Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, moja diskusija će pre svega biti usmerena na izmene i dopune Zakona o garancijskom fondu, koje se odnose na efekte ovog zakona.
Pravi efekat ovog zakona videće se iz razloga što je Vlada Republike Srbije u budžetu za 2004. godinu odvojila milijardu i 500 miliona dinara za podsticanje bankarskih kredita i celokupne kreditne politike.
Za nas je bitno da su ti efekti vidljivi. Po članu 1. zakona krug privrednih subjekata, usmeren pre svega na mala i srednja preduzeća, proširuje se kategorijom poljoprivrednika. Svedoci smo da su poljoprivrednici vrlo teško ostvarivali svoja prava na kredit, baš iz razloga što poslovne banke nisu bile u prilici da poljoprivrednicima dodele kredite zato što ti krediti nisu obezbeđeni garancijom ili supergarancijom.
U članu 6. Predloga zakona, koji je vezan za član 9, predviđena su određena ograničenja koja se odnose na Garancijski fond, to su pre svega ograničenja prema pojedinim poslovnim bankama, a što će doprineti da ne može preko jedne banke da se iskoristi celokupan potencijal Garancijskog fonda i da se poveća razuđenost poslovnih banaka koje postoje u Republici Srbiji.
Drugi deo se odnosi na 5% prema pojedinom privrednom subjektu. Podneo sam amandman koji bi trebalo da ograniči do 3%, baš iz razloga da bi što više korisnika privrednih subjekata i poljoprivrednika bilo obuhvaćeno Garancijskim fondom. Ništa neće smetati ako se pojavi neki program koji će zahtevati da pojedini privredni subjekt ostvari više od 3% Garancijskog fonda, jer je predviđeno u članu 6, stav poslednji, da Vlada Republike Srbije na zahtev Fonda može da ostvari i takva prava, odnosno da isfinansira određene projekte koji idu i preko 3%.
Žao mi je što ministar finansije nije ovde, ali sam dobro slušao njegovo izlaganje, gde je on poseban akcenat dao na nerazvijena područja i da će se Garancijski fond odnositi na nerazvijena područja. U amandmanu koji sam podneo zahteva se da 40% ukupnog Garancijskog fonda bude usmeren prema nerazvijenim područjima.
Gašenjem pojedinih banaka, kao što je slučaj u Braničevskom okrugu, kada je ugašena Beogradska banka, Požarevačka banka, koja je od 1956. godine bila razvojna banka, došlo je do ekspanzije bankarstva, a pre svega u Požarevcu, kao centru Braničevskog okruga.
Tamo je sada prisutno ukupno 17 banaka, a od toga tri inostrane banke. Celokupna ponuda bankarstva je izuzetno jaka, ali samo u centru, odnosno u Požarevcu. Ostale opštine, a pre svega Žagubica, Golubac, Kučevo zadovoljavaju se time da pojedine poslovne banke imaju samo određene šaltere, a u manjem broju ekspoziture, bave se poslovima sa stanovništvom, a to je isplata zarada i otvaranje tekućih računa.
Iz tih razloga, ako se usvoji ovaj amandman prema nerazvijenim područjima, došli bismo u situaciju da privredni subjekti, razvijajući pre svega svoj kraj, mogu mnogo lakše da ostvare pravo na kredite. Ta struktura i mreža poslovnih banaka, a možda bi ministar finansija mogao, pošto je bio i guverner, na neki način nekom pravnom normom ili određenim regulisanjem bankarstva da obaveže pojedine poslovne banke da na pojedinim teritorijama moraju, pored svojih filijala, da imaju određeni broj ekspozitura ili određeni broj šaltera, pa da na taj način zadovolje sve privredne subjekte shodno njihovim težnjama.
Sigurno da će Garancijski fond olakšati dobijanje i ostvarivanje prava na kredit, a ono što je bitno, ipak mislim da ovaj zakon i potpada, ako mogu tako da kažem, pod nadležnost Ministarstva finansija, jer izdavanje garancije i supergarancija nije složen bankarski posao, pa prema tome i smanjenje upravnog odbora sa osam članova na četiri u izmenama i dopunama Zakona, ako se bude dobro rasporedio broj članova upravnog odbora i po teritorijalnom principu, omogućiti da zakon ostvari svoju svrhu.
S obzirom da je ovde i predstavnik Vlade, zamolio bih da se kroz pravnu normu i kroz izmene i dopune člana 6. Zakona definiše da se plasira do 40% sredstava za nerazvijena područja iz Garancijskog fonda. Na taj način bi se ostvarila i svrha donošenja ovog zakona, a to je osiguranje bankarskih kredita, što je u interesu poslovnih banaka, a s druge strane predstavlja podsticanje nedovoljno nerazvijenih područja i ostvarivanje mnogo sveobuhvatnije kreditne politike prema privrednim subjektima, koji su do sada bili možda i u drugom redu privređivanja. Hvala.