BRANIMIR JOVANOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Branimir Jovanović do sada je bio narodni poslanik u tri saziva. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u 11. sazivu, od 2016. do 2020. godine, drugi put u 12 sazivu, od 2020. do 2022. godine, i treći put u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U 11. sazivu bio je član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, i zamenik člana Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i zamenik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za prava deteta. Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 686 sati, 62 puta se obraćao u plenumu, 4 puta učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja i jednom u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 401 put, i uvek svaki glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 61. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bio je predsednik je poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, član Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za prava deteta, i zamenik člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 57. na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije.

BIOGRAFIJA

Rođen 1979. godine. Živi u Kraljevu. Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Radio je novinar u RTV Kraljevo.

Od 2012. do 2016. bio je odbornik u Skupštini grada Kraljeva
Poslednji put ažurirano: 12.04.2024, 08:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 43
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 godine i 7 meseci i 24 dana

Poštovani gospodine Jovanoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 5 godina i 10 meseci i 19 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 6 godina i 8 meseci i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2024.

Zahvaljujem, predsednice.

Koleginice i kolege, predsednici Socijaldemokratske partije Srbije učestvuju od početka ovog dijaloga i na kolegijumima koje organizuje predsednica Skupštine i u Radnoj grupi koja se bavi izmenama i dopunama zakona, a koja se tiču izbornog sistema.

Mi ćemo glasati za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku iz razloga zato što je takav dogovor postignut.

Smatramo da je veoma važno da poštujemo ovakvu vrstu dogovora, pre svega zbog međusobnog poštovanja, zbog učvršćivanja međusobnog poverenja, ali i da bi građani videli i vratili poverenje u izborni sistem.

Očigledno je da postoji dobra volja stranaka koje su na vlasti, da postoji volja predstavnika opozicije da se razgovara otvoreno o svim pitanjima na tim sastancima i to je jedan prvi korak koji činimo da unapredimo naš izborni sistem.

Interes svih je, i stranaka vlasti i opozicije da ne bude primedbi na izborne rezultate.

Mi smo svedoci da od obnavljanja višestranačkog sistema u Srbiji od devedesetih godina, gotovo da nije bilo izbora koji su završeni, a da jedna strana nije bila nezadovoljna, da se stvarala, takva atmosfera da su izbori pokradeni, uvek je poraženi insinuirao da postoje određene nepravilnosti, čak je u nekim situacijama optuživan RIK da je direktno prekrajao rezultate izbora, što je u praksi nemoguće pod ovim uslovima.

Smatramo da je veoma važno da nastavimo razgovore, da ne postoji više sumnje u regularnost izbornog procesa i ono što je najvažnije, to je da vratimo poverenje građana u izborni sistem, da vratimo poverenje svih političkih učesnika u izborni proces. Znamo i da posle usvajanja ovog zakona prestoji ogroman posao koji je ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Zato se nadamo da ćemo biti veoma efikasni, da ćemo moći možda već i danas da izglasamo izmene zakona, tako da će Socijaldemokratska partija Srbije se truditi da se ponaša u skladu sa tim principima, da budemo efikasni, i glasaćemo za predložene izmene i dopune Zakona.

Hvala.

Prva sednica (konstitutivna), 18.03.2024.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, SDPS je svojim potpisima podržala kandidaturu Ane Brnabić za predsednicu Narodne skupštine. Već smo i ranije davali njoj podršku kao kandidatu za predsednika Vlade i to smo učinili i sada.

Izuzetno smo zadovoljni kako je vodila Vladu Srbije u tri mandata. Postigla je odlične rezultate. Podsetiću samo na neke, a to je, sećam se prvog Ekspozea 2017. godine kada je istakla da je digitalizacija jedan od ciljeva koje treba realizovati u budućim godinama, u godinama koje dolaze i svima je to delovalo kao miljama daleko, a evo dočekali smo danas da je taj proces uspešno završen, da imamo jednu e-upravu koja efikasno radi i da je to urađeno na zadovoljstvo i na korist svih građana Srbije.

Smatramo da gospođa Brnabić ima dovoljno i znanja i iskustva da na najbolji mogući način organizuje rad parlamenta, da će na najbolji način predstavljati Skupštinu i u zemlji i u inostranstvu.

Kada je pre desetak dana kandidovana za ovo mesto, dala je jedan intervju u medijima i želim da istaknem dve važne tačke, dva dela tog intervjua. Prvo su već pominjali moji prethodnici, a to je da je rekla da će fokus biti na dijalogu u Narodnoj skupštini među političkim partijama. Ona je dugo u politici i veoma dobro poznaje kakvo je naše političko podneblje. Veoma dobro zna specifičnosti našeg političkog života i to će u mnogome koristiti kada bude donosila odluke sa mesta predsednika Skupštine.

Imala je, kažem, našu podršku i kada je bila izabrana i za ministra 2016. godine i tri puta za premijera Vlade. Mogu i sam da posvedočim jer sam za sve te godine i ja poslanik da je Ana Brnabić dokaz šta znači posvećenost u radu. Bila je ovde kao premijer u Skupštini često, nekada od jutra do mraka sa narodnim poslanicima, pažljivo saslušala svakoga, odgovarala na svako postavljeno pitanje i ne sumnjam da će istu vrstu posvećenosti imati i na mestu predsednika Skupštine, sada naravno u jednoj drugoj ulozi, u ulozi kontrolora rada Vlade.

Uvek želim da istaknem da je predsednik Narodne skupštine narodni poslanik, prvi među jednakima i bar za toliko je njegova odgovornost veća, ako ne i više u odnosu na ostale narodne poslanike. Od načina kako se predlaže dnevni red, sazivanja sednice, od dinamike rada u mnogome zavisi i koliko će kvalitetno raditi ovaj saziv Parlamenta.

Pred svima nama su veliki izazovi, očigledno u ovim vremenima. Pred predsednikom Skupštine je kompleksan posao i njen posao neće podrazumevati samo ovo što sam prethodno nabrojao, već i usmeravanje i koordinaciju rada odbora i parlamentarnih delegacija i upravo je to ona druga tačka koju sam želeo da izdvojim iz njenog intervjua kada je rekla da će dati značaj radu parlamentarnih delegacija, odnosno parlamentarne diplomatije.

U vremenu kada se već dve godine vodi rat u Evropi, kada bukti sukob u pojasu Gaze, spoljnopolitičke aktivnosti su od posebnog značaja u takvom jednom ambijentu veoma složenih i veoma osetljivih međunarodnih okolnosti. Takve međunarodne okolnosti zahtevaju mudru politiku.

Mi kao država treba najpre da budemo oprezni da ne ugrozimo sopstveni nacionalni interes. Treba da vodimo računa i da iskoristimo svaki prostor i svaku šansu koja nam se ukaže da se što bolje pozicioniramo u međunarodnim organizacijama i u tome leži značaj parlamentarne diplomatije, sada više nego ikada, čini mi se. A podsetiću da su članovi parlamentarnih delegacija i poslanici vlasti i opozicije, različitih političkih partija i nekada svesno ili nesvesno svi oni pored interesa države zastupaju i interese svojih političkih partija.

Zato je zadatak pred budućom predsednicom parlamenta, ni malo lak, da koordinira rad delegacija da bi smo svi jedinstveno nastupali u međunarodnim organizacijama i ne sumnjam da će i taj deo posla obaviti odlično jer odlično poznaje međunarodne političke prilike jer dolazi sa mesta premijera.

Evo, i danas se pokazalo i godinama unazad i decenijama unazad se pokazuje da je slaba tačka našeg parlamenta upravo ponašanje i rečnik u Narodnoj skupštini. Samo da se setimo kako je počela današnja sednica. Samo da se setimo prvog govora. Evo, predlagač, kolega Jovanov je govorio 30 minuta, možda malo više. Nije bilo deset sekundi u tih 30 minuta da neko nešto nije dobacio.

Mi moramo da budemo svesni da onako kako se mi budemo ponašali, da ćemo samo olakšati ili otežati rad budućem predsedniku Skupštine. Ako želimo jednu novu političku kulturu u parlamentarnom životu, ako želimo da uvedemo dostojanstvo u Narodnu skupštinu, onda svako u skladu sa tim mora i da se ponaša. Kako se budu ponašali poslanici, tako će izgledati parlament. Uvek kažem, neka svako pre nego što uđe u Skupštinu ispred vrata ostavi teške i nepristojne reči, a u ovaj dom neka svako unese međusobno uvažavanje, neka unese prikladan rečnik i ideje kojim ćemo unaprediti zakonska rešenja.

Bilo je mnogo tenzije u prethodnom periodu u Skupštini. Svi zajedno moramo da radimo da bi smo spustili te tenzije. Zato i ohrabruje poruka i signal koji je poslala gospođa Brnabić da želi da se okrene dijalogu. Poštovanje je ključna reč i svako treba da pođe od sebe.

Mi ovde predstavljamo najpre sebe. Mi pokazujemo svoju kulturu, svoje lice i ono što je najvažnije predstavljamo građane Srbije koji glasaju za nas. Mi moramo da negujemo minimum međusobnog uvažavanja, da stvorimo jedan normalan ambijent, jednu zdravu atmosferu gde ćemo svi zajedno raditi na jedan kvalitetan način da bi smo unapredili životni standard građana Srbije.

Normalno je da svaka politička partija ima svoj program, da ima svoje stavove, da ima različite vrednosti i po tome treba da se razlikujemo, po tome svaka politička partija treba da bude prepoznatljiva. Ono što treba da bude zajedničko svima, to je minimum međusobnog uvažavanja jer na taj način pokazujemo koliko poštujemo i ovu instituciju i na taj način pokazujemo koliko poštujemo naše birače.

Zato još jednom ističem, poštovanje i odgovornost za svaku izgovorenu reč su ključni da se sačuva ugled Narodne skupštine i da se vrati poverenje u ovu instituciju.

Ovde ima za sada 16 poslaničkih grupa i svako je odgovoran za rad svojih poslanika. Sigurno će svaka politička partija pokušati da sprovede, neko da prezentuje svoj politički program, ali ne smemo to da radimo tako što ćemo vređati političke neistomišljenike.

Ne beži niko od kritike. Opoziciono delovanje je produktivno za demokratiju, kritika je blagotvorna, često podstiče vlast da radi bolje. Sučeljavanje različitim argumentima dovodi do toga da se iznedre što bolje ideje, da se unapredi zakon, da se unaprede zakonska rešenja, ali treba praviti razliku između kritike zasnovane na argumentima i kritike zasnovane na uvredama. Jedno je kritika, drugo su uvrede.

Ispred SDPS mogu da obećam da ćemo kao i do sada raditi u skladu sa Poslovnikom. Trudićemo se da svojim radom, da svojim izlaganjima, angažovanjem, pre svega opravdamo poverenje građana koji su glasali za nas. Fokusiraćemo se isključivo na tačke koje su na dnevnom redu, bez namere da bilo koga uvredimo jer na taj način želimo da damo doprinos da se sačuva ugled Narodne skupštine.

Buduća predsednica Skupštine uvek će imati našu podršku u nastojanju da se efikasan rad, prikladan rečnik i jedan zavidan nivo političke kulture uvedu kao dobra praksa u ovom parlamentu.

Podsetiću da su poslanici bili i veliki književnici Dobrica Ćosić, Ivo Andrić, da je pre 150 godina potpredsednik Skupštine bio Josif Pančić i njihovo delo i njihovo ponašanje treba da budu na umu svakom poslaniku kada se odavde obraća i građanima Srbije i svojim kolegama.

Poslanička grupa SDPS glasaće za Predlog da Ana Brnabić bude predsednik Skupštine. Želim svima uspeha u radu i da u duhu tolerancije i međusobnog uvažavanja svi zajedno i iskreno radimo u interesu građana Srbije. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2023.

Hvala predsedniče.

Poštovani ministri, poštovane koleginice i poštovane kolege, centralna tema današnje rasprave svakako je budžet i on je ogledalo jedne ekonomije i najjasniji pokazatelj prioriteta Vlade. Tu se kao na skeneru vide prioriteti, kao na skeneru se vidi politika koju jedna Vlada vodi, ali za ovaj budžet mogu da kažem da je krojem po meri građana.

Izdvojio bih dve ključne tačke koju je ministar u svom uvodnom obraćanju izdvojio, a to su životni standard i kapitalne investicije, to je ono što je najvažnije i što usmerava ovaj budžet na 2024. godinu. Kada je jedan ovako važan dokument pred nama u Skupštini, uvek se trudim da ga maksimalno objektivno sagledam i da vidimo kako budžet izgleda sa različitih aspekata i da čujemo različita mišljenja.

Fiskalni savet daje uvek svoju ocenu budžeta i često zna da bude kritičan, ali i moram da napomenem da su ovoga puta moju radost članovi Fiskalnog saveta izneli pozitivno mišljenje i citiram – rekli su da je budžet održiv i kredibilno planiran. Dakle, i to je još jedan dokaz da Vlada Srbije i mi kao poslanici imamo jedan odgovoran odnos prema građana i odgovoran odnos prema situaciji, s obzirom na okruženje koje je oko nas i koje je veoma nestabilno.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj budžet, jer on garantuje da ćemo zadržati isti onaj kurs, istu onu politiku i principe koji su doveli do toga da imamo finansijsku stabilnost i ovakav budžet nam garantuje redovno finansiranje svih oblasti u društvu, garantuje nastavak investicija i zavidan nivo privrednog rasta.

Smatram da je na ovaj način pronađen balans da se sa jedne strane pomogne građanima i da se sa druge strane izađe u susret privredi, da privreda ostane što više otporna na globalne izazove i da izađe neoštećena iz jednih turbulencija koje su pogodile čitav svet. A moram da napomenem da je poslednjih godina primetno da je naša privreda, odnosno naše ekonomija otpornije nego što je to bio slučaj ranije.

Zato je važno što je budžet za 2024. godinu predviđa sredstva za rezerve u slučaju da se desi situacija kao što je to bilo i prethodnih godina, da može da se reaguje pravovremeno i da se pomogne najugroženijim grupama.

Napomenuću da je deficit budžetski u ovoj godini 2,8%, možda nešto manji iako je prvobitno planirano da bude preko tri posto. Takođe, projektovani deficit budžeta za 2024. godinu je 2,2% i upravo smanjenje deficita iz godine u godinu, dakle u tekućoj godini i kada govorimo o sledećoj godini, ukazuje nam da ide u jednom dobrom smeru, u smanjenju učešća javnog duga u ukupnom PDV-u. Ministar je izneo podatak da je taj udeo 51%, dakle, mi smo u jednoj stabilnoj zoni, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost i daleko smo od one granice od 60% koju predviđa Mastrikt.

Budžetom su planirana sredstva za veće plate, za veće penzije i to pokazuje opredeljenost naše politike da se konstantno radi na podizanju životnog standarda građana. Preduslov dobrog životnog standarda je da tržište rada funkcioniše dobro, da ljudi mogu da nađu posao u skladu sa svojim obrazovanjem, sa svojim kvalifikacijama, sa svojim veštinama, da budu adekvatno plaćeni, nagrađeni za takve poslove. Zato kažem da životni standard gleda se i treba ga gledati uvek kroz prizmu zaposlenosti, a činjenica je da se nastavljaju pozitivan kretanja na tržištu.

Ako uporedimo broj stanovnika i broj zaposlenih, očigledno da nikada nismo imali više zaposlenih u odnosu na broj stanovnika, to je preko dva miliona i 300 hiljada građana. Ti ljudi zvanično rade, samim tim im štiti zakon, samim tim jer su evidentirani kao zvanično zaposleni i mogu da koriste sva prava koje im zakon garantuje. Dobijamo još jedan benefit od toga, što za te ljude se uplaćuju redovno doprinosi, uplaćuju se porezi i na taj način se i puni budžet za period koji je planiran za sledeću godinu.

Sa druge strane kada govorimo o nezaposlenosti i taj broj je jednocifren, odnosno stopa nezaposlenosti je jednocifrena. Podsetiću da je bilo kritika u prethodnom periodu za mere koje je preduzimala Vlada, posebno za vreme korone, a evo sada se ispostavilo da sve te mere koje su tada preduzete su dovele do rezultata i da mi u našoj zemlji nismo imali otpuštanja, a opet neke veće ekonomije se imale problema i korona je dovela do recesija u mnogo većim ekonomijama i u drugim zemljama zapada.

Zato je važno da trošite rada i u narednom periodu funkcioniše stabilno uz smanjenje stope nezaposlenosti i naravno uz rast zarada. Mi smo pre mesec i po dana usvojili rebalans budžeta i podsetiću da smo tada rebalansom izdejstvovali veće plate za medicinske sestre, za negovateljice, tehničare, ali i za prosvetne radnike. Ovim predlogom budžeta za sledeću godinu planirano je povećanje za još deset posto u javnom sektoru.

Ono što je važno da takvo povećanje plata kao i do sada prati privredni rast, dakle, da povećanje bude usklađeno i da ne izlazi iz jednog stabilnog okvira. Dakle, povećanje prati potencijale privrede. Samim tim smo pokazali da se ne bavimo populizmom već da radimo konkretno, da otvoreno govorimo o planovima za koje možemo da garantujemo da će se ostvariti.

Za nas iz SDPS naročito je važno što je napravljen dogovor o povećanju minimalne cene rade. Smatramo da je odlika jednog socijalnog pravednog društva da uvek vodi računa o minimalnoj ceni rada i ona će ove godine preći tu granicu, odnosno u narednoj godini će preći granicu od 400 evra, što nam po projekciji budžeta i garantuje da će se to desiti.

Uvek je dobro da postoji socijalni dijalog između zaposlenih, između poslodavaca, da se uvaže potrebe jednih i drugih i da se uzmu u obzir mogućnosti države. Još jedan veoma pozitivna stvar je to što će biti povećan ne oporezivi deo zarade. Samim tim država je pokazala da preuzima deo tereta na sebe i izašla je u susret poslodavcima, što utiče dvostruko na njih da mogu da otvaraju nova radna mesta i da mogu da povećavaju, odnosno otvara se prostor da povećavaju plate zaposlenima.

Stabilne javne finansije prethodnih godina su dale mogućnost da se najpre rebalansom, a sada i novim budžetom bavimo i povećanjem penzija, da bi se prevazišle trenutne okolnosti koje su bile u tom trenutku. Mi smo rebalansom budžeta već išli na povećanje penzija. U sledećoj godini one će biti veće za 14,8% i nastavljamo sa primenom švajcarske formule.

Dakle, ovo je jedna najbolja formula koju možemo da primenjujemo kada govorimo o penzijama, zato što ona podjednako u obzir uzima, prilikom povećanja penzije i rast zarada i rast potrošačke korpe.

Ova formula je objektivna. Ona je pravična. Ona ne uzima u obzir političku odluku, već se zasniva isključivo na ekonomskim parametrima. Ono što nam je dalje potrebno da funkcioniše jeste stabilan penzioni fond i upravo moram da se vratim na onu priču od malopre kada sam govorio da se povećava broj zaposlenih i da se penzije putem doprinosa koje se uplaćuje i poreza, da se penzije isplaćuju iz realnih prihoda, dakle ne zadužujemo se da bi isplatili penzije, već idu na osnovu jednog stabilnog penzionog fonda.

Druga ključna tema ovog budžeta jesu kapitalne investicije. To je onaj razvojni segment društva. Plan je da se nastavi trend investicionih aktivnosti, odnosno da se po planu realizuju oni najvažniji, oni krupni projekti iz oblasti saobraćaja pre svega, ali i iz oblasti zdravstva, sporta, kulture.

Za pohvalu je što je procenat ulaganja u kapitalne investicije ove godine 6,8%, odnosno da godinama unazad taj procenat ulaganja ne ide ispod ovog nivoa.

Kapitalnim investicijama, pre svega omogućavamo svima nama, svim građanima da koriste bolje autoputeve, bolje saobraćajnice, da gradimo bolnice, bolju opremu za zdravstvo, opremu za škole, nove škole, vrtiće, ali sa druge strane samim tim pokazujemo ozbiljnost kao država i postajemo sve više, odnosno i dalje ostajemo atraktivno tržište za ulaganje, o čemu zapravo i govori nivo investicija tokom ove godine.

Već sada možemo da kažemo da smo po izgradnji autoputa, da prednjačimo, zapravo, u ovom delu Evrope. Nabrojaću samo neke projekte koje treba da se realizuju novcem koji predviđa budžet. To su obilaznica oko Kragujevca, Fruškogorski koridor, Dunavski koridor, deonica autoputa Preljina-Požega, deonica autoputa Preljina-Pojate, magistrala od Požarevca do Golupca, završetak brze pruge Beograd – Budimpešta u onom delu koji je na našoj teritoriji.

Namerno sam selektivno izdvojio samo neke od projekata koji treba da se realizuju. Da bih pokazao još jedan kvalitet ovog budžeta, a to je da uvek se ulaže ravnomerno u sve delove Srbije. Dakle, svako ima šansu za razvoj i delovi Srbije kao što su Prijepolje, kao što je Vranje, kao što je Kraljevo, kao što je Beograd ili Novi Sad. Dakle, ravnomeran regionalni razvoj je veoma važan za dalji napredak Srbije.

Očigledno je da uslužni sektor i dalje zadržava ulogu dominantnog izvora ekonomskog rasta i to pre svega kao rezultat nastavka dobrih kretanja u sektoru informaciono komunikacione tehnologije, finansija, ali i turizma.

Za pohvalu je što je Srbija u protekloj godini bila među retkim zemljama koje su po ostvarenom turističkom prometu nadmašile 2019. godinu. To je za nas tada bila rekordna godina. Zašto govorim 2019. godina? Zato što je to bila godina pre izbijanja korone, kada je nakon izbijanja korone došlo zaista do velikih poteškoća u turizmu, u celom svetu, a evo mi smo već uspeli za tri, odnosno četiri godine da se vratimo na staze uspeha.

Trend rasta je nastavljen i u ovoj godina. Najveću zaslugu za to svakako da imaju strani gosti koji beleže i u tom delu se beleži dvocifrena stopa rasta. Očekuje se do kraja godine da prvi put bude premašen broj od dva miliona stranih turista.

Još jedan od pokazatelja rasta turističkog sektora i što prema podacima sistema e-turista, ove godine je u Srbiji više zabeleženo stranih nego domaćih turista. Na taj način vidimo da je Srbija poznata kao jedna atraktivna turistička destinacija i očigledno je da se prethodnih godina, u prethodnom periodu veoma dobro radilo u sektoru turizma i zato i ne čudi što je kada govorimo o ulaganju u turističku infrastrukturu budžet u tom delu veći za trećinu nego što je to predviđeno za ovu godinu, a nekoliko puta veći u odnosu na 2019. godinu.

Budžet je najbolji pokazatelj naših namera, naše ideje kojim putem želimo da idemo i kojim programima i koje planove želimo da realizujemo. Smatram da je Ministarstvo finansija pokazalo odgovoran pristup, koji nam obezbeđuje dalji ekonomski rast, a sa druge strane predviđa i sredstva da se zaštite svi oni kojima je pomoć u određenom trenutku najviše potrebna. Takođe, budžet je transparentan i u budžetu se jasno vidi trenutak kada novac putem poreza i drugih naplata uđe u budžet, do trenutka kada se njime iz budžeta finansira neki projekat ili bilo kakva druga vrsta usluge. Zbog svega toga, SDPS će glasati za ovakav predlog budžeta ali i za druge zakone koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala potpredsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, malopre je predsednica Vlade govorila o tome sa kojim se problemima suočavamo kada govorimo o obrazovanju u vremenu pandemije i govorila je školskom raspustu, svakako centralna tema ovih dana i opravdano zbog zdravstvene situacije u zemlji.

Međutim, moram da izrazim jednu zabrinutost od strane roditelja koja dolazi, a tiče se teme iz obrazovanja, odnosno upisa đaka koji su u završim razredima osmog razreda osnovne škole i četvrtog razreda srednje škole na fakultet, odnosno u srednju školu.

Naime, svedoci smo da su od izbijanja pandemije đaci krenuli na neki vanredan režim pohađanje nastave. Ja ću podsetiti kako je to sve teklo. Dakle, od marta 2020. godine đaci su pohađali nastavu do kraja školske godine onljan, a zatim su tokom cele prošle godine 2020/2021. godine išli kombinovano. Dakle, jedan dan su išli u školu, a drugi dan onlajn, ili 15 dana su provodili u školi, 15 dana onlajn. Znate kako je to u glavama đaka, oni tu budu malo neozbiljni i onaj dan kada ne idu u školu ne shvate to za ozbiljno.

Ove godine idu po jednom režimo koji mislim da je sasvim prikladan za ove prilike, ali i dalje nije to u onim vanrednim okolnostima na koje smo navikli. Tako da, postavlja se pitanje koliko su đaci usvojili iz onog plana i programa koji je bio prvobitno namenjen njima? Dakle, to je već dve i po godine, jedan ozbiljan period. Sa te strane čujem od roditelja da su zabrinuti kako će đaci upisati srednje škole i fakultete, a da pri tom to bude na jedan pravedan način. Pre svega, zbog nivoa znanja koji je usvojen na ovaj način, a drugo i zbog kriterijuma.

Podsetiću, mislim da su mere koje je Vlada tada uvela bile odlične i Ministarstvo prosvete zaista na dobar način, u takvoj jednoj teškoj situaciji, sprovelo program onlajn nastave, ali je činjenica i da taj nivo znanja nije onaj kao što je planiran. Sami nastavnici su imali problema u toku onlajn nastave prilikom ocenjivanja đaka. Nije to moglo da bude onako adekvatno ocenjivanje kao što bi inače bilo.

Dakle, da li se sada razmišlja o drugačijem modelu koji bi bio modifikovan u skladu sa planom i nastavnim programom u prethodne dve i po godine? Mislim da je vreme da razmišljamo već sada u novembru, decembru o tome da se modifikuje način upisa u srednje škole i na fakultete. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala.

Drugo pitanje upućeno predsednici Vlade.

Podsetiću vas, vi ste u junu mesecu ove godine bili u Kraljevu, u mom gradu, na jednom zaista lepom događaju, kada ste podelili ključeve od stanova koji su izgrađeni za pripadnike snaga bezbednosti. Sećam se, bili ste tu i kada je položen kamen temeljac, dve godine pre toga. Zaista, mogli ste da se uverite koliko je promenjena slika grada, naravno na bolje, u pozitivnom smislu, kako je taj deo grada izgrađen zahvaljujući ovom projektu.

Mislim da je to jedan odličan projekat. Videlo se da je i grad uspešno odradio svoj deo posla, da je Republika odradila svoj deo posla onako kako treba. U toj jednoj kombinaciji dobili smo deo završenog projekta i 200 stanova je već gotovo, dobili su prve stanare. Očekuje se još 700 stanova da bude gotovo u narednom periodu. Ali, to nije jedini grad gde se gradi ovakva vrsta stanova.

Mi smo najpre doneli zakon koji se tiče, još kada je sada potpredsednica Vlade bila i ministar građevine, Zorana Mihajlović, ovih stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Kasnije smo imali izmenu i dopunu zakona, tako da za te stanove mogu da konkurišu i članovi porodica palih boraca i ratnih vojnih invalida.

Moje pitanje se odnosi na to da li imamo u planu u budućnosti da proširimo kategoriju onih koji će moći da konkurišu za ove stanove, pre svega na medicinske radnike, na lekare, medicinske sestre i na prosvetne radnike? Mislim da su lekari zaista u ovoj situaciju kada su se suočili sa velikim problemima tokom pandemije i te kako zaslužili da im se pruži jedna ovakva šansa, i oni i prosvetni radnici, da mogu na ovaj jedan dobar, izuzetno povoljan način, sa finansijske strane gledano, da reše svoje stambeno pitanje.

U razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave sam i saznao da kada se izgrade stanovi koji su predviđeni da će biti još prostora i da će biti mesta preostalih da mogu i druge kategorije da apliciraju za ovakvu vrstu stanova. Naravno, treba možda razmišljati o tome da ovakvo jedno rešenje primenimo u budućnosti, kada smo već ušli u ovakav projekat, i za mlade bračne parove i za naučnike.

Dakle, moje pitanje je da li možemo da očekujemo u budućnosti da se proširi projekat i na druge službe koje rade u javnom sektoru? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2021.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministri, koleginice i kolege, danas je u Skupštini Srbije održan Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, tačnije sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i razgovaralo se sa kolegama iz Brisela o daljoj saradnji, odnosno o putu Srbije ka EU. Zato se moje sledeće pitanje odnosi i upućujem ga ministru za evropske integracije Jadranki Joksimović.

Biću konkretan. Naravno da nas sve raduje pozitivan signal iz Brisela da otvorimo klastere tri i četiri i još je možda bolja stvar koju smo čuli da je Srbija ispunila standarde za otvaranje ovih klastera, dakle ništa nam nije poklonjeno. Lepo je čuti kada iz Brisela stižu poruke da posvećeno radimo na pridruživanju EU, ali što se tiče konkretno, klastera 3 i 4. Mi smo, naravno, prihvatili novu metodologiju.

Interesuje me kakve su naše polazne osnove sada, s obzirom da ste i malopre sami rekli da smo mi već otvorili neka poglavlja iz ovih oblasti i šta sve treba da ispunimo dalje da bismo uspešno zatvorili ove klastere, s obzirom da je totalno drugačija metodologija u odnosu na početak kako smo krenuli u pristupne pregovore sa EU? Naravno, ove oblasti se odnose i na zaštitu životne sredine, pa bih voleo da čujem i mišljenje ministarke Irene Vujović na Zelenu agendu, energetiku itd.

Skupština Srbije je u prethodnim mesecima raspravljala i usvojili smo veoma bitne zakone koji se odnose na klimatske promene i Zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Iz trećeg klastera takođe je otvoreno nekoliko poglavlja koji se tiču ekonomske i monetarne politike, preduzetničke i industrijske politike, nauke, istraživanja, obrazovanja, kulture i Carinske unije.

Još jedno pitanje – koliko će nam sama ta činjenica da smo otvorili ta neka poglavlja koja obuhvataju ovi klasteri dalje olakšati posao da uspešno završimo proces, kada govorim konkretno o ovim temama? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, 27. februara na delu Ibarske magistrale kod Kraljeva dogodila se na istom mestu još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda i tom prilikom jedna osoba je izgubila život, a dve osobe su povređene.

Ne želim da prosuđujem o uzrocima ove saobraćajne nezgode, niti onih koje su se dogodile pre nje, ali želim da ukažem da je na ovom delu magistrale prošle godine urađen kružni tok, a da na ovom mestu još uvek nije urađena javna rasveta.

Ovom prilikom upućujem pitanje JP „Putevi Srbije“ – kada će biti završeno javno osvetljenje na ovom mestu, na kružnoj raskrsnici kod fabrike „Leoni“ u Kraljevu? I, upućujem apel da se taj posao obavi što pre.

Nisam prvi koji je ukazao na ovaj problem. Podsetiću da je u ime lokalne samouprave gradonačelnik Kraljeva 4. decembra prošle godine uputio dopis JP „Putevi Srbije“ da se što pre završi javno osvetljenje na ovom mestu.

U tom dopisu je navedeno da je zbog nepostojanja rasvete ova kružna raskrsnica nebezbedna i da su česte saobraćajne nezgode na ovom mestu u kojima učestvuju najčešće vozači i pešaci koji ne poznaju dovoljno ovaj deo puta. Zbog toga je važno da se što pre na ovom mestu uradi javno osvetljenje, s obzirom na veliku frekvenciju saobraćaja i to će sigurno unaprediti bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 10.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 142265.00 RSD 03.08.2020 - 01.08.2022.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 142265.00 RSD 01.08.2022 -