BRANIMIR JOVANOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen 1979. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. god.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 12:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 43
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 18 dana

Poštovani gospodine Jovanoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 12 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 5 meseci i 21 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, mi raspravljamo danas o reformskim zakonima iz oblasti energetike, koji će promeniti energetsku i ekološku sliku Srbije. To su zakoni koji u budućnosti treba da obezbede stabilno snabdevanje pre svega električnom energijom, da omoguće da se spreči rasipanje energije i da značajno doprinesu smanjenju prisustva štetnih gasova u atmosferi, odnosno da pomognu ozdravljenju životne sredine, a da sa druge strane ne ugroze privredne aktivnosti u našoj zemlji.

Tu moramo naći balans. Moramo se okrenuti održivom razvoju, jer ekonomski razvoj gubi smisao ako ugrožavamo prirodu, ako ugrožavamo životnu sredinu, odnosno ako na taj način ugrožavamo zdravlje građana.

Mislim da ne postoji niko u ovoj zemlji ko ne bi želeo da već sutra pređemo na isključivo zelenu ekonomiju. Ali, to je proces koji traje. To ne možemo da odradimo preko noći i upravo zahvaljujući odredbama predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu, mi postavljamo jedan cilj, a to je da se postepeno smanji proizvodnja električne energije iz uglja. Drugi cilj je sprovođenje jednog investicionog plana za hidroelektrane, gasne elektrane, solarne i elektrane na vetar. Na taj način će se Srbija transformisati iz jednog niskougljeničnog ekološkog društva u jedno zdravo društvo kada govorimo o ekološkim pitanjima.

Moramo imati u vidu i da je naš ugalj osnovni energent iz koga dobijamo električnu energiju, 70% električne energije se dobija upravo iz uglja, ali, sa druge strane, moramo da vodimo računa i kao država koja je u pregovorima za pristupanje EU da je jedan od ciljeva EU da se do 2050. godine postigne klimatska neutralnost.

Upravo novi zakon o obnovljivim izvorima energije treba da tu sliku promeni i cilj je da se do 2040. godine 40% energije dobije iz obnovljivih izvora, a zapravo taj proces nije ni malo brz i nije ni malo jeftin. Dok ne postignemo ovaj cilj, uporedo moramo raditi i na gašenju onih postrojenja koja su dotrajala, onih dotrajalih blokova u postrojenjima i na modernizaciji postojećih postrojenja u termoelektranama.

Proces energetske tranzicije Srbije je pod budnim okom EU, ali i sve ovo što radimo, opet ponavljam, radimo zbog nas, želimo jednu zdravu životnu sredinu, a samim tim da ostavimo jednu zdravu prirodu budućim generacijama. Upravo zbog toga i donosimo ove zakone, među kojima je i Zakon o obnovljivim izvorima energije, koji treba da obezbedi prelazak na čiste tehnologije, odnosno koji treba da nam omogući dobijanje tzv. zelenih kilovata.

Zahvaljujući svom geografskom položaju, Srbija može da računa da koristi energiju pre svega vetra i energiju sunca. Mislim da bismo, kada bismo koristili sve ono što imamo na raspolaganju, stali u red onih razvijenih država koje i te kako crpe ove izvore energije, a tu pre svega mislim na Nemačku i Veliku Britaniju. Navešću primer da ove dve zemlje oko 30% energije za proizvodnju električne struje koriste na osnovu obnovljivih izvora energije.

Ovaj zakon zabranjuje izgradnju svih hidroelektrana, mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, i to je jedan pozitivan iskorak. Opet ću se vratiti na sunčevu energiju i energiju vetra i smatram kada bismo iskoristili sve te potencijale, da možda ne bi bilo potrebe da gradimo mini hidroelektrane i da bi upravo ta energija mogla da nadomesti taj višak energije koji dobijamo na ovaj način.

Dobra novina zakona o obnovljivim izvorima energije je i to što će građani koji struju proizvode na ovaj način moći da tu struju, odnosno tu energiju, kilovate, osim što koriste za sopstvene potrebe, da taj višak isporuče u mrežu ili da kasnije to koriste, odnosno da ostvare pravo na umanjenje računa u nekom narednom periodu.

Još jedan odličan predlog zakona je pred nama, a to je Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, gde će građani dobijati podsticaje za štednju energije u vidu subvencija. To se pre svega odnosi na zamenu stolarije za izolaciju stambenih objekata, zamenu kotlova na mazut i ugalj. Moram da naglasim da do 40% energije u domaćinstvima mi izgubimo upravo zbog toga što su stambene zgrade i kuće loše izolovane, imamo stare i dotrajale prozore i koristimo često neefikasne uređaje u domaćinstvima.

Na kraju želim samo još da istaknem da bez ulaganja u energetiku nema ni zdrave životne sredine i da samo čiste ekologije i održiv razvoj mogu sačuvati i našu zemlju i našu planetu. Zbog svega toga, Socijaldemokratska partija Srbije podržaće ove zakone. Hvala.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.04.2021.

Hvala, predsedniče.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, sastav delegacije Skupštine, kao i sastav skupštinskih odbora je u stvari rezultat jednog međustranačkog dogovora, dogovora stranaka koje su zastupljene u parlamentu i siguran sam da svaka stranka pažljivo bira kandidate koje će predložiti za članove sastava određenih delegacija i određenih odbora.

Ali, iako je ovo možda danas za nas rutinska stvar, ovo je ipak dobra prilika da razgovaramo o samom radu i značaju delegacija, o postignutim rezultatima i o ulozi parlamenta u spoljnoj politici.

Na dnevnom redu je izbor članova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, pre svega u Parlamentarnoj skupštini NATO i biramo člana parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje. I kada govorimo o ovom odboru, parlamentarnom Odboru za stabilizaciju i pridruživanje, on ima veoma važnu ulogu, posebno sada kada smo u vremenu gde vodimo pristupne pregovore sa EU i siguran sam da naše kolege koje su u ovom odboru na dobar način rade svoj posao, da u razgovoru sa kolegama iz evropskog parlamenta razmenjuju iskustva, usvajaju dobru praksu, da predstavljaju rezultate našeg rada, oblasti gde smo napravili pomake, naše planove za budućnost, ali da sa druge strane i prihvate na neki način mišljenje kolega iz evropskog parlamenta i da vidimo koje su to oblasti gde je potrebno ostvariti napredak.

Ranije sam govorio da mi u parlamentu često raspravljamo o zakonima i usaglašavamo na taj način zakonodavstvo naše sa zakonodavstvom koje je važeće u EU. Važno je da ubrzamo proces pristupanja EU. Sigurno da brzina procesa pristupanja EU u velikoj meri zavisi od nas samih, ali ne smemo da zanemarimo činjenicu i da se same institucije u EU reformišu s vremena na vreme. Postoji mnogo pitanja na koja treba odgovoriti, da li će EU funkcionisati po istom principu kao i do sada, da li će ostati isti kriterijumi na snazi kada se govori o proširenju EU, da li će se odluke u EU ubuduće donositi istom većinom, odnosno konsenzusom kao i do sada ili će biti potrebna nekakva kvalifikovana većina koja je drugačija od ove koja je sada. To su samo neka od pitanja na koja mi ne možemo da damo odgovor, za to su zadužene evropske institucije, ali u svakom slučaju na nama je da radimo najbolje što možemo da taj proces približavanja EU bude brži i da mi kao društvo na taj način idemo na bolje.

Govorimo danas i o članu delegacije u parlamentarnoj skupštini NATO. Moramo da uzmemo u obzir činjenicu da kada govorimo o ovom pitanju, odnosno o saradnji sa NATO alijansom, da je ovo za nas jedno veoma osetljivo pitanja, osetljivo pre svega zbog uloge ovog vojnog saveza u dešavanjima u našoj zemlji od pre dve decenije i sa posebnom pažnjom treba da pristupamo ovom pitanju. Ne sumnjam naravno u sposobnost naših članova delegacije i da će oni na najbolji način zastupati interese naše zemlje, ali veoma je važno da istaknemo, kada govorimo o ovoj temi da smo se mi odlučili za vojnu neutralnost, a još je važnije da tu našu odluku poštuju najveće svetske sile, odnosno najveće vojne sile. Vojna neutralnost ne podrazumeva da nemamo nikakvu saradnju sa drugim vojnim organizacijama, odnosno sa drugim državama, ona podrazumeva da upravo imamo što bolju saradnju. Saradnju koja će biti pre svega u našem interesu, ali i u interesu druge strane.

To je jedna politika koja daje rezultate u praksi. Mislim da mi na taj način, pre svega jačamo sopstvenu bezbednost, ali i čuvamo stabilnost našeg regiona. Kada govorimo o toj stabilnosti, ona je važna, ne samo zbog vojne bezbednosti, i ne samo sa tog aspekta, važna je i za mnoge druge stvari. Kada imamo stabilan političko pravni okvir, to nam donosi stabilnost i na privrednom planu.

Upravo se aktivnosti skupštinskih delegacija, određenih odbora, to su zapravo aktivnosti koje su deo parlamentarne diplomatije. Normalno je da naša parlamentarna diplomatija bude usaglašena sa aktivnostima Vlade Republike Srbije, odnosno sa Ministarstvom spoljnih poslova, i upravo je na ovom polju veoma važna dobra, intenzivna saradnja predstavnika parlamenta i predstavnika Ministarstva spoljnih poslova.

Na planu međunarodnih odnosa, upravo je parlamentarna diplomatija ta koja zauzima jedno posebno, istaknuto mesto, gde se kroz kontakte predstavnika parlamenta održavaju i unapređuju međudržavni odnosi. S obzirom da parlamentarna diplomatija podrazumeva rad u velikom broju institucija, organizacija i inicijativa, to je u stvari prilika da se kroz niz dinamičnih spoljnopolitičkih aktivnosti, radi na unapređivanju globalne i regionalne saradnje.

Moram da istaknem i da je naša zemlja, član Interparlamentarne unije, kao najstarije parlamentarne organizacije. Mi smo punopravni član još od 1891. godine, tačnije dve godine od osnivanja Interparlamentarne unije, a isto tako pre dve godine smo, upravo ovde, u ovom domu, uspešno organizovali 141. zasedanje Interparlamentarne unije, gde je učestvovalo 150 delegacija, iz celog sveta, među kojima je bilo 77 predsednika i 60 potpredsednika parlamenata.

Svesni smo značaja spoljne politike, kao što sam već rekao, naročito u vremenu kada vodimo pristupne pregovore, sa EU, u vremenu jednih kompleksnih međunarodnih okolnosti i zbog toga ne treba zapostaviti ulogu parlamentarne diplomatije. Više ne živimo u svetu bipolarne međunarodne političke scene i moramo da uvažimo politički uticaj i SAD, i Rusije, i Kine, i država Briksa i naravno moramo da uvažimo i uticaj spoljne politike EU. Svedoci smo da u poslednje vreme, sve glasniji zahtevi da se naša spoljna politika usaglasi sa spoljnom politikom EU, i mislim da u svemu tome moramo da vodimo računa, pre svega o sopstvenom interesu, da pažljivo pristupamo ovom pitanju i najvažnije, da zaštitimo interese Republike Srbije, naravno naše delegacije, delegacije Narodne skupštine Republike Srbije imaju i te kako važnu ulogu, tu je pre svega delegacija u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, delegacija u Savetu Evrope i oni naravno kroz svoj rad i te kako mogu da iskažu naše interese.

Takođe, raduje i intenzivnija saradnja sa SAD, zbog događaja iz bliske prošlosti i ovo je jedno osetljivo pitanje, ali ne smemo da zaboravimo, da ti odnosi između Srbije i SAD datiraju mnogo duže, i da smo dugo bili u dobrim odnosima, da smo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu bili saveznici, i svakako da je u poslednje vreme načinjen jedan iskorak i da je intenzivnija saradnja sa SAD.

Posebno moramo da budemo obazrivi, posebno treba da budemo mudri, kada govorimo o pitanju KiM, tu nam je naravno potrebna međunarodna podrška. Zalažemo se za to da rešimo sve probleme na jedan civilizovan način, da budemo usmereni na rešavanje svakodnevnih životnih pitanja, pitanja koja se tiču života građana i onih u Zvečanu, u Prištini i u Beogradu i da dođemo do jednog rešenja koje će biti prihvatljivo za sve, a naravno to ne možemo bez podrške međunarodne zajednice.

Upravo je parlamentarna diplomatija polje koje daje više prostora onim državama koje su manje, državama sa manjim brojem stanovnika, da kroz taj rad iskažu neke svoje interese, da ukažu na neke konkretne probleme, da kroz razmenu iskustava sa drugim predstavnicima parlamenata, usvojimo neke dobre prakse, koje se mogu primeniti kod nas. Naravno, u parlamentarnim delegacijama, kao što sam već rekao, pošto je to dogovor svih stranaka koje su zastupljene u parlamentu, ima i predstavnika i vlasti i opozicije. Tu se uglavnom iskazuju interesi na tri nivoa, sigurno svaki poslanik iskazuje svoj lični interes i neku svoju ambiciju u nastupu u međunarodnim delegacijama. Na drugom nivou iskazuju interes svoje političke partije, ali ono što je najvažnije, treba da se iskaže interes države i veoma je važno koordinirati rad članova delegacija.

Nažalost, često se o parlamentarnim delegacijama, u medijima, stvara predstava da one nisu korisne, da samo troše novac, ali ja ne mogu da se složim sa ovakvim stavom, sa ovakvom vrstom kritike, jednostavno mislim da rad delegacija daje konkretne rezultate. Često je taj rad ispod radara medija, zbog nekih drugih teme, koje zaokupljuju pažnju.

Naša je obaveza i da kroz tu spoljnu politiku, koju vodi Narodna skupština, sačuvamo kredibilitet institucije i da doprinesemo tome da se parlament u javnosti, sve više pominje u jednom pozitivnom kontekstu. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 30.03.2021.

Hvala, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, koleginice i kolege, popis nije samo prost skup podataka o broju stanovnika, kako često doživljavamo popis stanovništva, to je zapravo jedan skup informacija, koje nam daju uvid, na osnovu kojih možemo da radimo analize, na osnovu kojih možemo da radimo projekcije za ubuduće.

Popis nije samo po sebi cilj, on nam daje jednu sveobuhvatnu sliku socijalnih i životnih uslova, u kojima žive naši građani. Upravo su rezultati popisa osnovni alat za efikasnu politiku, za planiranje i donošenje odluka. Na osnovu tako dobijenih statističkih podataka, mi možemo planirati kako da se unapredi, na primer sistem zdravstvene zaštite, kako da se ide u smeru reforme obrazovanja, koje su mere neophodne kako bi smo smanjili nezaposlenost itd.

Navešću samo neke podatke sa poslednjeg popisa, iz 2011. godine, i oni govore da Srbija je tada imala sedam miliona 186 hiljada 862 stanovnika, prosek godina je bio 42,2 godine, oko 17% stanovnika bilo je starije od 65 godina. To je ukratko nešto, kada govorimo o demografskoj strukturi, što nam mnogo ukazuje o strukturi stanovništva u Srbiji.

Sada ćemo, na osnovu onih podataka moći da uporedimo situaciju sa onom od pre 10 godina, da vidimo koliko smo u proseku stariji, ili mlađi, da li nas ima više ili manje, da vidimo kakva nam je sveukupno demografska slika, a podsetiću da smo već, kada govorimo o jednoj bolnoj temi, kao što je demografija, već doneli određene mere, kako bi smo poboljšali situaciju u ovoj oblasti.

Kada govorimo o popisu, moram samo da naglasim da je 2019. godine, sproveden probni popis stanovništva, bio je to jedan dobar teren da se testiraju metodološka organizaciona i aplikativna rešenja, koja su prvi put primenjena, kao i svi instrumenti i novi obrasci.

U tri velika grada, Beogradu, Novom Sadu i Nišu, primenjen je jedan novi oblik popisa, to je samopopisivanje, i građani su mogli sami da popune upitnike i da ih proslede putem internet aplikacije. Naravno ne dočekujem da smo mi još uvek u situaciji da, kao u Estoniji građani sami popunjavaju podatke i na osnovu toga se izvrši popis stanovništva, jednostavno na ovaj način mi smo napravili jedan pozitivan iskorak u tom smeru, a pozitivan iskorak je i to što će popisivači, u buduće na terenu, sa laptopovima, upisivati podatke direktno u elektronske obrasce i na taj način će rezultati moći da se obrađuju i objavljuju daleko brže, nego što je to ranije bio slučaj.

Kada govorimo o ovim izmenama zakona, naravno potrebno je da pratimo zdravstvenu situaciju, zdravstveni bilans i u skladu sa tim da popis se obavi na jedan najbolji mogući način u skladu sa epidemiološkom situacijom. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, moje prvo pitanje odnosi se na problem odlaganja otpada, odnosno rešavanja tog pitanja u delu Centralne Srbije. Pitanje upućujem ministarki zaštite životne sredine, Ireni Vujović.

Naime, pre nekoliko godina je pokrenuta inicijativa, u izgradnji regionalne deponije od koje bi koristi imali gradovi Kraljevo i opštine Raška, Vrnjačka Banja, Trstenik i Paraćin. Osnovano je i preduzeće, tačnije deoničarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću koje se bavi ovim pitanjem.

Moje pitanje ministarki glasi - u kojoj fazi je sada ovaj projekat? Šta ministarstvo konkretno može da učini da se ovaj projekat ubrza i realizuje? Da li je moguće, ako se pokaže kao uspešan ovaj projekat o izgradnji Regionalne deponije da se to pitanje preslika i na ostale delove Srbije? Jer, zaista, pitanje odlaganja otpada je jedno od aktuelnih pitanja i sve više, kako vreme protiče, to pitanje dolazi do izražaja.

Znam da je konkretno za Regionalnu deponiju o kojoj sam govorio potrebno da se izradi regionalni prostorni plan, znam da nije sve u rukama ministarstva, ima nešto i na lokalnim samoupravama, one su, takođe na potezu za određene stvari i nadam se da će oni uraditi onaj deo posla koji je do njih, jer je i njima najviše u interesu da se ovaj projekat realizuje.

Drugo pitanje upućujem ministarki Državne uprave i lokalne samouprave, Mariji Obradović. Vaše Ministarstvo koordinira lokalne samouprave u Srbiji kada govorimo o pitanju vakcinacije.

Građani često pitaju, ja dobijam ta pitanja na terenu i, s obzirom da je revakcinisano preko 900.000 ljudi, a vakcinisano preko milion ljudi, dakle, ovo više nisu usamljeni slučajevi, dešava se, naime, na terenu da građani zakažu termin preko eUprave, ali nekada iz opravdanih razloga zaista propuste taj termin i ne odu na vreme i ne vakcinišu se. Šta da rade u tom slučaju? Šta da rade u slučaju ukoliko izgube potvrdu koju su dobili pri vakcinaciji ili revakcinaciji, a koju, naravno, žele da imaju. To je na milion stanovnika sada, a mogu misliti i kasnije koliko će biti. Dešavaće se, biće takvih slučajeva.

Još jedno pitanje za ministarku Obradović i nadam se da sam na pravoj adresi kada upućujem ovo pitanje - kome građani mogu da se obrate i da upute prigovor ako neko ne poštuje propisane mere? Nekada su građani zbunjeni koje radnje rade, koje radnje ne rade. Nekada privrednici zloupotrebljavaju mere koje je doneo Krizni štab i važno je za građane da znaju kome mogu da se obrate u kom trenutku, jer, prosto, to su jedna životna, svakodnevna pitanja na koje su potrebni odgovori.

Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Hvala na odgovorima.

Sledeće pitanje upućujem ministru prosvete Branku Ružiću.

Naime, pre mesec dana rukovodstvo grada Beograda je iznelo jednu sjajnu ideju da od 1. septembra đaci u Beogradu, učenici osnovnih škola od prvog do četvrtog razreda, od grada na poklon dobiju tablet i da će grad obezbediti digitalne udžbenike.

Proces je veoma jednostavan. Roditelji zadužuju tablete. Kada se obavi procedura oko digitalnih udžbenika, đaci će imati na raspolaganju kod kuće iste udžbenike kao što imaju u školi i to će im u mnogome olakšati školovanje.

Moje pitanje se odnosi na to – da li je Ministarstvo prosvete u mogućnosti da obezbedi sredstva da se isti ovakav projekat realizuje na teritoriji cele Srbije? To nije pitanje samo za vas, to je pitanje i za premijerku, naravno, jer je potrebno obezbediti novac iz budžeta.

Znam da je lakše Beogradu da obezbedi sredstva za tablet i digitalne udžbenike, jer Beograd je glavni grad, predstavništva najvećih kompanija su u Beogradu, ima veći budžet od drugih gradova i opština u Srbiji, ali jednostavno, ovo je pitanje gde ne sme da bude nejednakosti.

Dakle, ako đaci u Beogradu imaju jedne uslove za učenje, iste takve uslove treba da imaju đaci i u Prijepolju i u Leposaviću i u Vranju i u Bečeju. Radi se o tome da je to jedan podjednak pristup obrazovanju gde pružamo jednake mogućnosti svima da se obrazuju. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, 27. februara na delu Ibarske magistrale kod Kraljeva dogodila se na istom mestu još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda i tom prilikom jedna osoba je izgubila život, a dve osobe su povređene.

Ne želim da prosuđujem o uzrocima ove saobraćajne nezgode, niti onih koje su se dogodile pre nje, ali želim da ukažem da je na ovom delu magistrale prošle godine urađen kružni tok, a da na ovom mestu još uvek nije urađena javna rasveta.

Ovom prilikom upućujem pitanje JP „Putevi Srbije“ – kada će biti završeno javno osvetljenje na ovom mestu, na kružnoj raskrsnici kod fabrike „Leoni“ u Kraljevu? I, upućujem apel da se taj posao obavi što pre.

Nisam prvi koji je ukazao na ovaj problem. Podsetiću da je u ime lokalne samouprave gradonačelnik Kraljeva 4. decembra prošle godine uputio dopis JP „Putevi Srbije“ da se što pre završi javno osvetljenje na ovom mestu.

U tom dopisu je navedeno da je zbog nepostojanja rasvete ova kružna raskrsnica nebezbedna i da su česte saobraćajne nezgode na ovom mestu u kojima učestvuju najčešće vozači i pešaci koji ne poznaju dovoljno ovaj deo puta. Zbog toga je važno da se što pre na ovom mestu uradi javno osvetljenje, s obzirom na veliku frekvenciju saobraćaja i to će sigurno unaprediti bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 30.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 101546.00 RSD 03.06.2016 -