BRANIMIR JOVANOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen 1979. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. god. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 12:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 43
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 8 meseci i 12 dana i 17 sati

Poštovani gospodine Jovanoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 6 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 9 meseci i 16 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja sam se javio kao ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije da govorim o zakonima, odnosno o izmenama i dopunama zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Pre toga moram da osudim, odnosno imam potrebu da lično osudim nasilje koje se dešava ispred Skupštine, koje se dešavalo pre neki dan i ovde u Skupštini i potrebno je da državni organi reaguju na vreme. Jednostavno, ako dopustimo nasilje ispred parlamenta, nasilje ispred predsedništva, šta mogu građani da očekuju sutra na ulici, na bilo kom drugom mestu? Kako mogu da se osećaju bezbedno?

Socijaldemokratska partija Srbije, podržaće predložene izmene i dopune zakona, jer su ove predložene izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima plod dogovora svih političkih subjekata koji žele da izađu na predstojaće parlamentarne i lokalne izbore. I to je odraz demokratije. To je dokaz da smo mi iz vladajuće koalicije spremni da razgovorom rešavamo sva važna pitanja.

Mi smo pre dva dana ukinuli vanredno stanje i u skladu sa tim će i Republička izborna komisija i gradske izborne komisije od ponedeljka doneti rešenje o nastavniku sprovođenja izbornih radnji.

Izborni proces bio je prekinut zbog uvođenja vanrednog stanja, a mi sada nastavljamo samo tamo gde smo i stali. Dobro je što su predstavnici svih političkih partija našli zajednički jezik i postigli konsenzus o datumu održavanja izbora i mislim da ima dovoljno vremena da se završe sve predizborne radnje, a pre svega, ono što je najvažnije, da se prikupe potpisi podrške za liste koje će se predati za izbor narodnih poslanika i za lokalne skupštine.

Do sada je Republička izborna komisija proglasila devet lista za parlamentarne izbore i, uglavnom, su isti ti politički subjekti i predale liste na lokalu, da mogu da nastupe na lokalnim izborima. Ukupno je overeno oko 550.000 potpisa. Mislim da je u skladu sa ovim podacima preostao manji deo posla kada se govori o ovom delu izbornog postupka.

Iako je prvobitno predviđeno da se parlamentarni lokalni izbori održe 26. aprila, smatram da je odluka o odlaganju izbora opravdana. Nisu samo u Srbiji odloženi izbori, juče su odloženi i predsednički izbori u Poljskoj, odloženi su i republički izbori u Severnoj Makedoniji, kod nas je ovo redovna godina za održavanje parlamentarnih i lokalnih izbora i važno je da ti izbori budu organizovani na efikasan način, jer, jednostavno, ne postoje zakonske osnove za dalje odlaganje izbora.

Predložene izmene zakona o kojima danas raspravljamo podrazumevaju da pored javnih beležnika potpise mogu da overavaju i gradske i opštinske uprave. To je dobar potez, pre svega, što će se smanjiti gužve i neće biti zastoja prilikom prikupljanja potpisa.

Moram da naglasim da je veoma važno i da političke partije dobro organizuju svoj deo posla.

Svi mi koji se bavimo ovim poslom znamo da je važno da funkcioniše dobro stranačka infrastruktura i da tu ne dolazi do zastoja, da se poštuje bezbednost ljudi i da se ne ugrozi zdravlje ljudi. Za to ima dovoljno vremena. Ostalo je još 26 dana da svi koji žele da učestvuju na izborima prikupe potpise i predaju liste.

Ovaj dogovor o datumu održavanja izbora i o izmenama ovih zakona zapravo je dokaz da postoji jedan konsenzus između političkih subjekata koji izlaze na birališta.

Najvažnije u ovoj situaciji jeste da pokažemo s jedne strane razumevanje prema biračima, odnosno da njihovo zdravlje bude na prvom mestu i to se tiče organizacije, odnosno efikasne organizacije izbornog procesa. S druge strane, moramo da pokažemo i razumevanje prema koalicijama i političkim partijama koje izlaze na izbore. Ovi zakoni, odnosno izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima upravo to i čine, jer na ovaj način se olakšava postupak za prikupljanje potpisa za izborne liste.

Sigurno je da predstojeća kampanja neće biti onakva kao što je bila ranije, biće nešto drugačija. Političke partije će težiti da se što bolje pozicioniraju u toj izbornoj kampanji i pred nama će biti nekoliko izazova.

Ne sumnjam da ćemo dobro organizovati ove izbore. Državni kapaciteti su dobri. Pokazala je država da može odlično da funkcioniše i u vanrednom stanju.

Podsetiću da je u jeku pandemije u Južnoj Koreji organizovan izborni proces, da su uspešno održani izbori. Oko 44 miliona glasača u toj zemlji je imalo pravo i svi su ostvarili pravo da biraju svoje predstavnike na parlamentarnim izborima. Doduše, primenjene su posebne mere i procedure u toj zemlji. Glasalo se i u karantinskim centrima. Čak je i 60.000 građana Južne Koreje, koji su bili u kućnoj samoizolaciji, dobilo mogućnost da glasa onda kada su zatvorena biračka mesta. Izlaznost je bila najviša od 1992. godine. Preko 66% građana upisanih u birački spisak je izašlo i glasalo na tim izborima. Na taj način je ova zemlja postala ne samo dobar model u borbi protiv pandemije Koronavirusa, već je postavila i odličan model u organizaciji izbornog procesa.

Nadam se da ćemo i mi biti tako uspešni, posebno zbog situacije da virus jenjava i da ćemo imati mnogo bolje uslove za rad, tako da nisu opravdane kritike da se izbori dalje odlažu.

Imaćemo, pre svega, dva izazova u sledećoj kampanji. Prvi je da sačuvamo bezbednost, odnosno zdravlje građana. Drugi je da uspešno implementiramo zakone koje smo doneli krajem prošle, odnosno početkom ove godine. To su zakoni kojima se menjaju neki izborni uslovi, odnosno tiču se direktno izbornog zakonodavstva.

Mi smo tada, donošenjem tih zakona, unapredili izborni proces, unapredili smo izborno zakonodavstvo. Podsetiću vas da smo usvojili zakone koji se tiču finansiranja političke kampanje, zakone koji se odnose na javna preduzeća, kao i Agenciju za borbu protiv korupcije. Cilj svih tih zakona jeste da se efikasno borimo protiv zloupotrebe korišćenja javnih resursa za vreme izborne kampanje.

Mi ćemo na taj način onemogućiti korišćenje imovine, automobila službenih ili prostorija bilo kog preduzeća ili državnog organa i skinućemo pritisak sa zaposlenih od strane poslodavca da se na bilo koji način opredeljuju za neku političku opciju. Na taj način smo precizno definisali zakonske odredbe i poslali jasnu poruku da smo spremni da se dugoročno borimo protiv ovakvih problema i da dugoročno rešimo jedno ovakvo pitanje.

Podsetiću i da smo izmenama zakonskih normi Agenciji za borbu protiv korupcije dali veća ovlašćenja, ojačali mehanizme za njeno delovanje. Agencija za borbu protiv korupcije će u buduće moći pravovremeno da reaguje i sankcioniše sve one koji krše propise u toku izborne kampanje.

Takođe, smanjili smo izborni cenzus sa 5% na 3% i na taj način smo omogućili svim političkim činiocima koji imaju određenu političku težinu da mogu da uđu u parlament. Na taj način parlament će postati mesto gde će biti zastupljeno više političkih stranaka i parlament jeste mesto gde političke stranke treba da zastupaju svoje ideje, da izlažu svoje stavove. To nije nikako ulica kao što se dešava ovih dana.

Nećemo zaboraviti ni da smo izmenili zakonske norme u kojima se omogućava da na listama za narodne poslanike i za lokalne odbornike 40% pripadnika čine manje zastupljen pol na toj listi i na taj način, a i naš cilj je bio tada da ohrabrimo žene da se aktivnije bave politikom, s obzirom na jednu tradiciju, gde su žene bile manje uključene u politička dešavanja u našoj zemlji.

Za SDPS sve ovo je veoma bitno, jer na ovaj način mi postižemo jedan cilj, a to je da stvorimo stabilan politički sistem, da vratimo poverenje građana u izborni proces i da utemeljimo politički sistem u skladu sa voljom naroda i realnom snagom političkih stranaka.

Stranke će do 21. juna imati dovoljno vremena za kampanju. Imaće vremena da izlože svoje ideje, izlože svoje stavove, svoje programe. Naša koalicija će imati čime da se pohvali, imaće čime da izađe pred građane. Tu su rezultati rada koji su veoma konkretni i to će biti naš najbolji marketing u narednoj kampanji.

Podsetiću da se ove godine redovni parlamentarni izbori održavaju i u susedstvu, u Hrvatskoj i u Crnoj Gori, vanredni parlamentarni u Makedoniji, lokalni izbori u BiH i mi ćemo prvi organizovati izbore posle pandemije korona virusa. Zato je želja svih nas iz SDPS da dobro i efikasno organizujemo izborni proces, da mi postanemo model po kome će kasnije i zemlje iz okruženja, ali i druge zemlje u Evropi uspešno organizovati svoje izbore i nadam se da će, bez obzira na okolnosti koje smo imali i koje su za nama, 21. jun biti praznik demokratije. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 24.02.2020.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, ova današnja rasprava očigledno ukazuje da je Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu jedan od najznačajnijih zakona o kojima raspravljamo u ovom sazivu. To je zakon koji reguliše jednu veoma osetljivu oblast.

Ja ću ovaj zakon da razmotrim, odnosno mogu da ga posmatram sa dva aspekta. Jedan je finansijski aspekt, a drugi je onaj aspekt koji se odnosi na kontekst borbe protiv korupcije.

Kada govorimo o finansijskom aspektu, očekujem da na ovaj način, pre svega, unapredimo efikasnost poreskog sistema. Tako ćemo ispraviti jednu nepravdu i na radaru ovog zakona naći će se svi oni za koje se sumnja da su se obogatili na nezakonit način ili da nisu platili porez, odnosno da su stekli imovinu, a da ta imovina nije u skladu sa prihodima koji su oni prijavili.

Važno je što se ovaj zakon neće primenjivati selektivno i o tome su govorile moje prethodne kolege. On se odnosi na sve poreske obveznike i obuhvatiće bukvalno sve građane, i privatne preduzetnike, pa sve do političara.

Pored toga, poreska uprava imaće obavezu da dokaže u kojim slučajevima je bilo uvećanje imovine. To će biti, s jedne strane, posao poreske uprave, a s druge strane fizička lica imaće obavezu da dokažu, odnosno da pruže dokaze da je imovina stečena na zakonit način.

Da bi ovaj postupak funkcionisao na pravi način doprineće formiranje posebne jedinice u okviru poreske uprave i očekujem da nju čine zaista dobri profesionalci, iskusni stručnjaci, koji će obaviti posao tako da gde god postoji osnovna sumnja da je izvršen prekršaj da će oni o tome obavestiti policiju, poresku policiju, tužilaštvo i ostale nadležne državne organe.

Drugi važan aspekt ovog zakona odnosi se na borbu protiv korupcije, kao što sam već rekao. Svako ko je radio pošteno i u skladu sa zakonom ne treba da se brine oko primene ovog zakona, a oni koji su na nelegalan način stekli bogatstvo i pri tome nisu platili porez, treba da snose posledice.

Ujedno, ovo će biti i poruka svima da je država spremna da se obračuna sa korupcijom i da neće nikome gledati kroz prste.

Takođe, ovaj zakon važan je i sa jednog ekonomskog aspekta, jer se na ovaj način postavlja jasan princip, a to je da su pred zakonom svi jednaki i da ista pravila važe za sve učesnike na tržištu i na taj način ćemo pokazati da na tržištu nema povlašćenih i gradićemo jedan zdrav privredni ambijent.

Očekujem i da će u propisanom roku od šest meseci biti doneti svi podzakonski akti kojima će se ojačati mehanizmi da bi se ovaj zakon efikasno implementirao u praksi.

Nema dileme da će SDPS podržati i ovaj zakon, kao i ostale zakone koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Dvadeset drugo vanredno zasedanje , 06.02.2020.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, mi smo pre skoro dva meseca raspravljali o izbornim zakonima koji se tiču promene, odnosno unapređenja izbornog procesa i danas, kada razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, mogu samo da se nadovežem na moju prethodnu diskusiju kada smo govorili o izbornim zakonima.

Naime, tada sam rekao da je SDPS pre sedam godina iznela nekoliko predloga koji se tiču unapređenja izbornog procesa, a jedan od tih predloga je bio i spuštanje izbornog cenzusa sa 5% na 3%. Doduše, mi smo predložili i stepenasti cenzus za koalicije koji bi bio u okviru mešovitog izbornog sistema.

Ostaćemo, naravno, dosledni i podržaćemo predlog koji podrazumeva da u Republičkoj skupštini i u skupštinama lokalnih samouprava one stranke koje osvoje minimum 3% glasova imaju svoje predstavnike.

Postoji mnogo razloga za to, a ja ću navesti nekoliko. Najpre, iako je prošlo tri decenije od kako je obnovljen višestranački sistem u Srbiji, i bilo je raznih teorija, činjenica je da je naša politička scena tomizirana i tu činjenicu treba da uvažimo. Devedesetih godina mnogi teoretičari politike su govorili da je naš sistem najbolje da bude dvopartijski, da će se vremenom tako iskristalisati, kao što je slučaj u SAD i Velikoj Britaniji sa dve dominantne partije, ali realnost je to demantovala. Pokazalo se da su i male stranke opstale i da dobijaju podršku za svoje političke ideje od birača i mi tu činjenicu ne smemo da zanemarimo.

Smanjenjem cenzusa sa 5% na 3% biće bolje oslikana volja naroda u Skupštini, posebno kad uzmemo u obzir da je naš sistem proporcionalni sa jednom izbornom jedinicom.

Demokratija je najfrekventnija reč u našem političkom životu i upravo je smanjenje cenzusa sa 5% na 3% takvo da doprinosi demokratskom funkcionisanju parlamenta. Na ovaj način mi podstičemo pluralizam. Plenum je mesto gde se vodi rasprava, gde političke partije sučeljavaju svoje stavove, sučeljavaju svoje ideje, govore o zakonima i upravo će smanjenje cenzusa doprineti da parlament bude raznolik i da više predstavnika partija imaju mogućnost da iskažu svoje političke stavove i da se bore za one ideje zbog kojih birači glasaju za njih.

Svaka država se trudi da svoj izborni sistem usaglasi sa svojim specifičnostima. Ja ću navesti primer Kipra. Recimo, na Kipru u preraspodeli mandata da bi jedna stranka koja je samostalno izašla na izbore ušla u parlament mora da osvoji 1,8% birača koji su glasali na ostrvu.

U državama iz okruženja cenzus od 3% je u Bosni i Hercegovini, u Grčkoj, a isti uslov za ulazak u parlament je i u Španiji i u Italiji. Nešto viši cenzus od 4% je u Bugarskoj, u Sloveniji i u Švedskoj.

Značajno je što ovakav Predlog izmene zakona dolazi od najjače političke stranke u Skupštini Srbije. Treba biti pošten i reći da su izmene ovog zakona takve da najmanje idu na ruku najjačim političkim strankama, jednostavno što mi preraspodelu mandata vršimo po Dontovom sistemu.

Ovim izmenama manje stranke bi bile u prednosti, a veće na gubitku. Kada dođe do preraspodele mandata na osnovu dobijenih glasova do sada su po Dontovom sistemu prednost imale velike stranke, jer se najviše glasova onih stranaka koje nisu prešle cenzus prelivalo upravo u njihove mandate.

Navešću jedan primer. Recimo da je cenzus za ulazak u parlament Srbije 2014. godine bio 3% tada bi još tri stranke, tačnije još tri liste koje su nastupale na izborima ušle u parlament. Za te tri liste tada je glasalo ukupno oko 510.000 građana Srbije, i to nije zanemarljiv broj glasova. Parlament bi bio sigurno više raznolik i na tim istim izborima broj glasova koji su osvojile stranke koje su se našle ispod cenzusa bio je oko 700.000.

Dakle, svaki peti građanin je glasao za političku stranku koja nije imala svog predstavnika u parlamentu. Tačnije, 20% građana bilo je uskraćeno da ih neko predstavlja u parlamentu. Ne neko, nego stranka za koju su oni glasali.

Podsetiću da je slična situacija bila i na izborima koji su održani u decembru 2003. godine kada je 15% birača u Srbiji svoje poverenje dalo strankama koje su ostale ispod cenzusa koji je tada bio 5%.

Za SDPS najvažnije je da stvorimo jedan stabilan sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces, ali i da utemeljimo politički sistem koji će, sa jedne strane, uvažiti volju građana i realnu snagu političkih stranka.

Kada odlučuju za koga će glasati građani se često preispituju i procenjuju kolika je snaga one stranke koja zastupa ideje koje se poklapaju sa njihovim stavovima. Kada građani procene da ta stranka ne može da pređe cenzus, u ovom slučaju koji je važeći kod nas 5%, oni se često ili opredeljuju da glasaju za neku drugu stranku koja zastupa približno slične stavove ili uopšte ne izađu na izbore. To je bila jedna od mana, jedan od nedostataka cenzusa od 5%.

Predložene izmene i dopune zakona daju šansu političkim subjektima i na lokalu. Pre svega mislim na one političke subjekte, lokalne stranke i lokalne pokrete koji se bave isključivo temama koje se odnose na grad i na opštinu u kojima nastupaju, a koji nemaju tako razvijenu infrastrukturu i nemaju taj potencijal kao velike stranke i često im je prag od 5% nedostižan.

Ne treba spekulisati motivima za izmenu ovog zakona, već moramo da racionalno pristupimo ovom pitanju i da procenimo koje je rešenje najbolje u skladu sa našom političkom tradicijom.

Ovo je jedna od najvažnijih izmena zakona koji se odnose na izborni proces i svakako će ova izmena u mnogome promeniti sliku u parlamentu. Zato smatram da spuštanje cenzusa sa 5% na 3% ne može negativno da utiče na promenu pravila igre uoči izbora. Negativno bi uticala onda kada bi bilo da se cenzus podigne sa 5% na 7% ili na 10%, navodim kao primer. Ovog puta je u pitanju jedan obrnut proces, ovog puta se daje šansa za više političkih subjekata da mogu da pređu izborni cenzus i, što je najvažnije, manje će se rasipati glasovi.

Mi skoro tri decenije radimo u kontinuitetu na unapređenju izbornih uslova i celokupnog izbornog procesa i kada se vratimo unazad videćemo da je tadašnji izborni sistem, odnosno izborni proces u mnogome različit u odnosu na onaj koji imamo sada. To je jedan prirodan proces i normalno je da se s vremena na vreme preispitujemo, da tražimo najbolji model, da tražimo model koji će najbolje oslikati volju birača, odnosno model na osnovu koga će političke institucije funkcionisati najbolje.

Ove izmene i dopune zakona mogu se primeni već na narednim izborima na proleće, ali je važno što su one jedno dugoročno rešenje. Mi ćemo, verovatno, i posle izbora imati mnogo dobrih predloga koji su isto u cilju unapređivanja izbornog procesa i važno je da naš sistem, odnosno politički sistem što bolje funkcioniše.

Ovim izmenama mi nastavljamo sa uređivanjem izbornog procesa, promovišemo ljudska prava, građanske i političke slobode, doprinosimo izgradnji demokratskog i otvorenog društva koje priznaje različitosti i priznaje pravo na slobodno političko izražavanje. Zbog toga je potrebno da imamo jednu kvalitetnu diskusiju, da postignemo konsenzus oko ovih pitanja da bismo sproveli dugoročnu i sveobuhvatnu reformu izbornog procesa koja treba da bude rezultat dijaloga stranaka koje su zastupljene u parlamentu. Na taj način ćemo jedino ojačati poverenje građana u sve one institucije koje na posredan ili na neposredan način učestvuju u izbornom procesu.

Takođe, promena zakona odnosi se i na usaglašavanje rokova za sprovođenje kampanje za lokalne i za republičke izbore i takođe podržavam i ovaj predlog jer će sada biti propisana minimalna kampanja od 45 dana od dana raspisivanja izbora i za lokalne i za republičke izbore i to je naročito važno jer se na taj način skraćuje rok za 15 dana i poklapaju se rokovi, što je u ovom slučaju primer da se republički i lokalni izbori održavaju u isto vreme.

Podsetiću i da smo krajem prošle godine usvojili izmene i dopune Zakona o borbi protiv korupcije, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o javnim preduzećima.

Usvajanjem ova četiri zakona mi ćemo sprečiti da se događaju zloupotrebe prilikom korišćenja javnih resursa u toku izborne kampanje, takođe, podsetiću da je Vlada formirala radnu grupu za unapređivanje izbornog procesa, RIK je donela niz zaključaka koji takođe imaju pozitivne efekte, navešću neke od njih. Na primer, sada će se zapisnici sa biračkih mesta odmah nakon završetka glasanja skenirati, biće objavljeni na sajtu RIK i biće vidljivi i dostupni svima.

U toku su i obuke za članove stalne, odnosno potencijalne članove stalnog biračkog sastava i to je još jedan korak napred koji unapređuje izborni proces. Takođe, birači će moći da imaju uvid nakon završetka izbora da li su glasali ili nisu, čime se otklanjaju svake nedoumice što se tiče regularnosti u toku samog izbornog dana.

Mi na ovaj način, iz vladajuće koalicije, pokazujemo spremnost i odgovornost. Spremni smo da uz dogovor menjamo zakone da bismo dugoročno unapredili funkcionisanje izbornog sistem.

Izmene i dopune zakona podrazumevaju i izmene u onom delu koji se odnosi na liste koje na izborima nastupaju kao nacionalne manjine i koje treba da pređu tzv. prirodni prag da bi ušle u lokalne parlamente odnosno u parlament Republike Srbije. Do sada zakon propisuje da je politička stranka nacionalne manjine ona za koju je izborna komisija utvrdila da joj je osnovni cilj da predstavlja i zastupa interese nacionalne manjine i čiji je cilj zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine u skladu sa međunarodnom standardima.

Nažalost, događalo se u prošlosti da bude često zloupotreba u ovoj oblasti. Dešavalo se da u sredinama gde određene nacionalne manjine i ne žive nastupaju liste tih nacionalnih manjina kako bi na lakši način ušli, pre svega, u lokalne parlamente, a bilo je slučajeva da se to dešavalo i na nivou Republike.

Ja, iz poštovanja prema onim nacionalnim manjinama odnosno većini koje se pridržavaju zakona neću pominjati koje su to bile liste. Najvažnije je da kroz jednu kvalitetnu diskusiju saslušamo sve predloge i da pronađemo najoptimalnije rešenje, gde će ove zloupotrebe biti suzbijene u budućnosti.

Na dnevnom redu su izmene zakona koje predviđaju da na listama za narodne poslanike i na listama za odbornike bude garantovano 40% mesta za pripadnike manje zastupljenog pola. Jasno je da je namera da se na ovaj način želi povećati učešće žena u političkom životu i Socijaldemokratska partija Srbije ima pozitivan stav prema ovom pitanju. Uostalom, naša poslanička grupa od 10 ljudi, od 10 članova, je i na početku ovog Saziva i sada gotovo pred kraj Saziva, imala četiri žene u svom sastavu.

Važno je da ohrabrimo žene da se aktivnije bave politikom, jer su na našem području žene decenijama bile izvan političkih dešavanja i mislim da je taj način društvo bilo na gubitku, jer su dobri i kvalitetni ljudi, kvalitetni stručnjaci bili daleko od mesta gde se donose odluke.

Onog trenutka kada razbijemo predrasude i kada budemo imali ona verovanja koja govore o ravnopravnom učešću žena i muškaraca u politici, tog trenutka neće biti ni potrebe da imamo zakon koji propisuje minimum garantovanih mesta za pripadnike manje zastupljenog pola na listama.

Zato je važno da otvorimo vrata svima da mogu da se bave politikom i da kao takvi, kao najsposobniji, najkvalitetniji ljudi, budu na mestima koja su i najodgovornija.

Podsetiću da je nakon izbora 2016. godine, Srbija od ukupno 190 država, po broju poslanica u Skupštini se nalazi na visokom 27 mestu. Predsednik Vlade je žena, kao i predsednik Skupštine, kao i guverner NBS i to je ohrabrujuće, naročito ako znamo da je procenat žena koje su činile sastav prvog saziva parlamenta kada je obnovljen višestranački sistem 1990. godine, bio 1,6% odnosno tada su bile samo četiri žene od 250 poslanika. Iako je porastao i broj žena u lokalnim samoupravama koje su odbornici u skupštinama gradova i opština, očigledno je da je manje žena na onim nivoima, na nižim nivoima izvršne vlasti gde se donose odluke. Pred nama je zadatak da u cilju ostvarivanja demokratije u punom kapacitetu. Radimo na ujednačenom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom životu. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 30.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 101546.00 RSD 03.06.2016 -