju nezavisnost Kosova i Metohije i prete Republici Srbiji priznavanjem ovog protivpravnog čina. Naravno, samo bih želeo da kažem da kada razmatrate moguće mere protiv tih država morate krenuti od jedne proste činjenice, prvo prestanite da otvarate svaki slovenački diskont koji se otvori u Srbiji, otvaraju ga predsednici, ministri, predsednici privrednih komora, oni će prvi priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Sa druge strane srpski privrednici ne mogu da otvore ništa u Sloveniji.
Dalje, imate Republiku Srpsku. Neko pokušava da kaže da će Kosovo i Metohija biti presedan. Znači, to ćemo samo izvaditi iz međunarodnog prava i više nigde taj princip neće važiti. Onda Rusija neće priznati Pridnjestrovlje, nećemo imati Abhaziju, Osetiju, Kataloniju, nećemo imati Republiku Srpsku. Znači, to važi samo za Kosovo i Metohiju. Ko to kaže? Kada se međunarodno pravo jednom poruši – nema presedana.
Zato, gospodine predsedniče, i jedan i drugi, gospodo ministri, zašto ne kažete da, ukoliko neko ne poštuje međunarodne ugovore i međunarodne sporazume, Srbija može da prizna nezavisnost Republike Srpske. Da li je Srbija jedina na ovom svetu predodređena da se na njoj vežba međunarodno pravo i da ona bude primer za presedan? Tražite da se u Republici Srpskoj organizuje referendum o nezavisnosti Republike Srpske.
Šta je sa Crnom Gorom? Hoće li vaša bratska Crna Gora, sa kojom ste zajedno, rukovodstvom Crne Gore, oborili vlast 2000. godine, biti jedna od prvih koja će priznati nezavisnost Kosova i Metohije? Kako ćete prema njima reagovati? Bez obzira na nečije poreklo, reakcija mora da bude oštra. Najviše boli kada vas prvi izdaju i prvi udare nož u leđa oni koji na svojoj kapi imaju četiri ''s'' i, u svakom slučaju, ja vas pozivam da to pitanje veoma ozbiljno razmotrite.
Mere koje ćete preduzeti morate unapred da kažete, jer te mere imaju za cilj da ih odvrate od toga. Ako čekate da one to urade pa da posle nešto proglašavate i radite, od toga nema nikakve 'vajde. Te mere će biti prazne, bolje da ih ne preduzimamo posle toga, jer nećemo imati nikakvog efekta.
Naravno, prestanite više, kada sam govorio o nejedinstvu, zaista molim državno rukovodstvo Srbije da proba da malo razgovara, da ne razgovarate između sebe samo na sednicama Parlamenta, pošto sedite jedni pored drugih. Vi sa vašim nejedinstvom u državnom rukovodstvu predstavljate najveću opasnost za nacionalni i državni interes u ovom trenutku, jer ćete ostaviti Srbiju bez vlasti u momentu kada ne znate šta ćete. I ovog puta ponavljam da Srbija treba da razmišlja o vladi nacionalnog jedinstva u ovim teškim trenucima, ne zbog toga da bi neko ušao u vladu ili izašao, nego zbog ozbiljnosti situacije u kojoj se Srbija nalazi.
Ovo govorim zbog toga što je apsolutno neprihvatljivo da u vreme dok celo državno rukovodstvo govori o svemu ovome, tužilac Vukčević kaže da je Ratko Mladić u Srbiji. Kakva su to saznanja? Da li je Ratko Mladić u Srbiji? Vi govorite da nije. Da li taj tužilac zna gde je Ratko Mladić? Zašto ne javi gospodinu Jočiću ili ne znam kome, ko ga trenutno juri, pa da ga uhapse?
Zašto ne uhapsite Vukčevića, jer time što izjavljuje nanosi štetu nacionalnim i državnim interesima, jer vi ubeđujete čitav svet da on nije u Srbiji, ne ja. Mene baš briga, i da je u Srbiji ne bih ga uhapsio, ali siguran sam da nije u Srbiji, jer da je u Srbiji odavno biste ga uhapsili. U svakom slučaju, pretpostavljam da ga nema.
Što se tiče teksta rezolucije, želim da kažem da u njemu nema ništa sporno, što je neprihvatljivo, ali nema ni nekih stvari za koje mi mislimo da treba da budu. Ako je to pitanje taktike ne sporimo, ali, ako je pitanje stava smatramo da treba veoma dobro da razmotrite situaciju.
I šta znači odrednica, koju ste napisali, da se Vlada Republike Srbije posebno obavezuje da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva. Šta to znači, ako u isto vreme govorite da nećete ratovati? Ne govorim ja o ratu.
Šta će se desiti ukoliko dođe do jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, ukoliko dođe do napada na Srbe na Kosovu i Metohiji, njihovog egzodusa, a KFOR neće reagovati, hoćete li vi reagovati? Šta znači ova odrednica?
U diplomatiji ili u politici nekada je važnije ne reći, nego reći. Ako već nećete da kažete da ćete ratovati, onda nemojte da kažete da nećete ratovati, jer kao što Amerika direktno ohrabruje Albance time što kaže da će priznati jednostranu nezavisnost, time što kažete da nećete da ratujete direktno ohrabrujete one da proglase nezavisnost Kosova i Metohije.
Sada bilo ko da drugačije kaže, kažete da on vodi ratnohuškačku politiku. Kakva je onda ovo odrednica koju ste ovde napisali, ja je tumačim na takav način, ako jedan čovek živi u Gračanici i dođe do napada na njega, vi ste se obavezali da ćete efikasno delovati na zaštiti života i imovine, kako ćete reagovati? Hoćete mu poslati telegram? Hoćete li poslati nekoga da ga evakuiše odatle? Bolje je i poštenije da kažete Srbima sa Kosova i Metohije – pakujte se i krenite u ostale delove Srbije, nećemo vas braniti.
Ne želim da ulazim u detalje ove rezolucije, želim na kraju samo da kažem da mislim da je pitanje Kosova i Metohije važnije od svih drugih pitanja koja u ovom trenutku brinu političku scenu Srbije. Važni su predsednički izbori. Naravno da je važno ko će biti predsednik Srbije, ali, verujte mi, i predsednik Srbije bez zemlje nema neku veliku ulogu u političkom životu Republike Srbije.
U ovom trenutku izgleda sve više zanima i u inostranstvu i u zemlji ko će biti predsednik Srbije, da li će izbori za predsednika Srbije biti pre ili posle proglašenja nezavisnosti, jer jednima odgovara pre, jednima više odgovara posle.
Ovde je reč o tome da svi zajedno treba da se bavimo kako da sprečimo nezavisnost Kosova i Metohije.
Nezavisno od toga, još jednom, ponavljam na kraju, po ko zna koji put, želim da odam zahvalnost i priznanje svima onima koji su branili ovu zemlju kada je bila protivpravno, kako ste napisali ovde, bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, napadnuta od strane onih koji su i tada želeli da otmu Kosovo i Metohiju.
Ovde ste napisali tekst o vojnoj neutralnosti. Mi to imamo 15 godina u našem programu. Sad kad gledam šta ste napisali, mogu da vas pitam iskreno – pa, što ste nas rušili 2000. godine?! U čemu je razlika u vašim stavovima i stavovima SPS-a? (Aplauz.) Ali, dobro, svako shvati da je pogrešio.
Bez obzira što ste nas rušili, mi podržavamo, odbranite vi Kosovo i Metohiju, važnije je to od toga ko je na vlasti, a ko je u opoziciji. Samo bih vas podsetio da ste samo pre tri godine usvojili Rezoluciju o evropskim integracijama u Skupštini Srbije, u kojoj piše da idete ka evroatlantskim integracijama.
Evo, sad ste zaključili svi, i DS i DSS, vojna neutralnost. Ovde piše – vojna neutralnost do referenduma. To je isto i naš stav. Ja vam zahvaljujem što ste došli do stava koji je SPS imala od samog početka.
Naša vojna neutralnost se, da budemo jasni, odnosi na sve. Mi smo prijatelji sa onima koji su naši prijatelji, ali to znači i vojnu neutralnost i od naših prijatelja. To znači vojna neutralnost bez blokova, bez vojnih sila, daj bože da imamo vojne baze naše vojske. Mi nemamo vojne baze naše vojske, a kamoli nekih stranih vojski na teritoriji Srbije.
Na samom kraju, želim da odam priznanje onim našim građanima, Srbima, koji su i pored svega i posle svega i u zoru najavljenih jednostranih akata priznavanja nezavisnosti, ostali da žive na Kosovu i Metohiji. Lako je odavde iz Beograda govoriti o tome koje ćemo poteze da povučemo, ali od naših poteza zavisi njihova sudbina.
Želim da im poručim da su oni prvi u prvim redovima borbe za Srbiju, a oni od nas samo traže da ih u svemu tome ne izdamo. Sve dok ih ne budete izdali, SPS će biti deo jedinstvene državne politike u odbrani Kosova i Metohije. Jer, ukoliko ne bude Kosova i Metohije, nema razloga da postoje ni sve vaše i naša politička stranka. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, uveren sam da delim mišljenje svih opozicionih narodnih poslanika da nas uopšte ne zamarate kad govorite o vašim odnosima u vladajućoj koaliciji i predlažem da o tome govorite još malo.
Inače, ovo potvrđuje svu neozbiljnost vladajuće koalicije, jer ovo što vi radite sa ovom državom i sa ovim narodom može biti u Ginisovoj knjizi rekorda. Vi koji sarađujete u ovoj vladi, kako se ponašate, ispada kao da Srbija ima neku Vladu ili nema. Molim vas da date već jedan odgovor jedni drugima.
Ako možete da sarađujete, sarađujte, a ako ne možete raspišite parlamentarne izbore pa da Srbija dobije Vladu, u kojoj će oni koji se nalaze u Vladi barem govoriti jedni sa drugima, a ne rešavati svoja pitanja preko Ustavnog suda Srbije, koji ste takođe izabrali na način kako ste izabrali u okviru vladajuće koalicije.
Već sam više puta ovde isticao, pitanje izbora i kada će biti raspisani izbori, nije pitanje o kojima vi odlučujete unutar vladajuće koalicije, to je pitanje poštovanja Ustavnog zakona i dogovora sa političkim strankama koje se nalaze u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Vi ne samo da niste razgovarali unutar vladajuće koalicije, nego o tome niste obavili nikakve konsultacije ni sa drugim političkim strankama.
Naravno da je bitno pitanje Kosova i Metohije i naravno da je veoma bitno da znamo kako će se Srbija ponašati. Ali, kako vi mislite da izgleda sednica Narodne skupštine Republike Srbije o Kosovu i Metohiji, kakav je to državni pregovarački tim, vi ćete ovde izneti izveštaj, sedeće jedni pored drugih, predsednik Republike Boris Tadić, predsednik Vlade Vojislav Koštunica, ministar Samardžić. Šta vi mislite, da će oni da govore samo za tu sednicu, a inače ne govore. Inače, sarađivaće samo za tu sednicu, a neće sarađivati.
Mislim da treba da prestane sa ovom farsom. Vlada Republike Srbije i parlamentarna većina u Srbiji više ne postoji. Saopštite to građanima Srbije. Raspišite parlamentarne izbore kad ste već raspisali predsedniče, raspišite pokrajinske i lokalne, Srbija barem ako ide u promene, treba da ide u promene od početka pa do samog vrha. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, predlažem, na osnovu ovoga što ste već odlučili, da nastavimo odmah dalje rad, pošto očigledno Srbija ne može da čeka. Ako mislite da ćete da se umorite, mi smo spremni da radimo i dalje, nema problema.