BRANIMIR JOVANOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Branimir Jovanović do sada je bio narodni poslanik u dva saziva. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u 11. sazivu, od 2016. do 2020. godine, i drugi put u 12 sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 11. sazivu bio je član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, i zamenik člana Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i zamenik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za prava deteta.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 686 sati, 62 puta se obraćao u plenumu, 4 puta učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja i jednom u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 401 put, i uvek svaki glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 61. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu predsednik je poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, član Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za prava deteta, i zamenik člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

BIOGRAFIJA

Rođen 1979. godine. Živi u Kraljevu. Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Radio je novinar u RTV Kraljevo.

Od 2012. do 2016. bio je odbornik u Skupštini grada Kraljeva
Poslednji put ažurirano: 05.09.2022, 07:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 43
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 3 godine i 3 dana i 23 sata

Poštovani gospodine Jovanoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 godine i 2 meseca i 29 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 5 godina i 1 mesec i 7 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2022.

Hvala predsedniče.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije neće podržati ovaj amandman iz prostog razloga što on remeti koncepciju predloga budžeta, konkretno član 5. razdeo 22. koji je meni kao nekome ko dolazi iz Kraljeva veoma bitan jer se tiče sredstava koja su opredeljena za grad Kraljevo i građani Kraljeva su me u prethodnom periodu pitali o tim temama.

Prvo pitanje se odnosi na novac koji je opredeljen za Projekat urbane regeneracije, konkretno za rekonstrukciju zgrada koje su teško oštećene u zemljotresu. Podsećam da je projekat u toku, da se radi, da je prošle godine u oktobru mesecu tadašnji resorni ministar Momirović sa gradonačelnikom Kraljeva uručio 106 ključeva za 106 stanova porodicama čiji su stanovi tada oštećeni u zemljotresu i nadam se da će se ubrzati radovi koji podrazumevaju rušenje dve zgrade koje su teško oštećene i izgradnju novih u koje će se ljudi useliti.

Drugo pitanje građana Kraljeva odnosi se na početak izgradnje stadiona u Kraljevu. Znam da se trenutno grade stadioni u Leskovcu, u Zaječaru, u Loznici i da zaista nisu pečurke pa da niknu preko noći, ali je nama veoma važno i postoji veliko interesovanje da počne izgradnja stadiona u Kraljevu što pre. To je jednostavno veća motivacija za mlade ljude da uđu u svet sporta, da se bave sportom.

Podsetiću da je grad obezbedio zemljište, da je spreman projekat, da su izdati lokacijski uslovi i tako se nadam da će i budućnosti, u bliskoj budućnosti početi izgradnja. Jednostavno, mi moramo da ulažemo u sve sfere društva, u sportsku infrastrukturu. Naši stadioni u Srbiji su stari 50 i više godina i ako želimo da se takmičimo sa najboljima moramo da imamo i najbolje uslove.

Često čujemo od naših građana da žele da naši klubovi igraju u Ligi šampiona, ali takvo jedno takmičenje traži najsavremenije standarde kao što su savremeni stadioni. To je kao kada bismo želeli da učestvujemo u trkama Formule 1, a pritom vozimo auto od 50 godina.

Tako da nije realno tako nešto, ali to za mene ima još jednu drugu dimenziju u smislu što ulaganje u sportsku infrastrukturu podrazumeva pomoć amaterskom sportu. Uvek sam za to da se pre pomogne amaterskom sportu, da se motivišu mladi da uđu u te tokove pre nego što ćemo izdvajati sredstva da pomažemo profesionalnim klubovima. Hvala.

Druga posebna sednica , 25.10.2022.

Hvala potpredsednice.

Poštovani kandidati za premijera i ministre, poštovani narodni poslanici, najpre nadam se da će ova Vlada pre svega biti odgovorna, kao što smo i mi kao koalicija bili odgovorni tokom izborne kampanje, da će članovi Vlade imati jedan otvoren i pošten odnos prema građanima Srbije, da će rezultati biti takvi da to budu jedna konkretna rešenja, a ne politika koja se bavi populizmom bez ikakvih rezultata.

Mi se kao društvo nalazimo pred velikim izazovima i to smo čuli u Ekspozeu i od nas se traži da uz mnogo upornosti, uz mnogo truda radimo u interesu svih građana Srbije. Siguran sam da mi to možemo postići uz jedno jedinstvo, solidarnost, ali i uz uvažavanje političkih razlika koje realno postoje.

Verujemo da će Vlada koju čine odgovorni, obrazovani i stručni ljudi raditi u punom kapacitetu i da će imati autoritet da donosi važne i teške odluke, a osnovi zadatak jeste pre svega očuvanje političke stabilnosti, ali i očuvanje ekonomske, finansijske i energetske stabilnosti. To su te kritične tačke kojima će morati da se posveti najveća pažnja.

Činjenica da kriza sa kojom se suočavamo nije generisana u Srbiji. Ona je generisana van naših granica, ali se kao i svuda u svetu prelila na nas i zbog toga ćemo svakodnevno morati da vodimo računa pre svega o životnom standardu građana.

Čovek mora da bude u fokusu naše politike i naravno i građanima je najbitnije ono što se njih tiče u svakodnevnom životu u ovom trenutku, kao što smo i čuli u ekspozeu, to su ona pitanja koja se tiču ekonomije, to je zauzdavanje inflacije. Moramo biti pošteni i reći da je na inflaciju, odnosno na porast cena da su uticali pre svega globalni faktori - povećanje cena energenata na svetskom tržištu, cena poljoprivrednih proizvoda, kao i cena industrijskih sirovina. Zbog svega toga je važno da sačuvamo stabilan finansijski okvir.

Mi smo zahvaljujući nekom dobrom radu u prethodnom periodu, gde će ministar finansija biti Siniša Mali koji je bio u prethodnom mandatu, uspeli da sačuvamo jedan stabilan finansijski sistem i zato je pred njim zadatak da i ubuduće nastavi da predlaže one mere koje će imati za cilj efikasnu naplatu poreza i suzbijanje sive ekonomije.

Mi iz SDPS podržavamo tu nultu toleranciju prema sivoj ekonomiji. To mora da bude princip koji će važiti za sve i za trgovce, da onaj koji se bavi trgovinom mora da izdaje fiskalni račun, mora da ima ulaz, mora da ima izlaz, ali sa druge strane i država mora da obezbedi da sistem fiskalizacije radi besprekorno i da bude funkcionalan. Moram otvoreno reći da svako ko radi u sivoj zoni ili u crnoj zoni je nelojalna konkurencija. Na tome moramo da radimo i ubuduće, pre svega da bi građani znali kakve proizvode kupuju, da bi građani znali kakve usluge im pružaju, ali sa druge strane i da zaštitimo one koji rade u skladu sa zakonom, jer oni plaćaju porez, a od tog poreza mi obezbeđujemo novac i za zdravstvo i za školstvo i za puteve i za celokupnu infrastrukturu.

Moramo svi da shvatimo da država nema svoj novac. Postoji samo novac poreskih obveznika. Zato je na svima nama da obezbedimo da postoji vidljivost trošenja novca, od trenutka kada svaki dinar putem poreza i naplata uđe u budžetski sistem, do trenutka kada se isplaćuje krajnji korisnik, a dužnost je na nama da obezbedimo da građani znaju kako će se planirati budući rashodi.

Ja sam bio svedok jedne dobre prakse u prethodnom periodu ovde u Skupštini da je zaista bilo transparentno trošenje novca iz budžeta i ministar je bio raspoložen i njegovi saradnici da razgovaraju na tome i na sednicama plenuma i na sednicama odbora. Mislim da je kao rezultat takvog jednog rada došla potvrda od pre mesec dana u vidu izveštaja o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta u kome se navodi da je Srbija na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno. Dakle, utvrđeno je da građani Srbije prepoznaju kako se troši novac i sa takvom praksom treba da nastavimo i ubuduće.

Još jedno pitanje iz ove nadležnosti koje se odnosi na rad Ministarstva finansija, jeste pitanje povećanja minimalne cene rada. Naravno, podržavamo odluku da se poveća minimalna cena rada od sledeće godine. Dobro je što je država preuzela na sebe jedan deo tereta i rasteretila privredu i na taj način pokazala dobru volju da stvaramo jedno atraktivno tržište za poslovanje.

Naime, od 2023. godine će se povećati neoporezivi deo zarade sa 19.300 na 21.700 dinara i država je pokazala tu jednu vrstu ozbiljnosti, kao i nekoliko godina unazad. Smatram da i poslodavci moraju ubuduće da preuzmu malo veću odgovornost, moraju da imaju više sluha za radnike.

To ne govorim kao socijaldemokrata koji je po vokaciji na strani radnika, već zaista smatram da poslodavci ne moraju samo da gledaju onu troškovnu stranu, samo onu stranu koja se odnosi na rashod, moraju da gledaju malo šire i tome treba da služi, zapravo uloga Socijalno-ekonomskog saveta. Jednostavno veća zarada direktno je proporcionalna motivaciji rada. To donosi bolju produktivnost, to donosi veći profit. To je kao u fudbalu, ne ostvaruje najveći profit onaj klub koji plaća najjeftinije igrače, nego onaj koji ulaže u svoj tim, koji ulaže u svoje igrače, oni mu donose uspeh, oni igraju Ligu šampiona i oni stvaraju najveći profit. I niko ne može da me ubedi da naš radnik bolje radi u Luksemburgu, nego u Srbiji. Dakle, pitanje je samo motivacije i poslovnog koncepta.

Pozdravljam i politiku koja se odnosi na povećanje penzija, odnosno na odluku da se penzije usklade u dva navrata ove godine. Jednostavno zbog takve ekonomske situacije koju nismo očekivali da će biti. Mi smo već nekoliko godina unazad primenjivali švajcarsku formulu. Ta je formula dobra, formula je realna, ona isključuje politiku iz učešća, odnosno iz odluke o povećanju penzija, već se oslanja isključivo na ekonomske parametre.

Udeo penzija u budžetu je nešto preko 9%. U svakom slučaju manji od onih 11% koja je gornja granica da bude udeo penzija u budžetu i upravo takva jedna odgovorna politika nam je omogućila sada da dva puta godišnje u ovako kriznim vremenima možemo da uskladimo penzije, odnosno da utičemo na povećanje penzija.

Kada govorimo o ovome važno je da kažemo da moramo da imamo jedan funkcionalan i stabilan penzioni fond. Svaka reforma i promena Penzionog fonda mora da bude takva da bude sistemska, nikako ad hok. Došli smo sada u poziciju, zahvaljujući onome o čemu je mandatarka malopre govorila, da smo stopu nezaposlenosti doveli na jednocifrenu stopu nezaposlenosti, pa sada imamo dovoljan broj ljudi koji uplaćuju doprinose i iz tih sredstava se isplaćuju penzije.

Nadam se da ćemo u buduće zadržati takav jedan kurs, kada govorimo o ovoj vrsti politike. Činjenica je da je Penzioni fond konsolidovan, da su penzije redovne, da se isplaćuju tačno na vreme, ali ono što je najvažnije, da se penzije isplaćuju iz realnih izvora.

Čuli smo i pre neki dan i sada, od predstavnika opozicije da zaista nije isto kada se 10% poveća penzija nekome ko ima 20.000 i nekome ko ima 60 ili 70.000 i slažem se sa tom konstatacijom, naravno. Ali, moramo da imamo konkretna rešenja kako da rešimo te probleme.

Mi smo iz SDPS i ranije govorili o tome. Predlagali smo ili da se ide na opciju da se postepeno povećava ta donja lestvica, odnosno minimalne penzije, a da pri tom ne diskriminišemo nikoga ko je tokom svog radnog veka uplaćivao više u Penzioni fond i tako zaslužio veću penziju ili druga opcija, a to je da se ide na to da se primene socijalne karte i da se pruži pomoć onima koji su najugroženiji. Dakle, to i jeste neka ideja socijaldemokratije koju mi zastupamo, racionalna socijalna politika i pravo na sistem oporezivanja.

Za nas je obrazovanje po značaju na vrhu piramide prioriteta. Moramo najpre da nastavimo da gajimo ovaj sistem u kome će obrazovanje biti dostupno svima pod jednakim uslovima. Nekada nismo ni svesni koliko pružamo studentima kvalitetno obrazovanje na državnim univerzitetima. Ja uvek navodim primer da SAD zahtevaju da svako plati školovanje na najprestižnijim i skupocenim univerzitetima, a mi još uvek možemo sebi da priuštimo i treba tako da bude da imamo jedno subvencionisano visoko obrazovanje.

Pri tome ne treba da zaboravimo da gradimo koncept obrazovanja da bude takav da đaci treba da uče zbog znanja, a ne da bi stekli dobre ocene. I to je jedno funkcionalno obrazovanje.

U prethodnom periodu su napravljeni konkretni koraci u smislu unapređenja obrazovnog sistema, usvojena Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine i doneto je nekoliko zakona i ova strategija u središte stavlja učenika i njegov razvoj sposobnosti, primenu savremenih tehnika, savremenih pristupa i metoda i na tome i treba da se zasniva koncept u prosveti.

Sa druge strane, da bi prosvetni sistem funkcionisani kako treba na najbolji mogući način, potrebno je i dalje da radimo na poboljšanju uslova za prosvete radnike, pre svega na povećanju plata, ali i uslova rada. Činjenica je da je u prethodnih deset godina plata u prosveti povećanja od 45-69% u zavisnosti od stepena stručne spreme i stepena obrazovanja. Statistika zaista pokazuje taj napredak, ali apelujem i sada na kandidata za premijera i ona je dobro upućena u tu problematiku, da mi moramo u narednim godinama da radimo na tome da moramo da uvedemo sistem platnih razreda. Naravno da nijednog trenutka na taj način ne ugrozimo stabilnost budžeta.

Mladi kada završe škole treba da se zaposle. Mi treba da obezbedimo jedan takav ambijent, da se zaposle u skladu sa svojim obrazovanjem, da napreduju u karijeri u skladu sa svojim radnim sposobnostima, u skladu sa svojim veštinama i siguran sam, dok to radimo, dok gradimo vrtiće i skraćujemo spiskove čekanja i kada mladi imaju stabilan i stalan posao, da su i to jedne mere koje na mala vrata uvodimo u smislu demografske politike i treba da nastavimo tim putem. Jedino ono što mladi žele jeste izvesnost i žele da na osnovu te izvesnosti mogu da planiraju budućnost u Srbiji.

Najveći potencijal jeste u mladim ljudima. Oni su najpravedniji i najhrabriji deo našeg društva. Mladost često prezire posledice i u tome jeste njena hrabrost i snaga svakog naroda jeste u mladim ljudima. Snaga naroda jeste u njihovoj pameti. Zato treba da investiramo u njihovo znanje.

Remark kaže da je najlepši grad na svetu onaj u kome je čovek srećan. Naše je da napravimo Srbiju takvom da se ravnomerno razvija, da svaki grad u Srbiji bude takav da mladi budu srećni u njemu i da rešimo konačno taj višedecenijski problem koji se odnosi na odliv mozgova.

Od Ministarstva za Evropske integracije očekujem da se snađe što bolje prema novoj metodologiji, da ostvari značajan napredan kada govorimo o pristupu Srbije EU. Srbija je u svakom smislu evropska zemlja i istorijski i kulturološki, sve više i ekonomski i mi to treba da zaslužimo svojim reformama i da uđemo u EU na jedan dostojanstven način, da budemo jedan kredibilan partner, da iskreno razgovaramo sa našim partnerima iz Brisela. Moramo da nastavimo da sprovodimo unutrašnje reforme. Moramo da nastavimo sa modernizacijom društva, da jačamo institucije, bez obzira da li će to neko potceniti u Briselu ili ne, mi to moramo zbog nas samih.

Siguran da ne možemo, niti se zanosim da možemo da menjamo EU, ali možemo da menjamo sebe u svakom segmentu. To je put kojeg treba da se držimo kada govorimo o evrointegracijama.

Veliki izazov stoji i pred ministrom koji je zadužen za turizam. Činjenica je da je ova oblast doživela ekspanziju krajem 2019. godine, da smo ostvarivali rekordne rezultate i po broju posetilaca i po prilivu novca koji je otišao u budžet od strane turizma, da je tokom pandemije ovaj sektor uzdrman svuda u svetu, pa i u Srbiji, ali smo zahvaljujući jednom ozbiljnom i profesionalnom pristupu u protekle dve godine vratili turističke potencijale Srbije na svetsku mapu.

Podatak za prvih šest meseci ove godine je da je 70% više turista došlo u Srbiju nego prethodne godine. navešću još jedan primer koji nije samo statistika, a to je da je u julu ove godine najveći svetski pretraživač za putovanja „kajak“ Srbiju uvrstio na vrhu liste najpoželjnijih destinacija za putovanje automobilom, uzimajući u obzir cenu i kvalitet usluga koji se dobija za taj novac.

Uspeh je što je veliki broj građana Srbije odlučio da koristi upravo domaće turističke kapacitete i to je rezultat jedne dobre promocije turizma u našoj zemlji. Tako da očekujem i od novog ministra turizma, gospodina Memića da će nastaviti ovim putem i da će turizam doživeti još veću ekspanziju i postati jedna još ozbiljnija grana u našoj privredi.

Moram da pohvalim i rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nadam se i siguran sam da će gospodin Martinović nastaviti tim putem. Znajući kao kolegu, proveli smo ovde nekoliko godina zajedno. Ovo ministarstvo je u upola kraćem mandatu od onog zakonom predviđenog, uspešno završilo ranije započete projekte i aktivnosti, ali je razvilo i nove mehanizme, usluge i alate koji su u centar celokupne reforme javne uprave postavili građane.

Usvojena je i Strategija reforme javne uprave za period do 2030. godine, unapredili smo našu e-upravu, razvijamo nove elektronske usluge za građane i privredu, ali za pohvalu je i što je uspostavljen Centralni registar stanovništva. Jedna od novina koju je uveo rad ministarstva i koordinacije inspekcijskog nadzora za svih 46 inspekcija i to je u mnogome olakšalo posao na terenu. Nadam se da će ministarstvo, odnosno siguran sam, nastaviti da reformiše javnu upravu, da ona bude i dalje po meri svih nas i građana i privrede.

Rat u Ukrajini je po svojim posledicama, čini se, pomerio zemlju iz svoje ose. Takav je utisak. Pokazalo se da jedan sukob na geografski gledano malom prostoru se odrazio na čitav svet. Vodi se sada u svetu jedan pravi ekonomski rat. Naša uloga treba da bude u tome onoliko koliko možemo da doprinesemo miru. Mir je jedina reč koja je važna u ovoj situaciji. Svet se od početka rata okrenuo naglavačke. Živimo u jednim konfuznim i turbulentnim vremenima i samo normalnost i umerenost mogu da proizvedu jednu političku stabilnost.

Uvek kažem da na kraju mandata ocenjujemo rad Vlade po onome koliko je podignut životni standard građana, koliko smo podigli tu lestvicu. Ne mislim tu samo da je uspeh količina novca u budžetu ili količina novca na tržištu kojim se koristi privreda. Naš uspeh treba da bude i kvalitetno zdravstvo, kvalitetno obrazovanje, dobre socijalne usluge, pravosuđe koje je na zdravim temeljima, dobri međususedski odnosi, jedno pozitivno okruženje, razvijene institucije u punom demokratskom kapacitetu i ambijent koji će motivisati mlade da svoje znanje i veštine primene upravo ovde u Srbiji.

Bez obzira na krizu kroz koju prolazi čitav svet, smatram da imamo dovoljno mudrosti da se konsolidujemo i da je prevaziđemo.

Za kraj, hoću da citiram čuvenog ekonomistu i državnika Ludviga Erharda, koji kaže: „Nikakva ekonomska situacija ne može biti toliko beznadežna sa kojom ogromna volja i pošten rad jednog naroda neće izaći na kraj“. Smatram da to treba da bude jedna formula koju mi treba da primenjujemo u ovim teškim vremenima. Hvala.

Prva posebna sednica , 13.09.2022.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani direktore Kancelarije za Kosovo i Metohiju, poštovani predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, koleginice i kolege, pitanje i tema Kosova i Metohije godinama je u centru pažnje naše javnosti i uvek izaziva veliko interesovanje, pa tako i današnja sednica. I zato mi je žao što nekad uđemo u raspravu koja ne priliči jednoj ovakvoj sednici i jednoj ovakvoj temi.

Smatram da smo opet zakazivanjem i raspravom na ovoj posebnoj sednici pokazali odgovornost, pokazali smo ozbiljnost i spremnost da branimo naše nacionalne interese.

Dužni smo da iznova vodimo raspravu, dužni smo uvek da istini pogledamo u oči i dužni smo da na jedan objektivan način sagledamo jedno ovako osetljivo pitanje.

Mi iz SDPS ovu raspravu ne doživljavamo tako da se nadmudrujemo ovde i na ovoj temi ubiramo političke poene, da stranački poentiramo. Smatramo da nama treba ovde razgovor, da nama treba traženje najboljeg rešenja i potrebno nam je jedinstvo.

Retko gde se istorijski i etnički principi tako izoštreno i tako direktno sukobljavaju kao što je to slučaj na Kosovu i Metohiji i retko gde dva naroda tako čvrsto se drže svojih argumenata i ne odstupaju od njih, kao što je to slučaj u ovim pregovorima koji dugo traju.

Naš argument zasniva se uglavnom na istorijskim činjenicama i one su nesumnjivo na našoj strani, ali čini mi se da nemaju onu težinu koju bismo mi želeli da imaju.

S druge strane, princip na koji se pozivaju Albanci, a to je etnički princip, je nepravedan i često veoma opasan, jer takav princip ostavlja mogućnost za jedan tinjajući konflikt koji može da se raspiri u budućnosti.

Za nas Srbe je Kosovo izvor i srž nacionalnog i duhovnog identiteta. Budimo realni, pa možemo da vidimo da je za Albance to njihov dom, jer čine na toj teritoriji većinu stanovnika.

Ako se vratimo u prošlost, vek, vek i po, videćemo da su Albanci tačno znali uvek šta žele. Mi smo govorili ono što ne želimo. Ali, ipak sada ohrabruje činjenica da imamo konsenzus između predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji i državnog rukovodstva i bar je to malo lakše u procesu pregovora, da u takvoj jednoj saglasnosti se donose kvalitetne odluke koje se primenjuju na terenu i koje olakšavaju život ljudima koji žive na toj teritoriji.

Mi možemo danas ovde i da raspravljamo i da potežemo pitanje da li smo mogli bolje da reagujemo dve ili tri decenije unazad, ali smatram da nam to ništa neće doneti dobro, ništa nam to neće pomoći.

Činjenica je i da od raspada SFRJ svaki predlog koji se ticao Kosova i Metohije je onaj naredni bio nepovoljniji za Srbiju. Takođe, svaki naredni predstavnik Albanaca sa Kosova i Metohije je bio radikalniji. Počeli smo od Azema Vlasija, preko Rugove, Adema Demačija, Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja i sada Aljbina Kurtija.

Utisak je da je Azem Vlasi za Albina Kurtija Kisindžer, toliko je imalo prostora možda tada da se razgovara sa njim o konkretnim stvarima. Bez obzira na sve smatram da smo mi sada mnogo zreliji, da smo pragmatični, da donosimo odluke koje možemo da pretočimo u konkretna rešenja ma koliko to bilo nepopularno. Ali, kada tražimo rešenje za pitanje Kosova i Metohije moramo da uzmemo u obzir i političko istorijske činjenice i kulturna dešavanja, ali i spoljnopolitički faktor.

Nema nikoga među nama ovde ko nije svestan da je povratak na staro nerealan. Da li možemo da zamislimo da će milion i po Albanaca se vratiti na staro, da žive u državi gde bojkotuju njene institucije, ali s druge strane da li i Albanci smatraju da mogu da budu punopravan međunarodni subjekat sa punim kapacitetom bez podrške velikih sila? Ovde pominjem i Rusiju i Kinu kao stalne članice Saveta bezbednosti. Naravno, da je nemoguće i jedno i drugo. I zato moramo da vodimo jednu proaktivnu politiku, da idemo napred, da tražimo rešenje. Često se i sa naše strane, čini mi se, u poslednje vreme manje čuju predlozi da treba negujemo zamrznut konflikt. Zamrznut konflikt nije dobro rešenje ni za koga, nije dobar ni za nas, ni za ekonomski razvoj, ni za evropske integracije, ni za modernizaciju države.

Naš stav je da moramo da tražimo rešenje, da svako nerešeno rešenje, svako nerešeno pitanje vodi jednom konfliktu koji tinja i preti da izraste u ozbiljan sukob koji se može preliti na čitav region. To Srbiji u ovom trenutku nije potrebno kada imamo jedan stabilan pravno-politički okvir i kada imamo jedan zavidan ekonomski rast.

Nije suština da negujemo zamrznut konflikt jer s pravom možemo da se zapitamo šta će biti za 10, 30 ili 50 godina kada se taj konflikt odmrzne. Koliko će tada biti Srba na Kosovu i Metohiji? Sada ih ima manje od 100 hiljada, mislim da je možda optimistično, svaki 15 građanin na teritoriji Kosova i Metohije je Srbin. Kada pogledamo demografsku strukturu, kada pogledamo trendove jasno je da moramo da razmišljamo o takvim stvarima, da rešavamo probleme, oni se neće rešiti sami od sebe, neće nam se skinuti sve brige ako probleme gurnemo pod tepih i odugovlačenje nije saveznik nikome.

U ovom Izveštaju se vidi da je na Kosovu i Metohiji zaista jedno podeljeno društvo i u tako jednom podeljenom društvu vlada ozbiljna doza antagonizma između većine i manjine. Iskustvo je pokazalo da obično strada manjina, jer ne može dugoročno da trpi pritisak od te većine i često napusti svoje kuće i teritoriju na kojoj živi. Zato je važno da nastavimo da pružamo podršku ljudima na Kosovu i Metohiji i važno je da im pomognemo da imaju svoja radna mesta, da započnu sopstveni biznis.

Predsednik je malopre izneo podatak da se pomaže, pre svega, ljudima da dobiju krov nad glavom bilo da je to izgradnja novih domova, rekonstrukcija, građevinski materijal, izgradnja vodovodne mreže, telekomunikacionih sistema. Sve su to ozbiljne vrste pomoći, a naročito je važno da pomažemo u prosveti, da pomažemo u zdravstvu.

Moramo iz republičkog budžeta da nastavimo da stimulišemo i privredne aktivnosti na severu Kosova i Metohije, da podstičemo porodičan biznis, da pomažemo poljoprivrednicima, jer veliki broj ljudi živi samo od toga, a sa druge strane očigledno je, ko god ode tamo i vidi, da od strane Prištine nema pomoći, tu samo može da postoji opstrukcija u ovom trenutku. Naravno, osnovni preduslov je da se osigura bezbednost i da postoji mir.

Mi smo Socijaldemokratske partije Srbije pre nekoliko godina izneli konkretne predloge, konkretnu platformu, nismo ni tada bežali od ovog pitanja, nismo se skrivali, kao ni danas, nismo ispaljivali prazne floskule, jer od toga nemamo ništa.

Naš predlog je podrazumevao da se ovo pitanje rešava u nekoliko faza i predsednik naše stranke, gospodin Rasim Ljajić, je o tome govorio u javnosti. Prva faza bi podrazumevala rešavanje pitanje iz ekonomskih, odnosno trgovinskih oblasti. To podrazumeva slobodno kretanje ljudi bez ikakvih administrativnih ograničenja, zatim slobodan protok robe i kapitala i kada uklonimo te barijere i kada usaglasimo postojeće sertifikate, kada smanjimo obim sive ekonomije, sasvim je sigurno da će se još više robe iz centralne Srbije koju proizvode preduzeća na teritoriji centralne Srbije moći da se plasira na teritoriju Kosova i Metohije, i to se meri zaista u milionima evra.

Sledeća faza odnosi se na rešavanje statusa imovine. Moj kolega Krkobabić je malopre govorio o tome i izneo je konkretne podatke. Vrednost te imovine koja se odnosi na službene i poslovne zgrade i druge građevinske objekte do 1999. godine je takva da se meri u stotinama miliona evra. Na našoj strani u pregovaračkom procesu je i činjenica da se od 1966. do 1999. godine preko Fonda Federacije za kreditiranje nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina slilo na teritoriju Kosova i Metohije 4,37 milijardi dolara, a od toga iz budžeta Republike Srbije, kao federativne jedinice tadašnje države, je otišlo 35,4% od te ukupne sume novca.

Kada govorimo o privatnoj svojini važno je da se vlasnicima vrati privatna svojina, da se obeštete na određeni način i na nama je da obezbedimo validnu dokumentaciju za svaki objekat, za svako zemljište da bismo mogli da polažemo pravo na to.

Ne treba zanemariti i važnost kulturne baštine. Jedno veoma važno pitanje. Spomenici kulture, crkve i manastiri na teritoriji Kosova i Metohije su od tolikog značaja da su oni deo najznačajnije evropske baštine. Nažalost, u poslednje vreme od strane Prištine dolaze najave da se upotrebi jedan novi pojam, pojam koji se zove – kosovska baština, ali to nije adekvatan pojam i mi moramo uporno da insistiramo da on ne sme ni u neformalnom smislu da se ustali, jer jednostavno svaka međunarodna konvencija, izveštaj UNESKO govori o tome da baština pripada državama, narodima, a ne može da pripada teritoriji.

Moramo da obezbedimo i da insistiramo da se obezbedi posebna zaštita za crkve, manastire i druge verske objekte, objekte od istorijske i kulturne važnosti, da se garantuje sigurnost sveštenicima SPC, ali i da se nađe dugoročno rešenje kojim bi se zabranila izgradnja industrijskih postrojenja, kao i urbanizacija poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi oko crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.

Dalje, moramo da insistiramo na formiranju Zajednice srpskih opština i u ovom Izveštaju sam video da je navedeno da su od strane međunarodnog faktora vršeni pritisci, naročito u julu i avgustu, na privremene institucije u Prištini da se formira Zajednica srpskih opština. Briselska administracija je tu na potezu. Priština mora da poštuje svoj deo dogovora, bar mi smatramo da mora, jer poštujemo i mi. Ako toga nema, kako ćemo onda imati poverenje jedni u druge da će svaki sledeći dogovor da bude ispoštovan.

Nakon što bi se postigao dogovor o svim ovim pitanjima, onda bismo mogli da težimo potpisivanju sporazuma o normalizaciji i garant tog sporazuma trebalo bi da budu velike sile. Opet napominjem da to treba da budu i Rusija i Kina, kao garant jednog dugoročnog rešenja. Važno je da se u pregovaračkom procesu krećemo napred. Ako je jedna strana zadovoljna, a druga nije, onda tu nema kvalitetnog rešenja.

Hteli ili ne mi moramo da gledamo u budućnost. Pominjemo često ovde i kosovski mit. Nesporno je da je kosovski mit duboko utemeljen u istorijskoj svesti srpskog naroda

Kosovski mit treba da nam posluži kao pokretač da gradimo temelje moderne države, ali ne sme ni da nas sputava da donosimo dobre odluke za nas i da stvaramo bolju budućnost.

Moramo da budemo razumni i odgovorni u svakom trenutku. Niko od nas, siguran sam, ne želi da prebaci ovo pitanje na teret budućim generacijama, jer ne želimo da im ostavimo u nasledstvo neraščišćene račune.

Mi smo mala zemlja slavne prošlosti. Dvadeseti vek je bio vek pobeda, ali i velikog stradanja. Smatram da treba danas da budemo razumniji. Uvek se setim kada govorim o tim velikim pobedama i stradanjima u knjizi o Milutinu, Danko Popović, kroz jedan od svojih likova, kaže: „Mi prvo izginemo, pa posle razmišljamo da li je trebalo, a drugi narodi rade drugačije. Oni prvo razmišljaju, pa i tada gledaju ako je ikako moguće da ne ginu“.

Zato smatram da mi danas moramo da budemo mudriji i sigurno to jesmo, sazreli smo kao društvo. U trenutku kada na međunarodnoj sceni ništa nije kao što je bilo, kada se vodi rat po Evropi ozbiljnih razmera, ne možemo da se pravimo imuni na to pitanje. Ne živimo pod staklenim zvonom. Sve se to odražava na nas i moramo da uvažimo sve te faktore koji dolaze spolja.

Znamo da su pregovori kompleksni, ni malo nisu laki. Lako je jedino kritikovati. Najteže je donositi dobre odluke i krupne odluke.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, ja se nadam, bez obzira na tok današnje sednice, da ćete kada se završi ova sednica izaći iz ove sale sa uverenošću da imate veliku podršku Narodne skupštine. Znajte da postoji jedinstvo u narodu. Onda ćemo biti na dobrom putu, onda ćemo znati da smo na dobrom putu i to će biti vetar u leđa vama, kao pregovaraču.

Socijaldemokratska partija Srbije će i ubuduće, kao i do sada, snažno podržavati vaš rad i nadamo se da će se pronaći najbolje rešenje za sve građane na Kosovu i Metohiji. Važno je da se pregovori završe, odnosno da budu takvi da kao rezultat toga imamo mir i prosperitet. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala potpredsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, malopre je predsednica Vlade govorila o tome sa kojim se problemima suočavamo kada govorimo o obrazovanju u vremenu pandemije i govorila je školskom raspustu, svakako centralna tema ovih dana i opravdano zbog zdravstvene situacije u zemlji.

Međutim, moram da izrazim jednu zabrinutost od strane roditelja koja dolazi, a tiče se teme iz obrazovanja, odnosno upisa đaka koji su u završim razredima osmog razreda osnovne škole i četvrtog razreda srednje škole na fakultet, odnosno u srednju školu.

Naime, svedoci smo da su od izbijanja pandemije đaci krenuli na neki vanredan režim pohađanje nastave. Ja ću podsetiti kako je to sve teklo. Dakle, od marta 2020. godine đaci su pohađali nastavu do kraja školske godine onljan, a zatim su tokom cele prošle godine 2020/2021. godine išli kombinovano. Dakle, jedan dan su išli u školu, a drugi dan onlajn, ili 15 dana su provodili u školi, 15 dana onlajn. Znate kako je to u glavama đaka, oni tu budu malo neozbiljni i onaj dan kada ne idu u školu ne shvate to za ozbiljno.

Ove godine idu po jednom režimo koji mislim da je sasvim prikladan za ove prilike, ali i dalje nije to u onim vanrednim okolnostima na koje smo navikli. Tako da, postavlja se pitanje koliko su đaci usvojili iz onog plana i programa koji je bio prvobitno namenjen njima? Dakle, to je već dve i po godine, jedan ozbiljan period. Sa te strane čujem od roditelja da su zabrinuti kako će đaci upisati srednje škole i fakultete, a da pri tom to bude na jedan pravedan način. Pre svega, zbog nivoa znanja koji je usvojen na ovaj način, a drugo i zbog kriterijuma.

Podsetiću, mislim da su mere koje je Vlada tada uvela bile odlične i Ministarstvo prosvete zaista na dobar način, u takvoj jednoj teškoj situaciji, sprovelo program onlajn nastave, ali je činjenica i da taj nivo znanja nije onaj kao što je planiran. Sami nastavnici su imali problema u toku onlajn nastave prilikom ocenjivanja đaka. Nije to moglo da bude onako adekvatno ocenjivanje kao što bi inače bilo.

Dakle, da li se sada razmišlja o drugačijem modelu koji bi bio modifikovan u skladu sa planom i nastavnim programom u prethodne dve i po godine? Mislim da je vreme da razmišljamo već sada u novembru, decembru o tome da se modifikuje način upisa u srednje škole i na fakultete. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala.

Drugo pitanje upućeno predsednici Vlade.

Podsetiću vas, vi ste u junu mesecu ove godine bili u Kraljevu, u mom gradu, na jednom zaista lepom događaju, kada ste podelili ključeve od stanova koji su izgrađeni za pripadnike snaga bezbednosti. Sećam se, bili ste tu i kada je položen kamen temeljac, dve godine pre toga. Zaista, mogli ste da se uverite koliko je promenjena slika grada, naravno na bolje, u pozitivnom smislu, kako je taj deo grada izgrađen zahvaljujući ovom projektu.

Mislim da je to jedan odličan projekat. Videlo se da je i grad uspešno odradio svoj deo posla, da je Republika odradila svoj deo posla onako kako treba. U toj jednoj kombinaciji dobili smo deo završenog projekta i 200 stanova je već gotovo, dobili su prve stanare. Očekuje se još 700 stanova da bude gotovo u narednom periodu. Ali, to nije jedini grad gde se gradi ovakva vrsta stanova.

Mi smo najpre doneli zakon koji se tiče, još kada je sada potpredsednica Vlade bila i ministar građevine, Zorana Mihajlović, ovih stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Kasnije smo imali izmenu i dopunu zakona, tako da za te stanove mogu da konkurišu i članovi porodica palih boraca i ratnih vojnih invalida.

Moje pitanje se odnosi na to da li imamo u planu u budućnosti da proširimo kategoriju onih koji će moći da konkurišu za ove stanove, pre svega na medicinske radnike, na lekare, medicinske sestre i na prosvetne radnike? Mislim da su lekari zaista u ovoj situaciju kada su se suočili sa velikim problemima tokom pandemije i te kako zaslužili da im se pruži jedna ovakva šansa, i oni i prosvetni radnici, da mogu na ovaj jedan dobar, izuzetno povoljan način, sa finansijske strane gledano, da reše svoje stambeno pitanje.

U razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave sam i saznao da kada se izgrade stanovi koji su predviđeni da će biti još prostora i da će biti mesta preostalih da mogu i druge kategorije da apliciraju za ovakvu vrstu stanova. Naravno, treba možda razmišljati o tome da ovakvo jedno rešenje primenimo u budućnosti, kada smo već ušli u ovakav projekat, i za mlade bračne parove i za naučnike.

Dakle, moje pitanje je da li možemo da očekujemo u budućnosti da se proširi projekat i na druge službe koje rade u javnom sektoru? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2021.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministri, koleginice i kolege, danas je u Skupštini Srbije održan Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, tačnije sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i razgovaralo se sa kolegama iz Brisela o daljoj saradnji, odnosno o putu Srbije ka EU. Zato se moje sledeće pitanje odnosi i upućujem ga ministru za evropske integracije Jadranki Joksimović.

Biću konkretan. Naravno da nas sve raduje pozitivan signal iz Brisela da otvorimo klastere tri i četiri i još je možda bolja stvar koju smo čuli da je Srbija ispunila standarde za otvaranje ovih klastera, dakle ništa nam nije poklonjeno. Lepo je čuti kada iz Brisela stižu poruke da posvećeno radimo na pridruživanju EU, ali što se tiče konkretno, klastera 3 i 4. Mi smo, naravno, prihvatili novu metodologiju.

Interesuje me kakve su naše polazne osnove sada, s obzirom da ste i malopre sami rekli da smo mi već otvorili neka poglavlja iz ovih oblasti i šta sve treba da ispunimo dalje da bismo uspešno zatvorili ove klastere, s obzirom da je totalno drugačija metodologija u odnosu na početak kako smo krenuli u pristupne pregovore sa EU? Naravno, ove oblasti se odnose i na zaštitu životne sredine, pa bih voleo da čujem i mišljenje ministarke Irene Vujović na Zelenu agendu, energetiku itd.

Skupština Srbije je u prethodnim mesecima raspravljala i usvojili smo veoma bitne zakone koji se odnose na klimatske promene i Zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Iz trećeg klastera takođe je otvoreno nekoliko poglavlja koji se tiču ekonomske i monetarne politike, preduzetničke i industrijske politike, nauke, istraživanja, obrazovanja, kulture i Carinske unije.

Još jedno pitanje – koliko će nam sama ta činjenica da smo otvorili ta neka poglavlja koja obuhvataju ovi klasteri dalje olakšati posao da uspešno završimo proces, kada govorim konkretno o ovim temama? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, 27. februara na delu Ibarske magistrale kod Kraljeva dogodila se na istom mestu još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda i tom prilikom jedna osoba je izgubila život, a dve osobe su povređene.

Ne želim da prosuđujem o uzrocima ove saobraćajne nezgode, niti onih koje su se dogodile pre nje, ali želim da ukažem da je na ovom delu magistrale prošle godine urađen kružni tok, a da na ovom mestu još uvek nije urađena javna rasveta.

Ovom prilikom upućujem pitanje JP „Putevi Srbije“ – kada će biti završeno javno osvetljenje na ovom mestu, na kružnoj raskrsnici kod fabrike „Leoni“ u Kraljevu? I, upućujem apel da se taj posao obavi što pre.

Nisam prvi koji je ukazao na ovaj problem. Podsetiću da je u ime lokalne samouprave gradonačelnik Kraljeva 4. decembra prošle godine uputio dopis JP „Putevi Srbije“ da se što pre završi javno osvetljenje na ovom mestu.

U tom dopisu je navedeno da je zbog nepostojanja rasvete ova kružna raskrsnica nebezbedna i da su česte saobraćajne nezgode na ovom mestu u kojima učestvuju najčešće vozači i pešaci koji ne poznaju dovoljno ovaj deo puta. Zbog toga je važno da se što pre na ovom mestu uradi javno osvetljenje, s obzirom na veliku frekvenciju saobraćaja i to će sigurno unaprediti bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 10.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 142265.00 RSD 03.08.2020 - 01.08.2022.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 142265.00 RSD 01.08.2022 -