BRANIMIR JOVANOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen 1979. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:19

Osnovne informacije

Statistika

  • 33
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 14 dana i 23 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana i 2 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege, nije prvi put da u ovom sazivu raspravljamo o izmenama Zakona o visokom obrazovanju koji se odnosi na onaj deo da produžavamo rok studentima koji su upisali program po starom, a produžava im rok da bi završili fakultet. I sada smatram, kao što sam i ranije smatrao, da treba da im izađemo u susret i da treba da produžimo taj rok, da im dozvolimo i damo šansu da diplomiraju u skladu sa programom po kom su i započeli studije, ali se nadam da ćemo imati i konkretne rezultate.

Moj motiv za ovo nije ono što se pojavilo ranije u javnosti da će studenti tražiti mišljenje Ustavnog suda o samom zakonu i da će uslediti tužbe. Moj motiv je, jer smatram i verujem, da će ovo zaista pomoći određenom broju studenata, da privedu kraju studije koje su započeli, i da će oni na pravi način iskoristiti ovo produženje roka u kom mogu da diplomiraju.

Sa druge strane, činjenica je i da najmlađi studenti, na koje se ove mere odnose, studiraju već 14 godina, neki mnogo više, i ima ljudi koji su studije doveli do samog kraja. Neću da ulazim u razloge zašto su oni zastali, možda na kraju, da li su to privatni razlozi ili neki drugi, kako ih je usmerio život dalje, ali smatram da onome kome je ostalo nekoliko ispita, mali broj ispita do kraja ili diplomski rad, da treba ukazati šansu da završi studije.

Sa druge strane, oni studenti koji su na prvoj, drugoj, trećoj godini zastali, kojima studiranje i dalje teče 15-20 godina, njima ove mere neće pomoći u svakom slučaju.

Identično je i kod magistarskih i doktorskih studija. Ovaj produžetak roka značiće konkretno onim studentima, po mojoj proceni, kojima je ostao samo magistarski rad ili je ostala odbrana doktorske teze.

Kada uzmemo u obzir koliko traje pisanje magistarskog rada, izrada doktorskog rada, sama prijava, davanje saglasnosti, sam čin odbrane, očigledno je da ćemo na ovaj način izaći u susret samo onim studentima koji su ovaj proces školovanja doveli do samog kraja i naravno u situacijama gde je realno da oni završe proces studiranja i da završe svoje magistarske i doktorske teze uspešno.

Tako da, u ovom slučaju ne postavljam pitanje opravdanosti izmena zakona. Pre bih postavio pitanje opravdanosti. Voleo bih da imamo podatke, s obzirom da smo i ranije produžavali ovaj rok koliko je studenata uspešno okončalo svoje studije, a da je pri tome iskoristilo pravo da se produži rok za studiranje, jer ne bi bilo dobro da dođemo u situaciju da svake godine imamo zahteve studenata, a da opet nema konkretnog pomaka.

Bilo je i predloga da se primeni rešenje da studenti koji su upisali po starom programu pređu na sistem školovanja po Bolonji. Razumem da je to jedno praktično rešenje, naročito iz ugla fakulteta koji su zaduženi za organizaciju, pre svega polaganja ispita, za organizaciju odbrane diplomskog, magistarskog ili doktorskog rada. Opet treba posmatrati situaciju iz ugla studenata i dozvoliti im da završe započet posao.

Naročito je ovo komplikovano možda na fakultetima iz oblasti tehničkih nauka, gde svi ti fakulteti su trajali pet godina i teško je taj sistem preslikati na sistem studiranja po Bolonji, koji ima opet dva ciklusa. Prvi ciklus koji opet je više stručan i on je usmeren na potrebe za tržište rada, a onaj drugi ciklus omogućava dalje studentima da stiču nova znanja, nove veštine i da se usavršavaju.

Prosek studiranja pre primene studiranja po Bolonji bio je sedam do osam godina i sigurno da je bilo potrebno povećati efikasnost. Mislim da Bolonja to jeste uradila, odnosno ovaj sistem, tako da je ovaj sistem fleksibilniji i efikasniji.

Treba nastaviti započete reforme u oblasti obrazovanja. Mislim da je Vlada na pravom putu, da pre svega imamo dobre rezultate kada govorimo o odgovornosti prema socijalnoj politici, stvaranju stabilnog pravno-političkog ambijenta, ali i dugoročnoj posvećenosti na rešavanju ovog problema.

Obrazovni sistem je merilo uspešnosti svake moderne države i zbog toga treba da nađemo jedno rešenje na dug rok, da prevaziđemo ovu situaciju, da prevaziđemo ove probleme i ne treba samo da nam bude kvantitet prioritet, već treba da insistiramo na kvalitetu, ali u svakom slučaju smatram da treba još uvek da pružimo šansu studentima koji su doveli proces studiranja po starom programu do samog kraja, da taj proces uspešno završe. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, karakteristika vremena u kome živimo su svakodnevne inovacije, novi brendovi, drugačiji izgledi proizvoda, zaštićeni prehrambeni proizvodi sa određenih područja, kao i niz drugih specifičnosti koje proizvod ljudskog duha i ljudskog uma.

Moderno poslovanje danas se zasniva na znanju, na kreativnosti, na marketingu, na uvođenju novih tehnoloških postupaka. Zbog svega toga je važno da se zaštite izumi, odnosno inovacije.

U tom kontekstu posmatram i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima koji je danas na dnevnom redu. Potrebno je da definišemo najbolji pravni okvir koji će garantovati zaštitu da se nijedan pronalazak ne sme komercijalno koristiti, da se ne sme izrađivati ili prodavati bez saglasnosti njegovog izumitelja, odnosno nosioca patenta. Patent mora da bude zaštićen u propisanom vremenskom periodu i to je odredba koja je i ranije postojala. Jedino nakon isteka tog vremenskog perioda patent može da se koristi u komercijalne svrhe, a za sve to vreme može da ga koristi neko drugi jedino ukoliko ima saglasnost nosioca patenta.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima reguliše se pre svega oblast na relaciji poslodavac-zaposleni. To je nešto veoma važno što će u budućnosti koristiti kada se patent stvori iz radnog odnosa. Cilj je da se efikasnije urede one zakonske odredbe koje regulišu zaštitu i korišćenje pronalazaka kao što sam rekao, koji su nastali iz radnog odnosa.

Smatram da zakonska rešenja na pravičan način štite interese i zaposlenog koji je pronalazač i poslodavca. Najpre, važno je što je precizno definisano šta se sve smatra patentom, a šta se ne smatra patentom.

Kada se zaposleni posveti inovaciji, kreira inovaciju i kada je ta inovacija primenjiva u praksi, ona na taj način pozitivno utiče na poslovanje svakog preduzeća, bilo da se naprave neke uštede u poslovanju ili da se povećava produktivnost preduzeća, ali to za posledicu u svakom slučaju ima uvećanje dobiti preduzeća. Zbog toga je važno da preciziramo ovu oblast.

Važno je zaštiti i interese zaposlenog koji je nosilac pronalaska i interes poslodavca koji je investirao i na taj način je dao svoj doprinos pronalasku. Pored toga što patent svom nosiocu pruža društvenu afirmaciju za kreativnost, svaka inovacija koja ima primenu na tržištu potrebno je da nosiocu inovacije obezbedi i materijalnu koristi. I ovim izmenama i dopunama zakona utvrđuju se kriterijumi na osnovu kojih se određuje naknada zaposlenom na ime korišćenja pronalaska iz radnog odnosa. Stepen ekonomske koristi pronalaska je najznačajniji kriterijum prilikom određivanja naknade za nosioca patenta, odnosno pronalaska.

Njegov ekonomski interes je zaštićen, kao što sam već naveo i time što ne može niko da koristi pronalazak ili da ga primeni u praksi bez njegove saglasnosti, ali sa druge strane kada se utvrđuje ovaj stepen ekonomske korisnosti, odnosno kada se utvrđuje naknada za zaposlenog, moramo uzeti u obzir, obzirom da je nastao iz radnog odnosa i novčane i materijalne i ljudske resurse koje je uložio poslodavac prilikom utvrđivanja ove naknade.

U vezi sa ovim je i predlog da se briše član 65. Zakona koji propisuje da korišćenje pronalaska iz radnog odnosa ne može otpočeti pre regulisanja pitanja naknade i pre pravosnažnosti odluke nadležnog suda.

Na ovaj način uklonjena je prepreka da se patent koristi pre nego što se utvrdi naknada. Zašto je to važno za ekonomsku procenu? Važno je što tek onda kada patent naiđe na praktičnu primenu, kada se nađe na tržištu, kada se završi ispitivanje tržišta ili se patent ponudi poslovnom partneru, tek onda možemo da znamo koja je realna vrednost tog pronalaska. Do tada ne možemo da znamo koja je realna vrednost i na osnovu te realne vrednosti sada možemo da utvrdimo pravičnu naknadu za zaposlenog koji je kreirao pronalazak. Do sada je moglo da bude i obrnuto, moglo je da se desi da se utvrdi naknada za pronalazača, za nosioca patenta, a zatim kada se taj pronalazak primeni, kada dođe na tržište, njegova ekonomska korist može da bude veća od one procenjene ili može da bude i manja nego što je prvobitno procenjeno. Na ovaj način zakon ispravlja ovaj nedostatak.

Sa druge strane, poslodavac u postupku izrade, odnosno kreiranja pronalaska koji se stvara iz radnog odnosa ulaže u to svoje resurse. Rekao sam da može da uloži materijalne, ljudske resurse, može da uloži u svoju tehnologiju, može da uloži tako što će platiti obuku pronalazaču i zato je važno da zaštitimo i interes poslodavca. Logično je da svako u današnje vreme kada investira očekuje konkretnu ekonomsku dobit od svega toga. Zato je sada precizirano koji se pronalasci ubrajaju u one koji nastaju iz radnog odnosa. Dakle, to su pronalasci koji nastaju tako što se izvršava radna obaveza zaposlenog, a koji su definisani njegovim opisom posla.

Takođe, za pronalazak iz radnog odnosa smatraće se i onaj koji je stvoren kao posledica profesionalne obuke, a koju je platio poslodavac i opet na ovaj način smatram da se pravično utvrđuje naknada i staje se na taj način pravedno na stranu poslodavca jer je platio profesionalnu obuku. Dakle, naveo sam određene kriterijume i okolnosti koje propisuje zakon, a na osnovu kojih treba objektivno i pravično da se utvrde naknade.

Ove izmene i dopune zakona usklađene su sa savremenim ekonomskim tokovima. Sadašnjim zakonom bilo je predviđeno, odnosno još uvek je predviđeno da poslodavac u roku od dva meseca mora da obavesti zaposlenog da li je njegova inovacija u kategoriji onih pronalazaka koji su nastali iz radnog odnosa. Novi predlog zakona podrazumeva da taj rok bude pomeren sa dva meseca na šest meseci. Zašto sam rekao da je u skladu sa savremenim ekonomskim tokovima? Zato što uzimam u obzir interese internacionalnih kompanija. Na taj način njima dajemo dodatno vreme koje je njima neophodno da procene i da donesu kvalitetnu odluku, jer oni moraju da uzmu u obzir kakva je situacija na međunarodnom nivou i prema tome imaju veći broj faktora u razmatranju kada donose konkretne odluke.

Pravno regulisanje ove oblasti važno je za svaku državu i za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije je važno da podržimo ovo zato što smatramo da na ovaj način naša Vlada, naša država, podržava kreativnost i podržava one aktivnosti koje se na toj kreativnosti zasnivaju, samim tim što daju jedan sigurniji pravni okvir za one koji se bave pronalascima. Na taj način to utiče i na razvoj nauke i tehnike, a samim tim i na bolji životni standard, odnosno na bolje uslove života. Takođe je bitno da izumi imaju praktičnu primenu i mi se zalažemo da oni budu primenjeni na domaćem tržištu. To je važno, da kada postoji jedan izum, da radimo na tome da konkretnu dobrobit od toga osete građani Srbije.

Zato uvek treba da podstičemo ovu oblast i da promovišemo pronalazače, jer su oni jedan od najboljih segmenata našeg društva. Potrebno je da dobiju više prostora u medijima, da na pozitivan način budu predstavljeni. Jedan od takvih primera su i studenti Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda, koji su pre nešto više od mesec dana u SAD pobedili svojom inovacijom na međunarodnom studentskom takmičenju. Oni su projektovali električni bicikl, i to moram pomenem, koji je pobedio po dizajnu, dinamici i vožnji i prednjačio je u odnosu na pronalaske iz ostalih timova.

Upravo u ovakvim pronalascima leži ogroman privredni potencijal naše zemlje. Međutim, nosioci ovakvih pronalazaka moraju da budu dovoljno prepoznati u javnosti, da ih uvek pozitivno afirmišemo. U praksi se dešava i da inostrane kompanije od naših pronalazača otkupe licencu, ne samo od naših, nego bilo gde u svetu to se dešava, jednostavno otkupe licencu i primenjuju taj pronalazak na svom tržištu.

Mi iz SDPS se zalažemo, ponoviću, da se prednosti pronalazaka primene u Srbiji. Zato podržavamo izmene i dopune zakona i sve napore naše Vlade da se promovišu inovativni i kreativni ljudi i da njihovi pronalasci doprinesu razvoju naše privrede.

U vremenu kada se razmene ideja i podataka odvijaju veoma ubrzano važno je da pravovremeno reagujemo i da usklađujemo naše propise, kako bismo uredili oblast koja se odnosi na zaštitu autorskih prava. Izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima usklađuju našu pravnu regulativu sa standardima Evropske unije. Cilj regulisanja prava intelektualne svojine treba da bude stvaranje ambijenta, kao i u prethodnom slučaju, u kojem autori štite svoja prava i ostvaruju za to adekvatnu novčanu nadoknadu. Takođe smatram da će usvajanjem izmena i dopuna ovog zakona biti unapređeno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

Autorska prava možemo i moramo sagledati iz dva aspekta, prvi je ekonomski, odnosno imovinski aspekt, kako ga mi nazivamo, a drugi je moralni aspekt. Ekonomska prava omogućavaju autoru da zaštiti svoj rad, da izdaje odobrenje ili da zabrani korišćenje svog dela. Ova prava mogu da budu prenosiva i licencirana. Zato je važno što ćemo izmenama i dopunama zakona dati veću pravnu sigurnost nosiocima autorskih prava, da kada to žele mogu da ostvare i novčanu nadoknadu.

Pored ekonomskih i imovinskih prava, ne treba zaboraviti ni moralna prava i ona podrazumevaju pravo imenovanja autora i pravo da autor zaštiti svoj rad od štetnog korišćenja. Ova prava su lična i nisu prenosiva.

Nažalost, živimo u vremenu kada se povrede autorskih prava, zbog brzine interneta, najčešće dešavaju u ovoj oblasti. Zato od ovog zakona očekujem da će ubuduće bolje regulisati oblast koja se tiče onlajn piraterije, odnosno piraterije na internetu i da ćemo urediti i napraviti bolji pravni okvir da suzbijemo ovu pojavu. Zato insistiramo da autorska prava budu nedvosmisleno zaštićena zakonom i bez saglasnosti nosioca autorskih prava ne sme niko da koristi njihovo delo, bilo da je u pitanju fotografija, tekst, video ili audio zapis i svako ko želi da preuzme određeni sadržaj mora da ima saglasnost nosioca prava. U suprotnom, treba da bude svestan da rizikuje, da snosi posledice zbog neovlašćenog korišćenja.

Već sam na početku i rekao kada sam govorio o izmenama Zakona o autorskim pravima da je on usklađen sa Direktivom o sprovođenju prava intelektualne svojine, evropskom direktivom, i to je garancija da će nosioci autorskih i srodnih prava ubuduće biti na efikasniji način zaštićeni pred sudom.

Za kraj, navešću podatak da naše kreativne industrije godišnje ostvaruju oko 7% bruto domaćeg proizvoda i u ovoj oblasti na neposredan i posredan način zaposleno je preko 110.000 ljudi.

Socijaldemokratska partija Srbije predložiće izmene i dopune ovog zakona jer smatramo da je on najvažniji zakon u oblasti intelektualne svojine i osnova za dalji razvoj kreativnih industrija. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 24.07.2019.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, jedan od primena otvorenog demokratskog društva koje se zasniva na vladavini prava jeste sloboda izražavanja, odnosno pristup informacijama od javnog značaja. Zbog toga današnja rasprava o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja ima veliku važnost.

Poverenik je samostalni državni organ, nezavistan u vršenju svoje nadležnosti, a ova institucija Poverenika je uspostavljena radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti. Pravo na slobodan pristup informacijama se vremenom izdvojio kao posebno pravo. Nekada je tretirano u okviru prava za slobodu izražavanja, privatnog prava, prava na pravično suđenje, i to su ta elementarna ljudska prava. Ovo pravo je deo zakonodavstva u preko 100 država u svetu, a sadrže ga i mnogi međunarodni dokumenti.

Zato bi ovo bila jedinstvena prilika i savet budućem povereniku da se poradi na efikasnosti sprovođenja njegovih mera, odnosno da se traži modalitet, pa ako treba izmene i dopune zakona, kako bi zaista mogao kvalitetno i efikasno odrađivati svoj posao i na taj način biti od koristi građanima, a posebno jer još uvek imamo te neke ostatke iz prošlosti koji su nedefinisani, koji još uvek pokušavaju na neki način da zloupotrebe svoje bivše veze, a naročito kao što smo čuli i od kolega su tome izloženi javni funkcioneri, narodni poslanici u nekim političkim ili drugim obračunima, pa i vrlo često od nekih nesavesnih novinara bivaju mete različitih vrsta zloupotreba njihovih privatnih života, života njihovih članova porodica itd. Tu bi poverenik takođe trebao da ima konkretnije i bolje i efikasnije delovanje. Jednostavno, kako god se štiti pravo svakog pojedinca svake grupe treba zaštiti i javne funkcionere od toga da se zadire u ono što se ne sme i ne treba zadirati. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96164.00 RSD 03.06.2016 -