BRANIMIR JOVANOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen 1979. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:20

Osnovne informacije

Statistika

  • 39
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 20 dana i 1 sat

Poštovani gospodine Jovanoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 14 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2019.

Hvala.

Član 109. stav 1.

Znam da predsedavajući, zaista u malopređašnjoj situaciji nije ni mogao da reaguje i ne okrivljujem predsedavajuću na provokacije koje su malo pre došle, ali želim u ime Socijaldemokratske partije Srbije da osudim bilo kakve provokacije i bilo kakvo nasilje koje se dešava ovde u plenumu.

Plenum je mesto za razgovor. Svi poslanici imaju pravo da razgovaraju o svim tačkama dnevnog reda i mi smo ovde razgovarali po amandmanima, ali smo i govorili o situaciji u Crnoj Gori, i to su mogli da urade i predstavnici dela opozicije. Nažalost oni su se opredelili za jedan drugi metod rada.

Socijaldemokratska partija Srbije smatra da je Skupština mesto za razgovor, Skupština je ogledalo demokratije, a ne mesto za bilo kakvo nasilje.

Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.12.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, na današnji dan pre tačno 29 godina građani Srbije su prvi put izašli na birališta nakon što je obnovljen višestranački sistem u našoj zemlji. Tada su glasali za predsednika, odnosno birali predsednika države, a 23. decembra 1990. godine birali su Prvi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Mi smo sada u Jedanaestom sazivu. Prošlo je skoro tri decenije i u kontinuitetu su se menjali izborni uslovi, menjali su se izborni zakoni, što je normalno. To je jedan prirodan proces i to je proces koji treba s vremena na vreme da traje, da se preispitujemo i tražimo najbolji model koji će oslikati i volju naroda i na osnovu koga će sve institucije u državi raditi efikasnije.

U tom kontekstu i posmatram predložene izmene i dopune Zakona za finansiranje političke aktivnosti, Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i Zakona o javnim preduzećima.

Cilj svih ovih izmena pre svega jeste da se spreči zloupotreba korišćenja javnih resursa u toku izborne kampanje. Podsetiću da su prethodna tri izborna ciklusa za Republički parlament, dva ciklusa za lokalne parlamente, kao i predsednički izbori 2012. i 2017. godine održani u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, koji je usvojen 2011. godine.

Mi ćemo usvajanjem predloženih izmena i dopuna zakona unaprediti sada ovaj pravni okvir i ranije je bilo sugestija da je neophodno pre svega precizno formulisati šta je to izborna kampanja i ovaj zakon to sada formuliše. Tačno je navedeno od kada do kada traje izborna kampanja, koliko traje, ali formuliše i šta su to javni resursi.

Suština svih ovih izmena ima jedan cilj, da se onemogući korišćenje imovine i svih drugih resursa republičkih ili lokalnih organa, ili preduzeća u izbornoj kampanji. Utisak je da je u prethodne skoro tri decenije bilo ovakvih zloupotreba i zato mi danas i raspravljamo o ovakvom Predlogu zakona, i da je bilo slučajeva da je neko na osnovu javnih resursa sticao prednost u samoj kampanji. Nadam se da ćemo usvajanjem ovih predloga zakona pokazati da smo spremni da rešimo ovaj problem dugoročno.

Precizno definisanje i javnih resursa i kao što sam naveo izborne kampanje, ali i pooštrene kazne biće jasan signal svima da ubuduće neće smeti javni resursi da se upotrebljavaju u predizbornoj kampanji, odnosno da se zloupotrebljavaju, bilo da je u pitanju korišćenje službenih automobila, službenih prostorija, da se vrši pritisak na zaposlene da izađu ili da ne izađu na izbore, za koga da glasaju, ili da se koristi bilo koja druga privilegija koju nosi sa sobom javna funkcija.

Sa druge strane, moram da istaknem, da je utisak da smo mi nedovoljno profilisani kao društvo, u smislu prihvatanja određenih vrednosti u toku samog izbornog procesa. Nije dovoljno da kažemo, evo sada ćemo usvojiti predložene izmene i dopune zakona i rešićemo problem funkcionerske kampanje. Taj problem se neće rešiti preko noći. Potrebno je da dosledno sprovodimo zakonske odredbe, da svi zajedno radimo na terenu i da na taj način gradimo jednu novu političku kulturu.

Pa, kada se dogodi da neko zaista zloupotrebi javni resurs, ili da zloupotrebi svoju funkciju u cilju sticanja određene pogodnosti, da onda takav postupak osude svi u društvu i građani i političke partije i da takav akter plati cenu na izborima. Potrebno je i određeno vreme da se uspostave obrasci političkog fer pleja, gde se funkcija na bilo kojem nivou vlasti, da li je u pitanju republički nivo, pokrajinski nivo ili lokalni nivo, ne sme koristiti za sticanje kompartivne prednosti u toku izborne kampanje.

Na žalost, u mi smo u prethodnih 30 godina imali loša iskustva i zbog toga upravo ističem koliko je značajno da usvojimo predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti kao centralnog zakona koji reguliše ovu oblast.

Kada govorimo o finansiranju političkih partija. U javnosti se često moglo čuti, zapravo čule su se neke zamerke da političke stranke, odnosno redovne aktivnosti ne treba da se finansiraju iz budžeta. Mislim da mi kao društvo nismo zreli za drugačiji model finansiranja političkih stranaka. Treba biti pošten i reći da je opravdano da stranke koje najviše osvoje glasova na izborima treba i da dobiju najviše novca iz budžeta. Navešću neke primere iz drugih evropskih zemalja.

Recimo, u Holandiji i Velikoj Britaniji je uglavnom finansiranje političkih stranaka svedeno na donacije i na članarine simpatizera stranaka, ali naravno to ima i drugu stranu medalje. Jednostavno, može se dogoditi kasnije da ti ljudi koji su donirali novac imaju i da vrše pritisak na nosioce funkcija da ostvare njihove lične interese. Takođe, postoji jedan zanimljiv model u Nemačkoj gde se stranke finansiraju iz budžeta, ali novac koji se dobije iz budžeta, zavisi i od toga koliko stranke u međuvremenu uspeju da pridobiju simpatizera koji će plaćati članarinu.

Na osnovu svega toga, s obzirom da ovo može biti jedno nezgodno pitanje, kada govorimo o potencijalnoj korupciji, mislim da je sadašnji oblik finansiranja u Srbiji najprikladniji.

Takođe, moglo se čuti u javnosti, odnosno bilo je predloga da se u toku izborne kampanje zabrani korišćenje sredstava koje stranke dobijaju iz budžeta, na ime redovnih političkih aktivnosti. Smatram da ovi predlozi nisu na mestu, jer bi onemogućili da one stranke koje racionalno troše novac i koje su štedljivije, mogle efikasno kasnije da upotrebe tu svotu novca.

Dobro je što ovaj predlog izmena i dopuna zakona sadrži mere koje se mogu primeniti već od sledećih izbora, koji će se održati na proleće 2020. godine.

Izmene Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije usklađene su sa ostalim zakonima koji se nalaze na dnevnom redu. Smatram da ćemo na ovaj način ojačati mehanizme Agencije za borbu protiv korupcije, da bi ona mogla da predupredi korišćenje kapaciteta javnih funkcija u cilju političke promocije.

Nekada se stvarao utisak i zaista tako je bilo mišljenje da su Agenciji za borbu protiv korupcije u pojedinim slučajevima vezane ruke i da nema potrebne mehanizme da sankcioniše eventualne prekršaje na terenu. Smatra da Agencija treba da dobije veća ovlašćenja i smatram da predložene sankcije koje predviđaju veće novčane kazne da će dati rezultate u praksi.

Izmenama Zakona o javnim preduzećima, mi ćemo akcenat staviti na većoj odgovornosti direktora javnih preduzeća. Direktori će u buduće odgovarati i za svoje postupke, ali odgovaraće i za postupke svojih zaposlenih koji zloupotrebljavaju javne resurse, ako su direktori pri tom znali za te podatke.

Takođe, ovim izmenama zakona precizira se da se ne sme voditi kampanja u toku radnog vremena, ovo je jedan dobar predlog, mislim da time nismo nikog ograničili. Bilo koji funkcioner može da vodi kampanju, može da promoviše i zastupa ideje svoje političke stranke, ali će to buduće morati da radi nakon isteka radnog vremena, jer to je njegovo vreme i može njime da raspolaže kako želi.

Teško je u nekim situacijama i razgraničiti šta se može podvesti pod funkcionerskom kampanjom. Na završetku svakog mandata, predstavnici vlasti ističu rezultate koje su postigli u mandatu koji je trajao. Dobri rezultati će svakoj političkoj stranci koja je bila na vlasti biti najbolji marketing, kada govorimo o njihovom odnosu prema biračima i mislim da predstavnici stranaka treba to rade, da kažu koje su ideje realizovali tokom trajanja njihovog mandata, kao što i opozicija treba da kritikuje, da iznosi primedbe i to je uobičajena praksa svuda u svetu i ne možemo ovakve slučajeve podvoditi pod funkcionersku kampanju.

Za nas iz SDPS su ove izmene važne, ne samo iz razloga što se mogu primeniti za naredne lokalne i republičke izbore sledeće godine, već ih vidimo kao jedno dugoročno rešenje koje će unaprediti celokupan izborni proces.

Mi ćemo verovatno i u narednom periodu imati još dobrih predloga, koje ćemo pretočiti u zakonske norme, da bi naš politički sistem bolje funkcionisao. Podsetiću da je pre nekoliko meseci bilo nezamislivo da o ovim temama vlast i opozicija sednu za isti sto i da razgovaraju pola sata. Sama činjenica da mi razgovaramo o ovim zakonima ovde i da vodimo raspravu u parlamentu, mi smo postigli znatan napredak, naš motiv da o ovome raspravljamo nije samo da podešavamo, odnosno menjamo izborne uslove kako to nekome odgovara ili da bismo nekoga odobrovoljili. Naš motiv je zaista u tome da unapredimo izborni sistem koji se menja sa vremena na vreme, kao što se menjaju životne okolnosti.

Neću komentarisati najavu pojedinih stranaka da će bojkotovati izbore, to je pravo svake političke stranke i svako će snositi posledice za svoje odluke.

Izbori su za nas iz SDPS jedini način da se ispita poverenje građana, da se vidi podrška građana prema strankama, a svaki bojkot može samo da napravi krizu koja opet jedino može da se reši na izborima i nikako drugačije.

Smatram da u sadašnjim uslovima nije moguće prekrojiti izborni rezultat. Na svakom biračkom mestu gde su prisutni članovi stalnog sastava, članovi proširenog sastava biračkih odbora, političke stranke imaju svoje predstavnike i svaki predstavnik političke stranke može da ukaže na eventualne nepravilnosti koje se događaju na biračkom mestu. Greške su se dešavale, dešavaće se uvek, na nama je upravo da dobrim zakonima, da dobrim podzakonskim aktima regulišemo ovu oblast, da greške svedemo na minimum. Mislim da u ovom uslovima, bilo kakva greška da se desi neće kardinalno uticati na neki izborni rezultat, eventualno može da diskredituje neko biračko mesto, ali će se na tom mestu ponoviti izbori.

Podsetiću da je SDPS još pre sedam godina izašla sa konkretnim predlogom izbornog zakona. Mi smo tada između ostalog, predložili da se uvede stepenasti cenzus za koalicije, predložili smo da postoje tzv. otvorene liste, ali neću pošto to nije tema dnevnog reda, više govoriti o tome.

Usvajanjem zakona koji se odnosi na sprečavanje zloupotreba javnih resursa u toku predizborne kampanje, mi pokazujemo na neki način odgovornost i spremnost da uz dogovor menjamo zakone i da bismo dugoročno unapredili funkcionisanje izbornog sistema. Zbog svega navedenog, SDPS će u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Danas kada razgovaramo o Javnom servisu, zapravo moramo posmatrati dva aspekta. Prvi je kvalitet programa, odnosno način trošenja sredstava, finansijskih sredstava u RTS i o tome su kolege već govorile. Moja koleginica, Nataša Mihajlović, govorila je o uslovima u kojima rade zaposleni u RTS i RTV.

Što se tiče kvaliteta programa, uvek treba da razgovaramo o tome, uvek treba da bude to predmet naše rasprave. Ali, RTS, što se tiče kvaliteta programa, ima jednu obavezu koju nemaju komercijalne televizije i to moramo uvek da imamo na umu, a to je da mora da ima kvalitetan kulturno-umetnički program, kvalitetan edukativni program, sportski program, program namenjen nacionalnim manjinama, program namenjen hendikepiranim osobama i da ne nabrajam dalje.

Javnom servisu kvalitet programa mora da bude na prvom mestu, a ne profit. Mi na tom kvalitetu moramo da insistiramo.

Drugi aspekt o kome razgovaramo jeste opravdanost plaćanja TV pretplate. Mi ne smemo RTS da prepustimo da se finansira samo iz komercijalnih prihoda. Navešću primer kako to funkcioniše u svetu.

Uglavnom, praksa je da se TV pretplata, tamo gde se plaća TV pretplata, plaća na isti način kao i u Srbiji, preko električnog brojila, u većini evropskih država. Negde se finansira samo iz budžeta - Holandija, Španija, Rumunija, negde se finansira kombinovano, kao što je to slučaj kod nas, delom iz budžeta, negde delom iz TV pretplate, kao što je u Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj slučaj.

I to je samo pitanje metodologije načina finansiranja Javnog servisa. Za sada je ovo najbolji način koji imamo. Da je najpravedniji, nije. Može sigurno da bude pravedniji, ali za sada nemamo bolje rešenje.

Podsetiću da u svetu novinarstva Bi-Bi-Si važi kao jedan dobar primer Javnog servisa, a taj britanski javni servis ukupno godišnje prihoduje 6,6 milijardi evra i 75% tih sredstva, dakle, dve trećine, dolazi od TV pretplate, a jedan deo dolazi iz budžeta Vlade.

Takođe, javni servis postoji i u SAD, to je Pi-Bi-Es, od 1967. godine. On nije isti kao u Evropi, ali je sličan. I on se zasniva na istim principima kao što se zasnivaju javni servisi u Evropi, a to su, pre svega, objektivno informisanje i kvalitetan umetnički, edukativni i dokumentarni program.

Javni servis moramo da finansiramo. Da li će to da bude više iz budžeta ili iz pretplate, o tome uvek možemo da razgovaramo. Ali, u svakom slučaju, ne smemo da ga prepustimo zakonima tržišta. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96164.00 RSD 03.06.2016 -