BRANIMIR JOVANOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Branimir Jovanović do sada je bio narodni poslanik u dva saziva. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u 11. sazivu, od 2016. do 2020. godine, i drugi put u 12 sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 11. sazivu bio je član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, i zamenik člana Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i zamenik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za prava deteta.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 686 sati, 62 puta se obraćao u plenumu, 4 puta učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja i jednom u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 401 put, i uvek svaki glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 61. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

Predsednik je poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, član Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za prava deteta, i zamenik člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

BIOGRAFIJA

Rođen 1979. godine. Živi u Kraljevu. Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Radio je novinar u RTV Kraljevo.

Od 2012. do 2016. bio je odbornik u Skupštini grada Kraljeva
Poslednji put ažurirano: 13.08.2022, 17:01

Osnovne informacije

Statistika

  • 43
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 19 dana

Poštovani gospodine Jovanoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 13 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 4 godine i 9 meseci i 22 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica (konstitutivna), 02.08.2022.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, najpre, želim da čestitam svim političkim strankama koje su ušle u parlament na ostvarenim izbornim rezultatima i nadam se da ćemo dobro sarađivati, iako nismo dobro počeli i nadam se da ćemo iskreno i uspešno raditi u korist građana Srbije.
Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće predlog da gospodin Vladimir Orlić bude predsednik Narodne skupštine. Verujemo da će on na najbolji način voditi parlament, da će predstavljati Narodnu skupštinu kao centralnu instituciju zakonodavne vlasti.
U prilog tome mu ide iskustvo koje ima. On je već četvrti mandat poslanik u Skupštini Srbije, već osam godina je u ovim klupama, u prošlom mandatu je bio potpredsednik Skupštine.
I sam sam u prošlom mandatu kao šef poslaničke grupe sarađivao sa gospodinom Orlićem moje iskustvo je takvo da ovu svoju uverenost zasnivam na tome što je saradnja bila takva da je gospodin Orlić tada, a siguran sam da će i ubuduće težiti tome da napravi kompromis. Smatram da zna da nađe balans.
To se videlo prethodnih dana. Samo ko je nepošten može reći da nije tako bilo kada su poslaničke grupe razgovarale o raspodeli odbora i parlamentarnih delegacija.
Takođe, gospodin Orlić dobro poznaje kako funkcioniše organizaciona struktura Skupštine i dobro poznaje, zahvaljujući svom iskustvu, kakve su relacije među političkim strankama. Sve mu to ide u prilog i nadam se da će ispuniti naša očekivanja.
Ovaj prvi korak koji preduzimamo prilikom konstituisanja parlamenta kada biramo predsednika Skupštine je veoma važan. Važan je iz razloga što predsednik, upravo, na onaj način kako vodi parlament, negde i usmerava tok rada. Na svima nama je da se potrudimo da imamo ovde kvalitetne rasprave, da isporučimo najbolji mogući rezultat za građane Srbije u vidu zakona, u vidu drugih propisa koji regulišu društvene oblasti i koji regulišu oblasti u kojima funkcioniše država.
Očekujem i da poslanici svojim izlaganjem i predsednik buduće Skupštine svojim radom izgrade takav jedan odnos da doprinesemo zajedno smanjivanju tenzija, da negujemo minimum poštovanja, da stvorimo jedan normalan i zdrav ambijent za rad.
Normalno je da političke stranke imaju svoje programe, da imaju svoje ideologije, ideje i normalno je da se sučeljavaju oko toga, po tome su politički prepoznatljivi.
Ono što svima treba da bude zajedničko jeste poštovanje. Poštovanje ove institucije, njenog Poslovnika, Kodeksa ponašanja, a samim tim i poštovanje koje iskazuju prema građanima koji su glasali da mi danas budemo ovde i da ih predstavljamo. Uvek to kažem, poštovanje je ključna reč ukoliko želimo da izgradimo ugled Narodne skupštine i ukoliko želimo da povratimo poverenje građana u ovu instituciju.
Svedoci smo da se, ne samo prethodnih godina, nego, čini mi se i prethodne tri decenije, od obnavljanja višestranačkog parlamentarnog sistema slala jedna ružna slika iz Srbije i to zahvaljujući poslanicima koji su bili manje odgovorni, neodgovorni, koji su pribegavali neprikladnom rečniku, vulgarnostima, nasilnom ponašanju, svega toga je bilo, svega toga je bilo u ovoj sali. Tvrdim da više od 90% poslanika nisu takvi.
Zato treba svi zajedno da radimo, da pošaljemo jednu dobru poruku, jednu bolju sliku prema građanima Srbije. Svi smo skloni da govorimo o ugledu i rečniku koji se upotrebljava u Narodnoj skupštini.
Treba svako od nas da pođe od sebe i mi iz vlasti, i kolege iz opozicije i da preispitamo i analiziramo svoje govore, da vidimo kakve smo reči mi koristili. Pa, ako smo u stanju jedni drugima svašta da kažemo ovde u ovoj sali, gde delimo radni prostor, mi koji se srećemo u hodnicima i pozdravljamo se, šta će onda građani Srbije da pomisle o nama.
Zahvaljujući nižem cenzusu postigli smo bolju reprezentativnost u Skupštini. To je jedan pozitivan rezultat. Koliko znam, 15 poslaničkih klubova je formirano do sada.
Normalno je i od strane opozicije da dolaze kritike, normalno je i za demokratiju je produktivno da postoji aktivno opoziciono delovanje u parlamentu. Svaka kritika motiviše za vlast, svako sučeljavanje kvalitetnim argumentima, ovde u Skupštini, može da izrodi neku novu ideju, bolji zakonski akt, ali uvek treba da pravimo razliku između kritike i razliku između vređanja.
Svaka poslanička grupa je negde i odgovorna za nastupe svojih poslanika. Ja u ime mojih kolega iz Socijaldemokratske partije Srbije mogu da obećam da ćemo kao i u prošlosti raditi u skladu sa Poslovnikom, da ćemo se fokusirati i govoriti isključivo o tačkama koje su na dnevnom redu, bez ikakve namere da bilo koga uvredimo. Budući predsednik Skupštine, gospodin Orlić, slobodno mogu da kažem da imamo ubedljivu većinu da ga izaberemo, uvek može da računa na nas kada je u nastojanju da se efikasan rad, prikladan rečnik i međusobno uvažavanje ustale u ovoj sali kao jedna dobra praksa.
Ne zaboravimo da je parlament najviše institucija u našoj podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Sa druge strane sa svima nama, a i na predsedniku je odgovornost da ne budemo mesto koje će samo biti kancelarija koja će overavati bilo kakve akte koji dolaze od bilo koga. Pred nama su ozbiljni izazovi, pred državom su ozbiljni izazovi, pred nama poslanicima, pred predsednikom sigurno jedan kompleksan posao.
Taj posao ne predviđa samo ono što je utvrđeno Poslovnikom, da on saziva saziva sednice, da utvrđuje dnevni red, da vodi računa i stara se o toku sednica, već podrazumeva i koordinaciju između predstavnika odbora i parlamentarnih delegacija. To je naročito važno sada kada na polju spoljne politike imamo jedan veoma kompleksan i turbulentan ambijent.
Ne treba tu zaboraviti ni ulogu parlamentarne diplomatije. I to je jedna prilika da se kroz parlamentarne delegacije izborimo za što bolje mesto u Srbiji.
U parlamentarnim delegacijama, o čemu smo razgovarali prethodnih dana, ima predstavnika i vlasti i opozicije i sigurno je da i stranke artikulišu negde svoje interese na tim nastupima i zato je pred predsednikom parlamenta jedan ozbiljan posao da iskoordinira njihov rad da bi delegacije imale jedinstven nastup kada nas predstavljaju u inostranstvu.
Uveren sam da ćemo izabrati gospodina Orlića za predsednika. Od njega očekujem da na jedan objektivan, nepristrasan način vodi Skupštinu, da bude prvi među jednakima, želim mu uspešan rad, a nadam se i očekujem da ćemo svi zajedno na kraju ovog mandata moći da konstatujemo da smo dostojanstveno radili svoj posao i bili uspešni u njemu.
Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 02.02.2022.

Hvala potpredsednice.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, zakoni koji se odnose na sprovođenje izbornih procesa o kojima danas razgovaramo, koji su danas glavna tema na dnevnom redu, jesu rezultat jednog višemesečnog, a možda i višegodišnjeg rada kada govorimo pre svega o dijalogu između stranaka koje čine vlast i stranaka koje su u opoziciji, kako onih u parlamentu, tako i onih koje su bile van parlamenta. Sam proces tih razgovora nije bio jednostavan. Zato smatram da smo danas ipak postigli jedan uspeh, danas treba da finaliziramo jedan proces razgovora, ali naravno na tome ne treba da stanemo.

Kada kažem da imamo rezultat, vidi se po tome što za predstojeće izbore koji su najavljeni za april, pre svega predsedničke, parlamentarne, ali i za lokalne izbore, nema najava bojkota kao što je to bilo prošli put, tako da smo postigli uspeh kada govorimo o dogovoru konkretno izbornih uslova.

Smatram da ćemo na ovaj način unaprediti naš izborni proces, naš politički sistem, da je u interesu svih političkih stranaka da izborne uslove uskladimo sa modernim političkim tokovima.

Za SDPS najvažnije je da stvorimo jedan stabilan sistem, sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces. Sistem koji će najbolje oslikati volju građana i pokazati realnu snagu političkih partija. Mi smo u taj proces razgovora o kome sam malopre govorio, ušli sa konkretnim predlozima, imali smo našu političku platformu, naravno nisu svi predlozi usvojeni. Tako da je možda i to još jedan pokazatelj da očigledno ni jedna strana u tim pregovorima nije zadovoljna u potpunosti, ali je to možda pokazatelj uspeha, jer ne možemo svi biti zadovoljni onim što smo razgovarali proteklih meseci.

Mi na ovaj način unapređivanjem izbornog procesa promovišemo osnovna ljudska prava, građanske i političke slobode i težimo zaista i doprinosimo stvaranju jednog otvorenog demokratskog društva gde će svako moći da izrazi svoju političku volju, političko mišljenje na slobodan način. Zato je važno da imamo kvalitetnu diskusiju da bismo pronašli konsenzus oko najvažnijih pitanja.

Kada govorimo o ovim rešenjima koja se tiču izbornog procesa, smatram da ne treba ovde da stavimo tačku, treba i dalje nastaviti sa razgovorima i unapređivati u kontinuitetu naš izborni sistem. Moguće je unaprediti pojedine delove izbornog procesa, izbornog sistema u kratkom periodu i mislim da ćemo to uskoro i videti, kada ovi zakoni stupe na snagu.

Takođe, činjenica je da mi već tri godine u kontinuitetu, s vremena na vreme, menjamo izborne uslove i podsetiću da kada se vratio višestranački sistem u Srbiji, da uslovi pod kojima su se tada odvijali izbori i danas zaista nisu jednaki, promenjeni su umnogome i imamo sada jedan drugačiji sistem koji je na snazi.

Iako donosimo zakone uoči raspisivanja izbora, moram da napomenem da je dogovor bio da se postigne sporazum šest meseci pre održavanja izbora. Mi smo taj dogovor ispunili i bilo je potrebno vreme da se sve te stavke iz dogovora pretoče u jedan pravni okvir, u preporuke i procedure, danas govorimo konkretno i o zakonima, i mislim da je vladajuća koalicija pokazala dobru volju, da je vladajuća koalicija održala reč i ovaj današnji dnevni red je zapravo potvrda toga da smo na vreme usvojili sve ono što smo dogovorili za okruglim stolom.

Zakon o izboru predsednika Republike u najvećem delu usaglašava se sa ostalim zakonima, a oni se odnose pre svega na izbor narodnih poslanika, odnosno zakone o lokalnim izborima. Suštinski će izbori za predsednika Republike biti održani po istim pravilima kao i u prethodnim ciklusima, kao i prethodnih 20 godina, s tim što ćemo imati ovim izmenama sada efikasnije izborne procedure.

Zbog rešavanja eventualnih pravnih procedura u vezi sa glasanjem u prvom krugu, drugačije će se određivati rok za drugi krug glasanja. Po važećem zakonu, taj rok je 15 dana od prvog dana glasanja, a sadašnji Predlog zakona predviđa da vreme počinje da se meri od dana kada je doneto rešenje o ponavljanju glasanja.

U vezi sa ponovnim glasanjem je i predlog koji podrazumeva da u procesu glasanja se precizno definišu stalni sastavi biračkih odbora. Podsetiću da je dogovor političkih partija da se privremeno uveća broj članova u stalnom sastavu organa koji su zaduženi za sprovođenje izbora. Ovo je jedan iznuđen potez, ali u svakom slučaju, ovo je jedna dobra mera, pre svega zbog toga što ćemo dati svim učesnicima na izborima šansu da imaju svoje predstavnike u relevantnim organima koji se bave izbornim radnjama. Morali smo da pronađemo jedan ovakav način da bismo izašli u susret i onim strankama koje nisu učestvovale na izborima, onim strankama koje nisu prešle cenzus i koje se ne nalaze danas u parlamentu. Na ovaj način oni će imati svoje predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji i to je plus za celo naše društvo. Bez obzira što je izuzetak, smatram da smo napravili jedan pozitivan iskorak kada govorimo o izbornom procesu.

Ni novi Zakon o izboru narodnih poslanika ne menja suštinske aspekte izbora. U Srbiji i dalje ostaje jedna izborna jedinica, ostaje proporcionalni sistem, cenzus ostaje na 3%, mandati se raspodeljuju po "Dontovom obrascu", tako da sve ono, čini mi se, što je ranije bilo propisano u formi određenih procedura, uputstava, onde gde je trebalo ispraviti određene nedostatke, sada smo pretočili u zakonsku normu i na taj način mi smo otklonili mnoge nedoumice koje su se mogle javiti u prethodnim slučajevima.

Još jedna novina koju predviđa novi zakon odnosi se na formiranje izbornih komisija jedinica lokalne samouprave. Ovo je izuzetno dobar predlog, jer je iskustvo od ranije pokazalo da nije postojala ta najbolja spona između RIK i biračkih odbora kao organa koji se bave sprovođenjem izbora. Morali su članovi RIK da na različite načine dođu do biračkih odbora, pa su tako svoje članove ili zamenike članova slali kao koordinatore određenim okruzima, a ovi su pri tom davali uputstva, formirali određena radna tela, itd. Znači, bili su jedna ozbiljna tehnička podrška u sprovođenju određenih izbornih radnji. Sada smo zakonski regulisali i ovo pitanje i osim što će biti efikasnija procedura, smatram da će umnogome i olakšati rad RIK u budućnosti.

Za pohvalu je i izmena koja se odnosi na deo koji se tiče prigovora, odnosno objavljivanja rezultata izbora. Po novom zakonskom rešenju, donosi se obaveza objavljivanja svih odluka RIK na zvaničnom sajtu i prigovori počinju da se računaju, odnosno dan kada može da se prigovori na bilo kakvu odluku, jeste onda kada se rezultat objavi na zvaničnom sajtu RIK-a. Mislim da je to od ključnog značaja za obavljanje svih neophodnih radnji u izbornom postupku, koji zaista po prirodi često bude kratak, a često bude i hitan.

Zarad uvida javnosti u proces glasanja, važna je novina u Zakonu, u članu 55, gde se navodi da birač ima pravo da zatraži od lokalne izborne komisije informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao na izborima. Republička izborna komisija propisuje način ostvarivanja prava na informaciju o tome da li je evidentirano da je neki birač glasao. Na ovaj način otklanjamo svaku eventualnu sumnju u onaj deo koji se tiče glasanja da neko posumnja da je neko možda glasao umesto njega, ili ako on nije izašao da glasa, da njegov glas je postao upitan. Mislim da je ovo jedan dobar mehanizam da svako može da proveri i da odbrani svoje biračko pravo.

Novina ima mnogo, ja pokušavam da izdvojim samo ono što je najvažnije. Olakšavajući predlozi se odnose na prikupljanje potpisa, a sadržani su u zakonu o lokalnim izborima. Broj potpisa sada je preciziran i odnosi se u odnosu na broj birača na teritoriji određenog grada ili opštine. Pokušaću i da slikovito to prikažem.

Recimo, u mom gradu, u Kraljevu, za punu izbornu listu od 70 odbornika bilo je potrebno prikupiti 2.100 potpisa. Po novom zakonskom rešenju, sada je dovoljno 1.000 potpisa. To će, naravno, olakšati mnogim političkim subjektima da uđu u utakmicu kada govorimo o izborima, da izmere svoju snagu i na taj način ćemo možda dobiti bolju reprezentativnost, pre svega u lokalnim skupštinama.

Kada govorimo o Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, veoma važan zakon, veoma osetljiva tema pre svega što su građani, odnosno birači zainteresovani i veoma je važno da znaju da se prate tokovi novca i da javnost ima uvid kako stranka troši novac.

Takođe, veoma je važno da se ispoštuju svi oni rokovi koji se odnose na podnošenje izveštaja. U tom smislu je važno dati određena ovlašćenja, odnosno mehanizme Agenciji za sprečavanje korupcije. Pre dve godine su bile izmene ovog zakona, koje su pratile izmene Zakona o sprečavanju korupcije, Agencije za sprečavanje korupcije i odnosile su se na onaj deo da ne može da dolazi do zloupotrebe javnih resursa tokom izborne kampanje. Mislim da smo i tada napravili jedan pomak, ali u svakom slučaju želim da istaknem da je sve to jedno vrednosno pitanje, pitanje jedne političke kulture. Onog trenutka kada svi mi zajedno budemo delovali tako da osudimo bilo kakvo korišćenje javnog resursa za ostvarivanje nekakve komparativne prednosti tokom izbornog procesa znaćemo da smo tada uspeli, a naravno to podrazumeva i promenu određenih vrednosti u samom našem društvu.

Za nas iz SDPS ove izmene i dopune zakona nisu važne samo iz razloga što se mogu primeniti na sledećim izborima, dakle na proleće 2022. godine, već to smatramo kao unapređenje izbornog procesa na duži rok. Verovatno ćemo i u narednom periodu imati još dobrih predloga koje ćemo pretočiti u zakonske norme da bi naš politički sistem bolje funkcionisao.

Važno je naravno da i sve političke strane, to uvek ističemo, budu zastupljene u medijima, da imaju ravnomeran tretman, pre svega mislim na javni servis. Važno je da se ažuriraju redovno birački spiskovi. Tu mogu da pohvalim Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da dobro radi svoj deo posla.

Svedoci smo ipak da od obnavljanja višestranačkog sistema u Srbiji se pravi takva atmosfera da uvek ona strana koja izgubi na izborima krivi za to nekog drugog. Nikad krivicu ne pronalazi u sebi, uvek jedna strana bude nezadovoljna. Želimo da napravimo takve uslove da izbori budu slobodni, da budu izbori pošteni, da kada se završe da političke partije, odnosno učesnici pruže ruku jedni drugima, čestitaju na rezultatu i dalje se nastavi sa formiranjem izvršne vlasti.

Za kraj, za nas iz SDPS veoma, veoma važan zakon je Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji je takav da imamo velika očekivanja od ovog zakona, jer sada na jedan pravi način po prvi put uvodimo ovu kategoriju u naš ekonomski, odnosno u naš pravni sistem. Ovaj zakon treba da bude korak ka socijalno uređenoj državi.

Na ovaj način treba da postignemo, ja ću govoriti samo o tom delu, o socijalno osetljivim grupama, da takve grupe budu integrisane u naše društvo. Ne govorim to samo u kulturnom ili u nekom drugom smislu, ovde konkretno mislim o privrednom smislu, u smislu privrednih aktivnosti. Svi građani treba da imaju taj osećaj pripadnosti. Treba da imaju osećaj da doprinose društvu, da učestvuju u razvoju privrede naše države, a sa druge strane preduzetnici moraju da imaju razvijenu društvenu odgovornost, a država mora da podstiče socijalno preduzetništvo. To je, u svakom slučaju, jedno efikasno sredstvo kada govorimo o borbi protiv siromaštva, koja je izražena svuda u svetu, kada govorimo o borbi protiv nezaposlenosti, naročito za tako osetljive grupe, za osetljive društvene grupe koje su ili u sistemu socijalne zaštite ili su teže zapošljive grupe.

Na ovaj način, ovako usmerenim merama, mi zaista težimo onome o čemu SDPS uvek govori, a to je da postanemo društvo jednakih šansi. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, SDPS će, naravno, podržati današnji predlog koji je na dnevnom redu, pre svega, jer ga posmatramo kao deo jednog sveukupnog paketa pomoći, dakle, jedan deo mozaika koji je počeo da se sklapa još na proleće 2020. godine. Ono što je važno, to je da su mere koje su donete u tom trenutku bile pravovremene, dakle, u pravom trenutku.

Zato nema sumnje da ćemo podržati ovaj predlog, jer se pokazalo do sada da svaka mera koja je doneta i koja je došla od strane Vlade Srbije, bilo da se radi o pomoći upućenoj direktno građanima ili da se radi o pomoći koja je upućena privrednicima, da se svaka ta pomoć višestruko isplatila.

Naravno, ono što je najvažnije, to je da je i Vlada Srbije, a i mi ovde u parlamentu smo podržali takve odluke da se podrži, pre svega, naš zdravstveni sistem, jer je zdravlje građana bilo na prvom mestu, i dan danas je na prvom mestu. Važno je da naš zdravstveni sistem funkcioniše na jedan dobar način, da nismo imali paralisano zdravstvo za vreme trajanja korone, ali takođe ono što je važno, to je da funkcioniše privreda.

Kada je počela pandemija zbog virusa Kovida, najveći strah je upravo bio da će privreda da se parališe, da se neće održati nivo privrednih aktivnosti. Poseban je fokus bio na tome da se sačuvaju radna mesta, dakle, da ne dođe do zatvaranja fabrika i da sačuvamo tu stopu nezaposlenosti, da bude na prihvatljivom nivou. Mislim da mi danas možemo da konstatujemo da smo napravili ogroman uspeh i da smo taj cilj, koji smo postavili na početku, ispunili.

Ono što je važno, takođe, jeste da je i Vlada postavila prioritete na samom početku, odnosno da je dobro locirala one oblasti gde je pomoć najpotrebnija.

Ministar je malopre govorio o tome da je turizam bio jedna od grana koja je pretrpela velike gubitke, ne samo kod nas, nego svuda u svetu. Zato je ta pomoć koja je došla hotelijerima bila dobrodošla.

Takođe, dobre su bile i one pomoći koje su se odnosile na isplatu minimalnih zarada. U istom tonu mogu da govorim i o ovoj pomoći koja dolazi mladim ljudima. Smatram da je to jedan dobar signal za naše mlade, da država misli o njima.

U svakom slučaju, smatram da će taj novac koji ode u ruke mladim ljudima, da se vrati natrag u sistem, jer će oni kupovinom nekih proizvoda ponovo taj novac upumpati, deo novca, u budžet i na taj način, zavrtećemo jedan točak, kao što to radimo sve vreme, i održati nivo privrednih aktivnosti.

U svakom slučaju, SDPS podržaće ovu meru, kao što smo i ranije to činili. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala potpredsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, malopre je predsednica Vlade govorila o tome sa kojim se problemima suočavamo kada govorimo o obrazovanju u vremenu pandemije i govorila je školskom raspustu, svakako centralna tema ovih dana i opravdano zbog zdravstvene situacije u zemlji.

Međutim, moram da izrazim jednu zabrinutost od strane roditelja koja dolazi, a tiče se teme iz obrazovanja, odnosno upisa đaka koji su u završim razredima osmog razreda osnovne škole i četvrtog razreda srednje škole na fakultet, odnosno u srednju školu.

Naime, svedoci smo da su od izbijanja pandemije đaci krenuli na neki vanredan režim pohađanje nastave. Ja ću podsetiti kako je to sve teklo. Dakle, od marta 2020. godine đaci su pohađali nastavu do kraja školske godine onljan, a zatim su tokom cele prošle godine 2020/2021. godine išli kombinovano. Dakle, jedan dan su išli u školu, a drugi dan onlajn, ili 15 dana su provodili u školi, 15 dana onlajn. Znate kako je to u glavama đaka, oni tu budu malo neozbiljni i onaj dan kada ne idu u školu ne shvate to za ozbiljno.

Ove godine idu po jednom režimo koji mislim da je sasvim prikladan za ove prilike, ali i dalje nije to u onim vanrednim okolnostima na koje smo navikli. Tako da, postavlja se pitanje koliko su đaci usvojili iz onog plana i programa koji je bio prvobitno namenjen njima? Dakle, to je već dve i po godine, jedan ozbiljan period. Sa te strane čujem od roditelja da su zabrinuti kako će đaci upisati srednje škole i fakultete, a da pri tom to bude na jedan pravedan način. Pre svega, zbog nivoa znanja koji je usvojen na ovaj način, a drugo i zbog kriterijuma.

Podsetiću, mislim da su mere koje je Vlada tada uvela bile odlične i Ministarstvo prosvete zaista na dobar način, u takvoj jednoj teškoj situaciji, sprovelo program onlajn nastave, ali je činjenica i da taj nivo znanja nije onaj kao što je planiran. Sami nastavnici su imali problema u toku onlajn nastave prilikom ocenjivanja đaka. Nije to moglo da bude onako adekvatno ocenjivanje kao što bi inače bilo.

Dakle, da li se sada razmišlja o drugačijem modelu koji bi bio modifikovan u skladu sa planom i nastavnim programom u prethodne dve i po godine? Mislim da je vreme da razmišljamo već sada u novembru, decembru o tome da se modifikuje način upisa u srednje škole i na fakultete. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala.

Drugo pitanje upućeno predsednici Vlade.

Podsetiću vas, vi ste u junu mesecu ove godine bili u Kraljevu, u mom gradu, na jednom zaista lepom događaju, kada ste podelili ključeve od stanova koji su izgrađeni za pripadnike snaga bezbednosti. Sećam se, bili ste tu i kada je položen kamen temeljac, dve godine pre toga. Zaista, mogli ste da se uverite koliko je promenjena slika grada, naravno na bolje, u pozitivnom smislu, kako je taj deo grada izgrađen zahvaljujući ovom projektu.

Mislim da je to jedan odličan projekat. Videlo se da je i grad uspešno odradio svoj deo posla, da je Republika odradila svoj deo posla onako kako treba. U toj jednoj kombinaciji dobili smo deo završenog projekta i 200 stanova je već gotovo, dobili su prve stanare. Očekuje se još 700 stanova da bude gotovo u narednom periodu. Ali, to nije jedini grad gde se gradi ovakva vrsta stanova.

Mi smo najpre doneli zakon koji se tiče, još kada je sada potpredsednica Vlade bila i ministar građevine, Zorana Mihajlović, ovih stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Kasnije smo imali izmenu i dopunu zakona, tako da za te stanove mogu da konkurišu i članovi porodica palih boraca i ratnih vojnih invalida.

Moje pitanje se odnosi na to da li imamo u planu u budućnosti da proširimo kategoriju onih koji će moći da konkurišu za ove stanove, pre svega na medicinske radnike, na lekare, medicinske sestre i na prosvetne radnike? Mislim da su lekari zaista u ovoj situaciju kada su se suočili sa velikim problemima tokom pandemije i te kako zaslužili da im se pruži jedna ovakva šansa, i oni i prosvetni radnici, da mogu na ovaj jedan dobar, izuzetno povoljan način, sa finansijske strane gledano, da reše svoje stambeno pitanje.

U razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave sam i saznao da kada se izgrade stanovi koji su predviđeni da će biti još prostora i da će biti mesta preostalih da mogu i druge kategorije da apliciraju za ovakvu vrstu stanova. Naravno, treba možda razmišljati o tome da ovakvo jedno rešenje primenimo u budućnosti, kada smo već ušli u ovakav projekat, i za mlade bračne parove i za naučnike.

Dakle, moje pitanje je da li možemo da očekujemo u budućnosti da se proširi projekat i na druge službe koje rade u javnom sektoru? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2021.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministri, koleginice i kolege, danas je u Skupštini Srbije održan Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, tačnije sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i razgovaralo se sa kolegama iz Brisela o daljoj saradnji, odnosno o putu Srbije ka EU. Zato se moje sledeće pitanje odnosi i upućujem ga ministru za evropske integracije Jadranki Joksimović.

Biću konkretan. Naravno da nas sve raduje pozitivan signal iz Brisela da otvorimo klastere tri i četiri i još je možda bolja stvar koju smo čuli da je Srbija ispunila standarde za otvaranje ovih klastera, dakle ništa nam nije poklonjeno. Lepo je čuti kada iz Brisela stižu poruke da posvećeno radimo na pridruživanju EU, ali što se tiče konkretno, klastera 3 i 4. Mi smo, naravno, prihvatili novu metodologiju.

Interesuje me kakve su naše polazne osnove sada, s obzirom da ste i malopre sami rekli da smo mi već otvorili neka poglavlja iz ovih oblasti i šta sve treba da ispunimo dalje da bismo uspešno zatvorili ove klastere, s obzirom da je totalno drugačija metodologija u odnosu na početak kako smo krenuli u pristupne pregovore sa EU? Naravno, ove oblasti se odnose i na zaštitu životne sredine, pa bih voleo da čujem i mišljenje ministarke Irene Vujović na Zelenu agendu, energetiku itd.

Skupština Srbije je u prethodnim mesecima raspravljala i usvojili smo veoma bitne zakone koji se odnose na klimatske promene i Zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Iz trećeg klastera takođe je otvoreno nekoliko poglavlja koji se tiču ekonomske i monetarne politike, preduzetničke i industrijske politike, nauke, istraživanja, obrazovanja, kulture i Carinske unije.

Još jedno pitanje – koliko će nam sama ta činjenica da smo otvorili ta neka poglavlja koja obuhvataju ovi klasteri dalje olakšati posao da uspešno završimo proces, kada govorim konkretno o ovim temama? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, 27. februara na delu Ibarske magistrale kod Kraljeva dogodila se na istom mestu još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda i tom prilikom jedna osoba je izgubila život, a dve osobe su povređene.

Ne želim da prosuđujem o uzrocima ove saobraćajne nezgode, niti onih koje su se dogodile pre nje, ali želim da ukažem da je na ovom delu magistrale prošle godine urađen kružni tok, a da na ovom mestu još uvek nije urađena javna rasveta.

Ovom prilikom upućujem pitanje JP „Putevi Srbije“ – kada će biti završeno javno osvetljenje na ovom mestu, na kružnoj raskrsnici kod fabrike „Leoni“ u Kraljevu? I, upućujem apel da se taj posao obavi što pre.

Nisam prvi koji je ukazao na ovaj problem. Podsetiću da je u ime lokalne samouprave gradonačelnik Kraljeva 4. decembra prošle godine uputio dopis JP „Putevi Srbije“ da se što pre završi javno osvetljenje na ovom mestu.

U tom dopisu je navedeno da je zbog nepostojanja rasvete ova kružna raskrsnica nebezbedna i da su česte saobraćajne nezgode na ovom mestu u kojima učestvuju najčešće vozači i pešaci koji ne poznaju dovoljno ovaj deo puta. Zbog toga je važno da se što pre na ovom mestu uradi javno osvetljenje, s obzirom na veliku frekvenciju saobraćaja i to će sigurno unaprediti bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 10.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 142265.00 RSD 03.08.2020 - 01.08.2022.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 142265.00 RSD 01.08.2022 -