Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8423">Bojan Kekić</a>

Govori

Moram da kažem da mi uopšte nije bila namera da izazovem repliku, odnosno da nešto ispričam. Morao bih da kažem da me ministar uopšte nije dobro razumeo. Uopšte nisam spomenuo dr Acu Markovića u nekom kontekstu. Spomenuo sam, sreća što su tu i Matić i Arsić, samo Predraga Makara. Želja nam je bila da preslikamo Skupštinu Srbije u opštini Požarevac. Predrag Makar, a ovde je kandidat ispred G17, nije hteo da glasa, i to je bio taj sporan 35. Matić je bio izabran jednog momenta za predsednika skupštine, sutradan to više nije bio. Nikakvu repliku nisam želeo.
Svi znate da SPS u Požarevcu već 15 godina ima sigurno najveći broj odbornika. Imali smo 2001. godine veći broj odbornika nego svi ostali zajedno, ali smo prepustili vlast na godinu i po, dve dana i 2003. se vratili na vlast. Drago nam je da sad funkcionišemo. Da je možda bilo više pameti, sigurno ne bi bili u opštini Požarevac danas sa Karićima, nego sa DSS-om, odnosno da je G17, koji je u međuvremenu i raspustio svoj odbor, glasao za tu priču, završili bi posao.
Što se tiče izlaganja kolege Albijanića, ni na kraj pameti mi nije palo da napadam ministra Dinkića. U vrlo korektnim sam odnosima sa svima iz Ministarstva finansija i pokušavamo i oko budžeta skupština opština da završimo posao, ali je činjenica da ministar finansija nije dozvolio povećanje cene struje. Samo sam na to mislio, ako hoćete da budem iskren. Što se tiče podele plena u opštini Požarevac, to su najbolje građani rekli. Evo, 15 godina SPS tamo ubira plen, deli plen i stalno je na vlasti. Ne znam kada će i ko da nas skine.
Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, tačka dnevnog reda na današnjoj Skupštini je Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.
Pre svega, radi se o neusklađenosti pozitivno-pravnih propisa sa, kako ministar reče, lex specialis zakonom, i ovim izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala u osnovi vrši se usklađivanje sa poslednjim izmenama Zakona o krivičnom postupku, kojima je produženo vreme trajanja pritvora samo u opštem krivičnom postupku.
Brisanjem ovih posebnih odredbi, a ovde izmene i dopune odnose se samo na četiri člana Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, primenjivaće se odredbe iz Zakona o krivičnom postupku i u postupku prema organizovanom kriminalu, što je opravdano, imajući u vidu težinu ovih krivičnih dela, kao i složenost krivičnog postupka.
Predloženim izmenama ovog zakona u članu 3. takođe se usklađuje visina novčanih kazni za prekoračenje roka za veštačenje, odnosno tumačenje sa novčanim kaznama koje su predviđene poslednjim izmenama Zakona o krivičnom postupku. Ovim izmenama Zakona postojeće novčane kazne povećavaju se i pet puta i tako izjednačavaju sa važećim novčanim kaznama koje su predviđene po Zakonu o krivičnom postupku.
Ovo se čini zbog toga što je njihov tako uvećan iznos primeren i u postupku za deo organizovanog kriminala, imajući u vidu da je izricanje navedenih kazni obavezno u ovom postupku. Dakle, ovo usklađivanje odnosi se na dužinu trajanja pritvora i visinu novčanih kazni za nepoštovanje discipline ako je u pitanju veštak ili sudski tumač. Donošenje ovog zakona, koji po meni uopšte nije sporan, predstavlja usklađivanje sa pozitivno-pravnim propisima i primenu u praksi ovog zakona, znači osmog dana po objavljivanju u "Službenom glasniku".
Nedonošenje ovog zakona izazvalo bi velike probleme u svim postupcima koji su sada pred specijalnim sudom.
Kolege poslanici, uvaženi predsedavajući, s obzirom da nije bilo  uvodničara u ime SPS, javiće se kasnije kolega Jovan Todorović, moram pre svega sa nekoliko rečenica, što se tiče predmetnog zakona, a to je regulisanje odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju, da zamolim ministra da nam objasni ko je sada nadležan da vodi računa o bankama koje su u stečaju.
Konkretan primer Požarevačke banke, nekoliko puta sam to isticao za ovom govornicom, koja je početkom 2002. godine otišla u stečaj; evo, ni dan-danas nije završen, iako je to razvojna banka za čitav Braničevski okrug. Datira njeno postojanje, još kao komunalne banke, od 1956. godine.
Raznim transformacijama celokupnog bankarskog sistema došli smo u situaciju da postane jedna od ubedljivo najjačih banaka, posle Beobanke, u udruženoj Beogradskoj banci, sa imovinom koja je negde oko 4.000 kvadrata, sa veoma jakim komitentima, koji su bili u Požarevačkoj banci.
A da sada je vlasnik celokupne imovine Požarevačke banke, negde oko 4.000 kvadrata, postala Komercijalna banka, koja je to kupila za 156 miliona. U istom momentu, Komercijalna banka, preko oglasa u "Politici", isti takav prostor ili manji deo prostora prodaje negde od 1.500 do 3.000 evra.
Ako se dobro izračuna, matematički utvrdi tačna kupovina Komercijalne banke, celokupna imovina Požarevačke banke je uređena za 200 do 300 evra po kvadratu.
Svi mi znamo da se većina banaka nalazi u centru, imaju najatraktivnije lokacije. Moji Požarevljani znaju, tu gde su tzv. menjačnice godinama, više od 30 godina, bila je Beogradska banka, odnosno šalter Beogradske banke, sada je prodat za tri hiljade evra.
Najveći problem za požarevačku privredu i za celokupno stanovništvo nastao je onog momenta kada je Požarevačka banka otišla u stečaj, dve godine nisu namirene obaveze, odnosno nisu vraćena sredstva kako komitentima, tako ni običnim građanima, a preko tekućih računa veliki broj naših ljudi je primao i penzije i lične dohotke, i skoro godinu dana nisu uspeli da se namire.
Što se tiče Požarevačke banke i zašto je otišla u stečaj, odnosno likvidaciju, govori se o velikoj garanciji, s obzirom da je Požarevačka banka bila garant Česima koji su radili Šećeranu, ali ni do dana današnjeg u postupku stečaja niko se nije prijavio, mislim na tu stečajnu masu, i sigurno su Česi, ako su tako uradili, osigurali taj kredit na neki drugi način i nemaju nikakvo potraživanje prema Srbiji.
Jedan deo tih para je daleke 1993. godine, mislim 40%, namiren iz sredstava Požarevačke banke.
Konkretnije ako govorimo o ovom zakonu, imam utisak da može da se desi da za pojedina preduzeća – kao što je MIP "Požarevac", kao što je "Voćar produkt", koja su koristila inostrane kredite, a da li je to bilo preko Udružene Beogradske banke, s obzirom da Požarevačka banka nije bila banka sa velikim ovlašćenjima, tek kasnije je to postala – Agencija za osiguranje depozita ubrza proces privatizacije.
To pitanje sam postavio i juče ministru Bubalu, pa bih zamolio ministra, ako je u prilici, da nam objasni šta znači donošenje ovog zakona u procesu privatizacije, ali prema onim velikim preduzećima koja se i najteže privatizuju, kao što je MIP, "Voćar produkt" i ostala.
Smatram da će zakon, ako postigne te efekte, biti odmah primenjiv baš u tom procesu privatizacije, odnosno da određena preduzeća koja duguju direktno Republici, da će Republika, odnosno država postati vlasnik tih preduzeća i da ćemo na taj način uspeti da uradimo onu privatizaciju koja je bitna za ta velika preduzeća. Hvala.
Gospodine predsedavajući, kolege poslanici, apsolutno podržavam amandman koji je podneo naš kolega Živojin Stefanović, koji je sprečen da bude danas na Skupštini. Moj kolega Jovan Todorović je apsolutno objasnio šta je suština amandmana. Nisam se javio da bih dopunio Jovana Todorovića koji je poznat, bar u našoj poslaničkoj grupi, a i šire, kao ekspert što se tiče privrede i bankarstva, već sam se pre svega javio da objasnim da ovaj amandman ima i neke ranije korene.
Privatizacija koju su sprovodili socijalisti i radikali 1997. i 2000. godine dala je prave rezultate. Sve velike firme koje su tada ušle u privatizaciju... a spominjem samo "Bambi" iz Požarevca, evo, i dalje je jedna od najuspešnijih firmi u Požarevcu. To danas nije teško, s obzirom da je Požarevac nekada bio najjači, kako agroindustrijski kompleks tako i energetski kompleks.
Samo bih zamolio uvaženog ministra, s obzirom na ove tri-četiri godine, da ima veliku obavezu da poboljša Zakon o privatizaciji, kako u normativi tako i u konkretnim slučajevima, znači preko Agencije za privatizaciju.
Mesna industrija Požarevac, koja je bila gigant, glavni snabdevač Vojske Jugoslavije nekoliko desetina godina, najveći izvoznik za najosetljivija područja npr. američko tržište, došla je u situaciju da je danas u stečaju, da je pitanje kako će izaći iz stečaja, da su tri godine razni ljudi iz Agencije za privatizaciju, a kasnije ću i da vam citiram jedan članak, s obzirom da imam dokumentovana pisma tadašnjeg rukovodstva i radnika MIP-a od 2001. do 2003. godine.
Centar za živinarstvo, drugi po veličini u staroj Jugoslaviji, takođe je u stečaju. Takođe ne postoje ni kupci, a ni najava da će neko biti zainteresovan. "Voćeprodukt" takođe, kao i Fabrika stočne hrane, koja je privatizovana iz stečaja. Hiljadu i po radnika je 2000. godine kako-tako primalo lični dohodak, a sada su došli u situaciju da budu na birou rada, odnosno da čekaju da li će ih neko privatizovati. Bilo je i zaposlenih ljudi iz Agencije za privatizaciju sa područja Braničevskog okruga, ali mislim da su njihovi rezultati ravni nuli.
Zamolio bih ministra da obrati pažnju na opasnost koja sledi i koja će se verovatno desiti ovih dana. Vi znate i čujete preko medija da su trenutno štrajkovi u kopu Kostolac. Ne štrajkuje 50 radnika, od 1.500, koliko ima Kostolac, nego štrajkuje 50 radnika, od njih 80 ili 100, koliko je zaposleno u "Georadu", a to su one firme koje će restrukturiranjem biti izuzete iz Javnog preduzeća Kopovi Kostolac.
Dobili su određene garancije da će prve tri-četiri godine imati određene poslove za usluge, a pitam se šta će biti posle te četiri godine. Šta će biti nakon četiri godine sa svim tim preduzećima u tom energetskom kompleksu, ako ih nazovemo preduzećima, preduzećima koja će pružati usluge, a to su u Kostolcu i "Standard", i FIU "Minel", i "Georad", koji danas štrajkuje, i "Autotransport". Opet će ući u privatizaciju, s obzirom da će biti tako od strane "Kostolca", jer su im i sada bili na teretu, doći će u situaciju da se prodaju, niko neće moći da ih kupi i otići će u stečaj.
Znači, na ovoj sednici Skupštine imamo zakon o energetici, pa će biti dosta priče o tome, ali samo da napomenem, ministre, verovatno će i taj problem na vas da se svali, pored onih problema koje ste dobili 2002, 2003. i 2004. godine iz privatizacije.
Zamolio bih vas, ministre, ako ste u prilici, kada prođu vaše obaveze u Skupštini što se tiče zakona, jer ste jedan od retkih ministara koji je ovde stalno prisutan, da primite te ljude iz Braničevskog okruga, neće vam biti teško, i da se objasni šta je sa privatizacijom ta četiri giganta i šta će biti sa restrukturiranjem u "Kostolcu", odnosno šta će biti sa 1.200 ljudi posle četiri godine.
Mislim da je vama u interesu da radite i ono šta će biti narednih godina. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, rezolucija koja je pred nama treba da omogući da se Slobodan Milošević brani u Hagu, a da bi se branio u Hagu, kako to neko reče, sto posto svojom snagom volje, svojim autoritetom, morala bi da se usvoji ova rezolucija, da se obustavi progon nad porodicom Slobodana Miloševića.
Meni je žao što su kolege poslanici iz DSS i iz poslaničke grupe G17 plus napustili salu, jer sam poslanik iz Požarevca, i najodgovornije i sa najviše činjenica mogu da ispričam šta je to što se u Požarevcu dešavalo i pre 5. oktobra, a pogotovu šta se dešavalo 5. oktobra, pa možda i do današnjeg dana.
Postavlja se pitanje da li je bilo progona nad porodicom Slobodana Miloševića? Ne da je bilo progona nad porodicom Slobodana Miloševića, nego je bilo progona nad mnogim socijalistima, mnogim ljudima koji su bili na vitalnim funkcijama u opštini Požarevac.
Satanizacija Požarevca kao grada posle 5. oktobra, koja je počela i pre 5. oktobra, te da je zatvoren grad, omogućila je mnogima da na talasu napada na porodicu Slobodana Miloševića, na samog Slobodana Miloševića, satanizuju i taj grad, i te ljude koji žive u njemu. Ponavljam, krivo mi je što su izašli poslanici iz ovih političkih grupacija, jer mnogo toga bi i oni mogli da potvrde šta je to što se desilo u Požarevcu.
Politikom se bavim aktivno kao diplomirani pravnik, napustio sam banku negde 1992. godine i već 15 godina sam u politici, i da vam kažem iskreno, u Požarevcu su socijalisti na vlasti punih 13 ili 14 godina, sa jednim malim prekidom koji je trajao godinu i po dana, ali ne zahvaljujući izborima koji su sprovedeni, već zahvaljujući tom progonu i teroru.
Kada se govori o Marku Miloševiću, mora se reći da je Marko odabrao da živi u Požarevcu. Tamo su mu rođeni roditelji, opredelio se da ne živi u Beogradu, ali je živeo u Požarevcu, bavio se onim, čime, svi znate, a to je da je uspeo da okupi pet hiljada ljudi u diskoteci "Madona". Mnogi Beograđani i pola Srbije je tada dolazilo bez ijednog incidenta, smejte se, mnogi likovi koji sada sede, što kažu u Skupštini, tada su dolazili kako bi bili u situaciji da budu što bliži porodici.
Budite ubeđeni i sigurni da je tako bilo, svi mi imamo puno prijatelja, drugova i poznanika, i nama se to dešavalo u životu, da bilo šta se desi u našem okruženju, ako smo javne ličnosti, pripiše se nama, odnosno kaže se, za sve je kriv Marko, ili za sve je kriv Slobodan Milošević, ili bilo ko drugi.
Govorim o izborima koji su održani u septembru mesecu 2000. godine, izbori na tri nivoa za predsednika SRJ, Slobodan Milošević je imao 10.000 glasova više u Braničevskom okrugu nego Koštunica. Lista savezna od tri poslanika, usvojili smo dva poslanika, nosilac liste je bila Mirjana Marković, tako da ni to nije, kako se kaže, satanizovana Mirjana Marković, od strane svega ostalog, nije doprinelo da neko drugi osvoji izbore.
U svih osam opština Braničevskog okruga pobedili su socijalisti i sve bi to bilo, što kažu, u redu da se nije pričalo da smo pokrali izbore, da se nije pričalo da smo u strahu organizovali izbore, ali smo došli u situaciju da nam se, posle velikih kriznih štabova, pritisaka i svega ostalog, oduzme vlast u Požarevcu, iako smo imali 35 odbornika u odnosu na 33, koliko je imala ova grupacija, a na izborima, napominjem, imali smo odnos 38:30.
Desili su se dopunski izbori, a mi smo ponovo na svim dopunskim izborima pobedili, pa smo negde u junu 2003. godine krenuli u preuzimanje vlasti, pa nakon tri godine legalisti, odnosno DSS, nam je predao vlast. I, evo, na ovim izborima u Braničevskom okrugu, ali pre svega u Požarevcu, ponovo je gradonačelnik socijalista, ponovo socijalisti vrše vlast u pet, odnosno šest opština. G17, koji je kupio naše kadrove iz Žagubice, poreklom sam iz Žagubice, bio je član glavnog odbora, bio je potpredsednik skupštine opštine, izabran je dečko iz Laznice, izabran je za gradonačelnika, i to je njihov kadar o kome je malopre pričao Albijanić.
Da ne pričam mnogo i tim i takvim stvarima, pitanje je da li je bilo progona. Sada ću samo taksativno da vam nabrojim šta je to što se dešavalo u Požarevcu tih dana. Funkcija Otpora u Požarevcu, najgore je malopre ilustrovano, i ako se uzme knjiga "Igra senki" Tima Maršala sve se objašnjava, ali je mnogo veće objašnjenje koje su dali sami "otporaši" iz Požarevca, ko su "otporaši" u Beogradu, odnosno ko je finansirao tu organizaciju. Svi mediji i dan-danas, kad god se javi neko iz Otpora iz Požarevca, daju udarne strane.
Ono što je karakteristično, nije bilo fizičkih kontakata. Ne znam ko je bio od "otporaša", osim one tuče, koju će istražni organi da utvrde i utvrđuju šta se zapravo desilo, i mnogo su pozvaniji stručnjaci koji će o tome da odgovaraju, odnosno ko je izazvao tuču, zašto je izazvana, da li je bila motorna testera, da li nije bila, ljudi koji su u situaciji da vide taj predmet, da utvrde šta je i kako je, imaće prilike već 4. marta da se izrekne i presuda Marku Miloševiću.
Moram da vam kažem da je u decembru 2000. godine, vi to znate, "Sablja" je bila malo dete šta se dešavalo u Požarevcu kada je formirana posebna jedinica, specijalizovana jedinica, u "Blicu" je izašao naslov "Formiran poskok", da preispita sve šta je to rađeno, šta su radili socijalisti. Dana 8. januara pa negde do 25. januara, kao tada možda i prvi socijalista u Požarevcu, svakog dana bio sam od 9,00 do 15,00 časova sa inspektorima SUP-a, koji su nazvali i prvi skok su napravili u Požarevcu, ispitujući i preispitujući jedno 30 ljudi šta je ko radio, da li je nešto radio Marko Milošević, kako je zidana kuća Slobodana Miloševića, da li je švercovana nafta.
Nijedne jedine prijave iz tog perioda, iako su ljudi došli sa vrlo visokim zadacima, barem su nam tako rekli, sa velikim, što kaže, možda i profesionalnim odnosom, to se na kraju i pokazalo, nijedna jedina prijava nije bila. Sigurno, kada se setim tog perioda, da mi je teško, ali to je najveći kapital svakog pojedinca u Požarevcu, jer od lopova, kako su nas nazivali, nemamo maltene nijednu prijavu.
Objasniću i ovaj moj konkretan slučaj, jer s obzirom na poslanike koji su ostali i koji žele da čuju, pre svega poštujem njihovu pažnju koju sada posvećuju. Dolazak "Krmivo produkta" u Požarevac značilo je nastavak Centra za živinarstvo. Ne kažem to u negativnom smislu, ali suštinska stvar, evo danas posle godinu dana Centar za živinarstvo je u stečaju. Odmah posle 2003. godine "Krmivo produkt" se probio, a u naše vreme 150 ili 200 žena došlo je ispred opštine kako nije bilo plata, a bilo je plata. Danas niko ne protestuje, a cela požarevačka privreda je u stečaju.
Batić nam je dolazio dva puta. Prvi put je dolazio kada mu je otet i ukraden iz službenog automobila, kao ministra pravde u Vladi Republike Srbije, kalašnjikov. Drugi put je bio pre neki dan kao pravni zastupnik, prvi put se pojavljuje kao "pravni zastupnik", to će da dokaže sudski postupak, oštećenog u procesu protiv Marka Miloševića.
Došao je Batić, siguran sam, da ispolitizuje taj proces, jer Batiću treba jedna stvar. Ne znam da li ste imali prilike da gledate ovu emisiju na "Pinku", Klopka", bio je i on, kada je počeo Batić da se zaklanja iza zaključka Vlade Republike Srbije, kao Vlada Republike Srbije je baš njega ovlastila da sprovede otmicu i protivustavan i protivzakonit odlazak Slobodana Miloševića u Hag. I sada sam ubeđen da je i Albijanić u tome učestvovao, jer on je malopre predsednika Miloševića nazvao objektom rezolucije. Prema tome, tačno je da su ga kao paket isporučili.
S obzirom da ima dosta toga da se priča, ostaviću kolegama da kažu. Tu su i ljudi iz Odbora za bezbednost, koji će najbolje da kvalifikuju šta je bilo sa porodicom u vreme "Sablje", tu je eks-ministar Jojić, koji vodi postupak i zaštitu, tu je Aleksandar Vučić, koji je nekoliko puta dolazio u Požarevac, da obiđe Dragana Milanovića, a onda smo bili satanizovani zato što smo bili u "Kuriru", da smo neovlašćeno bili, a Vučić i ja smo pre svega prijatelji, i po tom osnovu, zakonskom osnovu, bili smo.
Da bi moje kolege imale vremena, moram samo jednu stvar da kažem. Dok smo mi svi trčali, nas 250, odnosno koliko je bilo kandidata za poslanike, to moram da vam ispričam, da bi vezao rad držanih organa, nada mnom je izvršen klasičan pokušaj ubistva.
Godine 2003, drugi dan Svetog Nikole, kada svi mi za naše sinove obezbeđujemo jelku, ja sam obezbeđivao za svog sina, dva kriminalca, plaćenika, za 300 evra, došla su u Požarevac, metalnom šipkom me sačekali, iza leđa me udarili, jelka me spasla ili me je bog spasao.
Sedam dana su bili u pritvoru, a posle nekog vremena ni do dan-danas, dobio sam nezvanične nalaze, nije pokrenut postupak, već je pokrenut postupak ne za pokušaj ubistva, nego za nasilničko ponašanje. Molim poslanike, ako slučajno budem tu umešan da sam učestvovao u tuči ili izazvao tuču, jer može i to da se desi na kraju, da odgovaram da sam sebe pokušao da ubijem, molim da razumeju i da znaju da je ovo istina što sam rekao.
Ako sam toga dana bio presrećan, jer sam svom sinu obezbeđivao jelku, da li postoji poslanik koji ima svog sina, a nije ga video četiri godine i da li postoji poslanik koji će glasati protiv rezolucije, a smisao i svrha te rezolucije je pre svega da Slobodan Milošević vidi sina Marka Miloševića.
Poštovani predsedniče, kolege poslanici, potrudiću se da ovaj amandman objasnim, s obzirom na činjenicu da govori, pre svega, o minimalnim pravima na otpremninu zaposlenih.
Poslanička grupa SPS podnela je ovaj amandman na član 158. predloženog zakona, koji se odnosi, pre svega, na višak zaposlenih, ali je u tesnoj vezi sa članom 179. tačka 9) zakona, u kojoj se govori kada poslodavac može da otkaže ugovor, a to je u slučaju ako, usled tehnoloških, ekonomskih i drugih organizacionih promena, prestane potreba za obavljanjem posla ili dođe do smanjenja obima posla. To je tzv. poznati institut tehnološkog viška.
Vlada nije prihvatila amandman poslaničke grupe SPS uz obrazloženje da se radi o utvrđivanju minimuma prava zaposlenih. Tačno je da ovaj amandman utvrđuje minimum prava, ali je tačno da smo mi, kao poslanici SPS, želeli ovim amandmanom i poboljšanjem zakona da povećamo minimum prava, i to na ovaj i ovakav način.
Predlagač zakona koristi i institut 10 godina, odnosno razdvaja zaposlene koji su kod poslodavca bili 10 godina ili preko 10 godina, da oni mogu, u okviru otpremnine, za svaku godinu provedenu kod tog poslodavca, oni do 10 godina dobiti jednu trećinu, a oni preko 10 godina jednu četvrtinu.
Mi predlažemo da svi zaposleni, u skladu sa članom 179. tačka 9), ako bude prestala potreba za njihovim radom, dobiju jednu polovinu zarade, a najplastičnije ću pokazati na primeru.
Privredno društvo, kako smo to nazvali donošenjem Zakona o privrednim društvima, kada dođe u situaciju da proglašava prestanak potrebe za radom zaposlenih radnika, u 99%, pa i u svih 100% slučajeva isplaćuje minimalnu zaradu.
Šta bi to značilo u današnjim važećim uslovima, a to je da bi poslodavac, po predloženom zakonu, isplaćivao 5.600 dinara, koliko iznosi minimalna zarada. Lice koje je provelo 10 godina dobilo bi 18.000, a lice koje bi imalo 11 godina staža dobilo bi 15.500 dinara. Takva nelogičnost stavlja u neravnopravan položaj za samo jednu godinu onog radnika koji je proveo duže kod poslodavca.
Naš predlog u nominalnom iznosu je da bi za 10 godina staža poslodavac morao da isplati 28.000 dinara ili 50% obračunato od najniže zarade, što znači 5.600 puta 10 podeljeno sa 28.000.
Odmah uporedo može da se kaže da poslodavac, isplaćujući 28.000 radniku za kojim je prestala potreba, daje petomesečni obračun njegove zarade za naredni period.
Pokušao sam ovo na plastičan način da objasnim, baš zbog ove nelogičnosti oko 10 godina, ali isto tako smatram da lice koje je provelo 10 i više godina kod poslodavca, neka određena satisfakcija od polovine zarade za svaku godinu može da predstavlja određenu satisfakciju.
Nadam se da su svi poslanici razumeli, pre svega, ovaj nominalni iznos, da poslodavci neće doći u neki mnogo teži položaj, s obzirom da su se opredelili za to da otpuštaju radnike, da će ovaj amandman biti usvojen i samim tim predstavljati minimum prava radnika na otpremninu.
Poštovani predsedniče, kolege poslanici, uvaženi ministre, suština amandmana 9. je obezbeđivanje određene minimalne zaštite za radnike, odnosno da sve što je predviđeno ovim zakonom ne bi drugim aktima moglo ili bilo kojim kolektivnim ugovorom da se promeni.
Suština amandmana je da se ubaci ugovor o radu, a što bi značilo da zaposleni ne mogu imati nikako manja prava nego što su predviđena ovim zakonom.
Iz razloga celishodnosti i pravne sigurnosti zaposlenih, a i određene preciznosti u zaštiti zaposlenih, predlažem da se usvoji ovaj amandman. On ne menja suštinu zakona, a brisanje stava 2. daje lakše tumačenje, odnosno daje predispozicije da se ovaj zakon i bolje i lakše razume. Suština je u normativi, više nego u obuhvaćenosti ostalih odredbi. Hvala.
Poštovano predsedništvo, uvaženi ministri, kolege poslanici, ukratko ću samo reći da je sve ovo što je rekao ministar Ilić tačno i da se odnosi pre svega na usklađivanje pozitivno-pravnih propisa sa novonastalom situacijom, a sa ciljem da se formiraju dva odvojena preduzeća i sa ovim ciljem koji je ministar i rekao.

Zakon o javnim preduzećima u obavljanju delatnosti od opšteg interesa ovlastio je Vladu Republike Srbije da ovo sve uradi, ali sam se javio pre svega zbog nekoliko rečenica. Zakon će ova skupština sigurno doneti, jer on predstavlja usaglašavanje celokupne materije sa pozitivno-pravnim propisima, ali ako u slučaju da Vlada i ostale državne institucije ne preduzmu odgovarajuće mere da se zaštiti "JAT Ervejz" kao nominovani prevozilac za Srbiju i Crnu Goru sa Aerodromom Beograd, sigurno da ćemo doći u vrlo tešku situaciju da "JAT Ervejz" i funkcioniše.

Zato bih samo rekao nekoliko mera koje su vrlo bitne i koje su uobičajene i kod stranih državnih organa trebalo bi da se preduzmu, kako bi se "JAT Ervejz" zaštitio.

To je odobravanje dozvole za obavljanje aviosaobraćaja striktno u skladu sa bilateralnim sporazumima i drugim pravnim aktima, zabrana izdavanja nominacija prevoziocu iz Srbije i Crne Gore za letove iz Beograda, ukoliko istom Aerodrom Beograd nije bazni, zabrane izdavanja dozvole u čarter saobraćaju za zemlje u kojima nominovani prevozilac obavlja redovni saobraćaj.

Karakteristični su Egipat, Turska, Grčka i Rusija, pogotovo u dane godišnjih odmora i ukinuti transfernu aerodromsku taksu na Aerodromu Beograd, jer se ista primenjuje samo na putnike "JAT Ervejz"-a.

Ono što je karakteristično, što bi Vlada Republike Srbije morala da zna, odnosno sigurno je da zna, da je cena goriva na Aerodromu Beograd dosta skuplja u odnosu na sve te aerodrome. Evo nekoliko konkretnih podataka, a to je da je za međunarodni saobraćaj u Beogradu cena tone kerozina u decembru 2004. godine iznosila 579 dolara, dok je za domaći saobraćaj, zbog tadašnjeg poreza na promet, iznosila 695 dolara, a uporedni pregled je u Londonu 497, Amsterdamu 506, Frankfurtu 510, Rimu 517. Ta cena i te kako opterećuje, odnosno dovodi do povećanja troškova letova i do toga da "JAT Ervejz" ne može biti konkurentan sa ostalim prevoziocima. Toliko o tome.

Iskoristio bih priliku da, uz prisustvo ministra za kapitalne investicije, pod čijom je direktnom ingerencijom Republička direkcija za puteve, da kažem da sam imao prilike da ovih nekoliko dana prođem malo kroz Srbiju i u ovakvim vremenskim uslovima, dobro je urađen i autoput, dobro su urađeni i magistralni putevi, ali sigurno da bi Ministarstvo za kapitalne investicije, preko svojih saobraćajnih inspektora koje ima na nivou okruga, moglo da se raspita, odnosno da utvrdi kakvo je održavanje regionalnih puteva.

Dok kod lokalnih puteva sigurno smo došli u određeni problem, jer mnoge lokalne samouprave su tek negde krajem novembra, početkom decembra formirale svoje lokalne vlasti i sigurno da nisu ni bile u prilici da raspišu tendere, da nabave određene količine soli. Kako se najavljuje da će ove nepogode trajati do februara, mislim da bi saobraćajni inspektori po okruzima mogli da preduzmu zakonske mere i da nateraju određena preduzeća za puteve, odnosno nosioce tih aktivnosti da i u ovako teškim uslovima što više obezbede da funkcionišu normalno putevi.
Poštovane kolege poslanici, nisam bio u prilici da prisustvujem juče popodne sednici i početku današnje sednice. Nemojte da misliti da neću pričati o amandmanu.
Danas je bilo zasedanje SO Požarevac, na kome je trebalo da se konstituišu organi. Već tri meseca SO Požarevac ne funkcioniše iz jednog prostog razloga – što poslanička grupa G17 plus nije dala potrebnu većinu, odnosno nije podržala predlog predsednika Skupštine iz DSS Slavoljuba Matića, tako da smo došli u situaciju da budu pata karta, odnosno 34:34 i da, iz tog razloga, danas poslanik Slavoljub Matić podnese ostavku.
Ta celokupna politička slika koja se ogleda u Požarevcu, gde su socijalisti dobili ubedljivom većinom gradonačelnika i imaju naviše odbornika, došli smo u situaciju da lokalna vlast ne funkcioniše, baš zato što i politička scena Srbije, odnosno politički milje političkih stranaka nije dosledan u svojim principijelnim stavovima.
Ovaj zakon ne bi ni bio na dnevnom redu, jer nemamo mišljenje Vlade Republike Srbije, nemamo ni mišljenje zvaničnih odbora, ali smo u situaciji da se već dva-tri dana raspravlja o ovom zakonu koji predstavlja, pre svega, jednu nasilnu politiku da se on nekako izglasa, pozivajući se, pre svega, na određene rokove.
Ne znam ko nam je postavio rok da to bude do 1. januara 2005. godine, zato što se 2005. godine proslavlja 60 godina pobede nad fašizmom. Uspeli su predlagači raznim trgovinama da obezbede većinu da se izglasa dnevni red i verovatno će u nekoj budućoj trgovini uspeti da ovaj zakon izglasaju.
SPS je isključivo protiv ovog zakona, iz jednog osnovnog razloga – što predstavlja prekrajanje, pre svega, istorije, što je zakon tako na brzinu, bez ikakvih razgovora, bez Vlade Republike Srbije, bez okruglih stolova, bez istoričara, pre svega SANU, došao na ovu raspravu i dozvolio da poslanici sa svojom argumentacijom izlaze i govore.
Kršenje, pre svega, načela zakonitosti i svega ostalog, to je da u članu 15. Predloga zakona, koji se odnosi na član 35, žele da izjednače sve pripadnike NOR-a, bez obzira na pravosnažnu presudu. Ovaj zakon bi trebalo da ukine celokupni pravni poredak koji je nastao posle 1945-1946. godine. Znači, suština je da i ona lica koja su vršila ratne zločine, bez obzira na kojoj su strani, ako su bili na nekoj strani, da budu amnestirana, kao što je rekao kolega Obradović.
Smatram da su se i poslanici – predlagači uverili da ovaj zakon ima niz manjkavosti, da nije dobro pripremljen. Povlačenje ovog zakona bi sigurno doprinelo ne da samo ova institucija bude stabilna, nego i sve ostale institucije u lokalnim sredinama. Svi ovi politički dogovori između pojedinih političkih partija preslikavaju se na naš politički nivo.
Evo, SPS, koja se uvek zalagala za formiranje institucija, izgleda da će morati u Požarevcu da uđe u koaliciju sa SPO samo zarad određenih činjenica – što se većina u Narodnoj skupštini nije poštovala kao koalicija u lokalnoj sredini.
Hvala, predsedniče. Kolege poslanici, javio sam se da podržim ovaj amandman kolege Markovića, ali koristim priliku da u 17,50 časova, a verovatno ćemo danas raditi do 18,00 časova, samo da opomenem sve poslanike, verovatno će sutra imati prilike da razgovaraju sa svojim predsednicima opština, da je grubo narušen Zakon o lokalnoj samoupravi, što se tiče prihoda lokalnih samouprava za 2004. godinu.
Proverom u odeljenju za privredu, budžet, trezor i društvene delatnosti opštine Požarevac došli smo do saznanja da prihod koji je definisan u članu 98. zakona, gde Republiku ustupa jedinici lokalne samouprave, javne prihode, prihode od samostalnih delatnosti, da tokom čitave 2004. godine nisu uplaćivani lokalnoj samoupravi, odnosno opštini Požarevac.
Odmah da kažem da je taj iznos negde oko 18.816.000 za opštinu Požarevac, za opštinu Veliko Gradište 7.100.000 i za opštinu Petrovac 7.100.000. Verujem da to nije slučajnost i da se nedostatak tog prihoda prema lokalnim samoupravama odnosi na druge gradove.
Zamolio bih koleginicu koja je verovatno ispred ministarstva u prvom redu, to pitanje i taj odgovor sam tražio od ministra Dinkića kada je bio na poslaničkoj grupi SPS, u raspravi u načelu sam takođe tražio taj odgovor i nisam dobio. Prema tome, lokalne samouprave su za taj deo prihoda uskraćene. Ne verujem da će u narednih dvadesetak dana do 31. decembra, kada je zakonski rok, ministar finansija uspeti da svim lokalnim samoupravama nadomesti taj prihod. Iz tog razloga sam podneo amandman koji će verovatno u ponedeljak doći na red. Hvala.
Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, kao i Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i te kako su važni zakoni, a pogotovo za nas poslanike koji imamo obavezu da prema svojim lokalnim sredinama istupamo u Narodnoj skupštini, a sve u interesu zadovoljenja potreba lokalne sredine. Za SPS izuzetno su značajni ovi zakoni iz prostog razloga što u preko 20 opština ima predsednike opština i gradonačelnike, a u preko 60 opština direktno učestvujemo u vlasti.
Velika je odgovornost za nas socijaliste da li će lokalne samouprave u tim gradovima i funkcionisati. Mi smo u Požarevcu upoređivali Predlog budžeta i budžet za 2004. godinu sa predloženim budžetima, odnosno određenim sredstvima koja se izdvajaju iz Republike prema lokalnoj samoupravi, tzv. transfernim sredstvima. Moram iskreno da kažem da u nominalnom iznosu nikakvih primedbi na taj i takav način raspodele nemam.
Ono što je bitno i na čemu bih se zadržao, pre svega, to je izvršenje lokalnih prihoda od strane Republike, odnosno tzv. "pražnjenje", kako se to u terminologiji kaže, prema lokalnim samoupravama. U opštini Požarevac 2004. godine, iako je u Zakonu o lokalnoj samoupravi taksativno nabrojano koji su svi lokalni prihodi, koji se odnose i na prihode od samostalnih delatnosti, nisu pražnjeni celokupne godine.
Iznos tih sredstava u 2003. godini bio je preko 18 miliona dinara, što znači, ne budu li Republika Srbija i budžet Republike Srbije u narednih dvadesetak dana transferno ta sredstva preneli SO Požarevac bićemo uskraćeni za 20 miliona dinara.
Upoređujući, u ostalim opštinama Braničevskog okruga, ista je situacija i u opštini Petrovac, gde se duguje oko sedam miliona dinara opštini Veliko Gradište, što znači da je izvršenje budžeta prema lokalnim samoupravama u ovoj godini išlo i te kako teško, a pogotovo je teško išlo od onog dela sredstava od privatizacije koji iznosi pet procenata. Nisu redovno, odnosno nisu blagovremeno i uredno uplaćivane lokalnim sredinama.
Napomenuo sam da nemam primedbi oko transfernih sredstava, ali sam amandmanom, o kome ću pričati kad amandmani dođu na red, pokušao da kroz određeni način ispravimo i ova nedostajuća sredstva, odnosno koja nisu preneta.
To su baš ona sredstva koja su u 2004. godini pripadala opštinama Požarevac, Veliko Gradište i Petrovac.
Takođe, moram reći da se nismo mi svi iz lokalnih sredina, ako mogu tako da kažem, iz provincija, okomili na Beograd, već ako postoje iole neutrošena sredstva iz budžeta za 2004. godinu, a napominjem da nismo dobili završni račun i za 2002. i za 2003. godinu, mislim da bi ta sredstva mogla na taj način da se nadomeste. Na konsultacijama u poslaničkoj grupi sa ministrom Dinkićem dobili smo obećanje da će biti provereno da li su ta sredstva uplaćena, da li će se uplatiti do 31. decembra.
Zamolio bih sve poslanike da, u okviru ovih svojih amandmana i bilo čega što se tiče ovih zakona, uredno i blagovremeno iskoordiniraju sa svojim skupštinama opština i utvrdiće da nominalni iznosi nisu povređeni. Takođe bih zamolio ministra, ako je moguće, a verujem da postoje ti podaci, da u toku dana dobijemo tačnu stavku za izvršenje budžeta Republike Srbije prema lokalnim sredinama po pojedinim gradovima, i tačno ćemo videti kojim gradovima nisu preneta sredstva. To će sigurno biti jedan od većih razloga za povlačenje određenih amandmana.
Takođe, biću u prilici da pričam ako Radojko Obradović ne povuče svoj amandman. Taj amandman je možda i najcelishodniji u ovom trenutku, a to je da se svim opštinama transferna sredstva prenesu u nominalnom iznosu uvećana za 12 procenata, a da se do 31. marta utvrde opšti kriterijumi za sve opštine, koji bi se usvojili u našoj Republici i da na taj način sve lokalne samouprave, shodno svojim potrebama, budu zadovoljene.
Poštovani predsedniče, kolege poslanici, sistemski zakon koji je pred nama i set zakona koji nam definišu ekološku zaštitu kod nas poslanika pobuđuje obaveze koje imamo prema svom sopstvenom kraju, odnosno prema kraju koji predstavljamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ja ću se, pre svega ne upuštajući se u pravnu normativu ovih zakona, osvrnuti na ono što je konkretno i što ugrožava Braničevski okrug.
Neko je malopre spomenuo Kostolac. Region Kostolca poseduje značajne energetske potencijale na bazi kojih su razvijeni veliki površinski kotlovi za eksploataciju uglja koja se vrši više od 100 godina i snažan sistem Termoelektrane Kostolac, za koje se kažu da su Đerdap na suvom. Oni su postali značajan činilac degradacije životne sredine. Svakodnevno se izlučuje velika količina gasova, pepela, prašine i otpadnih voda koje zagađuju vodu, vazduh, zemljište, podzemne i površinske vode.
Zauzimanje poljoprivrednog i šumskog zemljišta, isušivanja izvorišta, izmeštanje vodotokova, saobraćajne i druge infrastrukture, eko-sistema dodatna je posledica primenjenog vida eksploatacije energetskog resursa.
Sagorevanja uglja u Termoelektranama Kostolac stvaraju se ogromne količine pepela koje delom izlaze kroz dimnjak, dok se preostale količine oko dva miliona tona godišnje odlažu na deponiju pored Dunava. Deponija se ne tretira na odgovarajući način tako da se pri najnepovoljnijem pravcu vetra celo područje zasipa velikom količinom pepela koji sadrži teške metale, što ugrožava kvalitet zemljišta i podzemnih voda, a deponija pepela nije dobro zaštićena i dolazi povremeno do njenog izlivanja. Malopre je spomenut ekološki incident 1999. godine gde je pukla brana na deponiji, naselje Stari Kostolac, 90% tog naselja i sva dvorišta su bila prekrivena pepelom.
Moje informacije kažu da ni do dana današnjeg EPS nije nadoknadila tu štetu koju su ljudi pretrpeli tim ekološkim incidentom.
Na zahtev nadležnog ministarstva obavlja se kontrola zagađenosti vazduha u Kostolcu da bi se utvrdilo odstupanje od dozvoljenog nivoa zagađenog vazduha i doneo program sanacije celog područja radi zaštite zdravlja ljudi i njihove životne sredine.
Treba reći, ako se za procenu zagađenosti vazduha uzmu kriterijumi dati u preporukama za izgradnju naselja, onda se na osnovu sedmogodišnjih merenja taložnih materija može reći da je Kostolac srednje do znatno zagađeno naselje, sa visokim koncentracijama sumpordioksida i čađi koje povremeno prelaze maksimalno dozvoljene koncentracije sa čestim tzv. kiselim kišama. Kisele kiše su padavine sa PH vrednošću ispod 5,6%.
Godine 2000. PH vrednost bila je 3,8% i pala je tri do pet meseci u toku godine. Ove padavine oštećuju vegetaciju, menjaju osobine zemljišta i ostalo. Ovo zahteva preduzimanje niz konkretnih mera oko zagađenja kako bi se smanjila emisija štetnih materija, što se ogleda u smislu samog tehnološkog procesa sagorevanja uglja, što bi rezultiralo u potpunosti sigurnijim sagorevanjem i kontinuiranim radom filtera, sprečavanjem samozapaljivih procesa uglja na deponijama, centralnom gasifikacijom naselja Kostolac i revitalizacijom jalovišta, sanacijom i rekultivacijom pepelišta.
Jedna stvar, koja takođe tišti Braničevski okrug, a verujem da ima određene specifičnosti, to su odnosi između Rumunije i državne zajednice Srbije i Crne Gore. U opštini Golubac naselja Vinci i Braničevo već nekoliko desetina godina izloženi su stalnim pretnjama da prilikom jačih vetrova, a u narodu se kaže, istočna košava, ta naselja budu zasipana pepelom, čađima, jer u naselju "Stara Moldava", koja je preko puta Golupca, nalazi rudnik teških voda sa eksploatacijom teških metala, i dolazimo u situaciju da u letnjem periodu, a to je kraj koji je poznat po razvijenim baštovanima, da sva ta količina preko Dunava uz pomoć vetra pređe na našu stranu.
Još 1970. godine bilo je pokušaja da se ostrvo koje se zove "Umka", tako ga zovu naši stanovnici, da se više ne odlaže taj otpadni materijal, a ono se nalazi nasred Dunava, ali godinama nema nijednog rezultata.
Ne mislim da je ovo neki međunarodni incident, gospodine ministre, ali bi bilo dobro da se napravi neka međunarodna saradnja i da se na neki način, kao što se pepelište u Kostolcu konstanto zaliva da vetar ne bi mogao da ga podigne, da se to razreši.
Moje iskreno mišljenje, da me ministar ne shvati pogrešno, da bi možda na težini ova problematika imala bolju prođu, ako tako mogu da kažem, ako bi bilo kao što je u uporednom pravu, odnosno u zemljama EU, ako bi bilo Ministarstvo za ekologiju posebno ministarstvo. Mi smo imali tu priliku da imamo posebno ministarstvo, mislim da bi onda bilo mnogo bolje i da bi na drugačiji način mogli da rešavamo ove probleme.
Takođe, nisam video u zakonu, a nisam ni upoznat kojim je to zakonom definisano, da prilikom izdavanja građevinskih dozvola naplata za ekološku zaštitu ili za ugroženost nije definisan ovim zakonom. Ako se izgrađuju pojedini objekti na zelenim površinama ili drugim površinama, sigurno da utiču na ekološku zaštitu, odnosno na razvoj ekologije uopšte.
Ne znam da li ste me razumeli, ali suština sa ministarstvom znači da građevina treba da napravi taj pandan i da se nešto slično kao što se radi za skloništa, da se uvede naknada prilikom izgradnje i izdavanja građevinskih dozvola, da se plaćaju određene naknade koje bi se baš utrošile da se ova degradirana područja zaštite od izvora.
Poštovani predsedniče, kolege poslanici, uvaženi ministre, pred nama je zakon koji reguliše državljanstvo građana Srbije i državljanstvo građana Srbije i Crne Gore. Državljanstvo, kao obeležje državnosti, jedno je od osnovnih ljudskih i građanskih prava.
Ako se vratimo malo unazad, zbog problema razdruživanja, odnosno nasilnog i neustavnog otcepljenja pojedinih republika bivše SRJ i nastanka novih nezavisnih država na području bivše Jugoslavije, problem državljanstva u našoj zemlji dugo vremena je bio neadekvatno rešen, a pogotovu za određene kategorije pojedinaca i lica, kao što su - izbegla, prognana i raseljena lica.
Proces raspada bivše Jugoslavije i nastanka novih država naterao nas je da donesemo i Ustavnu povelju, koja definiše i problem državljanstva. Usaglašavajući sve međunarodne pravne akte, konvencije, sa Ustavnom poveljom, došlo se do ovog zakona koji, pre svega, treba da bude liberalan, da omogući da sve kategorije lica ostvare svoja prava kroz državljanstvo.
Imajući sve to u vidu mora se reći da će se predloženim zakonom, a i podzakonskim aktima, koja su u direktnoj ingerenciji ministra nadležnog za unutrašnje poslove i Skupštine grada Beograda, postići određeni napredak u rešavanju i problema državljanstva. To je pre svega dosledno pravno uobličavanje novog obeležja državljanstva, kontinuitet državljanstva, sprečavanje nastanka apatrida tj. lica koja su bez državljanstva itd.
Odredbe ovog zakona predstavljaju prvi korak ka sređivanju stanja u ovoj oblasti, a sigurno je da ćemo biti i te kako zadovoljni ako se uspe da evidencija o državljanstvu bude vođena na jednom mestu, odnosno na taj način predstavljati pravu bazu podataka za sve državne organe i sve državne uprave.
U konkretnom primeru, za sada, posmatrajući matične službe koje su svojim rešenjima izdavala uverenja o državljanstvu, mi nemamo određene probleme, baš iz tog razloga što se svi zahtevi, tamo gde nije sporna situacija, ako se podnesu do 12,00 ili 13,00 rešavaju u istom danu, ali je problem što se pojedine evidencije vode na različite načine. Tako, do 1980. godine bilo je upisa za državljanstvo po poreklu, a kasnije je došlo do određenih izmena.
Moram da kažem da je u jednom periodu posle 2000. godine Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova bilo zaduženo za upisivanje, odnosno za rešavanje sukoba nadležnosti državnih organa u okviru izdavanja rešenja o državljanstvu. Tu se javlja problem koji će biti rešen kroz član 53. ovog zakona, da će svi oni zahtevi koji budu podneti posle stupanja na snagu ovog zakona, a pre isteka 60 dana od primene ovog zakona, biti regulisani ovim zakonom.
Iskoristio bih na kraju priliku da izrazim nezadovoljstvo radom državnih organa. Pre svega mislim na predsednika Republike državne zajednice Srbije i Crne Gore, predsednika Republike Srbije, Saveta ministara, pa i Vlade Republike Srbije, što 28. novembra nisu reagovali u trenutku kada je na jugu Srbije, u opštini Preševo, na zgradi SO postavljena albanska zastava, a ni jedan od čelnika državnih organa nije na taj čin reagovao.
Sigurno da takav primer ne predstavlja obeležje određene države i sigurno da predstavlja određeno kršenje ne samo atributa državnosti nego i određene moralne norme. Hvala.
Kolege poslanici, poštovani ministri, kada se govori o budžetu onda je to prilika da se kaže o svemu onome što se u toku jedne godine desi u Vladi, a pre svega ono kako rade korisnici budžeta.
S obzirom na činjenicu da je vreme za raspravu poslaničke grupe SPS pri kraju, pričao bih samo o dva korisnika, i te kako važna korisnika budžeta, a to su, Republička direkcija za puteve i Fond za razvoj Republike Srbije.
Republička direkcija za puteve osnovana je Zakonom o putnoj privredi, i te kako važan ali i veliki korisnik budžetskih sredstava, ali i činjenica da mi u Odboru za saobraćaj i veze, kolega Stamenković je predsednik Odbora, nismo dobili ni izveštaj za 2003, ni plan za 2004.
A na konkretnom primeru gde je Republička direkcija za puteve i nadležna i odgovorna za održavanje magistralnih i regionalnih puteva, koristim priliku da vas informišem da most na reci Mlavi, u okolini Požarevca, pet meseci se radi samo njegova sanacija.
To znači da onaj pošteni seljak, koji nikad u životu ne bi dozvolio da njegova letina ne bude ubrana, obilazi 25 i 30 kilometara trošeći naftu da ubere svoju letinu.
I pored raznih urgencija, pre svega prema Republičkoj direkciji, i zato mi je žao što je potpredsednik Vlade Miroljub Labus izašao pre nekoliko trenutaka iz sale, nismo uspeli da dođemo do onog pravog rešenja, odnosno da se to ubrza. Uradili smo neka privremena rešenja, ali ako se izračuna kolika je šteta, da li je izvođač dobar ili ne, kako su oni pričali, sami su ga izabrali, došli smo u situaciju da pet meseci ne funkcioniše magistralni put ili kako ga mi zovemo "đerdapska magistrala".
Kad se govori i priča o Fondu za razvoj, pre nekoliko dana smo usvojili Zakon o privrednim društvima, poništili smo Zakon o preduzećima, a mnoga preduzeća su u vreme i sankcija, a i tranzicije, uspela da preko Fonda za razvoj sačuvaju svoju supstancu, a mi smo došli u situaciju kao poslanici da Fond za razvoj ne podnosi izveštaj Narodnoj skupštini već Vladi Republike Srbije.
Ono što je sistemska greška po meni, to je da se sredstva u Fond za razvoj opredeljuju u malom iznosu, kao što je predvideo budžet za 2005. godinu, ali je suština da bi sva sredstva od privatizacije trebalo da idu u Fond za razvoj i sa tim sredstvima da se uzdigne kako privreda, tako i pojedina privredna društva, i u regionalnom i u strukturnom smislu.
Ako neko privredno društvo, odnosno ranije preduzeće, i dođe u situaciju da, pored raznih elaborata, opravdanosti i svega ostalog, konkuriše kod fonda, ako mu fond odobri određena sredstva, tehnika sprovođenja tih sredstava izuzetno je teška. Očekujemo da će garancijski fond, i imamo obećanje od ministra finansija, vrlo brzo krenuti, ali ima određenih teškoća s obzirom da smo u bankarskom sistemu došli u situaciju da je u mnogim gradovima veoma mali broj poslovnih banaka, u onom smislu da su to razvojne poslovne banke za pojedine regione, da su to banke koje su vezane za Vladu Republike Srbije, gde bi određeni depoziti mogli na određeni način da se prikupljaju i da se plasiraju u privredu.
Konkretno u Požarevcu zadnjih nekoliko godina otvorilo se 19 banaka i od tih 19 samo je jedna na nivou filijale, odnosno samo je jedna u neku ruku samostalna, i to je JU banka, dok sve ostale, koje verovatno dođu do jeftinih izvora sredstava, nude bankarske usluge u svojoj širokoj lepezi, ali koje se pre svega odnose na kreditiranje fizičkih lica ili na mali deo privrednih lica.
Prema tome, u tom bankarskom sistemu sigurno je nedostatak tih razvojnih banaka i dovodi nas u situaciju da pojedina privredna društva nisu ni mogla da uđu u privatizaciju. Ministar za privredu i privatizaciju je sa tim upoznat, Mesna industrija "Požarevac", koja je godinama bila jedna od najjačih klaničnih industrija u staroj Jugoslaviji, a i sada je, koja je godinama u vreme ratnih sukoba snabdevala vojsku, koja je baš zbog toga pojela svoju supstancu, dolazi u situaciju da ne može da sprovede ni stečaj, jer nisu u prilici da uplate 250 hiljada dinara.
Kao što primećujete, u svojoj diskusiji ne govorim o budžetu, ali govorim o korisnicima budžeta i bilo bi dobro da Vlada, ako misli da sprovede program, u okviru svoje kontrolne, nadzorne i bilo koje druge funkcije prema ovim preduzećima, dođe, iskontroliše budžet, iskontroliše način na koji se troše ta sredstva i da li su u interesu građana.
Iskoristiću priliku, a zamolili su me iz Saveza udruženja penzionera, s obzirom da im je kao kategorija i kroz budžet ukinuta stavka za društveni standard, a postoji obećanje da će 50 miliona dinara da se uplati Savezu penzionera, kako bi na pravi način obezbedio društveni standard svojih penzionera, svojih članova, da se to učini kako bi uspeo da određene hitne i interventne mere uradi.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštujući ovo što je uradio predstavnik G17 plus, obećavam da neću biti dugačak u svom izlaganju, ali činjenica je da se po prvi put u ovoj skupštini dešava, shodno uvodnim izlaganjima ovlašćenih predstavnika političkih stranaka, da svi podržavamo zakon o privrednim društvima.
Svi diskutanti su se izjasnili da je Zakon o preduzećima bio osnova za donošenje ovog zakona. Taj zakon donet je 1996. godine, kada je ingerencija bila u nadležnosti savezne države, a s obzirom da je u Ustavnoj povelji promenjena ingerencija na države članice, Republika Srbija ga mora doneti ne samo po hitnom postupku nego, kako je rečeno, najkasnije do 15. novembra.
Naziv zakona je pre svega prilagođen onom pravnom smislu; dakle, preduzeće kao pravni instrument, kao pravni izraz ne postoji i zato pravi naziv i treba da bude – zakon o privrednim društvima.
Poslanička grupa SPS je pre ovog popodnevnog zasedanja imala konsultacije sa zamenikom ministra, sa gospođom Simović; uz žaljenje što je ministar bio sprečen, izrekao sam jednu rečenicu – da ovaj zakon može da predstavlja dobru osnovu, odnosno pravu knjigu za privredno pravo na način kako je koncipiran i kako je sadržan, jer ima onaj opšti deo, a nakon toga objašnjava sve pojedinačne forme i institute, kako je to već rečeno, od nastanka pa do likvidacije.
U cilju celishodnosti diskusije ne bih označavao šta znači načelo harmonizacije, načelo kompletnosti zakona, načelo ravnopravnosti i načelo tripartitnosti, ali stičem utisak da su članovi od 48. do 52. zakona, koji se odnose na preduzetnike, možda mogli da budu malo precizniji i širi, s obzirom na činjenicu da ćemo u narednom periodu imati dosta otvaranja tih preduzetničkih, ako mogu da kažem, oblika društava. Prema tome, ako je u članu 48. definisano, da ministar nadležan za tu oblast može podzakonskim aktima, a i preko Vlade Republike Srbije da unese bolju i jaču regulativu, a samim tim i regulativu koja se odnosi na preduzetnike.
Da iskoristim samo priliku prisustva ministra i da kažem kao poslanik iz Braničevskog okruga, iz Požarevca, jer zakon sudeći po diskusijama sigurno prolazi, da bi Agencija za privatizaciju morala više pažnje da posveti obliku i delovanju privatizacije u pojedinim regionima, s obzirom na činjenicu da ljudi koji predstavljaju Agenciju nisu u situaciji ili nemaju želju ili htenja da sprovedu određene odluke, odnosno da pojedinim preduzećima olakšaju.
Preduzeće Mesne industrije Požarevac, koje je u situaciji da ne može da izvrši privatizaciju, iako ljudi već nekoliko godina na tome insistiraju, ostala preduzeća, da ih ne nabrajam, sigurno bi bili mnogo zadovoljniji ako bi neko iz Agencije u tom delu pomogao. Ministar je sigurno upoznat i zna šta radi Fond za razvoj, odnosno upravni odbor Fonda za razvoj, ne bi bilo zgoreg da pogleda koliko je sredstava iz Fonda za razvoj po pojedinim okruzima, odnosno teritorijama uplaćeno, ili podneto zahteva. S obzirom da Fond za razvoj traži isključivo garancije poslovnih banaka, pojedina privredna društva, nadam se, od donošenja ovog zakona za neki dan, nisu u mogućnosti, s obzirom na regulativu u imovinsko-pravnim odnosima, da obezbede određene hipoteke.
Ono što bi ministar trebalo da uradi da bi se olakšalo ljudima,... Kako sam ja informisan, kod registracije privrednih društava treba da se prati to tamo gde su trgovački sudovi. Koliko mi je poznato, imamo samo 16 trgovačkih sudova na teritoriji cele Srbije, a imamo nešto više od 22 okruga. Pošto to nisu velika sredstva, mnogo više bi se uštedelo da pojedini građani, makar u centralnim opštinama svojih okruga, ne prate više trgovačke sudove, nego da u tim opštinama mogu da izvrše te registracije, što će ljudima sigurno biti mnogo lakše i jeftinije.
Poslanička grupa će glasati za predloženi zakon. Podneli smo i amandman koji se odnosi na to da se privrednom društvu omogući da bude samostalno, i to u onom delu da može izabrati da li će imati direktora, da li će imati upravni odbor ili će imati i jedno i drugo, i sve određene ingerencije koje se tiču i direktora i upravnog odbora.
Zahvaljujem se, a ministra bih stvarno zamolio da prihvati ove moje sugestije, odnosno svojim podzakonskim aktima pomoći će da budu i bolje i brže registracije, a i da se obezbedi ravnomeran razvoj pojedinih okruga.