Dame i gospodo narodni poslanici, Vaša ekselencijo, želim odmah da kažem da su, bez obzira na to što je ovde bilo raznih primedaba, u dosadašnjoj praksi rada parlamenta više puta sednicama Narodne skupštine Republike Srbije prisustvovali ambasadori drugih država.
I ne znam zašto bi nekom smetalo prisustvo stranih ambasadora, a naročito onima koji su i sada otišli verovatno u tu ambasadu da vide da li su dobro odradili svoj deo posla u ovih nekoliko desetina minuta.
Mislim da je cela ova dosadašnja rasprava, u suštini, bila rasprava koja bi opravdala amandmane koje je neko drugi napisao i podneo Narodnoj skupštini Republike Srbije kako bi se ovaj Predlog deklaracije na neki način poništio na isti način kao što su to učinile SAD prilikom donošenja ovakve iste deklaracije u Generalnoj skupštini UN.
Raduje me što je, čini mi se, 205 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije predložilo ovaj predlog deklaracije. Mislim da su, osim Kosova i Metohije, retke teme o kojima je stav narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije ovako jedinstven. Zato što je ovde u pitanju principijelni odnos. Naša država, koja je na svojoj koži osetila šta znači pristrasan odnos međunarodne zajednice, mora imati isti takav principijelni odnos prema onim državama koje su podržavale Srbiju sve vreme koliko je ona bila izložena (i sada jeste izložena) neprincipijelnim pritiscima iz određenih neformalnih centara moći međunarodne zajednice.
Zato će SPS, naravno, pošto je potpisnik ovakve deklaracije, glasati za ovaj predlog deklaracije bez neke velike rasprave o ovoj temi. Zato što politika pritisaka, sankcija, izolacije, pa i politika jednostrane primene sile, bombardovanja bez odluke Saveta bezbednosti UN − jeste politika flagrantnog kršenja međunarodnog pravnog poretka.
Ovde neko pokušava da opravda odbijanje glasanja za ovakvu deklaraciju time što se navodno Srbija svađa sa UN. Apsolutno nije reč o tome. Nijedan od poteza koji je preduziman protiv Kube ili protiv Srbije nije bio u skladu sa odlukama Saveta bezbednosti UN, već bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Ovo nije blokada UN, isto kao što Srbija nije imala bombardovanje na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN. Isto kao što će možda sutra i Kosovo i Metohija dobiti jednostrano priznanje nezavisnosti - bez saglasnosti i bez odluke Saveta bezbednosti UN.
Zato je obaveza Srbije da podrži sve one zemlje u svetu koje su izložene sličnim problemima, kao što je sve ono kroz šta je prolazila Srbija i srpski narod i svi građani Srbije sve ovo vreme.
Podsetio bih da je nedavno Fidel Kastro izneo i jednu tvrdnju: da je Hose Marija Asnar, predsednik španske vlade, jednostavno tražio od SAD da se bombarduje RTS. Da li je neko ovde u Srbiji reagovao na to?
Da li je iko tražio da se provere takvi navodi? Po transkriptu razgovora koji su objavili u listu "Huventud rebelde", Asnar je tada rekao američkim zvaničnicima da mu nije jasno zbog čega još nisu bombardovali RTS. Asnar je tada bio predsednik španske vlade.
Generalni sekretar NATO-a je takođe bio Španac - Havijer Solana. I, kada to kaže Kastro, koji u tom delu sveta koji pripada tzv. španskom uticaju ima veliki ugled, kao onaj koji se usudio da se bori protiv tako velike kolonijalne sile kao što su SAD, to ipak zaslužuje da ima određeni odjek u srpskoj javnosti.
A mi i dalje istražujemo da li je za bombardovanje RTS-a kriva srpska vlast ili generalni direktor RTS-a. Isto kao što se ovde čulo, od strane onih koji su sada otišli, i da Srbija, eto, iako je imala Miloševića, nije trebalo da ima sankcije.
Sankcije prema jednoj državi se, kao što znate, ne uvode zbog ličnosti koje se nalaze na čelu tih država. Ne uvode se zbog karakteristika tog režima. Uvode se zbog geostrateških interesa.
U Turskoj su ljudska prava na toliko visokom nivou da je svih ovih godina bila izložena preprekama da postane članica EU, ali to nije smetalo da odmah postane članica NATO-a. Zato što je trebalo sa turske teritorije bombardovati Irak.
Pitam naše državne organe (ako treba, pitaćemo ih i zvanično) poseduju li informaciju da li se iz Bondstila šalju vojnici i trupe u Irak, Avganistan i druge države u svetu gde postoje vojne intervencije.
Da li se teritorija Srbije ili onoga što je trenutno pod kontrolom UNMIK-a koristi za napade na druge zemlje? Ili se, naravno, koristi za tajne zatvore, o čemu smo diskutovali i o čemu je Parlamentarna skupština Saveta Evrope donela rezoluciju.
Uostalom, dva naša vojnika su za vreme NATO agresije kidnapovana i bila u ilegalnim NATO zatvorima. Da li je neko uopšte o tome govorio i da li je reagovao? Retko ko. I zahvaljujem se svima onima koji su u tome učestvovali.
Želim ovde da kažem da se SPS zahvaljuje Kubi, kubanskom narodu i kubanskom državnom rukovodstvu na podršci koju je Srbija imala svih ovih godina u odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Takođe, smatramo da je obaveza Srbije, srpskog naroda i svih građana Srbije da ovakvom jednom deklaracijom da principijelnu podršku kubanskom narodu, Republici Kubi, i da zahteva prekid sankcija i izolacije od strane SAD, zemlje koje očigledno na tom delu zemaljske kugle ima geostrateške interese, pa zato i drži sankcije.
Podsetio bih na to da je pre Kubanske revolucije 75% zemlje na Kubi bilo u vlasništvu stranaca. Normalno je da neko očekuje da mu se sve to vrati.
Takođe, oni koji su pobegli sada odavde, iz ove skupštinske sale, garantujem da je svako od njih nosio Če Gevaru na svojim grudima kada je bio mlad i glumio levičara revolucionara.
Če Gevara, istina, nije Kubanac, ali je bio jedan od vođa Kubanske revolucije, a nedavno smo obeležili nekoliko decenija, 40 godina od njegovog ubistva. (Znaju ovi koji su to nosili. Nažalost, ja nisam živeo u to vreme.) U svakom slučaju, drago mi je da Če Gevara, koji je bio simbol svetske revolucije, i danas ima ovde pristalice.
Ovde je očigledno reč o pokušaju da se opstruira donošenje ovakve rezolucije amandmanima koji će, u stvari, priču prebaciti sa izolacije od strane SAD na, navodno, nedemokratski režim na Kubi. Kakav će sistem imati Kuba, to je stvar o kojoj odluku donosi kubanski narod. Isto kao što odluku o tome kakav će sistem imati Srbi i svi građani Srbije − donosimo mi ovde.
Rečeno je da siromaštvo zavisi, između ostalog, i od toga ko je na vlasti. Evo, sedam godina SPS nije na vlasti i sedam godina su tzv. "demokratske snage" na vlasti, a Srbija i dalje spada u krug siromašnih država. Čak, da ne pričam, možda bi me neko optužio da sam blagonaklon prema onom vremenu kada smo mi bili na vlasti, ali juče je bio Dan svetske borbe protiv siromaštva. Prema podacima strategije za borbu protiv siromaštva videli ste da ogroman deo naše populacije živi u ogromnom siromaštvu.
Dalje, da li postoje i dalje sankcije protiv Srbije? Postoje i dalje. Zašto Srbija ne ulazi u EU, zašto Srbija ne potpisuje sve ove sporazume sa EU? Je l' postoje sankcije protiv Srbije? Ko je za to kriv? Je l' su krivi oni koji su na vlasti?
Mi, sa pozicije opozicione stranke, mogli bismo da kažemo da su krivi oni koji su na vlasti. Ne, za pritiske na našu zemlju, za sankcije i sve drugo čemu naša zemlja može da bude izložena krivi su oni iz međunarodne zajednice koji žele da pritiscima razbiju Srbiju i otmu deo naše teritorije. Tako se voli svoja zemlja i tako se brani svoja zemlja, a ne napadima na one koji se nalaze na vlasti. Zbog toga će SPS glasati za ovakav predlog deklaracije.
Što se tiče Kastra, on je u svom saopštenju dao jedan lep naslov svom saopštenju: "Tiranin posetio Tiranu". Istina, tada su mu u Tirani ukrali sat.
U svakom slučaju, Srbija se nalazi pred problemom da će joj možda neko oteti deo njene teritorije suprotno odluci Saveta bezbednosti UN. Zato Srbija treba da pozove čitav svet na poštovanje međunarodnog pravnog poretka, na međunarodnu politiku koja je definisana rezolucijama i Poveljom UN. I zato mislim da je veoma dobro što je većina političkih stranaka u Srbiji, osim onih koji se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije u ovoj skupštini i kojima je draže mišljenje iz američke vlade ili iz američke ambasade nego mišljenje svog naroda i svih građana ove zemlje, da će ova skupština, čini mi se, ogromnom većinom glasova doneti ovakvu deklaraciju i ovakvu rezoluciju.
Želim još jednom, na kraju, poštujući ono što je gospodin Mićunović ovde malo pre govorio i poštujući ono o čemu je govorio kada su u pitanju sankcije, da Srbija iz onoga kroz šta je prošla treba da izvuče pouke. Šta god mislili jedni o drugima, ne sme nam borba za vlast biti draža od države u kojoj se borimo za vlast.
Još jednom zahvaljujem kubanskom narodu i Republici Kubi na podršci koju je dala srpskom narodu i srpskoj državi u vreme kada se borila i kada se sada bori za svoju slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet. Takođe, mi dajemo punu podršku Republici Kubi i kubanskom narodu u borbi da odbrani svoju nezavisnost i u borbi da se što pre prekine politika izolacije i sankcija prema Republici Kubi, bez obzira na to kakav oblik političke vlasti ta država ima. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovde bio dogovor da nekoliko šefova poslaničkih klubova nešto kaže povodom svih ovih tema koje su od jutros, a pretpostavljam i ovih dana, zaokupljale domaću političku javnost, želim samo da iznesem ono što svi vi ovde dobro znate i mi smo o tome govorili, upozoravali čitav niz godina i pre toga, a to je da se Srbija opasno poigrava sa zaboravljanjem i brisanjem svoje istorije, da ste napravili ozbiljnu političku grešku time što ste, možda svesno, možda nesvesno, možda zbog birača, možda zbog svojih predaka, izjednačili one koji su se borili za slobodu svog naroda i one koji su sarađivali sa okupatorom, barem jednim delom za vreme Drugog svetskog rata.
Za to ste glasali svi vi ovde u Narodnoj skupštini, koji ste tada bili, osim Socijalističke partije Srbije.
Takođe, ovo o čemu je govorio gospodin Čanak. Glasali ste i za mogućnost rehabilitacije Milana Nedića, čak je neko ovde u Narodnoj skupštini spominjao i Dimitrija Ljotića.
Znači, mi smo o tome govorili na vreme, samo smo protiv toga da se čitav jedan narod gura u fašizaciju i nacifikaciju i protiv toga smo, kao što je jednom rekao glumac Predrag Ejdus, da Srbija treba da prođe proces denacifikacije.
Srbija kao država nikada nije bila fašistička, niti nacistička, bez obzira da li je u njoj na vlasti bio Slobodan Milošević, Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić ili Boris Tadić. Zato vas molim da time što se međusobno prepucavamo ne nanosimo štetu Srbiji kao državi.
A normalno je da je Srbija imala najslabiju proslavu 50 godina oslobođenja od fašizma. To je normalno, zato što nisu imali kako da obeleže tu proslavu. Zato što je trebalo da prikažu one koji su oslobodili zemlju od fašizma. Kako onda da prikažu samo njih, a da ne prikažu i ove druge koje su izjednačili sa ovima koji su učestvovali u Drugom svetskom ratu. Sećate se tih proslava.
Sećate se, proslava je bila u ''Sava'' centru, ljudi koji su bili prisutni pitali su se da li je uopšte bio Drugi svetski rat.
I dok se nije pojavila slika čoveka koga nikada nisam ni video ni upoznao, a neki su ga videli i tri puta, pa su o tome pisali i pesme, pa su ga videli više puta, pa su ga i sahranjivali i sve ostalo, znači, dok nisu videli sliku Josipa Broza Tita – nije se čuo ni aplauz u ''Sava'' centru te godine kada ste obeležavali 50 godina, odnosno 60 godina pobede nad fašizmom.
Znači, cela ova priča o kojoj danas govorimo nije od juče. Ja sam protiv toga da se iz ovoga izvlače političke koristi za određene političke stranke, ali bih vas podsetio da mi sada treba da donosimo zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti u kojem će biti i ta odredba o izjednačavanju prava partizana i četnika i ne samo četnika. Nismo mi izjednačili samo četnike, izjednačili smo i neke druge, sve koji imaju tri svedoka da su se borili protiv okupatora. Među njima su svakako i nedićevci. Sećate se da je u vreme vaše vlasti bila inicijativa da jedan trg dobije ime Dimitrija Ljotića, u jednom gradu u Srbiji, u Smederevu.
Nemojte se sada čuditi odakle sada vama te ideje o nacifikaciji ili fašizaciji i sve ostalo. Apsolutno sam protiv toga da se jedna politička organizacija ili udruženje zbog toga što zastupa nacionalne političke stavove proglašava za fašističku ili nacističku. Treba praviti razliku između fašizma, nacizma i onoga za šta neko misli da jeste. Naravno, državni organi u svemu tome treba da učestvuju. Imamo mi i drugih primera.
U Srbiji ima i drugih problema. Ja sam očekivao danas ovde da se govori o tome, mada su neki odavde izašli, iz ove sale, odnosno jedan muftija kaže u Novom Pazaru da se nikada neće odreći Sarajeva. Nisam sada čuo da je neko ovde reagovao tim povodom.
Želim da vam kažem da oni koji traže da se Srbija odrekne Kosova, oni koji traže da se Srbija odrekne Republike Srpske ili da se Srbin iz Banjaluke odrekne Beograda od nas sada traže da to prihvatimo i da slušamo to mirno. Ne mešamo se u verske sukobe, niti me to zanima, ali sećate se da je jedan od ambasadora rekao da ćete se uskoro zabaviti ne Kosovom nego Vojvodinom i Sandžakom, odnosno Raškom. Znači, ako može da postoji poruka iz svega ovoga, jeste da ne postoji politička stranka u Srbiji koja podržava fašizam, nacizam itd, javno.
Zalažem se, naravno SPS se zalaže da se zabrani svaki oblik fašizma i nacizma u Srbiji. SPS se zalaže za čuvanje antifašističkih tradicija, a ne za rušenje antifašističkih spomenika i obeležja širom zemlje.
Ovde su postojali neki koji su se dičili time što će srušiti neki spomenik ili neko groblje. I Stevana Filipovića su rušili pa su posle neki bili kod vas u DOS itd, a sada ne znam kod koga su. Bili su, da ne pričam gde su, jer više ne znam ni gde su ni šta su, ali ono čime Srbija treba da se ponosi jeste antifašistička tradicija.
Srbija je dala ogromne žrtve u borbi protiv fašizma i nacizma. Danas da Srbin bude nacista bilo bi isto kao kad bi neki Jevrejin bio nacista. Koliko je Srba stradalo u Jasenovcu, koliko je Srba stradalo unutar Srbije zbog naših unutarsrpskih sukoba zbog fašizma i nacizma? Zato, sve u svemu, SPS podržava napore da Srbija ide jednim putem u kome neće biti bilo kakvih tragova fašizma i nacizma, ali smo, naravno, i protiv toga da se jednoj organizaciji ili udruženju, tek tako, da im se olako pripisuju fašistički znaci.
Ja ću vam ovde reći da ste mnogo puta, vi znate to, u svojoj istoriji, za našu stranku, za stranku kojoj pripadam, govorili da je ovakva ili onakva, fašistička, nacistička, nacionalistička. Treba da vodite računa kada o tome govorite. Danas kad govorite o svemu ovome, takođe, treba da vodite računa da ovo neko sluša i to sluša sa strane i o ovome će se pričati. Ali se neće pričati o tome da je Srbija antifašistička, nego će se pričati o tome da je 20, 30, 50 fašista u Srbiji maltene napravilo darmar u Srbiji. Zato, kada govorimo o svemu, moramo da vodimo računa o nacionalnim i državnim interesima. Apsolutno se zalažem da država radi svoj posao, ako država radi svoj posao, onda nećemo imati takvih problema.
Naravno, pošto je ovde bilo različitih primedbi na tu temu, Srbija nikad nije bila fašistička niti nacistička, a naročito u vreme posle Drugog svetskog rata, bez obzira da li je bio na vlasti Slobodan Milošević, Koštunica, Đinđić ili Tadić, daleko smo od toga da je srpsko društvo fašističko i nacističko. Naravno da smo daleko od toga, jer živimo u državi u kojoj sigurno jedna trećina stanovnika nisu Srbi i gde postoji nacionalna ravnopravnost, između ostalog, i svih ovih godina koliko je SPS bila na vlasti – Srbija je bila definisana kao država svih građana, a ne samo kao država srpskog naroda.
Znači, SPS će podržati svaku borbu protiv fašizma, protiv nacizma i tražimo da država tome posveti pažnju. Ali, pažnja se ne posvećuje samo kada se organizuju neke demonstracije. Pažnja se posvećuje i sramota je za jednu državu kada nema svoje predstavnike kada čitav svet slavi pad fašizma i godišnjicu pada fašizma. Očigledno da mi danas imamo one koji se stide toga što je Srbija porazila fašizam 1944. i 1945. godine. Možda su 1944. i 1945. godine poraženi i neki politički preci nekih koji ovde sede, u Srbiji, ali to je naša unutrašnja srpska stvar.
Za spoljašnju stvar, za ono što je potrebno kao politički reprezent Srbije, u ovom trenutku je važno da Srbija bude država u kojoj će državni organi i sve političke stranke u Srbiji imati sličan stav ovim povodom. Znači, ''smrt fašizmu'', je l' tako gospodine Čanak? Smrt fašizmu i naročito mi se sviđa ono što ste na parolama imali – NATO jednako kukasti krst. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama jeste, možda, i prilika da se ovde raspravlja i o jednoj kategoriji ljudi koji su 2000. godine, možda nesvesno, učestvovali u nečemu što će im se kasnije obiti o glavu, a naročito donošenjem ovakvih zakona.
Podsetio bih vas da ste petooktobarski puč 2000. godine izveli uz pomoć onih protiv kojih danas donosite zakon i javno ste se hvalili, predvodili ste grupe navijača i horde. Jedna grupa je kao rezultat imala, tj. u novinama je pisalo - mi smo osvojili policijsku stanicu u Padinskoj Skeli. To je naš navijački doprinos bio.
Za vas su to danas bande huligana, oni koje treba zatvarati do osam godina, oni koje treba pritvarati kada se održavaju sportske priredbe.
Predlažem, dame i gospodo, da napravite spisak onih koje treba pritvoriti kada su izbori, da ne mogu da izađu na glasanje. Znate šta, u davno vreme, pre SPS-a, kada su vladari obilazili Srbiju, postojala je kategorija ljudi koji su tada bili preventivno smeštani u neke institucije, da ne bi predstavljali opasnost. Mi sada, od jedne ideje za koju smo videli da se primenjuje negde na Zapadu, dolazimo do toga da u Srbiji imamo moguću zloupotrebu ovakvih zakona.
Čini mi se da su oni navijači koji su bili u prvim redovima borbe za 5. oktobar i koji su izveli 5. oktobar, možda, potrošili kredit kod vas čim su počeli da skandiraju nešto drugo na sportskim priredbama i čim su počeli da glasaju za nekog drugog. Zato danas imamo jednu potpuno nelogičnu situaciju.
Da ste vi ovo govorili pre 2000. godine, ko bi vam izveo 5. oktobar? Izveli biste ga vi u Kolarčevoj ulici, na Kolarčevom narodnom univerzitetu i na tribinama i po salonima ovde, u Beogradu.
Znači, ovde je reč o jednoj potpuno pogrešnoj koncepciji, a to je da se u Predlog zakona stavi čitav niz odredaba koje se mogu toliko slobodno tumačiti, kao što je i ceo Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala. Organizovani kriminal je danas i pomaganje nekome da ne ode u Hag. To je tako, piše u Zakonu.
Znači, za vas su oni koji misle da neko ne treba da ide u Hag pripadnici organizovane kriminalne grupe, čim ih ima više od dvojice.
Znate li koliko ih ima danas u Srbiji? Ima ih najmanje nekoliko miliona, tih organizovanih kriminalnih grupa, a tako i sada.
Govorite o Zakonu o sprečavanju nasilja. Tim zakonom nećete sprečiti nasilje. Prvo, vi znate da su se uprave klubova i navijača posvađali unutar sebe. Takođe, ne postoji nikakva motivacija ljudi da se bore protiv nasilja na stadionima, pre svega, pripadnika policije. Zašto bi oni to radili?
Dame i gospodo, oni su branili ovu državu, pa su otišli u Hag.
Šta će da im se desi ako slučajno udare na nekog vođu navijača ili nekog kriminalca? Zašto bi reagovali? Dođite i vi odavde, pa sprečavajte nasilje na sportskim priredbama.
Drugo, govorite o međunarodnim utakmicama, skupovima itd. Znate šta – navijači, ipak, nisu kao političari, i ja ih u tome podržavam. Valjda će neko da se ponaša i malo muški.
Neće, valjda, dozvoliti da ga neko pljuje i batina, kao što se dešavalo našoj vaterpolo reprezentaciji u Sloveniji, a mi ćemo ovde da negujemo dobrosusedske odnose sa Slovenijom. Oni kažu - zabićemo vam nož u leđa, a mi kažemo - neka, okrenućemo mi i srce, pa nam zabijte pravo u srce, nemojte u leđa.
Nemojte nikada da tražite od navijača da skandiraju, umesto Ratku Mladiću ili Karadžiću, ne znam kome drugome. Ako neko u tome ima neku nadu ili očekivanje, dajte da se odmah na startu dogovorimo. Nikada se u Srbiji neće desiti da navijači skandiraju Nataši Kandić ili Sonji Biserko. U svakom slučaju, nemojte očekivati, a ja sam protiv toga da se bilo ko vređa.
Ovde smo malopre govorili o tome da neku pojavu treba sankcionisati, bez obzira na to ko je predmet i meta. Kada ste rušili vlast 2000. godine, sve je bilo dozvoljeno. Bilo je dozvoljeno da se nose puške.
Evo, neki koji su bili ovde poslanici, oni su na čelu svih tih navijača, sa puškama, ulazili u fabrike, u krizne štabove, u narodne banke i sve ostalo. Tada je to sve bilo civilizovano, a sada su to huligani, sada je to neko koga treba zatvoriti. Da nije bilo tih huligana, ne biste vi videli vlast još 10-20 godina u Srbiji. Sada je opasno da oni budu na slobodi, možda će napraviti neki novi 5. oktobar.
Da ne bismo mnogo pričali, zakoni su potrebni, ali ovakvo tumačenje može dovesti do toga da u Novom Pazaru sutradan nema ko da izađe na ulicu, jer svi koji dođu na utakmicu u Novom Pazaru, kada se igra protiv nekog srpskog kluba, ne verujem da će skandirati neke mnogo lepe reči, ili dole, kod Rize, Bujanovac i Preševo. Hvala bogu, pa Bujanovac i Preševo nemaju neke timove u prvoj ligi.
Znači, siguran sam da bi na utakmici u Bujanovcu ili u Preševu, kada bi igrala "Crvena zvezda" ili "Partizan" protiv nekog tima, kako se zove ovaj fudbalski klub iz Preševa, ''Fljamurtari'', ne znam kako se zove, nije bitno, došli navijači i skandirali "Kosovo je Srbija", a vi biste to smatrali provokacijom, pa ćete se žaliti ministru Jočiću i tražiti da vam pošalje specijalce i žandarmeriju, jer vas vređaju nacionalno. Kako mogu u srcu juga Srbije, Preševske doline, da govore takvu gnusnu laž da je Kosovo Srbija?!
Prema tome, nemam ništa protiv da se ovde vode i politička prepucavanja između političkih stranaka, ali reč je o tome hoćemo li da imamo zakon koji će nešto zaista učiniti u ovoj oblasti sprečavanja nasilja na sportskim priredbama, ili ćemo tek radi reda donositi zakone.
Voleo bih da se o ovome razgovaralo i sa predstavnicima navijača i sa predstavnicima klubova. Svi smo mi nečiji navijači, koji možda ponekad reaguju malo žustrije nego što bi trebalo.
Uostalom, kada bi se sprečavalo nasilje u politici, znate koliko bi ovde bilo onih koji bi morali da imaju status izgrednika ili onih koji bi morali da budu u kućnom pritvoru dok se ne završe sednice Skupštine.
U svakom slučaju, Socijalistička partija Srbije ne može podržati pooštravanje ovog zakona ako ne dođe do pojašnjenja na šta se to konkretno odnosi, jer je veoma širok pojam - šta znači izazivanje verske, nacionalne mržnje, netrpeljivosti i svega ostalog.
Uostalom, nacionalnu, versku, ili bilo koju drugu netrpeljivost mogu izazvati ne samo parole o Srebrenici ili veličanje Ratka Mladića ili Radovana Karadžića.
Kao što znate, nacionalne, verske i sve druge slobode se mogu narušavati i raznim skandiranjem ili parolama i protiv Srba. Nisam siguran da ćete primeniti ove odredbe na pripadnike nacionalnih manjina kada budu tako nešto skandirali.
Zato kažem, ovde je reč o tome hoćemo li imati zakon koji će se odnositi na sve, ili ćemo imati zakon koji će biti donet tek radi reda, da bismo ispunili neku međunarodnu obavezu, ako uopšte imamo bilo kakvu međunarodnu obavezu u tom pogledu.
Uostalom, navijači iz sveta dolaze ovde u Srbiju da se pokažu, pošto tamo ne smeju. Istina, nemaju gde da dolaze, pošto slabo igramo ove međunarodne utakmice, osim kada su u pitanju utakmice reprezentacije.
Baš zato, Srbija treba na neki način, nekada, i da zaštiti naše navijače koji idu u inostranstvo. Šta je država Srbija uradila da zaštiti naše navijače koji su bili žrtve, na primer, u Sloveniji? Ministri su morali da se biju sa publikom u Sloveniji kada je igrala vaterpolo reprezentacija.
Šta je trebalo navijači da kažu, udarajte nas slobodno? Pa, nisu oni kao političari, da kažu - vi ste u pravu, mi smo uvek krivi i imamo osećaj kolektivne krivice.
Molim vas, kad donosite ovakve zakone, setite se onih koji su vas doveli na vlast 5. oktobra 2000. godine, onih koji su išli iza vas kada ste ulazili u fabrike, institucije, banke i sve ostalo, da formirate krizne štabove. Ako ste im ovako vratili, onda treba da razmislite malo kako će biti i da li će onda oni tražiti neki novi ''5. oktobar''.
Što se nas tiče, nismo bili za to ni tada, nismo ni sada. Vlast se menja na izborima, ne menja se nikakvim kriznim štabovima. Vi ljude hoćete da upotrebite i da ih onda, posle toga, bacite.
Nadam se i ubeđen sam da sada navijači širom Srbije skandiraju s oduševljenjem imena DOS-a i onih za koje su se borili 2000. godine.
Zato, gospodine ministre, možete li da pojasnite ovaj deo koji se tiče širine tumačenja toga - šta spada u ''izazivanje netrpeljivosti, verskih, nacionalnih, i svih ostalih sukoba''?
Sama intencija zakona jeste prihvatljiva, ali se zakon, ovako kako je napisan, može zloupotrebiti, pre svega, za obračun, i to ne sa političkim neprijateljima. Uostalom, svesni ste da je 11. 000 ljudi u vreme akcije ''Sablja'' bilo pritvoreno bez bilo kakvog obrazloženja.
Verujem da bi sada, takođe, 10. 000 ljudi moglo da bude u kućnom pritvoru kada je neka fudbalska utakmica, zbog učešća u kolektivnom činu nasilja.
Uostalom, posle 5. oktobra, ''Otpor'' je, pošto gledam gospodina koji je ispred mene, bio jedina politička organizacija koja je imala svoje reklame i panoe na jednoj sportskoj utakmici, na košarkaškoj utakmici u hali ''Pionir'', posle 5. oktobra 2000. godine.
I vi pričate o tome da niste politički zloupotrebljavali sport? Sve ste činili samo da dođete na vlast. Sve ste činili da dođete na vlast, samo ste zaboravili jednu stvar, da čovek ima dve pesnice.

Samo po Poslovniku.
Mislim da je gospodin Halimi pogrešno protumačio moje reči.
Nemam ništa protiv da postoji i fudbalsko, i rukometno, i košarkaško igralište u Preševu, pretpostavljam da u Bujanovcu postoji. Imam protiv samo što je gospodin Riza Halimi protiv prisustva srpske žandarmerije na tom delu teritorije Srbije.
Uostalom, pre nekoliko meseci, na koga su, gospodine ministre, pucali dole, u Preševu? Da li su pucali na jednog vašeg političara Albanca?
Da li su pucali u Bujanovcu ili Preševu, u Kopnenoj zoni bezbednosti? Uostalom, nećete vi da određujete gde će biti srpska žandarmerija u Srbiji. Biće tamo gde je ugrožena država Srbija. I to ne vi, kao Albanac, nego nijedan građanin Srbije, pojedinačno, neće to određivati, nego oni državni organi koji su za to plaćeni i koji su dobili narodno poverenje da to rade.
Šta li biste tek rekli da ovo ministarstvo odbrane ima nameru da završi vojnu bazu ''Cepotina''! Sve to vama smeta. Ne smetaju vam NATO vojnici, ali vam smeta srpska žandarmerija.
Da li je bilo pobede na izborima 2000. godine ili nije? OK. To je bilo pre sedam godina. Šta ćemo sad? Gde ste vi koji ste tada bili zajedno? Za koga ste vi danas? Protiv koga ste vi danas? Kada pogledam za šta se vi sve zalažete, ja vas pitam, za šta ste se i da li je vredelo da se toliko za to borite? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Predlog izmena i dopuna Zakona koji je danas na dnevnom redu, za državu Srbiju i, pre svega, za pripadnike srpskog naroda, veoma je važan. Zato moram da kažem da me čudi ovolika nezainteresovanost poslanika vladajuće koalicije za ovu temu, jer i prostim pogledom na skupštinsku salu može se videti koliko je poslanika iz vladajuće koalicije prisutno.
Gospodine ministre, to nije samo dokaz nepoštovanja teme o kojoj govorimo, nego i vas lično. Da li neki od poslanika imaju važnije obaveze u ovom trenutku od Zakona o državljanstvu o kojem govorimo, odnosno o tome da li pripadnici srpskog naroda, ili pripadnici drugih naroda, ili, uopšte, državljani Crne Gore koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije imaju pravo da ovde ostanu i da dobiju državljanstvo Srbije. Poslanici koji danas imaju važnije teme od toga, zaista imaju neki problem sa neshvatanjem nacionalnog i državnog interesa.
To da vi imate problem u vladajućoj koaliciji, nije ništa novo. Zamolio bih vas da ubuduće vaši ministri u Vladi, gospodine ministre, vode računa o tome kada kritikuju ovaj parlament, jer nije ovaj parlament u opstrukciji prema Vladi i nije kriva Skupština što nije radila, krivi ste vi u Vladi jer nemate parlamentarnu većinu. Ovo je nezabeleženo, svuda u svetu opozicija pravi opstrukciju vladajućoj većini, jedino u Srbiji vladajuća većina pravi opstrukciju sama sebi.
Vi ne možete da zakažete sednicu Narodne skupštine zato što se između stranaka preganjate oko toga ko će biti u Državnoj revizorskoj komisiji. Ne možete da se dogovorite o Kosovu i Metohiji, o odnosu prema NATO-u, ne možete da se dogovorite o odnosu prema pitanju izbora, promenama Ustavnog zakona itd.
Danas niste mogli da sakupite većinu, iako su vam pomogli predstavnici nekih opozicionih stranaka, ne SPS-a, i dali vam kvorum. Niste imali većinu da izglasate spajanje rasprave. Pa, kada nemate većinu za spajanje rasprave, za šta vi imate većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije?
U svakom slučaju, vi danas imate jednu situaciju u kojoj Srbi koji su ostali da žive van Republike Srbije imaju problem, jer su postali nacionalna manjina, za razliku od stanja u državi kada su bili pripadnici konstitutivnog naroda. Zaista se tu mogu postavljati pitanja o kojima se ovde govorilo - pitanje reciprociteta u odnosima sa Crnom Gorom.
Odmah da kažem da je SPS za zajednički život Srbije i Crne Gore, za bratske odnose srpskog i crnogorskog naroda, ali od kada je Crna Gora izglasala nezavisnost, pre svega smo zabrinuti za položaj Srba koji žive u Crnoj Gori. To je, dame i gospodo poslanici, trećina građana Crne Gore, najmanje trećina građana Crne Gore.
U Evropskoj uniji se digne kuka i motika kada se bilo koji pripadnik nacionalne manjine u Srbiji požali na svoj status, pa se u Savetu Evrope raspravlja o položaju Mađara, pa se pokreće pitanje Rumuna, pa se pokreće pitanje Albanaca na jugu Srbije. A šta je sa trećinom građana Crne Gore koji su Srbi po popisu, a koliko će ih tek biti ukoliko se promeni ovaj zakon?
Da li ste vi svesni da je na sledećem popisu moguće da će narod koji ima najveći broj pripadnika u Crnoj Gori biti srpski narod, ako donesemo ovaj amandman, odnosno ako izglasamo amandman koji ste predložili? Zato vas molim da ovom pitanju ne prilazimo stranački. Ovde izlazimo svi mi iz političkih stranaka i govorimo o tome kao da je to naš stranački politički program. Nije, ovo je nacionalno i državno pitanje.
Šta to znači? I mi smo podneli amandman koji je nama predložila Srpska lista, ja sam ga potpisao kao predsednik SPS i glasaćemo za ovaj zakon samo ukoliko se prihvate ti stavovi. Ne mora ta formulacija, ne mora taj amandman, neka se prihvati ono što traže Srbi iz Crne Gore. Mislim da je to obaveza i ove vlade Republike Srbije. U suprotnom, nećemo glasati za ovaj predlog zakona o državljanstvu.
Inače, zalažemo se da u odnosima sa Crnom Gorom postoji princip reciprociteta. Crna Gora je u ovom slučaju nezavisna država. Ako ona ima odnos prema Srbiji koji nije prijateljski, Srbija je ne može smatrati za svog prijatelja. Da li će Crna Gora nama biti prijatelj ili ne, ne sme da zavisi od toga da li su funkcioneri i članovi državnog rukovodstva Srbije iz Crne Gore, nego kakav je odnos Crne Gore prema Srbiji i srpskom narodu, kao i prema rešavanju najvažnijeg srpskog državnog pitanja, a to je pitanje Kosova i Metohije.
Ako crnogorski zvaničnici kažu da se raduju što su imali prilike da razgovaraju sa premijerom susedne države, sa Čekuom, ako kažu da će Crna Gora biti neutralna po pitanju Kosova i Metohije, da li taj stav treba da naiđe na oduševljenje Srbije i Srbija treba da bude srećna što Crna Gora nije na strani Albanaca?!
Još jednom ću ponoviti ovde, u ovoj skupštini - ima li srpske i crnogorske istorije u kojoj su drugi neprijatelji, osim onih koji su danas crnogorskim rukovodiocima prijatelji? Čitave epopeje, odiseje su pravljene na temu junaštva Crnogoraca u odnosu prema Turcima, Albancima, Hrvatima, Muslimanima i svima ostalima tamo. Odjednom, svi oni postadoše veći prijatelji crnogorskom rukovodstvu od Srba.
Možda imaju više para, možda su to putevi droge, možda su to putevi nelegalnog šverca oružja, šverca cigareta i svega ostalog.
Međutim, postoji nešto dublje, a to je da će se u Crnoj Gori, ovim povodom, možda po ko zna koji put, izazvati veliki sukob između građana Crne Gore, između onih koji su za bliske odnose sa Srbijom i onih koji su za neprijateljske odnose sa Srbijom.
U jednom se slažem sa gospodinom Batićem, da treba imati reciprocitet u odnosima sa Crnom Gorom. To znači da treba tražiti od Vlade Crne Gore da državljani Srbije koji imaju prebivalište na teritoriji Crne Gore mogu da dobiju, ako tako žele, crnogorsko državljanstvo, kao što državljani Crne Gore koji su imali prebivalište, pre godinu ili dve, u Srbiji imaju pravo da dobiju srpsko državljanstvo.
S druge strane, mislim da je veoma bitno da Srbija ima odnos kakav je po Ustavu, a to je da brine o Srbima van Srbije. Naš amandman se ne odnosi samo na Srbe u Crnoj Gori. Ovo je prilika da se promeni zakon i ukoliko je Vlada Republike Srbije zaista predložila ovaj amandman, koji je, između ostalog, bio jedan od predmeta svenarodnog izjašnjavanja i popisa ljudi koji ovde žive, a poreklom su iz Crne Gore, mi ćemo to podržati.
Suština te ideje jeste da svi Srbi, znači, ne odričući se državljanstva koje trenutno imaju, imaju pravo, i bez prebivališta, da dobiju srpsko državljanstvo.
Zašto to pravo ne bi imali, kada se dobro zna da se u svetu državljanstvo dobija po dva principa - po principu krvi i po principu tla, odnosno teritorije. Naravno da postoje savremeniji izrazi, ali pitanje državljanstva niste vi izmislili juče, već je to pitanje koje postoji vekovima.
Znači, Srbi, kojih ima malo, koji su podeljeni i kojih, možda, danas u svetu ima više nego što ih ima ovde, Srbi i Srbija koju danas, možda, više vole Srbi u svetu nego Srbi ovde, pa čak i u ovom parlamentu, ne smeju da dozvole toliki luksuz da se ne da pravo na srpsko državljanstvo.
Sada će se neko ovde naći i reći - oni će glasati za ovu ili onu političku stranku. Pa šta? Pa, čekajte, tako ste došli na vlast. Kako vas nije sramota da sada govorite o tome? Jeste li mitingovali? Niste ispod Belog anđela, gospodine Batiću, ali ste imali druge svece i druge vladike koji su vam pomagali i tada vam nije smetalo da se sakrijete ispod njihovih mantija. Sada vam smetaju vladike koje se zalažu za bratske odnose između Srbije i Crne Gore.
Nije vam smetalo da zovete patrijarha da vas vodi po demonstracijama ovde, ulicama Beograda, a sada govorite o tome, o nekakvim mitinzima. Bolje da se ispod Belog anđela skupljaju mladi socijalisti nego mladi demohrišćani, jer bi se neki okretali u grobu.
U svakom slučaju, SPS će podržati ovaj predlog zakona o državljanstvu, ukoliko se kao njegov sastavni deo nađe ovaj amandman, koji, istina, još nismo dobili ovde, u skupštinskoj proceduri, ali koji će štititi prava pripadnika srpskog naroda ma gde oni živeli. Znači, ne odričući se državljanstva koje trenutno imaju, da dobiju pravo na srpsko državljanstvo.
Mislim, u svakom slučaju, da Vlada Republike Srbije treba oštrije da reaguje na sve izjave koje dolaze iz Crne Gore. Ali, Crna Gora nije predmet današnje rasprave. O Crnoj Gori i o odnosima Srbije i Crne Gore treba da se razgovara mnogo ozbiljnije.
Zašto neko ovde misli da je ovo zloupotreba Srba van Srbije? Čekajte, nije primer zloupotrebe Albanaca na jugu Srbije kada Riza Halimi izađe ovde i kaže da podržava Ahtisarijev plan?! Ne, to nije zloupotreba. To je njegovo demokratsko pravo, da podržava cepanje Srbije. To jeste pravo. Kako vam onda to ne smeta? Zašto ne izađoste da kritikujete Rizu Halimija, nego kritikujete oni koji predlažu da Srbi u Crnoj Gori imaju srpsko državljanstvo, ili ne Srbi u Crnoj Gori, neka imaju srpsko državljanstvo Srbi iz Čikaga koji vas dovedoše na vlast 2000. godine.
Govorite o tajkunima. O kojim, bre, tajkunima vi govorite? Ima li neki tajkun od koga niste uzeli pare da dođete na vlast 2000. godine, koji je davao pare da bi se zaštitio, pa se prešao, jadan, davao vam je pare i nije se zaštitio? Sada, za te vaše tajkune koji su vas finansirali ne vredi da tražite državljanstvo, treba negde da traže azil. U svakom slučaju, o tome ćemo kada dođe na red ovaj zakon o duvanu, jer ima dosta toga. Mi smo tražili anketni odbor o duvanu još pre nekoliko godina, zajedno sa Demokratskom strankom Srbije. O tome niste hteli da pričate tada, a sada ćete, možda.
Znači, odnosi sa Crnom Gorom su apsolutno nebitni za ovu tačku dnevnog reda. Reč je o pravu Srba da imaju državljanstvo. Neko će reći da moraju da imaju sva ostala prava. Naravno, to se mora urediti, i sva prava i obaveze koji proizilaze iz državljanstva moraju da se urede. To ne znači da će u isto vreme, pošto se neki sada plaše kako će neko glasati i da li će glasati itd., odnosno ne mogu da verujem da se neko plaši zbog toga kako će glasati Srbi iz dijaspore ili iz Evrope. Pa, oni su u Evropi. Vi hoćete da uđete u tu Evropu, a plašite se glasova Srba iz Evrope. Pa, za koga će da glasaju?
(Dragan Todorović, s mesta: Za SRS.)
Neće za SRS, glasaće za SPS, jel tako?

Hvala, gospodine Mrkonjiću. Lepo je videti socijalistu da predsedava Skupštini. Odmah se oseća rast demokratske atmosfere, od kada ste preuzeli rukovođenje Parlamentom. To ne znači da sada ne mogu da kritikujem, iako ste vi predsedavajući.
Javio sam se zbog onoga što je rekao gospodin Batić.
Znate šta, mi možemo politički da se razlikujemo, ali ne treba da se vređamo.
Prvo, ne znam da li je to za vas neka uvreda, ali čak i da u Srbiji postoji neko ko ne veruje u Boga, a verovatno postoji, evo, javlja se profesor Mićunović, znači, to sa sociološkog aspekta, u svakom slučaju, pravo na veroispovest je zagarantovano Ustavom.
Gospodine Batiću, vi ste malopre rekli da su se ispod ikone okupili bezbožnici, misleći na mlade socijaliste.
Želim da vam kažem da sam ja, kao predsednik SPS-a, kršten onda kada je bilo vreme, a ne, kao neki vaši, posle 5. oktobra 2000. godine, za koje čak i vladike i mitropoliti koji su ih krstili kažu da se kaju što su ih krstili.
To se ne čini zbog toga da bi se pokazalo koliko ste moderni, nego zbog toga što je to pripadnost sopstvenom narodu, našem narodu i našoj crkvi – Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Zaista mislim da ste vi pogrešno informisani. Ne znam da li mi verujemo u istog Boga. To je, možda, znak pitanja. Na ovakav način nemojte da delite poslanike.
Čak i ako se neko ne moli Bogu, već se klanja ili radi bilo šta drugo u skladu sa svojim verskim običajima i u skladu sa svojom veroispovešću, to nije razlog da se ovde na takav način međusobno kritikujemo.
Siguran sam da gospodin Batić to nije rekao zlonamerno, zato što pretpostavljam da je to rekao u žaru političke borbe. Samo bih ga podsetio da mi više nismo na vlasti.
Gospodine Batiću, vi se sada borite sa onima sa kojima ste zajedno došli na vlast 2000. godine, koristeći mnoge vladike, mitropolite, pa čak i patrijarha, koji vam tada nisu smetali. Tada vam nije smetao miris tamjana, a sada vam smeta. O tome je govorio gospodin Čanak u nekim novinama. Čini mi se da je rekao, citiraću ga: ''U vreme Miloševića su narodu navirale suze na oči zbog suzavca, a sada zbog mirisa tamjana''.
Ne verujem da vam je tada to smetalo. Tražili ste da zaseda Sinod, da vam predvodi demonstracije. Kad god je bilo gusto na ulicama Beograda, trebalo je da ide neko svešteno lice, da bi bilo paravan itd.
Što tada ne rekoste da ne mogu te i te vladike da dođu? Uostalom, samo čekam da donesete, čudi me da to niste uradili posle 5. oktobra 2000. godine, jedan zakon o vladikama i o Sinodu SPC. Mislim da bi bilo najbolje da je kadrovska komisija DOS-a utvrđivala ko će biti na funkcijama u SPC. Verovatno bi mnogi od vas bili kandidati za vladike, neki i za samog patrijarha, a neki i za Vaseljensku patrijaršiju.

U svakom slučaju, nemojte da se bavite tim pitanjima i da raspirujete međuverske sukobe i unutarverske sukobe, jer i dalje mislim, bez obzira na to da li se molimo istom bogu ili ne, nisam siguran ni da li volimo tog istog boga podjednako, da taj Bog sve nas voli podjednako. U svakom slučaju, moramo da živimo ovaj život, koji živimo ovde u Srbiji, jedni pored drugih, a vi govorite o tome da su neki bezbožnici.

Ako mislite na neke koji su zabranjivali Crkvu, ako mislite na neke koji su palili crkve, koji su rušili crkve, koji su maltretirali sveštenike, nema ih među pripadnicima SPS-a. Gde ih ima? Pogledajte se sami, u vašim redovima i među DOS-om su najveći komunisti iz onog vremena posle 1945. godine.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Republike, predsedniče Vlade, u ime poslaničke grupe SPS ne želim da uđemo u ovu zamku koja postoji na početku ovog zasedanja.
Shvatili smo ovu sednicu kao sednicu na kojoj treba da se trudimo da iskažemo jedinstvo Srbije, države Srbije, srpskog naroda i političkih stranaka u Srbiji oko odbrane Kosova i Metohije. Zato ne želimo da se ova sednica pretvori u međupartijsku raspravu, jer bi se sada, verovatno, morao nekoliko puta javiti za repliku povodom onoga što je izrekao gospodin Batić.
Ali, važnije od naših međupartijskih rasprava jeste koliko će Srbija danas biti jedinstvena. Čini mi se da je cilj nekih poslanika da naprave lakrdiju od današnje sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Zato pozivam sve narodne poslanike da se uzdržimo od međupartijskih rasprava i da vodimo računa o tome u kakvom trenutku se danas kao država i narod nalazimo.
Takođe bih upozorio predsednika Skupštine, i predsednika Republike i predsednika Vlade i zamolio bih da pozovu Radio-televiziju Srbije da ovu našu sednicu direktno prenosi i na svom satelitskom programu. Mislim da je veoma bitno, ne znam da li postoji važniji događaj u ovom trenutku u Srbiji, a svakako čini mi se da danas ova sednica Narodne skupštine Republike Srbije je važnija od ''Varošarija'', koje se trenutno emituju na satelitskom programu Radio-televizije Srbije. To barem dugujemo i Srbima koji žive van Srbije, jer nije u redu da se oni informišu preko drugih sredstava javnog informisanja, a ne preko državne Radio-televizije.
Zato sam se i javio po Poslovniku da zamolim predsednika Narodne skupštine, ne verujem da postoji tehnički problem, mislim da je veoma lako prenositi ovu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije i na satelitskom kanalu RTS.
Mi kao narod moramo da budemo jedinstveni, bez obzira da li neko živeo u Torontu, ili živeo na Kosovu i Metohiji, ili živi ovde u Beogradu, svi imaju zajednički stav u ovom trenutku, a to je da Kosovo i Metohija jeste sastavni deo Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam rekao na početku kada sam se javio po Poslovniku, mislim da će današnja sednica biti potpuno promašena ukoliko ne sagledamo objektivno i realno situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi i ukoliko ne prestanemo da gledamo unazad, kao što smo činili ponekad i na početku ove sednice.
Zato mi možemo da biramo između dva pristupa: da li ćemo našu raspravu o Kosovu i Metohiji pretvoriti u međusobna optuživanja ko je više kriv za situaciju na Kosovu i Metohiji ili ćemo imati raspravu o tome koje će Srbija korake danas preduzimati kako bi sačuvala Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.
Jer to su stavovi iza kojih ste svi vi ovde stali, osim retkih izuzetaka, za koje ne bih mogao da kažem da su časni jer da su časni po ovom pitanju verovatno ne bi bili izuzeci. U svakom slučaju, mi imamo veoma jasan pristup ovom pitanju i ukoliko bismo se vraćali unazad jedni druge bi mogli da optužujemo za stanje na Kosovu i Metohiji u proteklih nekoliko decenija, vekova itd. Zato danas kada govorimo o tome ko je za šta kriv na Kosovu i Metohiji moramo da shvatimo da u osnovi albanske politike na Kosovu i Metohiji nije odnos prema srpskim političkim strankama, nije odnos prema jednom ili drugom političkom lideru u Beogradu, nego pre svega zalaganje za nezavisnost Kosova i Metohije, separatizam na Kosovu i Metohiji.
Ukoliko su neke stranke tražile ovu sednicu samo zbog toga da bismo još jednom jedni druge napali, onda je sednica potpuno promašena. Ne znam da li ste vi, dame i gospodo, i kolege narodni poslanici, i visoki državni funkcioneri, svesni šta građani Srbije u ovom trenutku očekuju od državnog rukovodstva za koje su glasali na izborima.
Očekuju odgovoran odnos prema ovom pitanju, očekuju da narodu ne govorimo o prošlosti, nego da ukažemo šta će se desiti sutra, a sutra je, dame i gospodo, sednica Kontakt grupe u Beču. Sutra počinje taj novi proces o kojem ovde govorimo. Zato SPS će glasati za Predlog rezolucije.
Ne postoji predlog rezolucije ili bilo kog akta u kojem stoji da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije za koji SPS neće glasati, bez obzira šta mislimo o onima koji eventualno to predlažu, bez obzira da li činimo vlast ili opoziciju. Ovo nije pitanje vlasti ili opozicije, ovo je pitanje odnosa prema državi i prema svom narodu. Zato treba da se čuvamo međusobnih optužbi, jer albanska politike je u ovom pitanju jedinstvena, a srpska politika se sastoji samo u tome da optuže jedni druge ko je za šta više kriv.
Danas, nadam se da gospodin Tadić kada je govorio o ovome, da je spomenuo politiku nasilja u vreme vlasti Slboodana Miloševića kao alibi jednog dela međunarodne zajednice, a ne kao njegovo mišljenje. Jer zaista postoji takav stav u međunarodnoj zajednici da se ono što se odnosi na vreme kada je Slobodan Milošević bio na vlasti definiše kao nasilje, genocid i sve ostalo. Uostalom, zbog toga postoji i Haški sud. Haški sud još nije doneo ni jednu presudu tim povodom.
Država Srbija je branila svoj teritorijalni integritet i suverenitet i nije nikada bilo u pitanju bilo koje demokratsko pitanje na Kosovu i Metohiji. Kako bi reagovalo vaše državno rukovodstvo da se jedan deo državne teritorije Srbije danas, kao što najavljuje Riza Halimi na primer, ne daj bože, priključi zahtevima za otcepljenje od države Srbije. Ne verujem da bi to bilo političko ili demokratsko pitanje.
Takođe siguran sam da niko nikada nije nanosio štetu nama više nego što smo mi sebi samima upravo ovakvim izjavama kojim smo ponekad i sami svedoci. Srbija ima državni i nacionalni interes da Kosovo i Metohija ostane sastavni deo Srbije. Albanci na Kosovu i Metohiji imaju svoj interes da Kosovo, kako oni to zovu, bude nezavisno.
Kakvi su međunarodni uslovi i međunarodne okolnosti da se izborimo ili mi ili oni za svoje interese i svoja prava. To je tema o kojoj danas govorimo. Da bismo o tome govorili, nije dobro da jedni druge međusobno optužujemo, jer u stvari pljujemo sami na sebe. I zato priča o nekakvom teroru ili ne znam koje termine da upotrebimo o prošlom režimu ili pretprošlom, svejedno, apsolutno je kontraproduktivna u ovakvoj priči.
U osnovi problema na Kosovu i Metohiji je separatizam i terorizam, u osnovi problema je otvorena podrška jednog broja zemalja iz međunarodne zajednice težnji da se stvori još jedna nezavisna albanska država u Evropi pored Republike Albanije.
Da bismo imali jaku poziciju države u ovoj situaciji, neophodno je da postoji političko jedinstvo u ovome. Vi ste napisali Ustav Republike Srbije, u kojem stoji da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Vi se danas zalažete za dosledno poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Ne bih da budem zlurad, ali svakoga od vas bih podsetio kako ste ocenjivali tu Rezoluciju 1244, od toga da je bila kapitulacija, izdaja, pa možda do nekih koji su to pretvarali u pobedu. To je bila realna situacija kada je Srbija bila izložena bombardovanju. Bio bih zadovoljan da naš državni pregovarački tim kao rezultat onoga za šta se bori danas budu stavovi iz Rezolucije 1244.
Ali, u ovom dokumentu takođe stoji zalaganje za dosledno poštovanje Rezolucije 1244. Naravno, jesmo za nastavak pregovora, naravno jesmo za suštinsku autonomiju, kao što piše u Rezoluciji 1244, jesmo za pregovore bez uslovljavanja, bez nametnutog rešenja.
Za šta ste vi to onda? Vi ste onda protiv Rambujea, jer je ovo što se sada dešava nastavak onoga što je započeto u Rambujeu.
Da je tada naša država prihvatila ono što se od nje tražilo, posle tri godine bi bio raspisan referendum i Kosovo i Metohija danas ne bi bilo u sastavu Republike Srbije. Ali, tada su neki od vas kritikovali zašto je Srbija odbila Rambuje zato što ste bili opozicija. Naša pozicija ne sme ovde da zavisi od toga da li smo na vlasti ili u opoziciji, nego jesmo li za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije ili ne. Svaka druga pozicija je pogrešna, svaka druga pozicija nas vodi u politiku da više mrzimo one koji su na vlasti, toliko mrzimo da čak smo počeli da nanosimo i štetu nacionalnim i državnim interesima.
Danas kažem u ime SPS, protiv smo mnogo čega što radite, ali ako želite da branite Kosovo i Metohiju imaćete u nama saveznike i glasaćemo za to, jer to nije partijsko pitanje, to je državno i nacionalno pitanje. Jer, ako nemamo sutra o čemu da raspravljamo, ako nemamo Kosovo i Metohiju, ako nemamo Srbiju, a nemamo je bez Kosova i Metohije, onda siguran sam neće biti ni SPS, ni DS-a, ni bilo koje druge stranke u Republici Srbiji.
Naravno, jednostrano priznanje, to je realnost sa kojom možemo biti suočeni. Zato je veoma dobro da budete jasni i jedinstveni oko toga šta hoćete. Nemojte da se sutra raspadne Vlada zbog toga što sve stranke u Vladi nisu jedinstvene oko toga. Znači, Vlada Srbije mora da zna kako će da reaguje dalje, jer je u njenim rukama je dalji tok i reakcija na mogući ishod pregovora, kako će Vlada reagovati.
Hoće li Vlada pasti, hoće li se neke stranke izmaći iz Vlade, naročito kada se ostvari ono o čemu je gospodin Aligrudić malopre govorio, da se postavlja pitanje evropskih integracija ukoliko Evropa jednostrano prizna Kosovo i Metohiju.
G17 plus je izašao iz Vlade zato što niste uhapsili Mladića prošli put. Evo koliko je meseci prošlo, ali ne znam koliko im još lufta dajete. Bilo bi izuzetno i niko ne bi mogao da kaže da to nije dogovoreno da kao reakcija na mogući odnos Vlade Srbije prema onima koji jednostrano priznaju Kosovo i Metohiju bude u stvari pad Vlade Srbije.
Da Srbija ponovo dođe u situaciju da nema državne organe, u uslovima kada treba da odlučuje o važnim državnim i nacionalnim pitanjima. Zato je bitno, kada već prepuštamo Vladi Srbije da donosi ovakve odluke, da znamo da li ima Vlada Srbije jedinstven stav ili će se o tome tek raspravljati.
Kada to govorim, mislim o merama koje su najavljene protiv onih država koje bi jednostrano priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Raspon tih mera je, koliko je nama rečeno, od diplomatske note do prekida diplomatskih odnosa.
Možda je vama lakše da vi to kažete, nego da mi to kažemo. Ne moramo mi o tome uopšte da govorimo, da ne ispada kao da je to neki eho iz prošlosti. Vidite, iz ovoga o čemu govorite, jer u Rezoluciji jasno stoji da će Srbija imati odlučan stav, da Srbija treba da blagovremeno i energično odgovori svakom nagoveštaju ili činu bilo kojeg međunarodnog subjekta koji bi bili usmereni na jednostrane akte povrede suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Kada je to neko od nas govorio, naravno, to je naišlo na salve osuda, pa i od strane onih koji sve to izgovaraju. Ako je bolje da vi to govorite, a ne mi, mi nećemo o tome više da govorimo. Mislite vi stvarno to što sada piše ili ovo piše samo zbog toga što ne bi bilo politički oportuno da piše drugačije u uslovima kada možda nekoga očekuju neki izbori?
U svakom slučaju, nakratko je zaustavljena mašinerija za brzo i jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije. Veoma je bitno da o ovome Vlada Srbije i Narodna skupština imaju jedinstveno mišljenje.
Pošto se gospodin Halimi, čini mi se, javio za repliku, kada već odgovara, želim da mi odgovori i na sledeće pitanje: kako je moguće da bilo koji državljanin Srbije, pa i narodni poslanik Republike Srbije, pa i pripadnik albanske nacionalne manjine, svejedno, ima pravo da u intervjuu određenim novinama kaže da će u određenim uslovima tražiti pripajanje Bujanovca, Preševa i Medveđe budućem nezavisnom Kosovu i Metohiji.
Ovde, dame i gospodo, imate pravo da kažete sve. Za ovom govornicom imate pravo jer vas štiti Ustav, ali valjda postoje i neke obaveze i za pripadnike političkih stranaka nacionalnih manjina. Postoji obaveza poštovanja države u kojoj živite. U ovoj skupštini možete da govorite na albanskom jeziku, a nisam siguran da u Tirani postoji uopšte Srbin koji bi mogao da govori albanski, jer ih više nema.
To ne znači da vi ne treba da imate prava. Treba da imate sva prava, ali ne može se graditi državno jedinstvo na tome da svako ko god stigne, u ime svog političkog interesa, narušava princip broj jedan svake države, a to je teritorijalni integritet i suverenitet ove zemlje. Vi možete da budete radikal, socijalista, demokrata, deesesovac, čedista, liberal, šta hoćete možete da budete, ali morate da budete državljanin ove zemlje i da poštujete pravila i Ustav ove zemlje. Ne postoji zemlja koja bi trpela to što vi ovde govorite.
Baš zato, pošto ste poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, vi otvoreno glasate za prihvatanje Ahtisarijevog plana, koji se zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije. Nemate posledica zbog toga, jer ste poslanik i ne treba da ih imate, ali nemate pravo da se u javnim nastupima zalažete otvoreno za rušenje i cepanje ove države.
Pozivam državne organe da to imaju u vidu, zato što je to primer i za Vojvodinu, za Rašku oblast i za bilo koju drugu koja će sledeća doći na dnevni red.
Takođe, želim da budem potpuno precizan i jasan – hoće li Ahtisari primeniti svoj plan i na probleme u svojim zemljama, u zemljama EU, na Finsku, hoće li možda primeniti taj plan za Kataloniju, Baskiju, Korziku, za Pridnjestrovlje, hoće li možda taj plan primeniti za Kurde u Turskoj, pošto su Turci bili glavni u Savetu Evrope za prihvatanje nezavisnosti Kosova i Metohije? Hoće li možda svoj plan primeniti za Albance u Makedoniji? Hoće li možda primeniti svoj plan za Srbe u Republici Srpskoj ili za Srbe u Crnoj Gori?
Danas imate izjavu Miodraga Vukovića, koji kaže da državljani Crne Gore mogu imati samo jedno državljanstvo. To je odgovor na najavu da bi neki državljani Crne Gore mogli imati dvojno državljanstvo. Pre svega, tu mislim na Srbe. Mi sada treba još da budemo zadovoljni i prezadovoljni.
Potpredsednik Vlade je bio u Crnoj Gori. Zar posle svega, tolikog junaštva Crnogoraca i crnogorskog naroda, mi sada treba da budemo prezadovoljni što će Crna Gora biti uzdržana u pitanju nezavisnosti Kosova i Metohije? I da vi na to ne reagujete? I da se potpredsednik Vlade ne sretne sa predstavnicima Srba u Crnoj Gori. On je potpredsednik Vlade Srbije i ima predstavnike svog naroda u Crnoj Gori.
Znači, mislim da tu Srbija treba da ima veoma oštar odnos. Toma Nikolić je rekao da će možda Vlada da zarati sa Makedonijom, rekao je da se plaši da bi Vlada mogla, u svojoj ponesenosti ovim velikim i širokim tumačenjem ovoga, da zarati sa Makedonijom.
U svakom slučaju, bojim se da ima mnogo država sa kojima ćemo morati veoma ozbiljno da pretresemo naše odnose, upravo zbog toga što je nemoguće da sa jedne strane neko vama bude prijatelj, a sa druge strane da se zalaže za otcepljenje jednog dela vaše teritorije. Uostalom, tako bi sve države na svetu reagovale da je u pitanju njihova teritorija.
U svakom slučaju, meni je drago što se pojedini ministri i visoki funkcioneri više ne stide da kažu da Kosovo i Metohiju treba braniti i što se više ne stide i ne smatraju delom prošlosti da treba veoma oštro da reaguju na jednostrane akte narušavanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta ove države.
Mi bismo sada, sledeći logiku opozicije i vlasti, trebalo da budemo protiv toga što vi kažete, zato što ste na vlasti. Ali, od toga da li ste vi ministri, mnogo je važnije da li će biti pitanje Kosova i Metohije rešeno na način da se pronađe dogovor između građana Srbije koji žive u tom delu autonomne pokrajine.
Takođe, kada je reč o prijateljima, vi znate da Srbija u ovom trenutku nema mnogo saveznika na međunarodnoj sceni. Kontakt grupa, koja se sutra sastaje, nju čine SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Rusija.
(Predsednik: Vreme.)
Šta mislite, koja će od ovih država braniti interese Srbije? Šta mislite i da li se sećate šta ste o toj državi govorili kada ste došli na vlast 2000. godine i koliko ste potcenjivački govorili o tome, čak i na onoj sednici kada je bila tema izbor predsednika ove Narodne skupštine? Morate da shvatite da Rusija ne brani Srbiju zato što je voli, ne samo zato što smo prijatelji, nego zato što štiti međunarodno pravo i međunarodni pravni poredak.
Ali, zato nemojmo govoriti o onome ko je na našoj strani na potcenjivački način, naročito kada su oni drugi, koji su nekima pomogli da naprave političke karijere, danas na pozicijama potpuno suprotnim.
Na kraju, želim da zahvalim Srbima koji su ostali da žive na KiM i koji su i ovde prisutni, koji gledaju naše zasedanje. Možemo da govorimo o KiM koliko hoćete, ali danas oni kojima je najteže jesu upravo Srbi na KiM. Oni brane naše nacionalne i državne interese i Srbija je dužna da im pomogne da svakodnevni život učini prihvatljivijim, da ne budu građani drugog reda. Dok njih ima na KiM, tamo je Srbija. Kad ih ne bude bilo, nećemo više moći govoriti o srpskim nacionalnim i državnim interesima.
Oni su ostali iako im je bilo možda lakše da pobegnu. Zato Srbija ne sme da pobegne sa KiM. Državni organi Srbije treba KiM da smatraju u punoj meri sastavnim delom Republike Srbije, a želim da pozovem i resorno ministarstvo da brže rešava sve probleme koje Srbi na KiM imaju, i da pozovem još jednom sve nas ovde, time što glasamo za Predlog rezolucije ne dajemo podršku nijednoj političkoj partiji, niti Vladi Republike Srbije, dajemo podršku nastojanjima da Kosovo i Metohija ostane sastavni deo Srbije. Hvala vam.

Dame i gospodo, kao što sam na početku sednice rekao, neću voditi polemiku o ovim pitanjima. Uopšte nije sporno bilo kakvo pravo nacionalne manjine. Za mene je samo sporno pitanje kako neko, bilo ko, da li je poslanik ili ne, to je odgovor na pitanje koje postavljam, može da u intervjuima govori da će se založiti za otcepljenje dela naše teritorije. To je nemoguće.
Sve ostalo je moguće, da govorite na albanskom, da formirate partije, da imate sva prava, da imate svoje škole i fakultete, i sve, ali ne možete da se založite za otcepljenje dela naše teritorije. Zato sam i spomenuo vaše ime. Ali, ne želim dalje o tome da diskutujem zato što je ovo sednica koju ne treba skrenuti u neke druge rukavce. Već sam rekao da je ovo pitanje daleko iznad partijskih čarki i partijskih interesa. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tema o kojoj danas raspravljamo je od vitalne važnosti za našu državu i za naš narod u celini. To su odnosi Srbije sa Srbima koji su, slomom bivše Jugoslavije, ostali da žive van sadašnje teritorije Republike Srbije.
Pridružujem se protestima svih onih koji smatraju da je ova tema zasluživala i ozbiljniji pristup ovome i, naravno, nije dobro da je ovoliko vremena prošlo od dana potpisivanja ovog sporazuma do njegove ratifikacije u parlamentu.
Ovo je pitanje broj jedan za svaku državu i za svaki narod. Vi znate da su neke stranke u prošlosti optuživane za koncept "velike Srbije", ali ovo je životno pitanje našeg naroda. Srbi koji su bili konstitutivni narod, Srbi koji su stvorili prvu, drugu i treću Jugoslaviju, postali su nacionalne manjine u nezavisnim državama stvorene raspadom bivše Jugoslavije.
Naravno, tačno je da krivicu za to snosi i sam srpski narod, zato što je pravio državu sa onima koji mu nikada nisu bili braća i zato što je pravio državu i robovao konceptu Jugoslavije, umesto da stvori državu koja je omeđena onim što je dobio pobedom u Prvom svetskom ratu.
Raspadom bivše Jugoslavije Srbi su postali nacionalne manjine i zbog toga je veoma bitno da Republika Srbija ima jasan odnos prema svim Srbima koji žive na teritoriji prethodne Jugoslavije. Taj odnos mora da se zasniva od pitanja državljanstva, pa preko svih drugih prava koja neko na osnovu nacionalne pripadnosti ima i naravno do uspostavljanja specijalnih i posebnih odnosa koje Srbija sa određenim regionima ili, kako to sada u Dejtonskom sporazumu stoji, sa entitetima treba da ima.
Republika Srpska je prva srpska država preko Drine. Tačno je, bila je Republika Srpska Krajina, ne mislim da poredim koja je nastala prva ili druga, nego govorim da je to prva država u istoriji srpskog naroda koja je prešla Drinu.
Da li je ona država ili ne? Zavisiće i od odnosa Republike Srbije prema toj teritoriji. Zato je obaveza Republike Srbije, jer je SRJ potpisnik Dejtonskog sporazuma, da brani i čuva tekovine Dejtonskog sporazuma.
Oni koji znaju šta se dešava u međunarodnim odnosima vide da je na delu revizija Dejtonskog sporazuma.
Pokušava se stvoriti unitarna Bosna i Hercegovina, o tome se raspravljalo na više mesta u međunarodnim organizacijama i institucijama. Između ostalog, raspravljalo se i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Znači, sa jedne strane se pokušava Srbija podeliti i pocepati i pokušava se da se oduzme Srbiji Kosovo i Metohija, a sa druge strane se pokušava ugušiti Republika Srpska i stvoriti jedinstvena unitarna Bosna i Hercegovina.
U Srbiji se traži da svaka nacionalna manjina ima pravo da se školuje, pa i ovde da govori na svom jeziku, a u Savetu Evrope je stajalo da se preteralo u dokumentima sa time da svaki entitet ima pravo na svoje neke posebnosti, pa čak i na kulturne, jezičke i sve ostalo.
Sa jedne strane smo svedoci pokušaja rasparčavanja Srbije i pokušaja unitarizacije Bosne i Hercegovine, i ukidanja Republike Srpske. Naša država na to ćuti. Naša država mora odlučno da stane u odbranu Srba preko Drine, naravno i Srba u Republici Srpskoj Krajini.
Naša država mora da traži da Hrvatska ne može da uđe u Evropsku uniju dok se ne obezbedi povratak Srba u Republiku Srpsku Krajinu, dok se ne obezbedi povratak imovine. To je najveći genocid koji je napravljen posle Drugog svetskog rata. Ne potcenjujem bilo koje druge zločine, ali nekoliko stotina hiljada ljudi je državnom akcijom proterano iz Republike Srpske Krajine. Mi danas želimo da uspostavimo dobre odnose sa Hrvatskom, bez pogleda unazad i još smo svedoci da nam Hrvatska drži lekcije u oblasti ljudskih prava.
Sa druge strane, imamo Srbe u Crnoj Gori. Apsolutno je neprihvatljivo da srpski ministar, bilo koji, ili potpredsednik Vlade ili predsednik Vlade, ode u Podgoricu a da ne razgovara sa Srbima u Crnoj Gori. Srba u Crnoj Gori ima najmanje trećina. Prema tome, apsolutno je neprihvatljivo.
Srbija mora da podrži zahteve Srba u Crnoj Gori, zahteve za posebnost u Crnoj Gori. Naravno, Srbija mora da se opredeli šta hoće u pogledu državljanstva. Svi dobro znamo da u pogledu sticanja državljanstva postoje dva principa: princip tla i princip krvi. Svi građani imaju pravo, ali naravno, postoje države na svetu koje niko ne proglašava da su nacionalističke, gde svaki pripadnik tog naroda, ma gde živeo, ima pravo na državljanstvo. Svaki Srbin, ma gde živeo u svetu, mora da ima pravo na srpsko državljanstvo.
Ne može da stoji odrednica: svi građani Crne Gore. Ne mogu svi građani Crne Gore biti na isti način tretirani kao pripadnici srpskog naroda koji žive u Crnoj Gori. To je apsolutno neprihvatljivo. Ako se Srbija bude tako ponašala, verujete mi, posle sledećeg popisa biće više Srba u Crnoj Gori nego Crnogoraca.
Ono što se isto odnosi na Republiku Srpsku, ali i na srpske krajeve Crne Gore, ako međunarodna zajednica traži po svaku cenu nezavisnost Kosova i Metohije, ako se jednostrano proglasi nezavisnost Kosova i Metohije, zašto mi ne bismo jednostrano proglasili nezavisnost Republike Srpske?
Da li ste pročitali da Rusija izražava pretnju da će priznati jednostrano sve ostale koji žele da se priključe Ruskoj Federaciji, bez odluke Saveta bezbednosti UN? Znam da mi nismo isto što i Rusija, ali možemo barem da pretimo, gospodine ministre, a ne unapred da kažemo da nećemo ništa da uradimo.
Kada ljudi u Republici Srpskoj kažu: tražimo referendum. Mi odavde iz Srbije kažemo, ne mi nego pripadnici vladajućih stranaka, ne, ne može Republika Srpska da organizuje referendum. Zašto ne može? Po kojim to propisima i principima može Kosovo? Po kom to međunarodnom pravu? Po faktičkom pravu, po pravu stanja na terenu.
Republika Srpska je srpska tvorevina. Prema tome, moja osnovna zamerka državnom rukovodstvu jeste, možda vam smeta kad neke stvari govorimo mi koji smo nekada bili na vlasti, možda mislite da nije dobro da mi to kažemo, sa zadovoljstvom vam ustupam da kažete to umesto mene.
Recite slobodno, jer vas je ovaj narod birao. Isprsite se i recite, kao što ste rekli za Kosovo i Metohiju. Kada smo mi to govorili, stavili ste nas na stub srama. Recite slobodno da ćete čak i prekinuti diplomatske odnose sa nekim državama koje jednostrano priznaju Kosovo i Metohiju.
Izvolite, jeste li nešto meni dobacili? Da li ste vi predstavnik Vlade? Vas je birala ova skupština, gospođo, a mene je birao narod Srbije. Vladu je birala Skupština, a Vlada je izabrala njih. Odakle vama pravo da mi dobacujete kada govorim? Ko ste vi?

Molim predsedavajućeg da zaštiti narodne poslanike od ove autoritarnosti vlasti.

Ne znam zbog čega ste reagovali. Da li ste reagovali na ono što sam rekao o prekidu diplomatskih odnosa? Nisam ja to rekao, gospođo, to je rekao vaš ministar Vuk Jeremić, pred poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, da je država pripremila šest mera prema državama koje će jednostrano priznati Kosovo i Metohiju, bez odluke Saveta bezbednosti. Ne znam iz koje ste vi stranke, da li ste iz ove što je obaveštena ili neobaveštena?
Svaka vlast kad počne da misli da joj je cilj da se diskusija što pre završi, verujte mi, propadate, znam iz ličnog iskustva.
Prema tome, nemojte da se sekirate što rasprava traje, vi ste demokrate, vi ste se borili da se ovde u parlamentu slobodno raspravlja.
Evo, gospodin Mićunović je dva-tri sata govorio kada je formirana Narodna skupština Republike Srbije i niko ga nije dirao. Zamislite sada da neko od nas ovde, ko Fidel Kastro, govori dva sata. Vi ne možete da nas istrpite da govorimo ni 12 minuta.
Prema tome, smirite se i saberite se. Znam da je vlast iskušenje za svakoga, apsolutna vlast je naročito veliko iskušenje za svakoga.
Ponašajte se tako kao da ste već buduća bivša vlast, jer je svaka vlast buduća bivša vlast. Nemojte posle da se žalite. Kad pravite poslovnik, morate da ga pravite tako da, kad budete u opoziciji za koji mesec, nemojte da se žalite na njega.
Da se vratim na temu. Što se tiče sporazuma, ne želim da o tome dalje govorim, obaveza Republike Srbije jeste da podrži Republiku Srpsku, da je odbrani u slučaju da dođe do zahteva za njenim ukidanjem. Kada govorite o Srebrenici, morate posebno voditi računa o tome da ponekad i raznim osudama i priznavanjem nečega što je učinjeno ne napravite štetu Republici Srpskoj.
Pravno tumačenje koje Bošnjaci žele da učine jeste to da je ona stvorena genocidom, zasnovana na genocidu i da zbog toga treba da bude ukinuta. Zato treba pažljivo pristupati svim ovim pitanjima.
Kada smo već kod toga, mislim da je gospodin Čedomir Jovanović o tome govorio, ako je Republika Srbija pomagala genocid, ako je Republika Srbija, kako je on rekao, delom i kriva za ono što je bilo u Bosni i Hercegovini, otkud onda da 57.000 ljudi, koji nisu Srbi, iz Bosne i Hercegovine, za vreme tog istog rata, za koga kažete da smo ga mi vodili, dođu u Srbiju i posle svega ostanu u Srbiji? Kako to?
Kako su otišli kod onih koji su krivi za njihovu tešku sudbinu? Što ne odoše na Kosovo, što ne odoše u Tursku, što ne odoše u Hrvatsku, nego su došli u Beograd i ostali su da žive ovde. Niko ih odavde ne tera.
Ovo samo spominjem kao primer, jer je nemoguće da mi sami sebe optužujemo da smo mi saučesnici u nekim zločinima, a sa druge strane smo primili 57.000 onih koji nisu Srbi iz Bosne i Hercegovine. To je podatak koji treba svi zajedno da više koristimo u nastupima koje imamo i pred međunarodnom zajednicom.
Republika Srpska je tvorevina za koju je pala krv Srba u Bosni i Hercegovini. Republiku Srpsku smo stvorili svi mi zajedno, i mi, i radikali, i vi, dame i gospodo, jer i vi ste podržavali Karadžića i ostale da stvore Republiku Srpsku. Uostalom, vaše stranke se isto zovu.
Prema tome, kada je to već stvoreno, moramo se izboriti da od svega toga ne ostane samo priča kao o Republici Srpskoj Krajini.
Bio bih veoma zadovoljan ukoliko bi sve stranke o ovome imale isti takav odnos kao o Kosovu i Metohiji. Republika Srpska mora da ima specifične odnose, mora da ima prisne odnose sa Republikom Srbijom.
I Republika Srbija i Republika Srpska treba da čekaju trenutak, kada će međunarodni odnosi to dozvoliti, da dođe do ujedinjenja ove dve teritorije, bez nasilja, ali na osnovu nečega što jeste stečeno pravo.
I naravno, ukoliko neko stalno može da rastura Republiku Srbiju, zašto Republika Srbija ne bi istakla jasno i neke svoje nacionalne ciljeve. Bosna i Hercegovina je tvorevina srpskog, hrvatskog i muslimanskog naroda. To su isti narodi koji su stvorili i onu bivšu Jugoslaviju, osim Slovenaca.
Pa kako neko misli da kada nije mogla da opstane velika Jugoslavija da će opstati mala Jugoslavija na teritoriji Bosne i Hercegovine? Ona može da opstane samo silom, sledeći korak je sila i ukidanje Republike Srpske.
Zato pozivam Vladu Srbije da bude svesna svega toga. Ovaj sporazum jeste ovakav kakav jeste zbog međunarodnih okolnosti, ali mora da bude spremna i da brani Republiku Srpsku, jer time brani svoj narod koji živi preko Drine. Hvala vam.

Želeo bih samo da pojasnim ono što je gospodin Čanak postavio kao pitanje.
Istina je da je Republika Srpska prva, ili hajde da ne upotrebim izraz prva, ali možda na neki način, posle formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i bivše Jugoslavije, Titove Jugoslavije, možda prva tvorevina koja je opstala kao neki ipak međunarodnopravno priznat entitet i redefinisan Dejtonskim sporazumom.
Dejtonski sporazum je potpisan zato što se nije više imalo gde, zato što se nije mogla više rasturati bivša Jugoslavija po nacionalnom principu, a čuvati Bosna i Hercegovina po građanskom principu. To je apsolutno nemoguće.
Podsetio bih vas da kada je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, ona je bila unitarna država. Ona je postala federalna država tek 1945. godine.
S druge strane, i u Titovoj Jugoslaviji Srbi su bili konstitutivni narod u Hrvatskoj, u hrvatskom Ustavu i u Bosni i Hercegovini. Oni su 90-ih godina izbačeni iz Ustava Hrvatske kao konstitutivni narod. To zaboravljate.
Znam, gospodine Čanak, da vi tražite povratak na Ustav iz 1974. godine zbog autonomije Vojvodine, ali ajmo da zatražimo povratak Srba u Ustav Republike Hrvatske kao konstitutivnog naroda. Danas ih, naravno, i nema toliko, pa može neko reći da eto, pošto ih nema, rešili smo problem nacionalnih manjina.
Prema tome, ovde nije u pitanju bilo kakva pretnja. Uostalom, i pokojni premijer Đinđić je u poslednjim danima svog života i svoje vladavine posetio Republiku Srpsku. Kada je krenuo u Republiku Srpsku na njega je pokušan atentat, čini mi se da je to bilo tada kod hale "Limes". Zašto je tamo išao?
Uostalom, i vi ste prvi posle 2000. godine, takođe, obnavljali sporazume koje smo mi pravili sa Republikom Srpskom. A uostalom, zajednički ste pravili i stranke koje su se tako slično nazivale.
Na samom kraju, SPS će glasati za ratifikaciju ovog sporazuma. Mi nikome ne pretimo, samo kažemo, ako neko pokušava da otme Kosovo, taj mora da bude svestan da otvara Pandorinu kutiju i da ne može jednom rukom da otvara Kosovo, a drugom rukom da zatvara Republiku Srpsku. To ne može i to vi morate da im kažete iz Vlade Republike Srbije, jer ako im mi kažemo misliće da govori neko ko je sada na neki način pripadnik bivše vlasti.
Pošto ste vi još malo na vlasti, pa ćete vi biti uskoro predstavnici bivše vlasti, a barem dok ste sada na vlasti, recite im svima kao što ste i do sada govorili ovih dana, barem u Strazburu kada smo bili na Parlamentarnoj skupštini, niko nema pravo da od Kosova pravi presedan.
Evo, uzmite Crnu Goru, kaže Đelić, potpredsednik Vlade, dogovoreno je sa Crnom Gorom da bude uzdržana prilikom Kosova i Metohije.
Ljudi moji, o čemu mi pričamo? Kada je Crna Gora u svojoj istoriji bila uzdržana? Zaista ne znam o čemu ti silni junaci crnogorski gusle da pevaju ako sada pređoše na uzdržanost.
Ima li jedna junačka, herojska crnogorska pesma da nije protiv Albanaca, Turaka, Hrvata ili nekoga drugoga, ili da ima jedna koja je protiv Srba, a oni su sada uzdržani? Vi hoćete da mi budemo uzdržani protiv takvog crnogorskog rukovodstva. Ne možemo biti uzdržani.
Znači, Crna Gora je za nas druga država, ali Srbi u Crnoj Gori i iz Crne Gore moraju da imaju svoja prava i moraju da imaju pravo i na srpsko državljanstvo ovde, kao i Srbi iz Republike Srpske, iz Republike Srpske Krajine. To nije velika Nemačka zato što je dala pravo svim Nemcima da imaju državljanstvo zbog toga što su Nemci. Niko ne može to da zameri Srbima.
Znam da će to možda nekome smetati ovde, ali znam da će možda i nekima našim bivšim glasačima SPS da smeta, jer mi smo jedno vreme robovali konceptu građanske države, pa je Slobodan Milošević napravio prvi ustav Srbije da je Srbija građanska država. Na kraju ste ga optužili da je najveći ratni zločinac i da je najviše učinio protiv nacionalnih manjina. Ne možemo nikome da se dodvoravamo. Srbija se i zove Srbija zato što je država srpskog naroda. Inače, zvala bi se "građanija" da je po vašem konceptu država svih građana. Hvala vam.