Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, očekujemo dolazak ministra finansija sa njegovim saradnicima, s obzirom da, čini mi se, još uvek traje Odbor za finansije.
Danas na dnevnom redu imamo objedinjenu raspravu o nekoliko finansijskih zakona. Reč je o predlozima zakona ili o izmenama zakona koji se odnose, pre svega, na osiguranje depozita, agenciju, osiguranje, stečaj i likvidaciju.
Pre podne smo nabrojali sve te zakone i iz celishodnosti neću ih sve nabrajati, ali sigurno svi ovi predloženi zakoni predstavljaju grupu zakona čija se opravdanost nalazi u usaglašavanju i unificiranju propisa sa međunarodnom zajednicom, odnosno, kako se to u obrazloženju pojedinih zakona kaže, po nalogu, odnosno po direktivi Evropske unije za normalno funkcionisanje bankarskog sistema i finansijskih institucija u Republici Srbiji je neophodno donošenje ovih zakona.
O svakom zakonu reći ću nekoliko reči, ali ono što je praksa pokazala, a tiče se bankarskog sistema u prethodnih nekoliko godina, sigurno će izazvati još veću pažnju ne samo poslanika i javnosti, nego i ministra finansija.
Predlog zakona o osiguranju depozita, kao što je rečeno, jeste zakon koji omogućava i obezbeđuje osigurani iznos koji se utvrđuje u obaveznom iznosu do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po deponentu u banci na dan donošenja rešenja nadležnog trgovinskog suda o otvaranju stečajnog postupka, što predstavlja veliki pomak u odnosu na postojeći iznos od 5.000 dinara koji je bio od 1994. godine.
Napominjem da to jeste napredak u odnosu na 1994. godinu, ali odnos marke i dinara je tada bio takav da je iznos od 5.000 dinara predstavljao tačno 3.000 maraka. Prema tome, ne stoje činjenice da ondašnji ministar finansija o tome nije vodio računa.
Ono što je za nas posebno karakteristično i što je prepodnevna rasprava pokazala, to je da će se povodom zakona o agenciji za osiguranje depozita voditi velika polemika oko toga da li agencija za osiguranje depozita može da obavlja i svoje povremene poslove, odnosno da li ta agencija pored toga što obavlja funkcije stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika u bankama i u društvima za osiguranje to može da radi i prema određenim društvima za osiguranje.
Prepodnevna rasprava je pokazala da agencija organizuje i sprovodi postupak privatizacije društvenog kapitala i postupak prodaje državnog kapitala u društvima za osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Poslanička grupa SPS je podnela nekoliko amandmana koji se tiču, pre svega, zakonitosti i postojanja pravnog osnova da se u zakonu o agenciji za osiguranje depozita preuzimaju određene ingerencije koje se tiču Zakona o privatizaciji.
U članu 4. Zakona o privatizaciji predviđeno je koji su subjekti nadležni za sprovođenje postupka privatizacije, a jedan od subjekta u postupku privatizacije je Agencija za privatizaciju.
Članom 5. ovog zakona je propisano da je Agencija za privatizaciju pravno lice koje promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u skladu sa zakonom, s tim što je data mogućnost da se drugim zakonom urede položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije.
Na zakonom zasnovanom položaju, prava i dužnosti agencije nesporno proizilazi da je agencija ovlašćena da sprovodi, kontroliše postupak privatizacije u odnosu na sve subjekte privatizacije, bez izuzetaka. Imajući u vidu da se predloženim zakonskim tekstom ovlašćuje agencija za osiguranje depozita i da sprovodi privatizaciju kapitala u društvima za osiguranje, obrazuju se dva organa sa istim ovlašćenjima, što je suprotno osnovnim načelima položaja pravnih subjekata i stvara se pravna nesigurnost po pitanju nadležnosti za sprovođenje postupka privatizacije.
Naime, prilikom utvrđivanja ovlašćenja pravnog subjekta krug poslova koje obavlja mora biti nedvosmisleno definisan; ista vrsta poslova ne može se stavljati u nadležnost drugog subjekta. Predloženo opredeljenje značilo bi da ponekad iste poslove obavlja MUP, a istovremeno i neki drugi organ.
Malopre sam u uvodu svog izlaganja napomenuo da se oseća klima sa prepodnevnog dela zasedanja, odnosno iz diskusija i rasprava da će Zakon o osiguranju sigurno izazvati najviše polemika, s obzirom na činjenicu da se baš u Zakonu o osiguranju član 243, koji se odnosi na privatizaciju osiguravajućih društava, odnosi i na agenciju za osiguranje depozita.
U članu 5. Zakona o privatizaciji je predviđeno da je Agencija za privatizaciju pravno lice koje promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije.
U članu 16. Zakona o privatizaciji predviđeno je da se postupak privatizacije pokreće inicijativom nadležnog organa, subjekta privatizacije, a inicijativa je akt subjekta privatizacije kojim se izražava namera za sprovođenje privatizacije.
U stavu 3. ovog člana je propisano da se inicijativa za privatizaciju dostavlja organizacijama sindikata koje deluju u subjektu privatizacije, a zaposleni se o tome obaveštavaju na način utvrđen opštim aktom subjekta privatizacije. U stavu 4. ovog člana je predviđeno da se inicijativa za privatizaciju dostavlja Agenciji za privatizaciju.
U predloženom rešenju je kao pravilo predviđeno da se postupak privatizacije u društvima za osiguranje pokreće rešenjem Ministarstva, a da Agencija za osiguranje depozita organizuje i sprovodi postupak privatizacije kapitala društava za osiguranje.
Dakle, predloženim rešenjem člana 243. stav 3. i 4. izrazito se povređuje član 58. Ustava Republike Srbije, kojim je definisano da su svojina i rad osnove upravljanja i učešća u odlučivanju. Država bi prema ovom rešenju preuzela prava koja, s jedne strane, imaju društva osiguranja, a s druge strane, prava koja pripadaju akcionarima i dobila bi ovlašćenja koja joj ne pripadaju. Naime, država može da prodaje samo svoje akcije, ali ne može da prodaje i tuđu imovinu.
Takođe, u članu 4. Zakona o privatizaciji predviđeno je koji su subjekti nadležni za sprovođenje postupka privatizacije, a jedan od subjekata u postupku privatizacije je i Agencija za privatizaciju.
Članom 5. ovog zakona je propisano da je Agencija za privatizaciju pravno lice koje promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom, s tim što je data mogućnost da se drugim zakonom uredi položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije. Na zakonom zasnovanom položaju prava i dužnosti Agencije nesporno proizilazi da je Agencija ovlašćena da sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u odnosu na sve subjekte privatizacije, bez izuzetaka.
Za sutra je zakazana sednica Zakonodavnog odbora i verujem da će članovi Zakonodavnog odbora i te kako imati na umu donošenje ovakvo pozitivno pravnih propisa, odnosno donošenje ovih zakona, a činjenica je da zakoni i novi Poslovnik omogućavaju da diskutujemo o pojedinim zakonima koji nisu prošli određenu proceduru.
Sledeća dva zakona su Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. Njihova uloga je u usaglašavanju sa već postojećim zakonima, ali postoji jedna činjenica, a to je da se agencija za osiguranje depozita, koja na predlog Narodne banke o oduzimanju dozvole za rad pojedinim bankama obavezuje sud da u roku od jednog dana ili prvi naredni radni dan po prijemu ovog rešenja oduzme dozvolu određenoj banci. Pitam se da li je Narodna banka ta koja otvara stečaj ili oduzima dozvolu, dok sudovi vrše samo formalno-pravno otvaranje stečaja, odnosno likvidacije banaka?
Sigurno je da je jedan od važnijih zakona koji je danas na dnevnom redu, i koji će sigurno doprineti da će određene stvari u finansiranju, pre svega, izvoza Republike Srbije biti po jačim i čvršćim principima, zakon o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Ministar nas je upoznao sa Predlogom zakona i obećao da će agencija moći da finansira i priprema izvoz domaćih pravnih lica, da će kamate na te troškove biti od tri do četiri posto. To su kamate na godišnjem nivou. To su sigurno najmanje kamatne stope koje se mogu danas na tržištu novca u Republici Srbiji ostvariti.
Ono što sigurno buni, to je da li će biti jasno definisan odnos između Fonda za razvoj i novoformirane agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije. Podvlačim, to je vrlo bitan zakon koji daje pre svega ekonomsku i finansijsku sigurnost, a onda i pravnu sigurnost subjektima koji su izvoznici u Republici Srbiji.
(Predsednik: Izvinite, gospodine Kekiću, koristićete i drugih 10 minuta?)
Da. Predlog zakona o izmenama Zakona o Garancijskom fondu nije nam dao odgovor na jedno pitanje. Ministar je objašnjavao da se garantni potencijal uvećava dosta u odnosu na kapital Fonda, za dva i po puta, i to je dosta dobro rešenje. Međutim, nismo dobili odgovor koje su to četiri banke koje su najviše povukle, odnosno tražile usluge ovog garancijskog fonda, pa se nadam da ćemo dobiti i to obrazloženje.
Činjenica je da kod Zakona o finansijskom lizingu, koji je poslednji zakon danas u predloženom dnevnom redu, može lako da se dođe u situaciju, s obzirom da nam je zadužena država, zaduženi su privredni subjekti, da ćemo preko lizinga zadužiti i te kako pojedinca, jer pojedina preduzeća već forsiraju kupovinu na lizing, s tim što omogućavaju da imovina ostane kod njih i onda vrlo lako povrate svoje stvari u slučaju da se ne isplati određena količina novca, koja je ugovorom predviđena, iz državine lako povrate svoje stvari.
U uvodu sam rekao da ću na bazi svojih iskustava i iskustava svojih prijatelja objasniti kako to funkcioniše bankarski sistem po onom principu šta je to što je urađeno poslednjih nekoliko godina. Imao sam prilike da i tokom prošle godine pričam o Požarevačkoj banci koja je u paketu od 2001. godine otišla u stečaj. Ni dan-danas taj stečajni postupak, evo posle tri i po godine, nije završen. Imovina je, ne mislim samo na prava i obaveze nego na pokretnu i nepokretnu imovinu, prodata Komercijalnoj banci za 160 miliona, a to je oko 4.000 metara kvadratnih na raznim lokacijama, s obzirom da je Požarevačka banka imala mrežu u svih osam opština Braničevskog okruga, a onda smo došli u situaciju da se poslovni prostor u centru grada proda od strane Komercijalne banke licitacijom za tri hiljade evra.
Depoziti koji su tada bili u Požarevačkoj banci isplaćivani su sukcesivno dve godine pojedinim komitentima. Odmah da napomenem da su "Investbanka" i ostale banke u Beogradu, verovatno zbog socijalnog mira, bile isplaćene u narednih nekoliko dana.
Pravna posledica svega toga, finansijska posledica, finansijski tokovi pokazali su da je nakon toga u Požarevcu i Braničevskom okrugu, ako je bilo tri ili četiri banke, brzo je u prvih godinu ili dve dana došlo 18 banaka, a sada ukupno postoji 21 banka, sa raznoraznim ponudama što se tiče finansijskog i bankarskog menadžmenta.
Najnovija banka koja je došla je "Meridijan banka", koja već na sav glas obećava da će privrednim društvima omogućiti dozvoljen minus, ne znam koliko je to u skladu sa zakonom, isto kao što je omogućavano fizičkim licima, do milion dinara. Bilo bi sve to dobro kada bi efektivna kamatna stopa bila ispod 5 ili 6%, onda bi se sigurno privrednim društvima to i pokazalo.
Žao mi je što zamenik ministra – Vesna, tada Arsić, sada Đidić, nije prisutna, jer 1996. godine "Delta banka" je sa šest miliona maraka finansirala daljinski toplovod Požarevac-Kostolac. Bili smo grad, pored Beograda i Smedereva, koji je dovukao toplotnu energiju iz Kostolca, ali celokupna tadašnja privreda je za tu uslugu "Delta banci" koja je bila tada zdrava i jaka, sa jakim investicionim potencijalom, držala određene depozite.
Pre tri meseca toplifikacija je krenula u razvoj sekundarne mreže i za 80 miliona kredita, koliko je bilo potrebno da se startuje sa nekim ambicioznijim planovima, "Delta banka" je ponudila 9% kamatnu stopu. Uspeli smo na tenderu koji je objavljen, a javile su se samo dve banke, iako je bila prisutna 21, tu kamatu da smanjimo na 7,5%. To nije ona efektivna kamatna stopa, već kamatna stopa na koju se nadovezuju i troškovi kredita i svega ostalog.
Govorim u prilog činjenici, ako Ministarstvo finansija već obećava niže kamatne stope, a to se zbog ponude i tražnje tržišta i dešava, Ministarstvo finansija mora da povede računa kako se drže lokalni depoziti, s obzirom na činjenicu da su formirani i trezori u lokalnim sredinama, ko plaća kamatu po viđenju, jer celokupan depozit u "Delta banci", od strane Skupštine opštine odnosno lokalne zajednice pojedinih preduzeća, koja su javna preduzeća, iznosi oko 90 miliona. Znači, ″Delta banka″ vrši samo replasman tih postojećih sredstava.
Što se tiče stambenih kredita, ministar reče da sadašnja kamatna stopa 8,92 – 8,90% na nivou Republike Srbije može da se nađe u pojedinim bankama, ali je činjenica da mora da se obezbedi hipoteka, da se plati ta hipoteka, da se osigura stan ili nepokretnost na koju se stavlja hipoteka, i dolazimo u situaciju da su efektivni troškovi mnogo veći. Činjenica je da su to dugoročni krediti i kamata na kamatu. Daću vam primer: za 35 hiljada evra, koliko košta kredit, za 20 godina se vraća 72 hiljade evra. Tu sigurno nije kamata 8,92 ili 8,90 procenata, koliko je rečeno.
Ono što bih napomenuo, žao mi je što ministar nije tu, malopre je govorio o tome da će Komercijalna banka ostati u državnoj svojini, odnosno u svojini Republike Srbije, a Vojvođanska banka, koja je godinama, moram da kažem, pre svega bila orijentisana prema području Vojvodine, godinama je pratila tu privredu, došla je u situaciju, izgleda, da bude prodata.
Ne pitajte koliko zemlje ima pod hipotekom određenih privrednih društava i preduzeća. Ako bude kupio neko Vojvođansku banku, a verovatno će to biti Mađari, doći ćemo u situaciju da nam Mađari budu vlasnici te zemlje.
Isti je slučaj sa DDOR-om. Ne spominjem namerno, s obzirom da ćemo govoriti o amandmanima, "Dunav osiguranje″, ali u poslaničkoj grupi SPS pripremamo zakon kojim ćemo tražiti da se društvena svojina pojedinih privrednih subjekata prebaci na državnu svojinu i da na taj način imamo maksimalnu kontrolu koja će nam omogućiti da u tome učestvujemo.
Ono što je, takođe, bitno, ako tako mogu da kažem, iz poslovne politike pojedinih banaka, to je da je vrlo mali broj banaka došao i kupio svoj sopstveni prostor. Uspeli su to da odrade na pojedine načine zakupa, što je legalno, ali nemaju svoju imovinu, nemaju imovinu kojom bi sutradan garantovali pojedinom području da će se tu zadržati, kao što, recimo, i Braničevski okrug ima 40 hiljada ljudi u inostranstvu, izuzetno jak i atraktivan finansijski potencijal, sa nekim lakšim programima sigurno bi omogućio tim bankama da mogu da dođu i do svojih nepokretnosti. Mislim da će se njihov uložen dinar, kao banke, ako dođe u Braničevski okrug, sigurno višestruko isplatiti.
Da ne dužim, podneli smo amandmane, što se tiče Zakona o osiguranju. Žao mi je što nisu ovde ministar i njegovi saradnici da čuju neke konkretne stvari o onome što se dešava u finansijskom delu, ali, Bože moj, biće prilike da se o tome razgovara. Hvala.