BRANIMIR JOVANOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen 1979. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 27
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 11 dana i 7 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Poverenika za informacije od javnog značaja, koleginice i kolege, kada govorimo o izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i sprovođenju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, želim najpre da istaknem da je važno da uzmemo u obzir da ova jedna institucija mora da radi i da poštuje četiri principa, a to su pre svega nezavisnost, transparentnost, polje javnog i depolitizacija.

Za SDPS veoma je važno da svaka institucija u ovoj zemlji bude nezavisno, naročito jedna ovakva kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i važno je da ovakva institucija bude efikasna i da profesionalno i odgovorno radi svoj posao.

Dobro je što danas raspravljamo o ovom izveštaju i mislim da smo mogli čuti različita mišljenja i različite stavove. Mogli smo čuti i određene kritike i zamerke od strane predstavnika Poverenika za informacije od javnog značaja, ali isto tako smo mi narodni poslanici dobili reč da ocenimo ovaj izveštaj, ali i da kažemo nešto o radu samog Poverenika.

Idealno bi bilo kada bi plod ovakve rasprave bio to da iskristališemo jedno mišljenje i da damo smernice koje bi bile dobre za budući rad Poverenika za informacije od javnog značaja.

Naš posao, posao narodnih poslanika jeste da donosimo zakone, odnosno u ovom konkretnom slučaju da stvorimo jedan pravni okvir u okviru koga bi i ova institucija radila, radila nezavisno, u interesu građana.

Mi smo krajem prošle godine usvojili novi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. To je bilo u novembru mesecu i on će za nekih mesec i više dana stupiti na snagu. Smatram da smo time doprineli da se proširi nadležnost Poverenika za informacije od javnog značaja i to je samo jedan od načina da se unapredi rad ove institucije.

Takođe, ja kao član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja mogu da kažem da je Poverenik kod nas uvek nailazio na otvorena vrata, da smo izlazili u susret, da smo davali pozitivna mišljenja. Recimo, poslednji put navešću kada je traženo odobrenje o maksimalnom broju zaposlenih u ovoj instituciji dali smo pozitivno mišljenje na predlog Poverenika i to je bio jedan od načina da i mi na pozitivan način utičemo u radu ove institucije.

Poverenik po definiciji treba da bude nepristrasan i objektivan u odbrani prava svih građana. Zato je i propisano da se on bira na mandat od sedam godina, da to trajanje mandata se ne preklapa sa mandatom zakonodavne vlasti, ni sa mandatom izvršne vlasti, ali ono na čemu insistiramo uvek jeste da Poverenik mora da radi u okviru zakona i u okviru Ustava i da na kraju, ko god bio Poverenik, kada odlazi sa te funkcije da ne govorimo o imenu i prezimenu, nego jednostavno da govorimo o njegovom radu i da prosto ime i prezime u tom slučaju ne budu važni, nego da iza njega ostane jedan konkretan rezultat.

Uloga institucije Poverenika u prethodnom periodu bila je, između ostalog, i edukativna, jer je Poverenik imao i jedan zadatak, da radi na podizanju svesti građana što se tiče onih oblasti gde građani imaju pravo da traže određene informacije.

Podaci iz ovog izveštaja i pokazuju da je vremenom, od 2004. godine pa do danas ojačala institucija Poverenika, ali i svest građana. Na primer, tokom 2005. godine Poverenik je imao 438 podnesaka, a prošle godine, 2018. godine, taj broj je bio 13.591.

Ne možemo više ni govoriti da je ova institucija u povoju, jer ona, jednostavno, postoji skoro deceniju i po. S druge strane, treba vremena da ona dostigne jedan nivo gde će zaista biti u funkciji zadovoljenja potreba građana.

Pored toga, potrebno je još vremena da građani učvrste poverenje, da steknu naviku i da se upoznaju u kojim situacijama imaju pravo da se obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja.

Drugi važan princip koji želim da istaknem jeste princip transparentnosti, posebno za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije i smatramo da je normalno da građani žele da znaju na koji način neko vrši vlast u njihovo ime i na koji način neko troši novac svih poreskih obveznika. To je jedno legitimno pitanje.

Građani treba da budu informisani i o radu organa vlasti na svim nivoima, počevši od republičke, pokrajinske i lokalne.

Transparentnost kao jedan od principa dobre uprave podrazumeva da državni organi, ali i građani, mogu lako da vide ko i na koji način donosi i sprovodi odluke. Ona je važna jer doprinosi većem nivou odgovornosti nosilaca funkcija, pod brojem jedan, a broj dva, ona je na neki način i brana potencijalne korupcije.

Kada govorimo o podeli vlasti, uvek govorimo o podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ja moram da pomenem teoretičara "Politike" Hanu Aren, koja je uvela još jednu kategoriju, a to je kategorija polje javnog. To je, kako je ona nazivala, neformalna grana vlasti i mislim da Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja treba ovde da ostvari jednu ulogu i mislim da će u narednom periodu, ko god da dođe na to mesto, zapravo trebalo bi da vodi ovu instituciju ka tom putu, jer, jednostavno, smatram da se rad Poverenika dobrim delom oslanja upravo na ovo polje javnog, jer je on veza između građana i državnih organa i bez njega i ovaj pojam gubi jedan potpuni smisao.

Ono što moram takođe da istaknem to je da ne smemo da dozvolimo da se institucija Poverenika politizuje, ni na koji način, bilo da ima politički uticaj na ovu instituciju, bilo da ova institucija ima neke političke primese. I ne smeju problemi u radu institucije da se prenesu na politički teren i da budu, na primer, deo nekih svakodnevnih političkih obračuna.

Upravo treba, još jednom ću da ponovim, da se oslonimo na principe koje sam rekao na početku, a to su nezavisnost, transparentnost, depolitizacija i polje javnog.

Jer, koncept pristupa informacijama od javnog značaja temelji se na principu da se u demokratskom društvu građanima na taj način omogućava da u javnom životu i na neposredan način, putem izbora ili posredno, putem upravo ovog učešća u javnom životu, mogu da utiču na kreiranje odluka koje se direktno njih tiču.

Za kraj, podsetiću da je pravo na pristup informacijama od javnog značaja deo osnovnog prava na izražavanje i sastavni deo univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine. Najpre je Švedska 1766. godine donela jedan zakon koji se odnosi na ovo pravo o pristupu informacijama, a onda su skoro dva veka kasnije to učinili Finska i SAD. Ovo sam naveo kao primer, opet da pokažem da smo mi mladi u ovoj oblasti i da je važno da svi zajedno radimo da bismo doveli ovu instituciju na jedan nivo koji ima, pod broj jedan, neosporan autoritet u odnosu na sve državne organe, a pod broj dva, da uživa poverenje svih građana. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 26.06.2019.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, koleginice i kolege, najpre ću da se osvrnem, odnosno da kažem nešto više o konkretnim prednostima koje nam donosi izgradnja Moravskog koridora, odnosno šta to u praksi dobijamo.

Ono što je najjednostavnije, što vidimo na prvi pogled, to je da sada kada bi smo prešli automobilom deonicu od Pojata do Preljine, to bi bilo za negde oko dva sata. Izgradnjom auto-puta na ovoj deonici u dužini od 110 kilometara tu istu deonicu, odnosno od Pojata do Preljine prelazićemo za manje od jednog sata, što je skoro duplo i više ušteda u vremenu.

Takođe, izgradnja nove saobraćajnice garantuje i veću bezbednost u saobraćaju, jer će samim tim biti i bolji kolovoz. Moravski koridor povezaće tri okruga – Raški, Rasinski i Moravički okrug. Veliki broj preduzeća ima sedišta i posluje u ovom području, kao što je već o tome bilo reči i logično je da će bolja saobraćajna infrastruktura uticati pozitivno na poslovanje ovih privrednih subjekata, povećaće njihovu konkurentnost na tržištu, ali će takođe ovo područje biti atraktivnije za privlačenje novih investicija.

Ja dolazim iz Kraljeva i moram da podsetim da je samo prošle godine u Kraljevu otvorena fabrika tekstila „Euro taj“, kao i fabričko postrojenje „Leoni“ i samo u ove dve fabrike treba da se zaposli više od šest hiljada ljudi.

Ovo ističem iz razloga što je Kraljevo pretrpelo jedan težak period nakon privatizacije gde su ugašeni veliki giganti i sada konačno nakon mnogo godina u Kraljevu se otvaraju nova radna mesta. Tako će ovaj deo Srbije ojačati i mislim da će nakon mnogo godina početi da beleži jedan ekonomski uspon. Pored toga, u toku izvođenja radova na Moravskom koridoru očekujem da bude angažovana domaća građevinska operativa i to će biti dobar vetar u leđa našim građevinskim firmama. Pozitivni efekti preliće se i na proizvođače i na prodavce građevinske opreme.

U delu Srbije kojim prolazi ova trasa auto-puta se nalazi veliki broj turističkih destinacija. To su, pre svega, planinski centri i banje. Napomenuću da se baš na ovoj trasi nalazi banja koja ima najveći broj prenoćišta u Srbiji, najposećenija banja, to je Vrnjačka banja. Znamo svi da je i iskustvo pokazalo da svaki dinar koji se uloži u infrastrukturu, a koji se odnosi na turizam, da se višestruko vrati.

Moravski koridor je naročito značajan, jer se na taj način povezuju Koridor 10 i Koridor 11. Time će biti kompletirana saobraćajna infrastruktura u ovom delu Srbije. Podsetiću da za nekoliko meseci, kao što ste, potpredsednice, već i najavili, polovinom avgusta će biti završen deo auto-puta od Obrenovca do Ljiga i kada uzmemo u obzir da je završen deo od Ljiga do Preljine, na taj način ćemo na Koridoru 11 dobiti u funkciji 102, 103 kilometra auto-puta.

Počeli su radovi na izgradnji deonice od Preljine do Požege. Ovo je naročito važna deonica, pre svega što se od Požege dalje račva na dva dela. Prvi je krak prema Crnoj Gori, prema Boljarima i on će biti deo buduće trase Beograd – Južni Jadran, a drugi je krak prema Kotromanu i biće deo budućeg auto-puta Beograd – Sarajevo.

Vratiću se na značaj Moravskog koridora i za dva dana u Lađevcima kod Kraljeva biće otvoren aerodrom „Morava“. To je posebno važno za stanovnike ovog kraja. Gotovi su radovi na proširenju piste i na njenom produženju, tako da ćemo sada imati jednu zaokruženu celinu, jednu kvalitetnu vazdušnu, železničku i drumsku infrastrukturu u centralnom delu Srbije.

Članom 1. ovog zakona je predviđeno da se svi postupci koji se sprovode smatraju hitnim. To posebno ističem, jer će zbog toga sva javna preduzeća, državni organi i lokalne samouprave morati da izdaju akte koja su u njihovoj nadležnosti, bez odlaganja. Ovo je veoma važno, jer ćemo na taj način sprečiti da se uspori izgradnja auto-puta bar u onom delu koji je u nadležnosti lokalnih samouprava, javnih preduzeća ili drugih državnih organa.

Takođe, predlog zakona je predvideo da se postupak eksproprijacije reguliše, rekao bih, na pravedan i precizan način. Vlasnici nepokretnosti koji treba da budu predmet eksproprijacije biće obeštećeni i to najmanje u tržišnoj vrednosti nepokretnosti koja je predmet eksproprijacije.

Takođe, definisana je i uloga lokalnih samouprava u ovom procesu i smatram da je u interesu lokalnih samouprava da budu što efikasnije, da što brže završe onaj deo posla koji je na njima, jer će oni imati najveću dobit od auto-puta.

Na kraju, moram da naglasim da je veoma važno što se vodilo računa da projekat bude usklađen sa standardima iz oblastima vodozaštite, s obzirom da jedan deo auto-puta prolazi, odnosno ima neke tačke preseka sa plavnim područjima. Naravno, ako već ne možemo da utičemo na vremenske nepogode, onda možemo na ovaj način da utičemo i smanjimo posledice toga. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege, govoriću najpre o značajnim infrastrukturnim projektima koji se finansiraju na osnovu kredita kineske Ekspor import banke kao ovlašćene institucije Vlade Narodne Republike Kine.

To su izgradnja autoputa E-763 na deonici Preljina-Požega i modernizacija i rekonstrukcija železnice na deonici Novi Sad-Subotica. Realizacija ovih ugovora je u stvari pokazatelj dobre saradnje između naše države i Kine i sprovodi se na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji dve zemlje.

Navešću nekoliko uspešnih primera koji su realizovani u prošlosti, odnosno neki koji se realizuju. To su prvo projekat izgradnje mosta Zemun-Borča sa pristupnim saobraćajnicama, zatim izgradnja obilaznice oko Beograda, kao i projekat modernizacije i rekonstrukcije železničke mreže na deonici Beograd-Stara Pazova. Ugovorom o zajmu za izgradnju autoputa na Koridoru 11 od Preljine do Požege biće obezbeđeno 445 miliona dolara i to je onaj deo od 85% koji se finansira iz kredita, a ostalih 15% finansiraće se iz budžeta Republike Srbije.

Očekujem da uskoro krene izgradnja ove deonice, s obzirom da su izvršene sve pripremne radnje, tačnije one koje se odnose na izdavanje građevinskih dozvola i one koje se odnose na eksproprijaciju zemljišta. Ovo je jedna od najtežih deonica koja se gradi na Koridoru 11, pre svega zbog činjenice da trećine deonice od Preljine do Požege, zapravo tu trećinu čine mostovi i tuneli.

Ali, ovaj deo auto-puta je od velike važnosti, jer kada on bude završen, kada dođe auto-put do Požege, odatle dalje kreću dva kraka - jedan krak prema Crnoj Gori i samim tim biće kompletirana jedna trasa od Beograda do Boljara, u dužini od 258 km, to je ta veza Južni Jadran-Beograd, a drugi krak će ići od Požege do Kotromana i on će biti deo budućeg auto-puta Beograd-Sarajevo.

Podsetiću da se uskoro očekuje i završetak na deonici Koridora 11 od Obrenovca do Ljiga, a s obzirom da je već u funkciji deonica od Ljiga do Preljine, sada ćemo imati jednu trasu od 102 km auto-puta na ovom koridoru i to je od velike važnosti za građane Kolubarskog i Moravičkog okruga, ali i za građane Raškog i dela Rasinskog okruga.

Namerno sam istakao građane Raškog i deo Rasinskog okruga, jer ja dolazim iz Raškog okruga, iz Kraljeva i plan je da se Koridor 10 i Koridor 11 spoje Moravskim koridorom, od Preljine do Pojata. Na ovaj način biće kompletirana mreža auto-puteva u Srbiji.

Moravski koridor vredan je 800 miliona evra i biće dugačak 110 km. Taj koridor praktično spaja centralnu Srbiju, počevši od Čačka, preko Kraljeva, Trstenika, Vrnjačke banje, Kruševca, pa do Ćićevca. Samo u ovom delu Srbije živi oko pola miliona stanovnika i ne moram da istaknem koliki je to značaj, ne samo za razvoj privrede ovog kraja, jer u ovom području posluje 30 hiljada malih i srednjih preduzeća. Takođe, značajno je za razvoj turizma, jer će se lakše dolaziti do planinskih i banjskih destinacija. Prema proceni Svetske trgovinske organizacije, novac koji je uložen u infrastrukturu koja dovodi do turističkih centara vraća se četvorostruko.

To može biti još jedan benefit, osim toga što će na izgradnji auto-puta biti angažovani novi radnici i građevinska operativa.

Napraviću jednu digresiju, ali ona se svakako odnosi na ovu tačku dnevnog reda, jer pored razvoja drumskog saobraćaja, kompletnu infrastrukturu centralne Srbije upotpuniće i otvaranje aerodroma Morava u Lađevcima kod Kraljeva. U toku su radovi na proširenju i produženju ove staze i očekujem da već krajem juna meseca mogu da sleću i da poleću civilni avioni sa aerodroma Morava. Tako će ovaj deo Srbije, odnosno građani Raškog, Moravičkog, Zlatiborskog i Šumadijskog okruga, a to je oko 800 hiljada ljudi, moći da računaju na bolje uslove za razvoj privrede, a podsetiću da je samo u Kraljevu nedavno otvorena fabrika "Eurotaj", ali i fabrika "Leoni", što je dobar signal za investitore iz ovog kraja.

U cilju realizacije projekta mađarsko-srpske železnice koji povezuje dva glavna grada Mađarske i Srbije - Budimpeštu i Beograd, važno je da usvojimo ugovor o pozajmici, a sredstva iz tog kredita biće uložena u modernizaciju i rekonstrukciju železničke pruge na relaciji Novi Sad-Subotica, tačnije Kelebija. I ovde će, kao i u prethodnom slučaju, 85% da se finansira iz kredita, a 15% iz budžeta Republike Srbije. Brza pruga Beograd-Budimpešta jedna je od najvrednijih i najvažnijih infrastrukturnih projekata u regionu. Ovaj projekat je značajan ne samo za našu zemlju, već je značajan i u kontekstu regionalne saradnje, regionalnog povezivanja, povezivanja sa državama članicama EU, ali ono što je možda i najznačajnije, to je jedna veza područja srednje Evrope sa lukom Pirej i realizacija i sprovođenje u delo ideje - Jedan pojas, jedan put.

Modernizacija pruge na ovom železničkom koridoru unaprediće teretni saobraćaj, ali će naša železnička infrastruktura biti u skladu sa evropskim standardima.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Partnerstvo za lokalni razvoj između Republike Srbije i Evropske investicione banke. On se odnosi na finansiranje oko 40 gradova i opština u Republici Srbiji, ali i ovde postoje određena ograničenja, odnosno određeni uslovi, a to je da su ti gradovi i opštine, odnosno lokalne samouprave bile pogođene poplavama, migrantskom krizom, da imaju nizak stepen razvijenosti, ali da su ostvarili dobre rezultate u reformi javne uprave.

Novac će biti uložen u obnovu vrtića, u uličnu led rasvetu, u izgradnju zelenih pijaca i u rekonstrukciju zgrada lokalne samouprave.

Veoma je važno da ojačamo lokalne samouprave, da one budu funkcionalne, da organi lokalne samouprave budu efikasni i, što je najvažnije, da budu u funkciji zadovoljenja potreba građana Srbije.

Poslanici SDPS u danu za glasanje podržaće predložene ugovore i sporazume. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96164.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 09.12.2017, 16:46