Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, SDPS je svojim potpisima podržala kandidaturu Ane Brnabić za predsednicu Narodne skupštine. Već smo i ranije davali njoj podršku kao kandidatu za predsednika Vlade i to smo učinili i sada.

Izuzetno smo zadovoljni kako je vodila Vladu Srbije u tri mandata. Postigla je odlične rezultate. Podsetiću samo na neke, a to je, sećam se prvog Ekspozea 2017. godine kada je istakla da je digitalizacija jedan od ciljeva koje treba realizovati u budućim godinama, u godinama koje dolaze i svima je to delovalo kao miljama daleko, a evo dočekali smo danas da je taj proces uspešno završen, da imamo jednu e-upravu koja efikasno radi i da je to urađeno na zadovoljstvo i na korist svih građana Srbije.

Smatramo da gospođa Brnabić ima dovoljno i znanja i iskustva da na najbolji mogući način organizuje rad parlamenta, da će na najbolji način predstavljati Skupštinu i u zemlji i u inostranstvu.

Kada je pre desetak dana kandidovana za ovo mesto, dala je jedan intervju u medijima i želim da istaknem dve važne tačke, dva dela tog intervjua. Prvo su već pominjali moji prethodnici, a to je da je rekla da će fokus biti na dijalogu u Narodnoj skupštini među političkim partijama. Ona je dugo u politici i veoma dobro poznaje kakvo je naše političko podneblje. Veoma dobro zna specifičnosti našeg političkog života i to će u mnogome koristiti kada bude donosila odluke sa mesta predsednika Skupštine.

Imala je, kažem, našu podršku i kada je bila izabrana i za ministra 2016. godine i tri puta za premijera Vlade. Mogu i sam da posvedočim jer sam za sve te godine i ja poslanik da je Ana Brnabić dokaz šta znači posvećenost u radu. Bila je ovde kao premijer u Skupštini često, nekada od jutra do mraka sa narodnim poslanicima, pažljivo saslušala svakoga, odgovarala na svako postavljeno pitanje i ne sumnjam da će istu vrstu posvećenosti imati i na mestu predsednika Skupštine, sada naravno u jednoj drugoj ulozi, u ulozi kontrolora rada Vlade.

Uvek želim da istaknem da je predsednik Narodne skupštine narodni poslanik, prvi među jednakima i bar za toliko je njegova odgovornost veća, ako ne i više u odnosu na ostale narodne poslanike. Od načina kako se predlaže dnevni red, sazivanja sednice, od dinamike rada u mnogome zavisi i koliko će kvalitetno raditi ovaj saziv Parlamenta.

Pred svima nama su veliki izazovi, očigledno u ovim vremenima. Pred predsednikom Skupštine je kompleksan posao i njen posao neće podrazumevati samo ovo što sam prethodno nabrojao, već i usmeravanje i koordinaciju rada odbora i parlamentarnih delegacija i upravo je to ona druga tačka koju sam želeo da izdvojim iz njenog intervjua kada je rekla da će dati značaj radu parlamentarnih delegacija, odnosno parlamentarne diplomatije.

U vremenu kada se već dve godine vodi rat u Evropi, kada bukti sukob u pojasu Gaze, spoljnopolitičke aktivnosti su od posebnog značaja u takvom jednom ambijentu veoma složenih i veoma osetljivih međunarodnih okolnosti. Takve međunarodne okolnosti zahtevaju mudru politiku.

Mi kao država treba najpre da budemo oprezni da ne ugrozimo sopstveni nacionalni interes. Treba da vodimo računa i da iskoristimo svaki prostor i svaku šansu koja nam se ukaže da se što bolje pozicioniramo u međunarodnim organizacijama i u tome leži značaj parlamentarne diplomatije, sada više nego ikada, čini mi se. A podsetiću da su članovi parlamentarnih delegacija i poslanici vlasti i opozicije, različitih političkih partija i nekada svesno ili nesvesno svi oni pored interesa države zastupaju i interese svojih političkih partija.

Zato je zadatak pred budućom predsednicom parlamenta, ni malo lak, da koordinira rad delegacija da bi smo svi jedinstveno nastupali u međunarodnim organizacijama i ne sumnjam da će i taj deo posla obaviti odlično jer odlično poznaje međunarodne političke prilike jer dolazi sa mesta premijera.

Evo, i danas se pokazalo i godinama unazad i decenijama unazad se pokazuje da je slaba tačka našeg parlamenta upravo ponašanje i rečnik u Narodnoj skupštini. Samo da se setimo kako je počela današnja sednica. Samo da se setimo prvog govora. Evo, predlagač, kolega Jovanov je govorio 30 minuta, možda malo više. Nije bilo deset sekundi u tih 30 minuta da neko nešto nije dobacio.

Mi moramo da budemo svesni da onako kako se mi budemo ponašali, da ćemo samo olakšati ili otežati rad budućem predsedniku Skupštine. Ako želimo jednu novu političku kulturu u parlamentarnom životu, ako želimo da uvedemo dostojanstvo u Narodnu skupštinu, onda svako u skladu sa tim mora i da se ponaša. Kako se budu ponašali poslanici, tako će izgledati parlament. Uvek kažem, neka svako pre nego što uđe u Skupštinu ispred vrata ostavi teške i nepristojne reči, a u ovaj dom neka svako unese međusobno uvažavanje, neka unese prikladan rečnik i ideje kojim ćemo unaprediti zakonska rešenja.

Bilo je mnogo tenzije u prethodnom periodu u Skupštini. Svi zajedno moramo da radimo da bi smo spustili te tenzije. Zato i ohrabruje poruka i signal koji je poslala gospođa Brnabić da želi da se okrene dijalogu. Poštovanje je ključna reč i svako treba da pođe od sebe.

Mi ovde predstavljamo najpre sebe. Mi pokazujemo svoju kulturu, svoje lice i ono što je najvažnije predstavljamo građane Srbije koji glasaju za nas. Mi moramo da negujemo minimum međusobnog uvažavanja, da stvorimo jedan normalan ambijent, jednu zdravu atmosferu gde ćemo svi zajedno raditi na jedan kvalitetan način da bi smo unapredili životni standard građana Srbije.

Normalno je da svaka politička partija ima svoj program, da ima svoje stavove, da ima različite vrednosti i po tome treba da se razlikujemo, po tome svaka politička partija treba da bude prepoznatljiva. Ono što treba da bude zajedničko svima, to je minimum međusobnog uvažavanja jer na taj način pokazujemo koliko poštujemo i ovu instituciju i na taj način pokazujemo koliko poštujemo naše birače.

Zato još jednom ističem, poštovanje i odgovornost za svaku izgovorenu reč su ključni da se sačuva ugled Narodne skupštine i da se vrati poverenje u ovu instituciju.

Ovde ima za sada 16 poslaničkih grupa i svako je odgovoran za rad svojih poslanika. Sigurno će svaka politička partija pokušati da sprovede, neko da prezentuje svoj politički program, ali ne smemo to da radimo tako što ćemo vređati političke neistomišljenike.

Ne beži niko od kritike. Opoziciono delovanje je produktivno za demokratiju, kritika je blagotvorna, često podstiče vlast da radi bolje. Sučeljavanje različitim argumentima dovodi do toga da se iznedre što bolje ideje, da se unapredi zakon, da se unaprede zakonska rešenja, ali treba praviti razliku između kritike zasnovane na argumentima i kritike zasnovane na uvredama. Jedno je kritika, drugo su uvrede.

Ispred SDPS mogu da obećam da ćemo kao i do sada raditi u skladu sa Poslovnikom. Trudićemo se da svojim radom, da svojim izlaganjima, angažovanjem, pre svega opravdamo poverenje građana koji su glasali za nas. Fokusiraćemo se isključivo na tačke koje su na dnevnom redu, bez namere da bilo koga uvredimo jer na taj način želimo da damo doprinos da se sačuva ugled Narodne skupštine.

Buduća predsednica Skupštine uvek će imati našu podršku u nastojanju da se efikasan rad, prikladan rečnik i jedan zavidan nivo političke kulture uvedu kao dobra praksa u ovom parlamentu.

Podsetiću da su poslanici bili i veliki književnici Dobrica Ćosić, Ivo Andrić, da je pre 150 godina potpredsednik Skupštine bio Josif Pančić i njihovo delo i njihovo ponašanje treba da budu na umu svakom poslaniku kada se odavde obraća i građanima Srbije i svojim kolegama.

Poslanička grupa SDPS glasaće za Predlog da Ana Brnabić bude predsednik Skupštine. Želim svima uspeha u radu i da u duhu tolerancije i međusobnog uvažavanja svi zajedno i iskreno radimo u interesu građana Srbije. Hvala.

Hvala predsedniče.

Poštovani ministri, poštovane koleginice i poštovane kolege, centralna tema današnje rasprave svakako je budžet i on je ogledalo jedne ekonomije i najjasniji pokazatelj prioriteta Vlade. Tu se kao na skeneru vide prioriteti, kao na skeneru se vidi politika koju jedna Vlada vodi, ali za ovaj budžet mogu da kažem da je krojem po meri građana.

Izdvojio bih dve ključne tačke koju je ministar u svom uvodnom obraćanju izdvojio, a to su životni standard i kapitalne investicije, to je ono što je najvažnije i što usmerava ovaj budžet na 2024. godinu. Kada je jedan ovako važan dokument pred nama u Skupštini, uvek se trudim da ga maksimalno objektivno sagledam i da vidimo kako budžet izgleda sa različitih aspekata i da čujemo različita mišljenja.

Fiskalni savet daje uvek svoju ocenu budžeta i često zna da bude kritičan, ali i moram da napomenem da su ovoga puta moju radost članovi Fiskalnog saveta izneli pozitivno mišljenje i citiram – rekli su da je budžet održiv i kredibilno planiran. Dakle, i to je još jedan dokaz da Vlada Srbije i mi kao poslanici imamo jedan odgovoran odnos prema građana i odgovoran odnos prema situaciji, s obzirom na okruženje koje je oko nas i koje je veoma nestabilno.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj budžet, jer on garantuje da ćemo zadržati isti onaj kurs, istu onu politiku i principe koji su doveli do toga da imamo finansijsku stabilnost i ovakav budžet nam garantuje redovno finansiranje svih oblasti u društvu, garantuje nastavak investicija i zavidan nivo privrednog rasta.

Smatram da je na ovaj način pronađen balans da se sa jedne strane pomogne građanima i da se sa druge strane izađe u susret privredi, da privreda ostane što više otporna na globalne izazove i da izađe neoštećena iz jednih turbulencija koje su pogodile čitav svet. A moram da napomenem da je poslednjih godina primetno da je naša privreda, odnosno naše ekonomija otpornije nego što je to bio slučaj ranije.

Zato je važno što je budžet za 2024. godinu predviđa sredstva za rezerve u slučaju da se desi situacija kao što je to bilo i prethodnih godina, da može da se reaguje pravovremeno i da se pomogne najugroženijim grupama.

Napomenuću da je deficit budžetski u ovoj godini 2,8%, možda nešto manji iako je prvobitno planirano da bude preko tri posto. Takođe, projektovani deficit budžeta za 2024. godinu je 2,2% i upravo smanjenje deficita iz godine u godinu, dakle u tekućoj godini i kada govorimo o sledećoj godini, ukazuje nam da ide u jednom dobrom smeru, u smanjenju učešća javnog duga u ukupnom PDV-u. Ministar je izneo podatak da je taj udeo 51%, dakle, mi smo u jednoj stabilnoj zoni, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost i daleko smo od one granice od 60% koju predviđa Mastrikt.

Budžetom su planirana sredstva za veće plate, za veće penzije i to pokazuje opredeljenost naše politike da se konstantno radi na podizanju životnog standarda građana. Preduslov dobrog životnog standarda je da tržište rada funkcioniše dobro, da ljudi mogu da nađu posao u skladu sa svojim obrazovanjem, sa svojim kvalifikacijama, sa svojim veštinama, da budu adekvatno plaćeni, nagrađeni za takve poslove. Zato kažem da životni standard gleda se i treba ga gledati uvek kroz prizmu zaposlenosti, a činjenica je da se nastavljaju pozitivan kretanja na tržištu.

Ako uporedimo broj stanovnika i broj zaposlenih, očigledno da nikada nismo imali više zaposlenih u odnosu na broj stanovnika, to je preko dva miliona i 300 hiljada građana. Ti ljudi zvanično rade, samim tim im štiti zakon, samim tim jer su evidentirani kao zvanično zaposleni i mogu da koriste sva prava koje im zakon garantuje. Dobijamo još jedan benefit od toga, što za te ljude se uplaćuju redovno doprinosi, uplaćuju se porezi i na taj način se i puni budžet za period koji je planiran za sledeću godinu.

Sa druge strane kada govorimo o nezaposlenosti i taj broj je jednocifren, odnosno stopa nezaposlenosti je jednocifrena. Podsetiću da je bilo kritika u prethodnom periodu za mere koje je preduzimala Vlada, posebno za vreme korone, a evo sada se ispostavilo da sve te mere koje su tada preduzete su dovele do rezultata i da mi u našoj zemlji nismo imali otpuštanja, a opet neke veće ekonomije se imale problema i korona je dovela do recesija u mnogo većim ekonomijama i u drugim zemljama zapada.

Zato je važno da trošite rada i u narednom periodu funkcioniše stabilno uz smanjenje stope nezaposlenosti i naravno uz rast zarada. Mi smo pre mesec i po dana usvojili rebalans budžeta i podsetiću da smo tada rebalansom izdejstvovali veće plate za medicinske sestre, za negovateljice, tehničare, ali i za prosvetne radnike. Ovim predlogom budžeta za sledeću godinu planirano je povećanje za još deset posto u javnom sektoru.

Ono što je važno da takvo povećanje plata kao i do sada prati privredni rast, dakle, da povećanje bude usklađeno i da ne izlazi iz jednog stabilnog okvira. Dakle, povećanje prati potencijale privrede. Samim tim smo pokazali da se ne bavimo populizmom već da radimo konkretno, da otvoreno govorimo o planovima za koje možemo da garantujemo da će se ostvariti.

Za nas iz SDPS naročito je važno što je napravljen dogovor o povećanju minimalne cene rade. Smatramo da je odlika jednog socijalnog pravednog društva da uvek vodi računa o minimalnoj ceni rada i ona će ove godine preći tu granicu, odnosno u narednoj godini će preći granicu od 400 evra, što nam po projekciji budžeta i garantuje da će se to desiti.

Uvek je dobro da postoji socijalni dijalog između zaposlenih, između poslodavaca, da se uvaže potrebe jednih i drugih i da se uzmu u obzir mogućnosti države. Još jedan veoma pozitivna stvar je to što će biti povećan ne oporezivi deo zarade. Samim tim država je pokazala da preuzima deo tereta na sebe i izašla je u susret poslodavcima, što utiče dvostruko na njih da mogu da otvaraju nova radna mesta i da mogu da povećavaju, odnosno otvara se prostor da povećavaju plate zaposlenima.

Stabilne javne finansije prethodnih godina su dale mogućnost da se najpre rebalansom, a sada i novim budžetom bavimo i povećanjem penzija, da bi se prevazišle trenutne okolnosti koje su bile u tom trenutku. Mi smo rebalansom budžeta već išli na povećanje penzija. U sledećoj godini one će biti veće za 14,8% i nastavljamo sa primenom švajcarske formule.

Dakle, ovo je jedna najbolja formula koju možemo da primenjujemo kada govorimo o penzijama, zato što ona podjednako u obzir uzima, prilikom povećanja penzije i rast zarada i rast potrošačke korpe.

Ova formula je objektivna. Ona je pravična. Ona ne uzima u obzir političku odluku, već se zasniva isključivo na ekonomskim parametrima. Ono što nam je dalje potrebno da funkcioniše jeste stabilan penzioni fond i upravo moram da se vratim na onu priču od malopre kada sam govorio da se povećava broj zaposlenih i da se penzije putem doprinosa koje se uplaćuje i poreza, da se penzije isplaćuju iz realnih prihoda, dakle ne zadužujemo se da bi isplatili penzije, već idu na osnovu jednog stabilnog penzionog fonda.

Druga ključna tema ovog budžeta jesu kapitalne investicije. To je onaj razvojni segment društva. Plan je da se nastavi trend investicionih aktivnosti, odnosno da se po planu realizuju oni najvažniji, oni krupni projekti iz oblasti saobraćaja pre svega, ali i iz oblasti zdravstva, sporta, kulture.

Za pohvalu je što je procenat ulaganja u kapitalne investicije ove godine 6,8%, odnosno da godinama unazad taj procenat ulaganja ne ide ispod ovog nivoa.

Kapitalnim investicijama, pre svega omogućavamo svima nama, svim građanima da koriste bolje autoputeve, bolje saobraćajnice, da gradimo bolnice, bolju opremu za zdravstvo, opremu za škole, nove škole, vrtiće, ali sa druge strane samim tim pokazujemo ozbiljnost kao država i postajemo sve više, odnosno i dalje ostajemo atraktivno tržište za ulaganje, o čemu zapravo i govori nivo investicija tokom ove godine.

Već sada možemo da kažemo da smo po izgradnji autoputa, da prednjačimo, zapravo, u ovom delu Evrope. Nabrojaću samo neke projekte koje treba da se realizuju novcem koji predviđa budžet. To su obilaznica oko Kragujevca, Fruškogorski koridor, Dunavski koridor, deonica autoputa Preljina-Požega, deonica autoputa Preljina-Pojate, magistrala od Požarevca do Golupca, završetak brze pruge Beograd – Budimpešta u onom delu koji je na našoj teritoriji.

Namerno sam selektivno izdvojio samo neke od projekata koji treba da se realizuju. Da bih pokazao još jedan kvalitet ovog budžeta, a to je da uvek se ulaže ravnomerno u sve delove Srbije. Dakle, svako ima šansu za razvoj i delovi Srbije kao što su Prijepolje, kao što je Vranje, kao što je Kraljevo, kao što je Beograd ili Novi Sad. Dakle, ravnomeran regionalni razvoj je veoma važan za dalji napredak Srbije.

Očigledno je da uslužni sektor i dalje zadržava ulogu dominantnog izvora ekonomskog rasta i to pre svega kao rezultat nastavka dobrih kretanja u sektoru informaciono komunikacione tehnologije, finansija, ali i turizma.

Za pohvalu je što je Srbija u protekloj godini bila među retkim zemljama koje su po ostvarenom turističkom prometu nadmašile 2019. godinu. To je za nas tada bila rekordna godina. Zašto govorim 2019. godina? Zato što je to bila godina pre izbijanja korone, kada je nakon izbijanja korone došlo zaista do velikih poteškoća u turizmu, u celom svetu, a evo mi smo već uspeli za tri, odnosno četiri godine da se vratimo na staze uspeha.

Trend rasta je nastavljen i u ovoj godina. Najveću zaslugu za to svakako da imaju strani gosti koji beleže i u tom delu se beleži dvocifrena stopa rasta. Očekuje se do kraja godine da prvi put bude premašen broj od dva miliona stranih turista.

Još jedan od pokazatelja rasta turističkog sektora i što prema podacima sistema e-turista, ove godine je u Srbiji više zabeleženo stranih nego domaćih turista. Na taj način vidimo da je Srbija poznata kao jedna atraktivna turistička destinacija i očigledno je da se prethodnih godina, u prethodnom periodu veoma dobro radilo u sektoru turizma i zato i ne čudi što je kada govorimo o ulaganju u turističku infrastrukturu budžet u tom delu veći za trećinu nego što je to predviđeno za ovu godinu, a nekoliko puta veći u odnosu na 2019. godinu.

Budžet je najbolji pokazatelj naših namera, naše ideje kojim putem želimo da idemo i kojim programima i koje planove želimo da realizujemo. Smatram da je Ministarstvo finansija pokazalo odgovoran pristup, koji nam obezbeđuje dalji ekonomski rast, a sa druge strane predviđa i sredstva da se zaštite svi oni kojima je pomoć u određenom trenutku najviše potrebna. Takođe, budžet je transparentan i u budžetu se jasno vidi trenutak kada novac putem poreza i drugih naplata uđe u budžet, do trenutka kada se njime iz budžeta finansira neki projekat ili bilo kakva druga vrsta usluge. Zbog svega toga, SDPS će glasati za ovakav predlog budžeta ali i za druge zakone koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, koleginice i kolege, Socijaldemokratska partija Srbije neće podržati predlog da se smeni ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić.

Mislim da je dovoljno da navedem dva razloga. Prvi je taj što smatramo da nema njegove lične odgovornosti i da nema njegove lične krivice za tragedije koje su se dogodile u Školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Malo Orašje i Dubona, a koje su u stvari i bili povod da uopšte raspravljamo o ovoj tački dnevnog reda.

Drugi razlog je taj što smatram da bismo na ovaj način uveli jedan opasan presedan u naš politički društveni život i to bi moglo da bude predmet zloupotrebe budućnosti.

Nama u ovom trenutku su potrebna rešenja, a ne ostavke. Skoro dva meseca se kreira atmosfera u društvu da je vlast direktno odgovorna za tragedije koje su se dogodile i umesto da razgovaramo o konkretnim predlozima, umesto da tražimo efikasne mehanizme i rešenja, uporno se pokušava da se ova tema svede na politički teren.

Najlakše je tražiti ostavke, ali time ne dobijamo ništa. Smatram da je nama u ovom trenutku potrebniji dijalog, da razgovaramo o tome kakvo društvo želimo, koje su to vrednosti koje želimo da ugradimo u temelje našeg društva i to ne da razgovaramo samo na ovoj sednici, ne sam danas, ne u narednoj sednici, nego i u mesecima koji dolaze.

U danima kada je zaista posle ove dve tragedije situacija bila veoma teška i kada je situacija bila osetljiva smatram da je MUP-a donelo dobre mere, odnosno Vlada Republike Srbije, da su mere bile u pravom trenutku, a posebno bih pohvalio akciju koja se odnosi na razoružanje i podatak da je u ovih skoro dva meseca vraćeno preko 72.000 komada oružja i skoro četiri miliona komada municije, govori o tome koliko su ove mere bile dobre i da su dale rezultat.

Niko nije mogao da nasluti da će se tragedije ovakvih razmera i ovog tipa dogoditi kod nas. Nemoguće je bilo preventivno delovati u takvoj situaciji. Činjenica je i da se posle ovih tragedija niko u društvu ne ponaša isto, da svi gledamo drugačije na ovakva pitanja.

Očigledno je da se promenila svest kod ljudi. Ljudi su počeli da shvataju koliko je opasno da poseduju oružje, ljudi su baš zbog toga i vratili ovoliku količinu oružja.

Mi moramo i u narednom periodu da šaljemo takve poruke da edukujemo ljude i da ukazujemo na opasnost od neadekvatnog držanja oružja i municije i da je to posebno opasno za porodice onih ljudi koji drže oružje u svojim domovima na posredan ili neposredan način.

Takođe, Socijaldemokratska partija Srbije podržava i mere koje su najavljene, koje će biti donete, pre svega one mere koje se odnose na izmenu Zakona o oružju i municiji, kojima bi se pooštrili uslovi za držanje i nošenje vatrenog oružja.

Takođe su neophodne i izmene zakonskih normi koje podrazumevaju oštrije sankcije za određena krivična dela.

Rekao sam da drugi razlog zašto nećemo podržati predlog da se smeni ministar unutrašnjih poslova taj što smatramo da je to jedan opasan presedan. Da bi svako u budućnosti mogao da se pozove na takav slučaj, da za zloupotrebi i da optuži bilo kog ministra ili celu Vladu za nešto za šta nisu odgovorni. Ne govorim to samo za dve, tri ili četiri godine, već govorim da bi u nekih 10, 15 godina, ako bi se usvojio takav jedan princip, imali jedan sistem koji bi lako mogao da se parališe i koji bi svako mogao da zloupotrebi.

Podsetiću i da smo nedavno raspravljali i SDPS će podržati predlog da se formira anketni odbor koji treba da utvrdi sve okolnosti koje su dovele do tragedija početkom maja meseca, ali tu nailazimo na jednu nelogičnost. Traži se smena ministra policije, a da pritom nije ni formiran anketni odbora, da još nismo ni utvrdili okolnosti i eventualne propuste, ako ih je bilo, i ko je napravio propuste. I van svake pameti je da na osnovu paušalnih procena prvo nekog smenjujemo, a onda utvrđujemo da li je kriv, odnosno da li uopšte ima njegove krivice u svemu tome.

Zbog toga nećemo podržati ovaj predlog. Ali, ono što možemo da podržimo to je dijalog, da radimo na tome da jačamo institucije, da imamo jedinstveno delovanje porodice i škole, da u kontinuitetu unapređujemo naš obrazovni sistem i to je jedini put na koji možemo da se oslonimo da neželjene oblike ponašanja pre svega kod mladih ljudi svedemo na minimum, na najmanju moguću meru.

Takođe, moramo stalno da šaljemo poruke mladima, da šaljemo poruke deci, da poštuju svoje vršnjake, da cene jedni druge, da uvažavaju različitosti. Jedino tako možemo da gradimo i da poboljšamo sistem vrednosti i na taj način jedino možemo i da unapredimo naše društvo, a međusobne optužbe neće nam doneti zaista ništa dobro i svi moramo da budemo svesni toga da ne smemo da dozvolimo da zbog kratkoročnih političkih ciljeva i političkih poena dugoročno uništavamo naše društvo. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Socijaldemokratska partija Srbije ne beži od odgovornosti. Stojimo iza svojih reči, stojimo iza svojih dela. Smatram da je gospodin Rasim Ljajić svaki put radio odgovorno svoj posao. Iza njega stoje rezultati. Ali, isto tako, smatram da nam ne treba politički savetnik sa strane, imamo dovoljno mudrosti da se sami organizujemo, da sami povlačimo političke poteze. Mi već nekoliko izbornih ciklusa izlazimo na izbore sa našim koalicionim partnerima iz SNS, PUPS, SPO, tako da imamo jasne ciljeve i radimo na tim ciljevima.

Kada podržimo nekoga, stojimo iza toga. Kada podržimo predsedničkog kandidata, stojimo iza toga i podržavamo ga imenom i prezimenom. Ne treba nam nikakva pomoć sa strane, ne treba nam nikakav predsednik druge države da nam stoji na bilbordima da bi nam pomogao da ostvarimo bolji rezultat. To je princip na kome mi insistiramo.

I dalje ćemo raditi kao i do sada i za sve političke odluke konsultovaćemo se unutar stranke i ne treba nam nijedan savetnik sa strane. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, svakako da je posle ovako tragičnih događaja trebalo da razgovaramo o Izveštaju o Vladu o bezbednosti i da govorimo o bezbednosti uopšte, ali smatram da je trebalo da razgovaramo u jednoj drugačijoj atmosferi, u jednom drugačijem ambijentu.

Nije bilo primereno da se napravi ovako naelektrisana politička atmosfera i ovakav ambijent odmah posle tragedije. Mislim da je trebalo malo da sačekamo, da u tišini tugujemo, da u tišini iskažemo poštovanje prema svakoj žrtvi, da saučestvujemo sa porodicama čiji su članovi nastradali u ove dve tragedije. Bio je red da dostojanstveno u miru, u danima posle tragedija ožalimo svako dete, svakog čoveka koji je stradao.

Ne mogu da razumem da se bilo kome žurilo da odmah posle toga okrivi za tragediju vlast, da okrivi sistem, da okrivi društvo. Nije ovo teren na kome se stiču politički bodovi. Sada je kasno za naknadnu pamet. Treba da vidimo kako ćemo da izađemo iz ovoga i kako ćemo da nađemo najoptimalnije rešenje.

Niko od nas iz vlasti ne beži od rasprave. To smo pokazali i danas. Smatram da je bilo ljudski i dostojanstveno da se ponašamo drugačije u danima koji su sigurno najtužniji u novijoj našoj istoriji. U ovom trenutku nama je potreban dijalog. Da otvoreno i bez kalkulacija razgovaramo mi u parlamentu jedni sa drugima, da budemo otvoreni prema građanima, da budemo iskreni jedni prema drugima. Treba nam mudrosti, treba nam znanja da prevaziđemo ovu situaciju i da izađemo iz nje jači.

Mislim da je prvim trenucima posle tragedije bio prioritet da se pomogne porodicama čiji su najdraži članovi stradali, da oni prevaziđu jednu ovako tešku situaciju.

Smišljeno se pravi atmosfera i pravi se ambijent da je vlast kriva za sve. Traže se ostavke, upućuju se pretnje najvišim državnim funkcionerima. Najlakše je optužiti vlast za bilo šta što se loše desilo. Da li je to rešenje? Mi na taj način možemo da napravimo jedan opasan presedan, da upadnemo u zamku, da otvorimo Pandorinu kutiju za buduće događaje, za budućnost. Ne može vlast apriori da bude kriva za svaki događaj.

Ne možemo u budućnosti, ne govorim sada, nego za neku vlast za dva, tri sledeća mandata da optužujemo Vladu, da optužujemo ministre i za ono za šta nisu krivi i za ono za šta ne mogu da imaju uticaj. Pravimo na taj način jednu atmosferu gde se kreira jedna politička matrica da na svakoj temi možemo da oborimo ministra, da oborimo vlast i da se svako pitanje politički instrumentalizuje. To je samo jedan put gde bismo doveli do situacije da pravimo jedno društvo sa nestabilnim političkim sistemom.

Opet kažem da nam je u ovom trenutku potreban dijalog. Dijalog se ne vodi na ulici. Na ulici nećemo rešiti nikakav problem. Možda je nekome blokada puteva, blokada raskrsnica način da pokažu svoju političku kreativnost, način da izvrše politički pritisak. Na taj način pate samo građani Srbije. Građani su sprečeni da se kreću slobodno. Od toga štete ima i privreda.

Mislim da svi treba da se uključimo u borbu protiv nasilja. Poštujem svakoga ko se bori protiv nasilja i za tu ideju, ali mislim da se problem neće rešiti na ulici. Problem se rešava u institucijama, problem se rešava ovde u parlamentu, u Skupštini, i tu treba da razgovaramo i tu treba da tražimo rešenje. Ulica može samo da donese tenzije, a nama tenzije, nama takve situacije u ovom slučaju zaista ne idu u prilog.

Postavljaju se zahtevi za smenu ministra. Olako se kritikuje sistem zbog tragedije. Mi moramo u ovom trenutku da se bavimo uzrocima. I juče sam čuo i danas sam čuo neodgovorne kritike na račun nas koji smo predstavnici vladajuće većine. Olako se upire prstom i u predstavnike poslanika koji su u vlasti i u ministre i premijerku i u predsednika države. Zaista je politički nekorektno optuživati ljude na ovakvoj jednoj temi, na ovakvoj jednoj tragediji.

Ne postoji na svetu savršen sistem koji je imun. Ne postoji sistem koji može da predupredi ovakve događaje kao što su se desili i kod nas. Pominjali smo malopre Norvešku. Ne može ni tu da se napravi potpuna paralela. I Norvešku je zadesila slična situacija. Često Norvešku, odnosno zapadne zemlje uzimamo kao primer sistema koji dobro funkcionišu u svakom smislu, pa i u smislu bezbednosti, i u smislu prosvetu. Ja navodim često te primere, kao dobre, kao pozitive.

Podsetiću kako je došlo do te tragedije u Norveškoj. Brejvik je ubio 77 ljudi, ranio preko 250, ali je važno reći na koji način. Najpre je preko interneta naručio eksploziv, smestio ga u kombi, dovezao kombi ispred zgrade Vlade, aktivirao eksploziv, seo u auto, vozio kilometrima do ostrva i tu ubio više od 60 mladih ljudi u uzrastu od 16 do 25 godina. Samo se pitam, šta bi se kod nas desilo da se tako nešto dogodilo u vremenskom rasponu koji je trajao nekoliko sati. Niko u Norveškoj tada nije tražio ničije glave. Društvo se tada ujedinilo, tražili su jedinstvo i tražili su način kako kroz institucije da reše problem i na jedan civilizovani način da izađu iz svega toga.

Nas je ova tragedija naterala da se trgnemo, da se preispitamo i da se zapitamo svi gde grešimo i svako treba da pođe od sebe, svako od nas ovde da postavi ne jedno nego hiljadu pitanja sebi. Mi ovde u Skupštini često čujemo, juče i danas, optužbe na račun jednih i drugih, vulgarnosti, nepoštovanje, upadice, sve ovo ide u direktnom prenosu. Žalimo se na rijalitije, a kakvu sliku mi šaljemo odavde? Pre tri meseca kada je bio izveštaj o Kosovu i Metohiji, kada je bio predsednik Republike ovde, setimo se samo tih scena. Šta građani mogu da pomisle ako gledaju da se to dešava u Skupštini kada je predsednike Republike prisutan? Šta oni mogu da misle? Kakvu sliku mi šaljemo?

Opet kažem, najlakše je tražiti ostavke, ali to nije rešenje. Rešenje je da razgovaramo, da vidimo kakvo društvo mi želimo, da vidimo kakve vrednosti u društvu mi želimo da utemeljimo, a upravo su vrednosti i vrednosna ideologija ogledalo svakog društva. Svesni smo svi da su kod nas određene vrednosti nestale, da su određene vrednosti promenjene. Nije tačno da su promenjene od kada je došla ova vlast, to je proces koji dugo traje. Naš sistem vrednosti od završetka Drugog svetskog rata i danas, tih 80 godina, nije isti, to je dug proces tokom koga su se menjale naše društvene vrednosti. Hajde da vidimo šta je ono što treba da plasiramo mladima. Šta je ono na čemu treba da ne grešimo i na čemu treba da gradimo naše društvo.

Svakodnevno se bavimo i pitanjem bezbednosti dece u školi i premijerka je juče rekla da ćemo nastaviti i da smo svesni da naš sistem nije savršen, ali ćemo nastaviti da ga nadograđujemo, da razvijamo sistem u obrazovanju i prosveti i dužni smo kao društvo da se preispitujemo, s vremena na vreme, kakav je sistem obrazovanja, kakva je prosveta, kako su obučavaju nastavnici koji treba pre svega da vaspitavaju decu u tom jednom moralnom pogledu.

Mi moramo da gradimo sistem koji u centar, govorim o obrazovnom sistemu, koji u centar stavlja dete i koji se gradi po meri deteta, ali to možemo jedino tako što ćemo postići društveni konsenzus i naravno pre toga politički konsenzus. Moramo da budemo svesni, kada budemo takav jedan sistem gradili, neće nam rezultati doći odmah, oni će doći u godinama koje slede.

Opet kada govorimo o bezbednosti u školama, deca svakodnevno dolaze u određene situacije, probleme, konflikte i suština je da mi kao roditelji, da prosveta, razumemo srž tih problema i da pomognemo deci da ih prevazilaze zajedno sa svojim učiteljima, sa svojim nastavnicima, u skladu sa njihovim uzrastom i u skladu sa njihovim potrebama.

Sada nam je potrebno jedinstveno delovanje i škole i porodice i jedino na taj način možemo povećati i moć i snagu našeg vaspitnog sistema. To može biti jedan od načina da preventivno delujemo da se ne dese neke nepredviđene i nepoželjna ponašanja.

Dužni smo i kao društvo da reagujemo na izazove, a izazova u 21. veku je mnogo. Prethodnih dana u javnosti se moglo čuti da najveće zlo leži u internetu, u mobilnim telefonima, u kompjuterima.

Internet je civilizacijski iskorak i on nije problem. Problem je način na koji ga mi koristimo. I deca i stari provode po nekoliko sati dnevno na internetu, provode za svojim mobilnim telefonima, kompjuterima, ali ni ne možemo da negiramo tu realnost. Mi to ne možemo da ukinemo. Naš zadatak je da pronađemo rešenje kako da najoptimalnije iskoristimo tehnološki napredak, da naše društvo napreduje i da ublažimo posledice koje negativno može da izazove korišćenje interneta, društvenih mreža.

Mi moramo da smanjimo rizike u našem društvu, a dobro iskorišćenih tehnoloških izuma ima svuda. Navešću primere u našem školstvu. Mi danas imamo internete u školama, imamo pametne table, imamo tablete, imamo kompjutere i sve to koriste deca, elektronski dnevnik i ne verujem da je bilo ko spreman da se odrekne svih tih povlastica koje sada ima na raspolaganju.

Mi moramo da tražimo rešenja. Od novog milenijuma, od 21. veka stvorena je zbog digitalne revolucije nova generacija, generacija koja nema veze sa generacijom svojih roditelja pre toga, generacija na koju itekako utiču i internet i sadržaj sa interneta i koji kreiraju njihove vrednosne stavove i mi sad tu dolazimo u još jedan paradoks, nikada nije bio dostupniji za bilo koga, recimo, umetnički sadržaj, najkvalitetniji umetnički sadržaj, a nikada se manje takav sadržaj nije konzumirao. Zato moramo da utičemo na mlade ljude, da im šaljemo poruke, da njihovi uzori budu heroji, moralni ljudi, da ističemo uvek dobre primere, dobre rezultate, talente i da ih na taj način podstičemo da kreiraju jedan ispravan sistem vrednosti.

U mom kraju ima jedna izreka koja kaže da za odgajanje jednog deteta potrebno je celo selo, a nama je u ovom trenutku potrebno jedinstvo, potrebno nam je zajedništvo i mudrost da odgajamo generacije koje dolaze.

Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije centralna tema, odnosno najvažnija tema među svim predlozima koji su na dnevnom redu jeste Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, jer smo po vokaciji stranka koja se zalaže za prava radnika. Drago mi je što danas govorimo o ovoj temi.

Govorimo o položaju radnika na jedan drugačiji način nego što smo navikli do sada. Uglavnom kada govorimo o tome, govori se o odnosu između zaposlenih i poslodavaca, kada se govori o zaradama, da budu veće zarade, da bude minimalna zarada, a retko se govori o uslovima na radu koji su podjednako važni i za zaposlene i za poslodavce, jer se odnose na produktivnost.

Bezbednost i zdravlje često budu u drugom planu, ali je zaštita na radu veoma važan segment svakog od nas. Nažalost, ponekad posvećujemo malo pažnje ovom pitanju i to pitanje dođe do izražaja tek onda kada se dogodi neka nesreća, neka katastrofa, ali onda bude kasno za to.

Smatram da je uz pravo na rad, kao osnovno pravo za ostvarivanje napretka jednog društva, veoma važna sigurnost svakog pojedinca u poslovima koje obavlja, ali i zaštita njegovih interesa i interesa njegove porodice, kojima se bavi ovaj zakon. Od stepena bezbednosti i uslova na radu zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih, a time i produktivnost u okviru preduzeća, kao što sam rekao malopre, pa bi trebalo poslodavci uvek da budu zainteresovani za ovakvu jednu temu.

Ministar je malopre naveo efekte koji će proizvesti ovaj zakon. Ja bih izdvojio jedan koji mi je naročito važan, mislim da je to jedna osetljiva oblast i čitali smo često u medijima o tome, često bude u medijima kada se dešavaju povrede na gradilištu.

Jedna od pozitivnih novina novog zakona je što je propisana i veća nadležnost inspektora rada, koji može da zabrani rad privremenom ili pokretnom gradilištu, ako se ponavljam, da ima okolnosti koje mogu narušiti bezbednost radnika ili ukoliko postoje okolnosti koje direktno utiču na zdravlje i bezbednost radnika. Smatram da je dobro takvo jedno rešenje kada inspektor može da zabranu rada javno istakne i da obeleži gradilište gde je istaknuta zabrana rada. Mislim da će ovakva jedna mera uz ovako pojačane efekte otkloniti neke nedostatke koji su se javljali u prošlosti.

Za pohvalu je i što je nadležno ministarstvo u prethodnom periodu unapredilo rad i povećalo broj inspektora na terenu. Oni kontrolišući sprovođenje propisa, video sam podatak, da su zaista podneli nekoliko hiljada prekršajnih prijava i to je samo dokaz da sve više pažnje posvećujemo i sve više brige posvećujemo uslovima na radu, odnosno, zdravlju i bezbednosti zaposlenih.

Interes društva, interes svih privrednih subjekata, ali i interes svakog pojedinca je da se ostvari najviši nivo bezbednosti, da se neželjene posledice, kao što su povrede na radu, bolesti, tzv. profesionalne bolesti, svedu na minimum. Ukoliko to uspemo, dobićemo još jedan efekat, a to je, dobićemo zadovoljnog radnika, radnika koji zna da je zaštićen, radnika koji će biti produktivniji na radnom mestu, a samim tim ćemo dobiti zadovoljnije poslodavce.

Podjednako je važan i Sporazum sa Australijom, koji se odnosi na povezivanje radnog staža. To je još jedna tema iz korpusa prava na radu. Mislim da kada usvojimo ovaj sporazum, znam da je proces trajao nekoliko godina unazad i da nije bio ni malo lak, da kada usvojimo ovaj Sporazum da će radnici dobiti, odnosno, zaposleni dobiti nova prava i da će iskoristi to pravo i da ga primene u praksi.

Kada govorimo o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, moram da kažem da u 21. veku važi princip da razvoj energetike mora da bude usklađen sa ekološkim standardima, i mi se toga pridržavamo. Država je dužna da obezbedi dobre zakone, da obezbedi stabilan i predvidiv zakonski okvir.

Zašto je to važno? Izmenama i dopunama Zakona treba da se omogući sprovođenje aukcija za nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije. To će biti jedna povoljnija okolnost kada govorimo u odnosu na onaj slučaj kada postoje fiksne naknade, jer mislim da će na taj način biti niža cena električne energije koja se dobija iz obnovljivih izvora u odnosu na sada. To će se na kraju krajeva, odraziti i na krajnje potrošače.

Zašto je važno da imamo stabilan i predvidiv zakonski okvir? Zato što investitori će to gledati, oni to uzimaju u obzir i sigurno ćemo na taj način ostvariti bolje uslove za poslovanje na tržištu, kada govorimo o ovoj oblasti.

Namera i plan je da se u narednim godinama poveća nekoliko puta kapacitet za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i ovaj proces je ključan za uspešno sprovođenje energetske tranzicije i za smanjenje negativnog uticaja energetskog sektora na životnu sredinu. Naš cilj je bio da do 2020. godine da udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije bude 27% i to smo uspeli. Cilj je da do 2030. godine taj nivo poveća na 40%. Smatram da smo na dobrom putu da ostvarimo i taj cilj.

Korist od proizvodnje energije iz obnovljivih izvora može se sagleda, kao što sam i rekao na početku, i sa jednog ekološkog aspekta, dakle i ekologije, odnosno, životna sredina ima koristi od toga. Pored stručne javnosti ova tema zanima sve više građane. Mnogo se govori o ovoj temi u javnosti, ali je činjenica da se u poslednje vreme poslednjih godina mnogo više pridaje značaju i da se mnogo više radi na ovom polju. Mislim da postižemo napredak iz dana u dan.

Na svetskom nivou sve su glasnija upozorenja na efekte koje proizvode klimatske promene. Sigurno da potrošnja energije utiče i na to. Podsetiću, da smo u prošlom veku imali povećanje stanovništva na zemlji tri puta, a potrebu za potrošnjom energije 30 puta. Možda u tom podatku leži ključ nekog rešenja, odnosno, kuda treba da gledamo u budućnost kada govorimo o obnovljivim izvorima energije i mislim da u njima svakako, leži jedan potencijal kada govorimo i o smanjenju njihovog uticaja na zagađenje životne sredine.

Još jedan zakon koji se neposredno odnosi na ekologiju, a to je Zakon o upravljanju otpadom. Veoma je važno da kroz zakonske norme izgradimo jedan sistem, ali naglašavam sistem koji tretira upravljanje otpadom. Kao što postoji sistem za školstvo, obrazovanje, socijalne usluge, tako moramo da radimo na tome da napravimo sistem koji se odnosi na upravljanje otpadom.

Ovim zakonom, u ovom konkretnom slučaju, mi rešavamo jedan deo koji se odnosi na ekološke probleme, odnosno zaštitu životne sredine. Moramo sagledati ovaj problem iz nekoliko aspekata. Kada govorimo, recimo, o zatvaranju nesanitarnih deponija, gde je zaista Ministarstvo postiglo odlične rezultate u prethodnom periodu i u prethodnom mandatu i to sam se lično uverio na terenu, uvek kada govorimo o tome moramo da znamo da je zatvaranje nesanitarnih deponija potrebno da otvorimo sanitarne deponije. Ako to radimo, ne smemo da zaboravimo ni da postoji efekat da moramo da imamo primarnu i sekundarnu selekciju, a sve to opet iziskuje i određena finansijska sredstava i sve su to aspekti koje moramo da uokvirimo, sve to da uzmemo u obzir i mislim da smo na dobrom putu da napravimo jedan dobar sistem koji će pokazati rezultate u narednim godinama.

Neko će reći da je nemoguće rešiti sve probleme preko noći. Naravno da nije, to su problemi koji su se desili decenijama unazad nagomilavali, ali treba svako od nas da pođe od sebe, pa da se zapitamo da li je normalno da otpad odlažemo u prirodu, zagađujemo i vazduh i vodu i zemljište, a krajnji cilj treba da nam bude taj da deponovanje otpada bude poslednja opcija. Kako da dođemo do tog cilja? Najpre treba da radimo na tome da imamo manju proizvodnju otpada, da radimo efikasnije, da unapredimo sistem reciklaže. Na kraju krajeva, da razvijemo i sistem za energetsko korišćenje otpada.

Kada kažem energetsko korišćenje otpada, kod nas još uvek, kada govorimo o toj temi postoje određene nesuglasice u javnosti, da li treba koristiti te potencijale ili ne, ali napomenuću da u državama Evrope postoji preko 500 postrojenja koje su namenjena za tu svrhu, a koje koriste samo tih 500, onaj ne opasan otpad iz domaćinstva, industrije ili građevine.

Uvek treba da imamo na umu da kada se odlučujemo za tako nešto, da je preduslov svega toga, upravo ono što radimo kroz zakonske norme, a to je da je ispoštujemo stroge ekološke standarde i da imamo jedan stalan nadzor na tim procesima.

Prema podacima Evropske agencija za statistiku, vidimo da se u državama EU od ukupne količine komunalnog otpada 50% koristi za reciklažu, četvrtina za proizvodnju energije, a četvrtina se samo deponuje. Mislim da je to standard koji je realan, koji možemo da dostignemo. Neću navoditi primer razvijenijih evropskih država, kao što su Austrija, Nemačka ili Švedska, Holandija, koji samo pet posto svog otpada deponuju, čak Austrija ide i korak dalje, pa zabranjuje deponovanje otpada bilo kakvog, koji nije prošao neki oblik tretmana.

Zato još jednom ponavljam da je za pohvalu što usklađujemo naše pravne norme u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU, jer upravo to zakonodavstvo je jedan odličan način rešilo ovakvo jedno pitanje.

Poslanička grupa SDPS će podržati i potvrđivanje finansijskog ugovora koji se odnosi na zajam za infrastrukturu u obrazovanju. Ova sredstava su predviđena za razvoj dualnih trening centara i za ovu oblast, odnosno za ovu temu postoji podeljeno mišljenje u Srbiji, da li nam je potrebno dualno obrazovanje. Smatram da je potrebno i smatram da je korisno i ono što smo uradili u prethodnom periodu uradili smo na pravi način.

Na ovaj način učenici koji prolaze jedan ovakav proces izlaze iz škola sa više znanja, sa više radnih sposobnosti i konkurentni su na tržištu rada. I sami podaci to govore. Kada napravimo do sada presek, videli smo da đaci koji su završili ovaj proces dualnog obrazovanja dve trećine njih odmah nađe posao nakon završetka škole, da imaju u proseku platu od 80 hiljada, za razliku od onih koji nisu pohađali dualno obrazovanje i čija je plata niža za 15 hiljada.

Na ovaj način korist ostvaruju i privrednici i prosveta. Prosveta na taj način što osluškuje koji su obrazovni profili potrebni, a privrednici jer dobijaju jednog osposobljenog radnika, koji može odmah da krene da izvršava zadatke.

Potrebno je nastaviti sa ulaganjem u dualno obrazovanje i smatram da je to suštinski najkvalitetniji koncept do sada. Jednostavno, nećemo doći u situaciju da kada neko završi školu da može svo ono teorijsko znanje da baci u vodu i da ponovo uči sve iz početka kada dođe na određeno radno mesto.

Socijaldemokratska partija Srbije podržaće i ostale predloge izmena i dopuna zakona koji su na dnevnom redu, kao i sporazume. Hvala.

Hvala.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predstavnici Srba sa KiM, koleginice i kolege, odmah na početku da kažem da će SDPS i dalje nastaviti da pruža podršku predsedniku Republike u razgovorima sa Prištinom i ako nekome nije bilo jasno i nije razumeo zbog čega to je iz dva razloga. Prvo, što i predsednik u svom izlaganju rekao da ne dolazi u obzir prijem Kosova UN i da će nastaviti kroz razgovore da se bori za interese Srbije i za interese Srba koji žive na KiM.

Tu politiku smo i ranije podržavali iz razloga što je to jedna proaktivna politika, politika koja ide u susret problemima, koja traži način da ih reše i svaki put znamo kada su se donosile odluke bile su to teške odluke, bio je to pritisak koji postoji i od strane međunarodne zajednice koji postoji i od domaće javnosti, jer velika su očekivanja od domaće javnosti.

U svemu tome treba biti dovoljno mudar da se nađe balans da se pre svega zaštiti bezbednost Srba i nealbanskog stanovništava na KiM, da se sačuva ekonomski napredak Srbije i da se ne ugrozi sveukupan interes Srbije.

Mi smo pre četiri i po meseca imali jednu sednicu na kojoj smo takođe razgovarali o izveštaju Kancelarije za KiM i tada, kao i sada, mislim da smo pokazali odgovornost, pokazali smo da se borimo za naše interese.

Opet na početku moram da kažem da smatram da je bilo bolje da se sastanak zapravo održao onako kako je prvobitno predsednik Republike i predložio, da se sastao sa predstavnicima poslaničkih grupa iza zatvorenih vrata. Jedno je kada je sastanak takve prirode, drugo je kada je sastanak otvoren za javnost.

Da smo tako razgovarali sigurno bismo imali jedan iskreniji, otvoreniji razgovor, plodotvorniji. Iz različitih stavova uvek na takvim sastancima može da se izrodi jedno kvalitetno rešenje. Sada mi je jasno zašto neki nisu bili za takvu vrstu sastanka. Jednostavno, prisustvo kamere je učinilo svoje. Predstavnici nekih stranaka su želeli isključivo samopromociju, da dobiju neki minut više u medijima, da dobiju neki minut više u TV dnevniku. Nažalost, na taj način se šteti samo interesima Srbije.

Naravno, razumem i da je predsedniku kao pregovaraču mnogo teže da nam iznese sve detalje na ovakvoj vrsti sednice. Jednostavno nije sve za kamere. Teško je otvoriti karte kada su kamere uključene. Siguran sam da smo se sastali kao poslaničke grupe sa predsednikom da bismo možda dobili i detaljnije informacije, ali naravno ne bežimo ni od ovakve vrste rasprave.

U ime SDPS ću biti realan, konkretan, izneću naš stav i o Izveštaju koji se odnosi na KiM i o onome što je predsednik govorio, a to je francusko-nemačka inicijativa i po cenu da se možda nekome to ne svidi od slatkorečivosti nemamo ništa. Slatkorečivost neće nam ništa dobro doneti. Svako od nas može da ispali ovde nekoliko rodoljubivih parola, da se sakrije iza njih, da svoju odgovornost potisne u drugi plan, ali to nije način da debatujemo u Skupštini o ovako važnoj temi.

Ne sme teme o KiM da bude poligon za neko nadmudrivanje i sticanje političkog profita. Nama treba iskren razgovor i da tražimo konkretna rešenja.

Izveštaj koji je pred nama najbolje govori i oslikava trenutak u kome se nalazimo. To je težak trenutak. U tom Izveštaju se navodi da je u protekla četiri i po meseca bilo 68 etnički motivisanih napada na Srbe na KiM. Dakle, svakog dana u proseku.

Dijalog koji se u tom periodu vodio između Beograda i Prištine odnosio se samo na to, odnosno jedina tema je bila da se smire tenzije, da se dođe do deeskalacije sukoba. A mi smo sada došli u situaciju da moramo da se borimo za elementarna ljudska prava Srba koji žive na KiM.

Brzo se zaboravlja i napor i predsednika Republike i državnog vrha da se smire tenzije na KiM i prethodnih dana u medijima je dosta bilo napada, a evo danas ovde i u Skupštini i na predsednika i na predsednicu Vladi i na poslanike vladajuće koalicije, a smatram da je zaista predsednik kao glavni pregovarač imao krajnje pošten i otvoren odnos i prema nama poslanicima i prema građanima Srbije i uvek je otvoreno govorio o svemu i izveštavao nas o toku pregovora.

Kada govorimo o francusko-nemačkoj inicijativi, podržaćemo da se nastave razgovori. Zbog javnosti želim da se zna da to nije sporazum, to nije rešenje, to je okvir za dalji nastavak razgovora. Da nam odgovara, sigurno da nam ne odgovara, voleli bismo da bude bolji, ali moramo da nastavimo da se borimo, da tražimo rešenje, da izvučemo maksimum iz toga, ili da nađemo najmanje povoljno rešenje za nas, jer situacija nikako nije povoljna.

Takođe, ne možemo da ignorišemo ni činjenicu da u tim razgovorima kada se vode pregovori između Beograda i Prištine odnos nije jedan prema jedan, odnos je dva prema jedan. Zašto kažem dva prema jedan? Evropska unija i SAD su posrednici u tim razgovorima, a znamo kakav je njihov odnos prema Kosovu i Metohiji. To je otežavajuća okolnost za nas. Sa druge strane, svesni smo i da pet država članica EU nije priznala Kosovo i Metohiju, odnosno njihovu samoproglašenu nezavisnost i siguran sam da naš pregovarački tim to vešto koristi u svakoj situaciji kada može.

Kada komentarišemo dalje ovaj okvir za razgovore, možemo da postavimo pitanje šta će se desiti ako ga odbijemo? Šta ako kažemo nećemo da razgovaramo dalje, nego ja se pitam koja je to alternativa, šta nam je alternativa? Da li ćemo imati neki bolji okvir, da li ćemo imati povoljnije uslove za razgovor?

Istorija je pokazala da svaki predlog koji nam je ponuđen, svaki sledeći je po nas bio nepovoljniji nego onaj prethodni. Podsetiću da smo još 90-ih godina imali najpre predlog jake autonomije Kosova i Metohije u okviru Srbije, pa smo imali pregovore u Rambujeu, pa smo imali bombardovanje, onda je na red došao Ahtisarijev predlog, pa samoproglašena nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno Kosova, kako oni to kažu. Kada pogledamo njihove pregovarače, svaki sledeći je bio ekstremniji i radikalniji od onog prethodnog.

Mi moramo da nastavimo da razgovaramo, mi moramo da branimo naš interes, da povratimo interes koliko je to moguće, jer nam se propuštene šanse sigurno neće vratiti.

Takođe smatramo ni da zamrznut konflikt nije dobar, nerešena pitanja ne idu u prilog nikome, ona su samo teret i za ekonomiju i za modernizaciju društva i države i stav SDPS da moramo da nastavimo da tražimo rešenja, jer se pokazalo, pre mesec, pre dva meseca da svaki konflikt koji tinja preti da eskalira u ozbiljan sukob koji može da naruši stabilnost čitavog regiona.

U izveštaju su pobrojani napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji, pobrojan je i upad ROSU na sever Kosova i Metohije, nasilan pokušaj da se organizuju lokalni izbori u opštinama gde je većinsko srpsko stanovništvo, i to nam samo pokazuje da moramo da idemo u susret problemima i da ih rešavamo. Zamrznut konflikt donosi samo nesigurnost i donosi samo nespokoj za Srbe koji žive na prostoru Kosova i Metohije.

Nije rešenje ni da žmurimo pred životom, da se pravimo kao da se ništa ne dešava oko nas, mi nismo pod staklenim zvonom. Činjenica je i da događaj na geopolitičkoj sceni i te kako utiču i prelivaju se na nas. Svet već godinu dana nije isti kao što je nekada bio, očigledno da i Evropa zbog rata u Ukrajini želi na drugačiji način da pristupi ovom našem pitanju, ne želi tinjajući konflikt koji može da eskalira u nekom periodu.

Činjenica je i da sledeće godine idu izbori za Evropski parlament, a odmah posle toga se ulazi u kampanju za predsedničke izbore u SAD i tu treba tražiti motiv zašto, odnosno odakle potiče jedna ovakva inicijativa?

Mi ne smemo da zanemarimo ni našu ekonomsku saradnju sa ostatkom sveta, ali da pogledamo statistiku videćemo da je najveća saradnja upravo sa državama članicama EU, najveće transakcije, najviši trgovinski bilans se ostvaruje na taj način. Ko najviše investira u Srbiju? Države članice EU. Moramo da vodimo i o tome računa kada ulazimo u ovakvu vrstu razgovora. Samo ekonomski jaka Srbija može da odbrani svoje interese. Što budemo ekonomski jači, proporcijalno tome će rasti i naš uticaj i u regionu i u Evropi, a činjenica je da je naš uticaj sada, odnosno naš spoljno politički položaj bolji nego što je bio nekada. Sada neko želi da sasluša naš stav, naše mišljenje pita nas, ranije to nije bio slučaj.

Takođe, primetno je i da zapadne zemlje i SAD u poslednje vreme češće vrše pritisak na Prištinu, pa je američki izaslanik za Zapadni Balkan nedavno rekao za ZSO će biti formirana bez Kurtija ili sa njim i sigurno je da možemo svi da priznamo da nismo navikli na jedan takav ton da se zapad obraća Prištini.

U ovom trenutku nama treba pragmatizam, a ne populizam. Podsetiću da je SDPS pre više od pet godina podnela konkretnu platformu za rešenje Kosova i Metohije. Znamo da nisu to idealna rešenja, ali su i tada bila realna i sada pokušavamo da stojimo sa obe noge na zemlji kada govorimo o ovom pitanju. Znali smo i tada da je to najkompleksnije državno pitanje i nismo se krili iza popularnih parola.

Naš predlog je bio tada da se rešava ovo pitanje po fazama, da se krene od ekonomskih pitanja, da moramo da vodimo računa i o zaštiti kulturne baštine, verskih spomenika i da naravno insistiramo na tome da se formira ZSO. Siguran sam da kada se formira ZSO da će ona tada imati jednu adekvatnu političku snagu, da će se na taj način i rešavati mnoga životna pitanja Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, to su pitanja energetike, pitanja pre svega ljudskih prava, ali i ostala pitanja iz svakodnevnog života.

Ne postoji idealno rešenje za Kosovo i Metohiju. Ne postoji pravedno ni za jednu stranu. Pitanje je samo da li je manje ili više pravedno? Ali, mi moramo da nastavimo da razgovaramo sa predstavnicima prištinskih institucija, to je pitanje koje datira još od početka 20. veka i ne treba i ne smemo da ga ostavimo nekim budućim generacijama da ga rešavaju.

Pre ove sednice sam bio optimističan pa sam mislio da možda postoji način da ispravimo grešku iz septembra, pa da glasamo za ovaj izveštaj i time simbolično svi pokažemo jedinstvo, ali uveren sam, posle ovih nemilih događaja da je to sada nemoguće.

Poštovani predsedniče, danas je najteže sedeti na vašem mestu, da je neko drugi bilo bi mu još teže. Neki misle da bi lako rešili sve probleme da su u toj situaciji i neodgovorno se ponašaju i daju neodgovorne izjave baš zato što znaju da nisu u toj situaciji, baš zato što znaju da ne donose odluke i da ne snose nikakvu odgovornost.

Socijaldemokratska partija Srbije kao državotvorna stranka, pored naravno većinskog srpskog stanovništva, obuhvata širok spektar članova koji su iz različitih nacionalnih manjina i svi oni jedinstveno daju podršku da nastavimo razgovore i da će plod tih razgovora biti pre svega mir i napredak Srbije. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre, predstavnici ministarstava, narodni poslanici Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, kao i predložene izmene Zakona o javnim medijskim servisima zapravo regulišu jednu istu oblast i to je način na koji će se ubuduće finansirati javni servis.

Zbog građana Srbije najpre želim da kažem da ne bi bilo nekih nedoumica, mi na ovaj način uređujemo kako će se finansirati javni servis, dakle RTS i TRV, a nikako komercijalne televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju. Dakle, to su dva različita pojma i smatram da ćemo ovakvim izmenama zakona naći jedan optimalan način da dovedemo da stabilnog finansiranja RTS-a i RTV-a. Na ovaj način nećemo dodatno opteretiti građane u smislu da mora da se poveća TV pretplata, već će taj deo novca koji je neophodan za finansiranje javnog servisa biti nadomešten iz budžeta. To je naravno, predviđeno budžetom za 2023. godinu.

Stabilno finansiranje javnog servisa je neophodnost u modernom društvu i mnogo je razloga za to. Najpre, na taj način mi obezbeđujemo nezavisnost u radu svakog javnog servisa. Podsetiću da je za razliku od privatnih medija javni servis osnovan od javnosti, finansiran od strane javnosti i kontrolisan od javnosti.

Kada govorimo o finansiranju važno je istaći da, kada kažemo „javni servis“, bilo gde u svetu svaki javni servis da bi obezbedio svoju egzistenciju, da bi mogao normalno da funkcioniše mora da se finansira iz javnih prihoda. Postoji nekoliko načina da se to učini. Neke zemlje u svetu to čine isključivo preko TV takse, neko preko budžetskog finansiranja, neko pribegava i drugim načinima, a negde postoji i finansiranje iz javnih donacija.

Mi ne možemo da svrstamo u istu ravan finansiranje javnog servisa i komercijalnih medija. Komercijalni mediji se finansiraju iz reklama. Za javni servis to je samo dodatni izvor prihoda koji treba da obezbedi njihovu stabilnost. Retko gde u svetu gotovo da ne postoji javni servis koji se finansira isključivo iz komercijalnih izvora. To su do skoro bili britanski javni servis BBC i japanski NHK, ali su i oni pokazali da je teško opstati na tržištu i emitovati program takvog kvaliteta i finansirati se isključivo od reklama.

Svuda oko nas u svetu su dokazi o opštem padu etičkih standarda i čini se da nikada nije postojala veća potreba za etičkim obrazovanjem. A, u vremenu u kojem živimo gotovo da je postalo takvo jedno uverenje uobičajeno da novinarstvo i etika ne mogu stati u jednoj rečenici. Smatram da novinarstvo i etika moraju da idu ruku pod ruku i novinarstvo koje nije etičko ne zaslužuje i da nosi to ime. U svemu tome javni servis ima mnogo značajniju ulogu od ostalih medija. On ima veću odgovornost, pre svega što je javni servis tako kreiran da bude u funkciji zadovoljenja osnovnih potreba svih građana. Zato je njegova odgovornost veća da se pridržava svih etičkih standarda prilikom kreiranja i plasiranja svog programa.

Javni servis treba da u domove ljudi unese najbolje iz oblasti znanja, iz oblasti naučnog dostignuća i da postavi standarde dobrog ukusa. Javni servis treba da proizvodi programe najvišeg kvaliteta namenjene svim građanima pod jednakim uslovima. On ne sme da bude ni politički, ni kulturno, ni etnički jednostran. Sve društvene grupe moraju da budu zastupljene podjednako na javnom servisu i da to bude jedan kanal komunikacije bilo da se radi o bogatima, siromašnima, sindikatima, poslodavcima ili bilo kojoj drugoj grupi, većinskoj ili manjinskoj.

Često se u javnosti postavlja pitanje da li treba plaćati TV pretplatu, odnosno taksu, da li treba finansirati javni servis iz budžeta. To smo čuli i slušamo godinama i ovde u parlamentu. Za mene je to pitanje suvišno. Naravno da treba plaćati TV taksu i naravno da treba da negujemo i da finansiramo javni servis.

Kao ljubitelj kvizova često navodim primer da jedan takmičar u kvizu na javnom servisu koji pokaže impozantno znanje dobije takvu nagradu koja je nekoliko puta niža od nagrade koju dobije pobednik nekog rijaliti programa, a koji se emituje na komercijalnoj televiziji, i to je odgovor na pitanje da li treba da plaćamo javni servis. Naravno da treba. Preko javnog servisa imamo mogućnost da promovišemo zdrave vrednosti, porodične vrednosti, da promovišemo sport, zdrav život, da se plasiraju kvalitetne kulturne emisije i mi moramo da budemo svesni da ćemo jedino na taj način, tako što ćemo obezbediti stabilno finansiranje javnog servisa i tako što ćemo konstantno unapređivati njegov rad, uspeti da sačuvamo deo medijskog prostora od štetnog uticaja koji dolazi sa svih strana.

Štetan uticaj koji dolazi sa svih strana nije karakterističan samo za nas. On je jedan svetski trend i takva je situacija u celom svetu i teško je odupreti se tome.

Pitanje uvredljivog sadržaja jedno je od najproblematičnijih etičkih dilema za sve zaposlene u medijima. Upotreba nepristojnog jezika izaziva mnogo problema, pre svega, što mediji komercijalni na taj način žele da šokiraju gledaoca, da ga zadrže kraj ekrana, da povećaju gledanost, a to je nešto čemu ne treba da pribegava javni servis. Kada javni servis emituje koncert Bečke filharmonije, neće se javiti mnogo sponzora da se reklamira za tako nešto ili javni servis koji je u obavezi da emituje program koji je namenjen bolesnim osobama ili hendikepiranim osobama, takođe taj program nije atraktivan za reklame. Zato država uvek mora da stane iza javnog servisa da bismo negovali jednu takvu instituciju i da bi javni servis imao dovoljno sredstava da pravi najkvalitetnije programe.

Nemam ništa privatno protiv ni privatnih televizija. Najlakše je da uzmemo daljinski upravljač i da promenimo kanal i da izaberemo da li želimo da gledamo fudbal, da li želimo da gledamo neku seriju na televiziji, ali očigledno, kao što sam već rekao, privatne televizije se u svom radu rukovode isključivo profitom. Javni servis mora da vodi računa o opštem interesu svih građana, da nam bude alternativa koju ćemo uvek imati na raspolaganju i da javni servis uvek bude onaj otvoren prozor koji nam omogućava jedan pogled ka normalnosti i ka pristojnosti.

Mislim da predmet naše rasprave ne treba da bude TV taksa ili finansiranje iz budžeta, već uvek treba da raspravljamo o kvalitetu programa koji emituje javni servis, a težnja javnog servisa da u svojim programima održi kvalitet često je ugrožen zakonima tržišta, jer su očigledno komercijalni mediji postali jeftini i lako dostupni.

Mi moramo da podržimo i RTS i RTV da se prilagođava vremenu u kom živimo, ali da zauzvrat dobijamo programe koji odgovaraju određenim standardima. Tu mislim na one programe koji su namenjeni deci i najmlađoj populaciji. Komercijalne televizije nemaju obavezu da prave takvu vrstu programa. Sa druge strane, javni servis ima obavezu i mora da zaštiti prava dece, da vodi računa o njihovom psiho-fizičkom razvoju, da deo programa posveti bolesnima, da ne diskriminiše ni jednu grupu u našem društvu.

Javni servis ima obavezu da omogući rasprave o svim pitanjima i da na taj način bude uporišna tačka jedne demokratske komunikacije u našem društvu.

Posebno treba obratiti pažnju na program namenjen mladima koji zauzimaju posebno mesto u našoj kulturi i našem društvu. To je jedna osetljiva populacija i treba uvek pažljivo birati poruke koje šaljemo prema mladim ljudima. Poruke koje mediji šalju mladim ljudima i te kako utiču na to da oni obliku svoj pogled na svet.

Nažalost, u Javnom servisu najčešće se govori u političkom kontekstu. Često u Skupštini svi smo negde skloni sa našeg stanovišta kao predstavnika određenih političkih partija da procenjujemo rad Javnog servisa isključivo na osnovu neke naše zastupljenosti u programima Javnog servisa.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije uvek ističemo i zalažemo se da izveštavanje o političkim aktivnostima na Javnom servisu, ali i na drugim televizijama treba da bude pravično, uravnoteženo i nepristrasno. Ne treba da bude fokus samo na tome.

Javni servis se ne svodi samo na političko izveštavanje, već on ostvaruje i druge važnije uloge, kao što su edukacija, kvalitetan kulturni program, obrazovni program, promovisanje sporta, zdravog života i svih onih vrednosti koje odlikuju jedno pristojno društvo.

Danas je na dnevnom redu i finansijski plan REM-a i logično je da raspravljamo o tome u Skupštini, jer Skupština je i kontrolor i REM odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini. Ono što želim da poručim odavde jeste da mora da se očuva nezavisnost REM-a i da ne treba da bude pritisaka ni sa jedne strane na rad ovakve jedne institucije i njena osnovna odlika treba da bude nezavisnost u radu, a ona sigurno neće biti ako konstantno trpi pritisak, bilo da su u pitanju stranke iz vlasti ili stranke opozicije.

Pred nama su i predložene izmene Zakona o državnim službenicima i podržavam predlog da se odloži obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem na određeno vreme. Svakako to doprinosi efikasnijem radu državne službe. Podržavam i ideju da se u narednom periodu formira informacioni sistem za upravljanje ljudskim resursima u okviru odgovarajuće službe, jer se na taj način formira jedna jedinstvena baza podataka koja se odnosi na zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme. U mnogome će olakšati rad službe za ljudske resurse u okviru nadležnih službi.

Naravno, u obrazloženju ministar Martinović je to dobro i obrazložio i rekao je da bi ako bi smo odmah primenili, a ne odložili ove rokove, kao što predlažu izmene zakona, da bi došlo do blokade u radu sudova. To je opravdan razlog, jer čitava procedura koja se tiče konkursa je često kompleksna i složena, zahteva određeno vreme. Mislim da smo na vreme reagovali da otklonimo opasnost da ne dođe do zastoja u radu sudova.

Ali, sa druge strane želim da apelujem sa ovog mesta da ne treba neodgovorno da se odnosimo prema ovoj temi. Neodgovorno je govoriti da je pravosuđe korumpirano, neodgovorno je govoriti da su sudije korumpirane. Moramo da uvažavamo naše sudije, moramo da uvažavamo naše pravosuđe, a ne paušalno da iznosimo optužbe bez ikakvog dokaza, kao što je i neodgovorno da se stvara stereotip, da svi koji rade u državnoj upravi, da su partijski ljudi, da oni tamo ne rade ništa. To nije tačno.

Ljudi rade konkretan posao, imaju konkretna zaduženja, pošteno zarađuju svoju platu, tako da ne treba da rasprava ide u jednom takvom smeru. Ipak su to ljudi koji imaju svoje ime i prezime, ljudi koji imaju svoje porodice i ne treba niko da ih žigoše na taj način.

Još jednom želim da pohvalim rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Taj rad je modernizovan prethodnih godina. Procedure su pojednostavljene i zaista mislim da je sada javna uprava jedna kvalitetna služba, zapravo ceo sektor je kvalitetan i uvek se nalazi na usluzi i građanima i privredi, Hvala.

Hvala predsedniče.

Poštovana premijerko, poštovana guvernerko, poštovani ministri, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, ministar je naglasio koje su to tri ključne tačke ovog budžeta, ali moram da istaknem da su sigurno složene međunarodne okolnosti i velika ekonomska kriza na neki način i definisale neke od prioriteta kojima ćemo se baviti i koje podrazumeva ovaj budžet.

Mi ćemo o uspehu ovakvog budžeta raspravljati sigurno sledeće godine u ovo vreme i videćemo njegove rezultate, ali sam ubeđenja da ćemo na ovaj način ostati na istom kursu na kom smo bili i prethodnih godina. Zato je važno da iz ovakve jedne situacije izađemo što manje oštećeni ili neoštećeni, iz jedne bure koja je zahvatila čitav svet. Budžet je najbolji pokazatelj naših namera, naših ideja kojim putem treba da idemo i kuda želimo da se krećemo.

Smatram da je Ministarstvo finansija prilikom sastavljanja Predloga budžeta imalo jedan odgovoran pristup i da ovakav plan će imati pozitivne efekte na privredna kretanja, jer uspeh jedne privrede upravo i zavisi na kombinovanju instrumenata i sredstava javnih finansija i fiskalne politike. Koliko budemo uspešni u tome, toliko će nam biti uspešna i privreda.

Jedan od najvažnijih ciljeva svake ekonomije, pa i ove, svake vlade zapravo, jeste stabilan i stalan ekonomski rast, a mi smo u godinama koje su iza nas pokazali da smo na dobrom putu. Rezultat takvog rada treba da bude povećanje životnog standarda građana. U ovoj situaciji rekao bih da nam je prioritet pre svega da odbranimo postojeći životni standard građana i da ga unapredimo maksimalno, koliko je to moguće.

Smatram da je ovakva odgovornost, odgovoran pristup projekciji budžeta pokazan i kada se govori o javnom dugu. Neko će reći da je javni dug veliki. Smatram da je on uvek pod kontrolom kada se nalazi na nivou ispod 60% BDP-a. Trenutno je na 54%. Projekcija budžeta planira da bude na 56,1%. Važno je da u ovakvim vremenima možemo da budemo sigurni da ćemo imati stabilne finansije.

Što se tiče deficita od 3,3%, želim da istaknem i da razdvojim dva dela na koje se odnosi na deficit. Jedan je onaj realni deo, a drugi deo se odnosi na rezerve koje su planirane, odnosno sredstva za rezerve da država može da reaguje u situaciji ako dođe do nekih poremećaja dodatnih na svetskom tržištu. Pre svega se to odnosi na polje energenata. Čak je i Fiskalni savet pohvalio ovakav jedan potez i smatram da je ovakva jedna vrsta opreznosti opravdana, a predviđanja su da deficit može biti i manji, jer je moguće ostvariti uštede u onom delu koji se ne odnosi na energetiku.

Sigurno da nije popularno u današnjem vremenu komentarisati ili govoriti o direktnom mešanju države u privredna kretanja, ali je činjenica da je to sada u ovim vremenima za pohvalu, jer ovakav predlog budžeta ostavlja prostora da država interveniše na potencijalne ekonomske šokove koji mogu da uslede. Moramo biti spremni za takav oblik intervencije, koji ima uvek za cilj da umanji efekte krize i koji ima cilj da se svi planovi, sve velike investicije iz budžeta realizuju nesmetano.

Kroz ovaj budžet država preuzima teret na sebe. Ja ću izdvojiti samo dva važna segmenta na koji način država preuzima teret. Jedan je u odnosu prema privredi. Bude nekada kritika da privrednici nisu zaštićeni. Smatram da je država pokazala u ovim vremenima odgovornost kroz poreske olakšice koje daje privredi.

Predviđeno je povećanje minimalne zarade koja će ubuduće biti iznad 40.000 dinara. Smatram da je ovakav potez moguć zahvaljujući upravo ovakvim merama, jer država nastavlja da vodi jednu odgovornu politiku i preuzima teret na sebe tako što relaksira poslodavce i nastavlja se taj kontinuitet poreske olakšice koja rasterećuje privrednike. Dokaz tome je što će neoporezivi deo od 1. januara biti povećan sa 19.300 na 21.700 dinara.

Ovakve mere uvek imaju, odnosno usmerene su da budu podstrek za poslodavce da povećaju plate zaposlenima, ali uvek moram da apelujem i na poslodavce da ubuduće i oni moraju da preuzmu teret na sebe i da oni preuzmu deo odgovornosti. U svemu tome Socioekonomski savet mora da opravda svoju ulogu kada govorimo o tom trouglu između zaposlenih, poslodavca i države.

Moraju se pronaći najoptimalnija rešenja, rešenja koja će dovesti do toga da poslodavci mogu da razvijaju svoj biznis, da ne dođe do pada privrednih aktivnosti, da budu veće plate zaposlenima, ali sa druge strane i da ne dođe do otpuštanja radnika. Mislim da mi sada u tome uspevamo.

Na ovaj način pokazujemo još jednu vrstu odgovornosti, jer pokazujemo da nam je stalo da imamo jedno atraktivno tržište za investitore i atraktivno tržište za poslovanje. U prilog ide i činjenica da su u toku ove godine direktne strane investicije na nivou od četiri milijarde evra. Ako se vratimo unazad, videćemo da u dve godine u kojima je pandemija korone izazvala krizu, a zatim je usledila ukrajinska kriza, da je u godinama iza nas Srbija, odnosno naša ekonomija pokazala veliku otpornost, čak veću od mnogo jačih i mnogo većih privreda u svetu.

Podržavamo i povećanje plata u javnom sektoru za 12,5% i važno je da takvo povećanje bude usklađeno sa privrednim rastom. Dakle, realno ovo povećanje plata ne ide preko privrednog rasta i ni na koji način neće ugroziti dalje privredne tokove. Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije značajno je što će penzije biti povećane. Smatramo da smo jednom odgovornom ekonomskom politikom godinama unazad mogli da priuštimo to sebi da ove godine dva puta se usklađuju penzije i stabilne javne finansije i odgovorna politika moraju da budu prioritet i dalje.

Podsetiću da je udeo penzija u budžetu negde iznad 9%, mislim da je 9,2%, što je ispod onih 11% kolika je neka predviđena gornja granica. To je postignuto zahvaljujući tome što je formiran jedan stabilan penzioni fond, zahvaljujući tome što se povećava broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose i na taj način se puni budžet penzionog fonda.

Pozdravljamo i odluku da švajcarska formula koja se tiče obračunavanja penzija bude unapređena, iz razloga što je takva jedna odluka realna, što je objektivna, što isključuje političku odluku i na ovaj način dodatno ćemo zaštiti penzionere od povećanih inflatornih pritisaka.

Mere koje su vidljive kroz budžet i kroz zakone koji prate ovaj budžet odnose se i vidljivo je da država želi da suzbije jednu sivu zonu u kojoj se nalazi određen broj zaposlenih ljudi. Veoma je važno da u narednom periodu prevedemo taj broj zaposlenih iz sive zone u legalne tokove. Pre svega što ćemo na taj način učiniti ljudima da budu prijavljeni, da budu uplaćeni doprinosi, da ostvare svoja prava koja im garantuje zakon, jer ta prava jedino mogu ostvariti u punom kapacitetu kada su prijavljeni i kada su vidljivi u evidenciji zaposlenih.

Drugi način na koji država preuzima teret na sebe u ovakvim vremenima jeste onaj koji se odnosi na energente. Konkretno da cena energenata bude pristupačna i za građane i za privredu. To je taj drugi segment koji sam najavio malopre, pored onog tereta koji preuzima država na sebe u smislu poreskih olakšica za privrednike.

Smatramo da je osnovna uloga države u ovakvim vremenima upravo ta da kroz preuzimanje tereta sačuva životni standard i sačuva privredu. Očigledno je da su cene energenata na svetskom nivou otišle u nebo. Energente moramo da uvezemo i za to moramo da platimo određenu cenu. Samo se postavlja pitanje u ovom slučaju da li će tu uvećanu cenu platiti krajnji korisnici ili će država kroz budžetske rashode na neki način rasteretiti te korisnike?

Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije je ovo pitanje suvišno. Smatramo da uvek moramo da se pridržavamo principa solidarnosti, a mislimo da je ovakav predlog budžeta uzeo u obzir ovaj princip, jer na taj način uvođenjem ovog principa solidarnosti mi pokazujemo kao društvo koliko smo sazreli u smislu humanog društva.

Podsetiću, odnosno citiraću Franca Kafku koji kaže – solidarnost najbolje izražava poštovanje ljudskog dostojanstva i upravo zbog toga smatram, da smo na najbolji mogući način reagovali i da na ovaj način želimo da pokažemo da koliko god bila krizna vremena na globalnom nivou, da imamo nameru da omogućimo svakom građaninu pravo na dostojanstven život.

Naravno, najteži i najvažniji zadatak jeste da se obezbede, pre svega energenti, nijednog trenutka ne sme da bude ugrožena isporuka energenata do krajnjih korisnika. Možda iz ove perspektive je neizvesno koliko će trajati ukrajinska kriza, neizvesno je kako će se kretati cena energenata, neizvesno je i kakvi će biti dalji tokovi na geopolitičkom planu. Jedino je izvesno da mi moramo da budemo spremni da imamo mehanizme u svojim rukama koji će ublažiti da se takva kriza prelije i na nas. Smatram da nam projekcija jednog ovakvog budžeta to i omogućava.

Osvrnuću se i na onaj deo budžeta koji se odnosi na prosvetu. Taj deo je, deo novca je uvećan u odnosu na prošlu godinu. To je veoma važno zato što svaka ozbiljna država sve više novca ulaže u obrazovanje, sve više novca ulaže u nauku jer je to jedna najsigurnija i najisplativija investicija koja se vraća u budućnost. Obrazovanje nije više privilegija samo obrazovati. Ono je u svetu postalo javna potreba.

Premijerka je govorila i za pohvalu je što budžet predviđa sredstva za osnivanje naučno-tehnoloških parkova koji su veoma važni. Želim da istaknem još nešto, da budžet podrazumeva i realizaciju projekata koji se odnose na izgradnju obrazovno-naučnih centara. Najviše je to značajno što će se ti naučno-obrazovni centri nalaziti u nekoliko gradova Srbije, u Beloj Crkvi, Kniću, Valjevu, Vranju i na Goliji. To samo govori o posvećenosti Vlade da u narednom periodu smo usmereni na to da se svi krajevi Srbije ravnomerno razvijaju.

Budžetom su planirana i sredstva za podršku primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u predškolskim ustanovama. To je još jedno sredstvo da se unapredi proces modernizacije i infrastrukture u školama. Koliko je važno da se ulaže u obrazovanje finansijski, toliko je važno da obezbedimo da obrazovanje bude dostupno svima pod jednakim uslovima. Da najbolji budu nagrađeni, da znanje koje stiču primene ovde, da se u Srbiji usavršavaju, jer su očigledno mladi, obrazovani ljudi pokretači svakog društva, pa tako i našeg.

Podsetiću da je premijerka Brnabić u ekspozeu navela da je neophodno kontinuirano i sistemsko ulaganje u mlade i stvaranje uslova za njihov kvalitetan život u Srbiji. To je jedan od prioriteta ove Vlade. To potkrepljuje i podatak da kada govorimo o sredstvima koja se iz budžeta opredeljuju za omladinsku politiku, da su ona u odnosu na prošlu godinu uvećana za trećinu i iznose 603 miliona dinara. Za pohvalu je što će oko 220 miliona dinara biti predviđeno za razvoj i izgradnju omladinskih centara. To opet ponavljam u različitim gradovima u Srbiji, u ovom slučaju u Nišu, Subotici, Somboru, Mionici i Novom Pazaru i biće novac opredeljen i za projekte za one gradove i opštine koje imaju kancelarije za mlade, što samo podstiče njihovu inovativnost.

Projekcijom budžeta očekuje se da će u 2023. godini uslužni sektor imati ulogu dominantnog nosioca privrednog rasta. Za turizam je iz budžeta opredeljeno 2,5 milijarde dinara i na taj način se daje dalja podrška oporavku i razvoju turističkog sektora u Srbiji.

Podsetiću da će ovaj budžet opredeliti sredstva za turističku infrastrukturu koja su daleko viša nego što je to bio slučaj prethodnih godina i iznose 822 miliona dinara, što je 20% više opredeljeno sredstava u odnosu na prethodnu godinu za izgradnju turističke infrastrukture. Kroz izgradnju turističke infrastrukture, kroz izgradnju putne infrastrukture ne samo što ulažemo u naše destinacije, u naše banje, planine, na taj način i država šalje jedan impuls i privrednicima da i oni nastave da ulažu u ovaj sektor.

Pohvaliću i nameru da se sledeće godine kroz budžet opredeli 500 miliona dinara za vaučere za subvencionisani odmor u Srbiji, budući da se ovakva politika prethodnih godina pokazala kao opravdana. Prošle godine podeljeno, zapravo ove godine, 2022. godine 350.000 vaučera, što je rezultiralo da zabeležimo jedan milion više noćenja u Srbiji kada uporedimo sa 2019. godinom, koja je relevantan parametar, jer je to godina pre izbijanja korone.

Nadam se da će i buduće turizam kao grana pokazati svoju elastičnost, da ćemo mi ovakvim merama doprineti da Srbija postane jedno atraktivno turističko tržište, da postane autentična destinacija koja je prepoznatljiva i dobro pozicionirana na mapi Evrope, ali i na mapi sveta.

Možda su druge teme popularnije, ali uvek želim u svojim izlaganjima da se osvrnem i da govorim o ekološkim pitanjima, tako ću i sada. Pozdravljam odluku da za ekologiju bude opredeljeno deset posto više sredstava nego za prošlu, odnosno za ovu 2022. godinu. Jedan projekat želim naročito da istaknem iako se on sprovodi preko onog dela koji se odnosi na infrastrukturu i odnosi se na izgradnju komunalne infrastrukture, infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, a to je projekat Čista Srbija, čak 85% komunalnog otpada danas završava na nekoj od deponija u Srbiji. Na nama je da razvijemo jedan sistem primarne selekcije i da unapredimo proces reciklaže.

Zašto ističem projekat Čista Srbija? Zato što ovaj projekat obuhvata 70 gradova i opština širom Srbije. Možda je to nekome malo, u odnosu na sve može da bude malo, ali razlika između nula i 70 je velika. Nemamo čarobni štapić da odjednom rešimo sve probleme, ali je veoma važno za sistemski pristupimo ovom problemu i da u godinama koje slede rešavamo ovakvu vrstu ekoloških pitanja.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj budžet, to se podrazumeva, jer on pre svega je koncipiran tako da nam obezbeđuje dalji ekonomski rast, ali i podrazumeva jednu zaštitničku ulogu države prema onim najranjivijim kategorijama našeg stanovništva. Koliko god da je društvo bogato, pa i najbogatije države sveta uvek postoji jedna kategorija ljudi kojima je potrebna pomoć, a onoliko koliko smo mi humani, koliko smo kao država spremni da pomognemo tim ljudima, zapravo pokazujemo jednu odgovornu politiku i to je ogledalo našeg društva. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije neće podržati ovaj amandman iz prostog razloga što on remeti koncepciju predloga budžeta, konkretno član 5. razdeo 22. koji je meni kao nekome ko dolazi iz Kraljeva veoma bitan jer se tiče sredstava koja su opredeljena za grad Kraljevo i građani Kraljeva su me u prethodnom periodu pitali o tim temama.

Prvo pitanje se odnosi na novac koji je opredeljen za Projekat urbane regeneracije, konkretno za rekonstrukciju zgrada koje su teško oštećene u zemljotresu. Podsećam da je projekat u toku, da se radi, da je prošle godine u oktobru mesecu tadašnji resorni ministar Momirović sa gradonačelnikom Kraljeva uručio 106 ključeva za 106 stanova porodicama čiji su stanovi tada oštećeni u zemljotresu i nadam se da će se ubrzati radovi koji podrazumevaju rušenje dve zgrade koje su teško oštećene i izgradnju novih u koje će se ljudi useliti.

Drugo pitanje građana Kraljeva odnosi se na početak izgradnje stadiona u Kraljevu. Znam da se trenutno grade stadioni u Leskovcu, u Zaječaru, u Loznici i da zaista nisu pečurke pa da niknu preko noći, ali je nama veoma važno i postoji veliko interesovanje da počne izgradnja stadiona u Kraljevu što pre. To je jednostavno veća motivacija za mlade ljude da uđu u svet sporta, da se bave sportom.

Podsetiću da je grad obezbedio zemljište, da je spreman projekat, da su izdati lokacijski uslovi i tako se nadam da će i budućnosti, u bliskoj budućnosti početi izgradnja. Jednostavno, mi moramo da ulažemo u sve sfere društva, u sportsku infrastrukturu. Naši stadioni u Srbiji su stari 50 i više godina i ako želimo da se takmičimo sa najboljima moramo da imamo i najbolje uslove.

Često čujemo od naših građana da žele da naši klubovi igraju u Ligi šampiona, ali takvo jedno takmičenje traži najsavremenije standarde kao što su savremeni stadioni. To je kao kada bismo želeli da učestvujemo u trkama Formule 1, a pritom vozimo auto od 50 godina.

Tako da nije realno tako nešto, ali to za mene ima još jednu drugu dimenziju u smislu što ulaganje u sportsku infrastrukturu podrazumeva pomoć amaterskom sportu. Uvek sam za to da se pre pomogne amaterskom sportu, da se motivišu mladi da uđu u te tokove pre nego što ćemo izdvajati sredstva da pomažemo profesionalnim klubovima. Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovani kandidati za premijera i ministre, poštovani narodni poslanici, najpre nadam se da će ova Vlada pre svega biti odgovorna, kao što smo i mi kao koalicija bili odgovorni tokom izborne kampanje, da će članovi Vlade imati jedan otvoren i pošten odnos prema građanima Srbije, da će rezultati biti takvi da to budu jedna konkretna rešenja, a ne politika koja se bavi populizmom bez ikakvih rezultata.

Mi se kao društvo nalazimo pred velikim izazovima i to smo čuli u Ekspozeu i od nas se traži da uz mnogo upornosti, uz mnogo truda radimo u interesu svih građana Srbije. Siguran sam da mi to možemo postići uz jedno jedinstvo, solidarnost, ali i uz uvažavanje političkih razlika koje realno postoje.

Verujemo da će Vlada koju čine odgovorni, obrazovani i stručni ljudi raditi u punom kapacitetu i da će imati autoritet da donosi važne i teške odluke, a osnovi zadatak jeste pre svega očuvanje političke stabilnosti, ali i očuvanje ekonomske, finansijske i energetske stabilnosti. To su te kritične tačke kojima će morati da se posveti najveća pažnja.

Činjenica da kriza sa kojom se suočavamo nije generisana u Srbiji. Ona je generisana van naših granica, ali se kao i svuda u svetu prelila na nas i zbog toga ćemo svakodnevno morati da vodimo računa pre svega o životnom standardu građana.

Čovek mora da bude u fokusu naše politike i naravno i građanima je najbitnije ono što se njih tiče u svakodnevnom životu u ovom trenutku, kao što smo i čuli u ekspozeu, to su ona pitanja koja se tiču ekonomije, to je zauzdavanje inflacije. Moramo biti pošteni i reći da je na inflaciju, odnosno na porast cena da su uticali pre svega globalni faktori - povećanje cena energenata na svetskom tržištu, cena poljoprivrednih proizvoda, kao i cena industrijskih sirovina. Zbog svega toga je važno da sačuvamo stabilan finansijski okvir.

Mi smo zahvaljujući nekom dobrom radu u prethodnom periodu, gde će ministar finansija biti Siniša Mali koji je bio u prethodnom mandatu, uspeli da sačuvamo jedan stabilan finansijski sistem i zato je pred njim zadatak da i ubuduće nastavi da predlaže one mere koje će imati za cilj efikasnu naplatu poreza i suzbijanje sive ekonomije.

Mi iz SDPS podržavamo tu nultu toleranciju prema sivoj ekonomiji. To mora da bude princip koji će važiti za sve i za trgovce, da onaj koji se bavi trgovinom mora da izdaje fiskalni račun, mora da ima ulaz, mora da ima izlaz, ali sa druge strane i država mora da obezbedi da sistem fiskalizacije radi besprekorno i da bude funkcionalan. Moram otvoreno reći da svako ko radi u sivoj zoni ili u crnoj zoni je nelojalna konkurencija. Na tome moramo da radimo i ubuduće, pre svega da bi građani znali kakve proizvode kupuju, da bi građani znali kakve usluge im pružaju, ali sa druge strane i da zaštitimo one koji rade u skladu sa zakonom, jer oni plaćaju porez, a od tog poreza mi obezbeđujemo novac i za zdravstvo i za školstvo i za puteve i za celokupnu infrastrukturu.

Moramo svi da shvatimo da država nema svoj novac. Postoji samo novac poreskih obveznika. Zato je na svima nama da obezbedimo da postoji vidljivost trošenja novca, od trenutka kada svaki dinar putem poreza i naplata uđe u budžetski sistem, do trenutka kada se isplaćuje krajnji korisnik, a dužnost je na nama da obezbedimo da građani znaju kako će se planirati budući rashodi.

Ja sam bio svedok jedne dobre prakse u prethodnom periodu ovde u Skupštini da je zaista bilo transparentno trošenje novca iz budžeta i ministar je bio raspoložen i njegovi saradnici da razgovaraju na tome i na sednicama plenuma i na sednicama odbora. Mislim da je kao rezultat takvog jednog rada došla potvrda od pre mesec dana u vidu izveštaja o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta u kome se navodi da je Srbija na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno. Dakle, utvrđeno je da građani Srbije prepoznaju kako se troši novac i sa takvom praksom treba da nastavimo i ubuduće.

Još jedno pitanje iz ove nadležnosti koje se odnosi na rad Ministarstva finansija, jeste pitanje povećanja minimalne cene rada. Naravno, podržavamo odluku da se poveća minimalna cena rada od sledeće godine. Dobro je što je država preuzela na sebe jedan deo tereta i rasteretila privredu i na taj način pokazala dobru volju da stvaramo jedno atraktivno tržište za poslovanje.

Naime, od 2023. godine će se povećati neoporezivi deo zarade sa 19.300 na 21.700 dinara i država je pokazala tu jednu vrstu ozbiljnosti, kao i nekoliko godina unazad. Smatram da i poslodavci moraju ubuduće da preuzmu malo veću odgovornost, moraju da imaju više sluha za radnike.

To ne govorim kao socijaldemokrata koji je po vokaciji na strani radnika, već zaista smatram da poslodavci ne moraju samo da gledaju onu troškovnu stranu, samo onu stranu koja se odnosi na rashod, moraju da gledaju malo šire i tome treba da služi, zapravo uloga Socijalno-ekonomskog saveta. Jednostavno veća zarada direktno je proporcionalna motivaciji rada. To donosi bolju produktivnost, to donosi veći profit. To je kao u fudbalu, ne ostvaruje najveći profit onaj klub koji plaća najjeftinije igrače, nego onaj koji ulaže u svoj tim, koji ulaže u svoje igrače, oni mu donose uspeh, oni igraju Ligu šampiona i oni stvaraju najveći profit. I niko ne može da me ubedi da naš radnik bolje radi u Luksemburgu, nego u Srbiji. Dakle, pitanje je samo motivacije i poslovnog koncepta.

Pozdravljam i politiku koja se odnosi na povećanje penzija, odnosno na odluku da se penzije usklade u dva navrata ove godine. Jednostavno zbog takve ekonomske situacije koju nismo očekivali da će biti. Mi smo već nekoliko godina unazad primenjivali švajcarsku formulu. Ta je formula dobra, formula je realna, ona isključuje politiku iz učešća, odnosno iz odluke o povećanju penzija, već se oslanja isključivo na ekonomske parametre.

Udeo penzija u budžetu je nešto preko 9%. U svakom slučaju manji od onih 11% koja je gornja granica da bude udeo penzija u budžetu i upravo takva jedna odgovorna politika nam je omogućila sada da dva puta godišnje u ovako kriznim vremenima možemo da uskladimo penzije, odnosno da utičemo na povećanje penzija.

Kada govorimo o ovome važno je da kažemo da moramo da imamo jedan funkcionalan i stabilan penzioni fond. Svaka reforma i promena Penzionog fonda mora da bude takva da bude sistemska, nikako ad hok. Došli smo sada u poziciju, zahvaljujući onome o čemu je mandatarka malopre govorila, da smo stopu nezaposlenosti doveli na jednocifrenu stopu nezaposlenosti, pa sada imamo dovoljan broj ljudi koji uplaćuju doprinose i iz tih sredstava se isplaćuju penzije.

Nadam se da ćemo u buduće zadržati takav jedan kurs, kada govorimo o ovoj vrsti politike. Činjenica je da je Penzioni fond konsolidovan, da su penzije redovne, da se isplaćuju tačno na vreme, ali ono što je najvažnije, da se penzije isplaćuju iz realnih izvora.

Čuli smo i pre neki dan i sada, od predstavnika opozicije da zaista nije isto kada se 10% poveća penzija nekome ko ima 20.000 i nekome ko ima 60 ili 70.000 i slažem se sa tom konstatacijom, naravno. Ali, moramo da imamo konkretna rešenja kako da rešimo te probleme.

Mi smo iz SDPS i ranije govorili o tome. Predlagali smo ili da se ide na opciju da se postepeno povećava ta donja lestvica, odnosno minimalne penzije, a da pri tom ne diskriminišemo nikoga ko je tokom svog radnog veka uplaćivao više u Penzioni fond i tako zaslužio veću penziju ili druga opcija, a to je da se ide na to da se primene socijalne karte i da se pruži pomoć onima koji su najugroženiji. Dakle, to i jeste neka ideja socijaldemokratije koju mi zastupamo, racionalna socijalna politika i pravo na sistem oporezivanja.

Za nas je obrazovanje po značaju na vrhu piramide prioriteta. Moramo najpre da nastavimo da gajimo ovaj sistem u kome će obrazovanje biti dostupno svima pod jednakim uslovima. Nekada nismo ni svesni koliko pružamo studentima kvalitetno obrazovanje na državnim univerzitetima. Ja uvek navodim primer da SAD zahtevaju da svako plati školovanje na najprestižnijim i skupocenim univerzitetima, a mi još uvek možemo sebi da priuštimo i treba tako da bude da imamo jedno subvencionisano visoko obrazovanje.

Pri tome ne treba da zaboravimo da gradimo koncept obrazovanja da bude takav da đaci treba da uče zbog znanja, a ne da bi stekli dobre ocene. I to je jedno funkcionalno obrazovanje.

U prethodnom periodu su napravljeni konkretni koraci u smislu unapređenja obrazovnog sistema, usvojena Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine i doneto je nekoliko zakona i ova strategija u središte stavlja učenika i njegov razvoj sposobnosti, primenu savremenih tehnika, savremenih pristupa i metoda i na tome i treba da se zasniva koncept u prosveti.

Sa druge strane, da bi prosvetni sistem funkcionisani kako treba na najbolji mogući način, potrebno je i dalje da radimo na poboljšanju uslova za prosvete radnike, pre svega na povećanju plata, ali i uslova rada. Činjenica je da je u prethodnih deset godina plata u prosveti povećanja od 45-69% u zavisnosti od stepena stručne spreme i stepena obrazovanja. Statistika zaista pokazuje taj napredak, ali apelujem i sada na kandidata za premijera i ona je dobro upućena u tu problematiku, da mi moramo u narednim godinama da radimo na tome da moramo da uvedemo sistem platnih razreda. Naravno da nijednog trenutka na taj način ne ugrozimo stabilnost budžeta.

Mladi kada završe škole treba da se zaposle. Mi treba da obezbedimo jedan takav ambijent, da se zaposle u skladu sa svojim obrazovanjem, da napreduju u karijeri u skladu sa svojim radnim sposobnostima, u skladu sa svojim veštinama i siguran sam, dok to radimo, dok gradimo vrtiće i skraćujemo spiskove čekanja i kada mladi imaju stabilan i stalan posao, da su i to jedne mere koje na mala vrata uvodimo u smislu demografske politike i treba da nastavimo tim putem. Jedino ono što mladi žele jeste izvesnost i žele da na osnovu te izvesnosti mogu da planiraju budućnost u Srbiji.

Najveći potencijal jeste u mladim ljudima. Oni su najpravedniji i najhrabriji deo našeg društva. Mladost često prezire posledice i u tome jeste njena hrabrost i snaga svakog naroda jeste u mladim ljudima. Snaga naroda jeste u njihovoj pameti. Zato treba da investiramo u njihovo znanje.

Remark kaže da je najlepši grad na svetu onaj u kome je čovek srećan. Naše je da napravimo Srbiju takvom da se ravnomerno razvija, da svaki grad u Srbiji bude takav da mladi budu srećni u njemu i da rešimo konačno taj višedecenijski problem koji se odnosi na odliv mozgova.

Od Ministarstva za Evropske integracije očekujem da se snađe što bolje prema novoj metodologiji, da ostvari značajan napredan kada govorimo o pristupu Srbije EU. Srbija je u svakom smislu evropska zemlja i istorijski i kulturološki, sve više i ekonomski i mi to treba da zaslužimo svojim reformama i da uđemo u EU na jedan dostojanstven način, da budemo jedan kredibilan partner, da iskreno razgovaramo sa našim partnerima iz Brisela. Moramo da nastavimo da sprovodimo unutrašnje reforme. Moramo da nastavimo sa modernizacijom društva, da jačamo institucije, bez obzira da li će to neko potceniti u Briselu ili ne, mi to moramo zbog nas samih.

Siguran da ne možemo, niti se zanosim da možemo da menjamo EU, ali možemo da menjamo sebe u svakom segmentu. To je put kojeg treba da se držimo kada govorimo o evrointegracijama.

Veliki izazov stoji i pred ministrom koji je zadužen za turizam. Činjenica je da je ova oblast doživela ekspanziju krajem 2019. godine, da smo ostvarivali rekordne rezultate i po broju posetilaca i po prilivu novca koji je otišao u budžet od strane turizma, da je tokom pandemije ovaj sektor uzdrman svuda u svetu, pa i u Srbiji, ali smo zahvaljujući jednom ozbiljnom i profesionalnom pristupu u protekle dve godine vratili turističke potencijale Srbije na svetsku mapu.

Podatak za prvih šest meseci ove godine je da je 70% više turista došlo u Srbiju nego prethodne godine. navešću još jedan primer koji nije samo statistika, a to je da je u julu ove godine najveći svetski pretraživač za putovanja „kajak“ Srbiju uvrstio na vrhu liste najpoželjnijih destinacija za putovanje automobilom, uzimajući u obzir cenu i kvalitet usluga koji se dobija za taj novac.

Uspeh je što je veliki broj građana Srbije odlučio da koristi upravo domaće turističke kapacitete i to je rezultat jedne dobre promocije turizma u našoj zemlji. Tako da očekujem i od novog ministra turizma, gospodina Memića da će nastaviti ovim putem i da će turizam doživeti još veću ekspanziju i postati jedna još ozbiljnija grana u našoj privredi.

Moram da pohvalim i rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nadam se i siguran sam da će gospodin Martinović nastaviti tim putem. Znajući kao kolegu, proveli smo ovde nekoliko godina zajedno. Ovo ministarstvo je u upola kraćem mandatu od onog zakonom predviđenog, uspešno završilo ranije započete projekte i aktivnosti, ali je razvilo i nove mehanizme, usluge i alate koji su u centar celokupne reforme javne uprave postavili građane.

Usvojena je i Strategija reforme javne uprave za period do 2030. godine, unapredili smo našu e-upravu, razvijamo nove elektronske usluge za građane i privredu, ali za pohvalu je i što je uspostavljen Centralni registar stanovništva. Jedna od novina koju je uveo rad ministarstva i koordinacije inspekcijskog nadzora za svih 46 inspekcija i to je u mnogome olakšalo posao na terenu. Nadam se da će ministarstvo, odnosno siguran sam, nastaviti da reformiše javnu upravu, da ona bude i dalje po meri svih nas i građana i privrede.

Rat u Ukrajini je po svojim posledicama, čini se, pomerio zemlju iz svoje ose. Takav je utisak. Pokazalo se da jedan sukob na geografski gledano malom prostoru se odrazio na čitav svet. Vodi se sada u svetu jedan pravi ekonomski rat. Naša uloga treba da bude u tome onoliko koliko možemo da doprinesemo miru. Mir je jedina reč koja je važna u ovoj situaciji. Svet se od početka rata okrenuo naglavačke. Živimo u jednim konfuznim i turbulentnim vremenima i samo normalnost i umerenost mogu da proizvedu jednu političku stabilnost.

Uvek kažem da na kraju mandata ocenjujemo rad Vlade po onome koliko je podignut životni standard građana, koliko smo podigli tu lestvicu. Ne mislim tu samo da je uspeh količina novca u budžetu ili količina novca na tržištu kojim se koristi privreda. Naš uspeh treba da bude i kvalitetno zdravstvo, kvalitetno obrazovanje, dobre socijalne usluge, pravosuđe koje je na zdravim temeljima, dobri međususedski odnosi, jedno pozitivno okruženje, razvijene institucije u punom demokratskom kapacitetu i ambijent koji će motivisati mlade da svoje znanje i veštine primene upravo ovde u Srbiji.

Bez obzira na krizu kroz koju prolazi čitav svet, smatram da imamo dovoljno mudrosti da se konsolidujemo i da je prevaziđemo.

Za kraj, hoću da citiram čuvenog ekonomistu i državnika Ludviga Erharda, koji kaže: „Nikakva ekonomska situacija ne može biti toliko beznadežna sa kojom ogromna volja i pošten rad jednog naroda neće izaći na kraj“. Smatram da to treba da bude jedna formula koju mi treba da primenjujemo u ovim teškim vremenima. Hvala.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani direktore Kancelarije za Kosovo i Metohiju, poštovani predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, koleginice i kolege, pitanje i tema Kosova i Metohije godinama je u centru pažnje naše javnosti i uvek izaziva veliko interesovanje, pa tako i današnja sednica. I zato mi je žao što nekad uđemo u raspravu koja ne priliči jednoj ovakvoj sednici i jednoj ovakvoj temi.

Smatram da smo opet zakazivanjem i raspravom na ovoj posebnoj sednici pokazali odgovornost, pokazali smo ozbiljnost i spremnost da branimo naše nacionalne interese.

Dužni smo da iznova vodimo raspravu, dužni smo uvek da istini pogledamo u oči i dužni smo da na jedan objektivan način sagledamo jedno ovako osetljivo pitanje.

Mi iz SDPS ovu raspravu ne doživljavamo tako da se nadmudrujemo ovde i na ovoj temi ubiramo političke poene, da stranački poentiramo. Smatramo da nama treba ovde razgovor, da nama treba traženje najboljeg rešenja i potrebno nam je jedinstvo.

Retko gde se istorijski i etnički principi tako izoštreno i tako direktno sukobljavaju kao što je to slučaj na Kosovu i Metohiji i retko gde dva naroda tako čvrsto se drže svojih argumenata i ne odstupaju od njih, kao što je to slučaj u ovim pregovorima koji dugo traju.

Naš argument zasniva se uglavnom na istorijskim činjenicama i one su nesumnjivo na našoj strani, ali čini mi se da nemaju onu težinu koju bismo mi želeli da imaju.

S druge strane, princip na koji se pozivaju Albanci, a to je etnički princip, je nepravedan i često veoma opasan, jer takav princip ostavlja mogućnost za jedan tinjajući konflikt koji može da se raspiri u budućnosti.

Za nas Srbe je Kosovo izvor i srž nacionalnog i duhovnog identiteta. Budimo realni, pa možemo da vidimo da je za Albance to njihov dom, jer čine na toj teritoriji većinu stanovnika.

Ako se vratimo u prošlost, vek, vek i po, videćemo da su Albanci tačno znali uvek šta žele. Mi smo govorili ono što ne želimo. Ali, ipak sada ohrabruje činjenica da imamo konsenzus između predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji i državnog rukovodstva i bar je to malo lakše u procesu pregovora, da u takvoj jednoj saglasnosti se donose kvalitetne odluke koje se primenjuju na terenu i koje olakšavaju život ljudima koji žive na toj teritoriji.

Mi možemo danas ovde i da raspravljamo i da potežemo pitanje da li smo mogli bolje da reagujemo dve ili tri decenije unazad, ali smatram da nam to ništa neće doneti dobro, ništa nam to neće pomoći.

Činjenica je i da od raspada SFRJ svaki predlog koji se ticao Kosova i Metohije je onaj naredni bio nepovoljniji za Srbiju. Takođe, svaki naredni predstavnik Albanaca sa Kosova i Metohije je bio radikalniji. Počeli smo od Azema Vlasija, preko Rugove, Adema Demačija, Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja i sada Aljbina Kurtija.

Utisak je da je Azem Vlasi za Albina Kurtija Kisindžer, toliko je imalo prostora možda tada da se razgovara sa njim o konkretnim stvarima. Bez obzira na sve smatram da smo mi sada mnogo zreliji, da smo pragmatični, da donosimo odluke koje možemo da pretočimo u konkretna rešenja ma koliko to bilo nepopularno. Ali, kada tražimo rešenje za pitanje Kosova i Metohije moramo da uzmemo u obzir i političko istorijske činjenice i kulturna dešavanja, ali i spoljnopolitički faktor.

Nema nikoga među nama ovde ko nije svestan da je povratak na staro nerealan. Da li možemo da zamislimo da će milion i po Albanaca se vratiti na staro, da žive u državi gde bojkotuju njene institucije, ali s druge strane da li i Albanci smatraju da mogu da budu punopravan međunarodni subjekat sa punim kapacitetom bez podrške velikih sila? Ovde pominjem i Rusiju i Kinu kao stalne članice Saveta bezbednosti. Naravno, da je nemoguće i jedno i drugo. I zato moramo da vodimo jednu proaktivnu politiku, da idemo napred, da tražimo rešenje. Često se i sa naše strane, čini mi se, u poslednje vreme manje čuju predlozi da treba negujemo zamrznut konflikt. Zamrznut konflikt nije dobro rešenje ni za koga, nije dobar ni za nas, ni za ekonomski razvoj, ni za evropske integracije, ni za modernizaciju države.

Naš stav je da moramo da tražimo rešenje, da svako nerešeno rešenje, svako nerešeno pitanje vodi jednom konfliktu koji tinja i preti da izraste u ozbiljan sukob koji se može preliti na čitav region. To Srbiji u ovom trenutku nije potrebno kada imamo jedan stabilan pravno-politički okvir i kada imamo jedan zavidan ekonomski rast.

Nije suština da negujemo zamrznut konflikt jer s pravom možemo da se zapitamo šta će biti za 10, 30 ili 50 godina kada se taj konflikt odmrzne. Koliko će tada biti Srba na Kosovu i Metohiji? Sada ih ima manje od 100 hiljada, mislim da je možda optimistično, svaki 15 građanin na teritoriji Kosova i Metohije je Srbin. Kada pogledamo demografsku strukturu, kada pogledamo trendove jasno je da moramo da razmišljamo o takvim stvarima, da rešavamo probleme, oni se neće rešiti sami od sebe, neće nam se skinuti sve brige ako probleme gurnemo pod tepih i odugovlačenje nije saveznik nikome.

U ovom Izveštaju se vidi da je na Kosovu i Metohiji zaista jedno podeljeno društvo i u tako jednom podeljenom društvu vlada ozbiljna doza antagonizma između većine i manjine. Iskustvo je pokazalo da obično strada manjina, jer ne može dugoročno da trpi pritisak od te većine i često napusti svoje kuće i teritoriju na kojoj živi. Zato je važno da nastavimo da pružamo podršku ljudima na Kosovu i Metohiji i važno je da im pomognemo da imaju svoja radna mesta, da započnu sopstveni biznis.

Predsednik je malopre izneo podatak da se pomaže, pre svega, ljudima da dobiju krov nad glavom bilo da je to izgradnja novih domova, rekonstrukcija, građevinski materijal, izgradnja vodovodne mreže, telekomunikacionih sistema. Sve su to ozbiljne vrste pomoći, a naročito je važno da pomažemo u prosveti, da pomažemo u zdravstvu.

Moramo iz republičkog budžeta da nastavimo da stimulišemo i privredne aktivnosti na severu Kosova i Metohije, da podstičemo porodičan biznis, da pomažemo poljoprivrednicima, jer veliki broj ljudi živi samo od toga, a sa druge strane očigledno je, ko god ode tamo i vidi, da od strane Prištine nema pomoći, tu samo može da postoji opstrukcija u ovom trenutku. Naravno, osnovni preduslov je da se osigura bezbednost i da postoji mir.

Mi smo Socijaldemokratske partije Srbije pre nekoliko godina izneli konkretne predloge, konkretnu platformu, nismo ni tada bežali od ovog pitanja, nismo se skrivali, kao ni danas, nismo ispaljivali prazne floskule, jer od toga nemamo ništa.

Naš predlog je podrazumevao da se ovo pitanje rešava u nekoliko faza i predsednik naše stranke, gospodin Rasim Ljajić, je o tome govorio u javnosti. Prva faza bi podrazumevala rešavanje pitanje iz ekonomskih, odnosno trgovinskih oblasti. To podrazumeva slobodno kretanje ljudi bez ikakvih administrativnih ograničenja, zatim slobodan protok robe i kapitala i kada uklonimo te barijere i kada usaglasimo postojeće sertifikate, kada smanjimo obim sive ekonomije, sasvim je sigurno da će se još više robe iz centralne Srbije koju proizvode preduzeća na teritoriji centralne Srbije moći da se plasira na teritoriju Kosova i Metohije, i to se meri zaista u milionima evra.

Sledeća faza odnosi se na rešavanje statusa imovine. Moj kolega Krkobabić je malopre govorio o tome i izneo je konkretne podatke. Vrednost te imovine koja se odnosi na službene i poslovne zgrade i druge građevinske objekte do 1999. godine je takva da se meri u stotinama miliona evra. Na našoj strani u pregovaračkom procesu je i činjenica da se od 1966. do 1999. godine preko Fonda Federacije za kreditiranje nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina slilo na teritoriju Kosova i Metohije 4,37 milijardi dolara, a od toga iz budžeta Republike Srbije, kao federativne jedinice tadašnje države, je otišlo 35,4% od te ukupne sume novca.

Kada govorimo o privatnoj svojini važno je da se vlasnicima vrati privatna svojina, da se obeštete na određeni način i na nama je da obezbedimo validnu dokumentaciju za svaki objekat, za svako zemljište da bismo mogli da polažemo pravo na to.

Ne treba zanemariti i važnost kulturne baštine. Jedno veoma važno pitanje. Spomenici kulture, crkve i manastiri na teritoriji Kosova i Metohije su od tolikog značaja da su oni deo najznačajnije evropske baštine. Nažalost, u poslednje vreme od strane Prištine dolaze najave da se upotrebi jedan novi pojam, pojam koji se zove – kosovska baština, ali to nije adekvatan pojam i mi moramo uporno da insistiramo da on ne sme ni u neformalnom smislu da se ustali, jer jednostavno svaka međunarodna konvencija, izveštaj UNESKO govori o tome da baština pripada državama, narodima, a ne može da pripada teritoriji.

Moramo da obezbedimo i da insistiramo da se obezbedi posebna zaštita za crkve, manastire i druge verske objekte, objekte od istorijske i kulturne važnosti, da se garantuje sigurnost sveštenicima SPC, ali i da se nađe dugoročno rešenje kojim bi se zabranila izgradnja industrijskih postrojenja, kao i urbanizacija poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi oko crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.

Dalje, moramo da insistiramo na formiranju Zajednice srpskih opština i u ovom Izveštaju sam video da je navedeno da su od strane međunarodnog faktora vršeni pritisci, naročito u julu i avgustu, na privremene institucije u Prištini da se formira Zajednica srpskih opština. Briselska administracija je tu na potezu. Priština mora da poštuje svoj deo dogovora, bar mi smatramo da mora, jer poštujemo i mi. Ako toga nema, kako ćemo onda imati poverenje jedni u druge da će svaki sledeći dogovor da bude ispoštovan.

Nakon što bi se postigao dogovor o svim ovim pitanjima, onda bismo mogli da težimo potpisivanju sporazuma o normalizaciji i garant tog sporazuma trebalo bi da budu velike sile. Opet napominjem da to treba da budu i Rusija i Kina, kao garant jednog dugoročnog rešenja. Važno je da se u pregovaračkom procesu krećemo napred. Ako je jedna strana zadovoljna, a druga nije, onda tu nema kvalitetnog rešenja.

Hteli ili ne mi moramo da gledamo u budućnost. Pominjemo često ovde i kosovski mit. Nesporno je da je kosovski mit duboko utemeljen u istorijskoj svesti srpskog naroda

Kosovski mit treba da nam posluži kao pokretač da gradimo temelje moderne države, ali ne sme ni da nas sputava da donosimo dobre odluke za nas i da stvaramo bolju budućnost.

Moramo da budemo razumni i odgovorni u svakom trenutku. Niko od nas, siguran sam, ne želi da prebaci ovo pitanje na teret budućim generacijama, jer ne želimo da im ostavimo u nasledstvo neraščišćene račune.

Mi smo mala zemlja slavne prošlosti. Dvadeseti vek je bio vek pobeda, ali i velikog stradanja. Smatram da treba danas da budemo razumniji. Uvek se setim kada govorim o tim velikim pobedama i stradanjima u knjizi o Milutinu, Danko Popović, kroz jedan od svojih likova, kaže: „Mi prvo izginemo, pa posle razmišljamo da li je trebalo, a drugi narodi rade drugačije. Oni prvo razmišljaju, pa i tada gledaju ako je ikako moguće da ne ginu“.

Zato smatram da mi danas moramo da budemo mudriji i sigurno to jesmo, sazreli smo kao društvo. U trenutku kada na međunarodnoj sceni ništa nije kao što je bilo, kada se vodi rat po Evropi ozbiljnih razmera, ne možemo da se pravimo imuni na to pitanje. Ne živimo pod staklenim zvonom. Sve se to odražava na nas i moramo da uvažimo sve te faktore koji dolaze spolja.

Znamo da su pregovori kompleksni, ni malo nisu laki. Lako je jedino kritikovati. Najteže je donositi dobre odluke i krupne odluke.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, ja se nadam, bez obzira na tok današnje sednice, da ćete kada se završi ova sednica izaći iz ove sale sa uverenošću da imate veliku podršku Narodne skupštine. Znajte da postoji jedinstvo u narodu. Onda ćemo biti na dobrom putu, onda ćemo znati da smo na dobrom putu i to će biti vetar u leđa vama, kao pregovaraču.

Socijaldemokratska partija Srbije će i ubuduće, kao i do sada, snažno podržavati vaš rad i nadamo se da će se pronaći najbolje rešenje za sve građane na Kosovu i Metohiji. Važno je da se pregovori završe, odnosno da budu takvi da kao rezultat toga imamo mir i prosperitet. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, najpre, želim da čestitam svim političkim strankama koje su ušle u parlament na ostvarenim izbornim rezultatima i nadam se da ćemo dobro sarađivati, iako nismo dobro počeli i nadam se da ćemo iskreno i uspešno raditi u korist građana Srbije.
Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće predlog da gospodin Vladimir Orlić bude predsednik Narodne skupštine. Verujemo da će on na najbolji način voditi parlament, da će predstavljati Narodnu skupštinu kao centralnu instituciju zakonodavne vlasti.
U prilog tome mu ide iskustvo koje ima. On je već četvrti mandat poslanik u Skupštini Srbije, već osam godina je u ovim klupama, u prošlom mandatu je bio potpredsednik Skupštine.
I sam sam u prošlom mandatu kao šef poslaničke grupe sarađivao sa gospodinom Orlićem moje iskustvo je takvo da ovu svoju uverenost zasnivam na tome što je saradnja bila takva da je gospodin Orlić tada, a siguran sam da će i ubuduće težiti tome da napravi kompromis. Smatram da zna da nađe balans.
To se videlo prethodnih dana. Samo ko je nepošten može reći da nije tako bilo kada su poslaničke grupe razgovarale o raspodeli odbora i parlamentarnih delegacija.
Takođe, gospodin Orlić dobro poznaje kako funkcioniše organizaciona struktura Skupštine i dobro poznaje, zahvaljujući svom iskustvu, kakve su relacije među političkim strankama. Sve mu to ide u prilog i nadam se da će ispuniti naša očekivanja.
Ovaj prvi korak koji preduzimamo prilikom konstituisanja parlamenta kada biramo predsednika Skupštine je veoma važan. Važan je iz razloga što predsednik, upravo, na onaj način kako vodi parlament, negde i usmerava tok rada. Na svima nama je da se potrudimo da imamo ovde kvalitetne rasprave, da isporučimo najbolji mogući rezultat za građane Srbije u vidu zakona, u vidu drugih propisa koji regulišu društvene oblasti i koji regulišu oblasti u kojima funkcioniše država.
Očekujem i da poslanici svojim izlaganjem i predsednik buduće Skupštine svojim radom izgrade takav jedan odnos da doprinesemo zajedno smanjivanju tenzija, da negujemo minimum poštovanja, da stvorimo jedan normalan i zdrav ambijent za rad.
Normalno je da političke stranke imaju svoje programe, da imaju svoje ideologije, ideje i normalno je da se sučeljavaju oko toga, po tome su politički prepoznatljivi.
Ono što svima treba da bude zajedničko jeste poštovanje. Poštovanje ove institucije, njenog Poslovnika, Kodeksa ponašanja, a samim tim i poštovanje koje iskazuju prema građanima koji su glasali da mi danas budemo ovde i da ih predstavljamo. Uvek to kažem, poštovanje je ključna reč ukoliko želimo da izgradimo ugled Narodne skupštine i ukoliko želimo da povratimo poverenje građana u ovu instituciju.
Svedoci smo da se, ne samo prethodnih godina, nego, čini mi se i prethodne tri decenije, od obnavljanja višestranačkog parlamentarnog sistema slala jedna ružna slika iz Srbije i to zahvaljujući poslanicima koji su bili manje odgovorni, neodgovorni, koji su pribegavali neprikladnom rečniku, vulgarnostima, nasilnom ponašanju, svega toga je bilo, svega toga je bilo u ovoj sali. Tvrdim da više od 90% poslanika nisu takvi.
Zato treba svi zajedno da radimo, da pošaljemo jednu dobru poruku, jednu bolju sliku prema građanima Srbije. Svi smo skloni da govorimo o ugledu i rečniku koji se upotrebljava u Narodnoj skupštini.
Treba svako od nas da pođe od sebe i mi iz vlasti, i kolege iz opozicije i da preispitamo i analiziramo svoje govore, da vidimo kakve smo reči mi koristili. Pa, ako smo u stanju jedni drugima svašta da kažemo ovde u ovoj sali, gde delimo radni prostor, mi koji se srećemo u hodnicima i pozdravljamo se, šta će onda građani Srbije da pomisle o nama.
Zahvaljujući nižem cenzusu postigli smo bolju reprezentativnost u Skupštini. To je jedan pozitivan rezultat. Koliko znam, 15 poslaničkih klubova je formirano do sada.
Normalno je i od strane opozicije da dolaze kritike, normalno je i za demokratiju je produktivno da postoji aktivno opoziciono delovanje u parlamentu. Svaka kritika motiviše za vlast, svako sučeljavanje kvalitetnim argumentima, ovde u Skupštini, može da izrodi neku novu ideju, bolji zakonski akt, ali uvek treba da pravimo razliku između kritike i razliku između vređanja.
Svaka poslanička grupa je negde i odgovorna za nastupe svojih poslanika. Ja u ime mojih kolega iz Socijaldemokratske partije Srbije mogu da obećam da ćemo kao i u prošlosti raditi u skladu sa Poslovnikom, da ćemo se fokusirati i govoriti isključivo o tačkama koje su na dnevnom redu, bez ikakve namere da bilo koga uvredimo. Budući predsednik Skupštine, gospodin Orlić, slobodno mogu da kažem da imamo ubedljivu većinu da ga izaberemo, uvek može da računa na nas kada je u nastojanju da se efikasan rad, prikladan rečnik i međusobno uvažavanje ustale u ovoj sali kao jedna dobra praksa.
Ne zaboravimo da je parlament najviše institucija u našoj podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Sa druge strane sa svima nama, a i na predsedniku je odgovornost da ne budemo mesto koje će samo biti kancelarija koja će overavati bilo kakve akte koji dolaze od bilo koga. Pred nama su ozbiljni izazovi, pred državom su ozbiljni izazovi, pred nama poslanicima, pred predsednikom sigurno jedan kompleksan posao.
Taj posao ne predviđa samo ono što je utvrđeno Poslovnikom, da on saziva saziva sednice, da utvrđuje dnevni red, da vodi računa i stara se o toku sednica, već podrazumeva i koordinaciju između predstavnika odbora i parlamentarnih delegacija. To je naročito važno sada kada na polju spoljne politike imamo jedan veoma kompleksan i turbulentan ambijent.
Ne treba tu zaboraviti ni ulogu parlamentarne diplomatije. I to je jedna prilika da se kroz parlamentarne delegacije izborimo za što bolje mesto u Srbiji.
U parlamentarnim delegacijama, o čemu smo razgovarali prethodnih dana, ima predstavnika i vlasti i opozicije i sigurno je da i stranke artikulišu negde svoje interese na tim nastupima i zato je pred predsednikom parlamenta jedan ozbiljan posao da iskoordinira njihov rad da bi delegacije imale jedinstven nastup kada nas predstavljaju u inostranstvu.
Uveren sam da ćemo izabrati gospodina Orlića za predsednika. Od njega očekujem da na jedan objektivan, nepristrasan način vodi Skupštinu, da bude prvi među jednakima, želim mu uspešan rad, a nadam se i očekujem da ćemo svi zajedno na kraju ovog mandata moći da konstatujemo da smo dostojanstveno radili svoj posao i bili uspešni u njemu.
Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, zakoni koji se odnose na sprovođenje izbornih procesa o kojima danas razgovaramo, koji su danas glavna tema na dnevnom redu, jesu rezultat jednog višemesečnog, a možda i višegodišnjeg rada kada govorimo pre svega o dijalogu između stranaka koje čine vlast i stranaka koje su u opoziciji, kako onih u parlamentu, tako i onih koje su bile van parlamenta. Sam proces tih razgovora nije bio jednostavan. Zato smatram da smo danas ipak postigli jedan uspeh, danas treba da finaliziramo jedan proces razgovora, ali naravno na tome ne treba da stanemo.

Kada kažem da imamo rezultat, vidi se po tome što za predstojeće izbore koji su najavljeni za april, pre svega predsedničke, parlamentarne, ali i za lokalne izbore, nema najava bojkota kao što je to bilo prošli put, tako da smo postigli uspeh kada govorimo o dogovoru konkretno izbornih uslova.

Smatram da ćemo na ovaj način unaprediti naš izborni proces, naš politički sistem, da je u interesu svih političkih stranaka da izborne uslove uskladimo sa modernim političkim tokovima.

Za SDPS najvažnije je da stvorimo jedan stabilan sistem, sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces. Sistem koji će najbolje oslikati volju građana i pokazati realnu snagu političkih partija. Mi smo u taj proces razgovora o kome sam malopre govorio, ušli sa konkretnim predlozima, imali smo našu političku platformu, naravno nisu svi predlozi usvojeni. Tako da je možda i to još jedan pokazatelj da očigledno ni jedna strana u tim pregovorima nije zadovoljna u potpunosti, ali je to možda pokazatelj uspeha, jer ne možemo svi biti zadovoljni onim što smo razgovarali proteklih meseci.

Mi na ovaj način unapređivanjem izbornog procesa promovišemo osnovna ljudska prava, građanske i političke slobode i težimo zaista i doprinosimo stvaranju jednog otvorenog demokratskog društva gde će svako moći da izrazi svoju političku volju, političko mišljenje na slobodan način. Zato je važno da imamo kvalitetnu diskusiju da bismo pronašli konsenzus oko najvažnijih pitanja.

Kada govorimo o ovim rešenjima koja se tiču izbornog procesa, smatram da ne treba ovde da stavimo tačku, treba i dalje nastaviti sa razgovorima i unapređivati u kontinuitetu naš izborni sistem. Moguće je unaprediti pojedine delove izbornog procesa, izbornog sistema u kratkom periodu i mislim da ćemo to uskoro i videti, kada ovi zakoni stupe na snagu.

Takođe, činjenica je da mi već tri godine u kontinuitetu, s vremena na vreme, menjamo izborne uslove i podsetiću da kada se vratio višestranački sistem u Srbiji, da uslovi pod kojima su se tada odvijali izbori i danas zaista nisu jednaki, promenjeni su umnogome i imamo sada jedan drugačiji sistem koji je na snazi.

Iako donosimo zakone uoči raspisivanja izbora, moram da napomenem da je dogovor bio da se postigne sporazum šest meseci pre održavanja izbora. Mi smo taj dogovor ispunili i bilo je potrebno vreme da se sve te stavke iz dogovora pretoče u jedan pravni okvir, u preporuke i procedure, danas govorimo konkretno i o zakonima, i mislim da je vladajuća koalicija pokazala dobru volju, da je vladajuća koalicija održala reč i ovaj današnji dnevni red je zapravo potvrda toga da smo na vreme usvojili sve ono što smo dogovorili za okruglim stolom.

Zakon o izboru predsednika Republike u najvećem delu usaglašava se sa ostalim zakonima, a oni se odnose pre svega na izbor narodnih poslanika, odnosno zakone o lokalnim izborima. Suštinski će izbori za predsednika Republike biti održani po istim pravilima kao i u prethodnim ciklusima, kao i prethodnih 20 godina, s tim što ćemo imati ovim izmenama sada efikasnije izborne procedure.

Zbog rešavanja eventualnih pravnih procedura u vezi sa glasanjem u prvom krugu, drugačije će se određivati rok za drugi krug glasanja. Po važećem zakonu, taj rok je 15 dana od prvog dana glasanja, a sadašnji Predlog zakona predviđa da vreme počinje da se meri od dana kada je doneto rešenje o ponavljanju glasanja.

U vezi sa ponovnim glasanjem je i predlog koji podrazumeva da u procesu glasanja se precizno definišu stalni sastavi biračkih odbora. Podsetiću da je dogovor političkih partija da se privremeno uveća broj članova u stalnom sastavu organa koji su zaduženi za sprovođenje izbora. Ovo je jedan iznuđen potez, ali u svakom slučaju, ovo je jedna dobra mera, pre svega zbog toga što ćemo dati svim učesnicima na izborima šansu da imaju svoje predstavnike u relevantnim organima koji se bave izbornim radnjama. Morali smo da pronađemo jedan ovakav način da bismo izašli u susret i onim strankama koje nisu učestvovale na izborima, onim strankama koje nisu prešle cenzus i koje se ne nalaze danas u parlamentu. Na ovaj način oni će imati svoje predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji i to je plus za celo naše društvo. Bez obzira što je izuzetak, smatram da smo napravili jedan pozitivan iskorak kada govorimo o izbornom procesu.

Ni novi Zakon o izboru narodnih poslanika ne menja suštinske aspekte izbora. U Srbiji i dalje ostaje jedna izborna jedinica, ostaje proporcionalni sistem, cenzus ostaje na 3%, mandati se raspodeljuju po "Dontovom obrascu", tako da sve ono, čini mi se, što je ranije bilo propisano u formi određenih procedura, uputstava, onde gde je trebalo ispraviti određene nedostatke, sada smo pretočili u zakonsku normu i na taj način mi smo otklonili mnoge nedoumice koje su se mogle javiti u prethodnim slučajevima.

Još jedna novina koju predviđa novi zakon odnosi se na formiranje izbornih komisija jedinica lokalne samouprave. Ovo je izuzetno dobar predlog, jer je iskustvo od ranije pokazalo da nije postojala ta najbolja spona između RIK i biračkih odbora kao organa koji se bave sprovođenjem izbora. Morali su članovi RIK da na različite načine dođu do biračkih odbora, pa su tako svoje članove ili zamenike članova slali kao koordinatore određenim okruzima, a ovi su pri tom davali uputstva, formirali određena radna tela, itd. Znači, bili su jedna ozbiljna tehnička podrška u sprovođenju određenih izbornih radnji. Sada smo zakonski regulisali i ovo pitanje i osim što će biti efikasnija procedura, smatram da će umnogome i olakšati rad RIK u budućnosti.

Za pohvalu je i izmena koja se odnosi na deo koji se tiče prigovora, odnosno objavljivanja rezultata izbora. Po novom zakonskom rešenju, donosi se obaveza objavljivanja svih odluka RIK na zvaničnom sajtu i prigovori počinju da se računaju, odnosno dan kada može da se prigovori na bilo kakvu odluku, jeste onda kada se rezultat objavi na zvaničnom sajtu RIK-a. Mislim da je to od ključnog značaja za obavljanje svih neophodnih radnji u izbornom postupku, koji zaista po prirodi često bude kratak, a često bude i hitan.

Zarad uvida javnosti u proces glasanja, važna je novina u Zakonu, u članu 55, gde se navodi da birač ima pravo da zatraži od lokalne izborne komisije informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao na izborima. Republička izborna komisija propisuje način ostvarivanja prava na informaciju o tome da li je evidentirano da je neki birač glasao. Na ovaj način otklanjamo svaku eventualnu sumnju u onaj deo koji se tiče glasanja da neko posumnja da je neko možda glasao umesto njega, ili ako on nije izašao da glasa, da njegov glas je postao upitan. Mislim da je ovo jedan dobar mehanizam da svako može da proveri i da odbrani svoje biračko pravo.

Novina ima mnogo, ja pokušavam da izdvojim samo ono što je najvažnije. Olakšavajući predlozi se odnose na prikupljanje potpisa, a sadržani su u zakonu o lokalnim izborima. Broj potpisa sada je preciziran i odnosi se u odnosu na broj birača na teritoriji određenog grada ili opštine. Pokušaću i da slikovito to prikažem.

Recimo, u mom gradu, u Kraljevu, za punu izbornu listu od 70 odbornika bilo je potrebno prikupiti 2.100 potpisa. Po novom zakonskom rešenju, sada je dovoljno 1.000 potpisa. To će, naravno, olakšati mnogim političkim subjektima da uđu u utakmicu kada govorimo o izborima, da izmere svoju snagu i na taj način ćemo možda dobiti bolju reprezentativnost, pre svega u lokalnim skupštinama.

Kada govorimo o Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, veoma važan zakon, veoma osetljiva tema pre svega što su građani, odnosno birači zainteresovani i veoma je važno da znaju da se prate tokovi novca i da javnost ima uvid kako stranka troši novac.

Takođe, veoma je važno da se ispoštuju svi oni rokovi koji se odnose na podnošenje izveštaja. U tom smislu je važno dati određena ovlašćenja, odnosno mehanizme Agenciji za sprečavanje korupcije. Pre dve godine su bile izmene ovog zakona, koje su pratile izmene Zakona o sprečavanju korupcije, Agencije za sprečavanje korupcije i odnosile su se na onaj deo da ne može da dolazi do zloupotrebe javnih resursa tokom izborne kampanje. Mislim da smo i tada napravili jedan pomak, ali u svakom slučaju želim da istaknem da je sve to jedno vrednosno pitanje, pitanje jedne političke kulture. Onog trenutka kada svi mi zajedno budemo delovali tako da osudimo bilo kakvo korišćenje javnog resursa za ostvarivanje nekakve komparativne prednosti tokom izbornog procesa znaćemo da smo tada uspeli, a naravno to podrazumeva i promenu određenih vrednosti u samom našem društvu.

Za nas iz SDPS ove izmene i dopune zakona nisu važne samo iz razloga što se mogu primeniti na sledećim izborima, dakle na proleće 2022. godine, već to smatramo kao unapređenje izbornog procesa na duži rok. Verovatno ćemo i u narednom periodu imati još dobrih predloga koje ćemo pretočiti u zakonske norme da bi naš politički sistem bolje funkcionisao.

Važno je naravno da i sve političke strane, to uvek ističemo, budu zastupljene u medijima, da imaju ravnomeran tretman, pre svega mislim na javni servis. Važno je da se ažuriraju redovno birački spiskovi. Tu mogu da pohvalim Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da dobro radi svoj deo posla.

Svedoci smo ipak da od obnavljanja višestranačkog sistema u Srbiji se pravi takva atmosfera da uvek ona strana koja izgubi na izborima krivi za to nekog drugog. Nikad krivicu ne pronalazi u sebi, uvek jedna strana bude nezadovoljna. Želimo da napravimo takve uslove da izbori budu slobodni, da budu izbori pošteni, da kada se završe da političke partije, odnosno učesnici pruže ruku jedni drugima, čestitaju na rezultatu i dalje se nastavi sa formiranjem izvršne vlasti.

Za kraj, za nas iz SDPS veoma, veoma važan zakon je Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji je takav da imamo velika očekivanja od ovog zakona, jer sada na jedan pravi način po prvi put uvodimo ovu kategoriju u naš ekonomski, odnosno u naš pravni sistem. Ovaj zakon treba da bude korak ka socijalno uređenoj državi.

Na ovaj način treba da postignemo, ja ću govoriti samo o tom delu, o socijalno osetljivim grupama, da takve grupe budu integrisane u naše društvo. Ne govorim to samo u kulturnom ili u nekom drugom smislu, ovde konkretno mislim o privrednom smislu, u smislu privrednih aktivnosti. Svi građani treba da imaju taj osećaj pripadnosti. Treba da imaju osećaj da doprinose društvu, da učestvuju u razvoju privrede naše države, a sa druge strane preduzetnici moraju da imaju razvijenu društvenu odgovornost, a država mora da podstiče socijalno preduzetništvo. To je, u svakom slučaju, jedno efikasno sredstvo kada govorimo o borbi protiv siromaštva, koja je izražena svuda u svetu, kada govorimo o borbi protiv nezaposlenosti, naročito za tako osetljive grupe, za osetljive društvene grupe koje su ili u sistemu socijalne zaštite ili su teže zapošljive grupe.

Na ovaj način, ovako usmerenim merama, mi zaista težimo onome o čemu SDPS uvek govori, a to je da postanemo društvo jednakih šansi. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, SDPS će, naravno, podržati današnji predlog koji je na dnevnom redu, pre svega, jer ga posmatramo kao deo jednog sveukupnog paketa pomoći, dakle, jedan deo mozaika koji je počeo da se sklapa još na proleće 2020. godine. Ono što je važno, to je da su mere koje su donete u tom trenutku bile pravovremene, dakle, u pravom trenutku.

Zato nema sumnje da ćemo podržati ovaj predlog, jer se pokazalo do sada da svaka mera koja je doneta i koja je došla od strane Vlade Srbije, bilo da se radi o pomoći upućenoj direktno građanima ili da se radi o pomoći koja je upućena privrednicima, da se svaka ta pomoć višestruko isplatila.

Naravno, ono što je najvažnije, to je da je i Vlada Srbije, a i mi ovde u parlamentu smo podržali takve odluke da se podrži, pre svega, naš zdravstveni sistem, jer je zdravlje građana bilo na prvom mestu, i dan danas je na prvom mestu. Važno je da naš zdravstveni sistem funkcioniše na jedan dobar način, da nismo imali paralisano zdravstvo za vreme trajanja korone, ali takođe ono što je važno, to je da funkcioniše privreda.

Kada je počela pandemija zbog virusa Kovida, najveći strah je upravo bio da će privreda da se parališe, da se neće održati nivo privrednih aktivnosti. Poseban je fokus bio na tome da se sačuvaju radna mesta, dakle, da ne dođe do zatvaranja fabrika i da sačuvamo tu stopu nezaposlenosti, da bude na prihvatljivom nivou. Mislim da mi danas možemo da konstatujemo da smo napravili ogroman uspeh i da smo taj cilj, koji smo postavili na početku, ispunili.

Ono što je važno, takođe, jeste da je i Vlada postavila prioritete na samom početku, odnosno da je dobro locirala one oblasti gde je pomoć najpotrebnija.

Ministar je malopre govorio o tome da je turizam bio jedna od grana koja je pretrpela velike gubitke, ne samo kod nas, nego svuda u svetu. Zato je ta pomoć koja je došla hotelijerima bila dobrodošla.

Takođe, dobre su bile i one pomoći koje su se odnosile na isplatu minimalnih zarada. U istom tonu mogu da govorim i o ovoj pomoći koja dolazi mladim ljudima. Smatram da je to jedan dobar signal za naše mlade, da država misli o njima.

U svakom slučaju, smatram da će taj novac koji ode u ruke mladim ljudima, da se vrati natrag u sistem, jer će oni kupovinom nekih proizvoda ponovo taj novac upumpati, deo novca, u budžet i na taj način, zavrtećemo jedan točak, kao što to radimo sve vreme, i održati nivo privrednih aktivnosti.

U svakom slučaju, SDPS podržaće ovu meru, kao što smo i ranije to činili. Hvala.