Hvala, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, svakako da je posle ovako tragičnih događaja trebalo da razgovaramo o Izveštaju o Vladu o bezbednosti i da govorimo o bezbednosti uopšte, ali smatram da je trebalo da razgovaramo u jednoj drugačijoj atmosferi, u jednom drugačijem ambijentu.

Nije bilo primereno da se napravi ovako naelektrisana politička atmosfera i ovakav ambijent odmah posle tragedije. Mislim da je trebalo malo da sačekamo, da u tišini tugujemo, da u tišini iskažemo poštovanje prema svakoj žrtvi, da saučestvujemo sa porodicama čiji su članovi nastradali u ove dve tragedije. Bio je red da dostojanstveno u miru, u danima posle tragedija ožalimo svako dete, svakog čoveka koji je stradao.

Ne mogu da razumem da se bilo kome žurilo da odmah posle toga okrivi za tragediju vlast, da okrivi sistem, da okrivi društvo. Nije ovo teren na kome se stiču politički bodovi. Sada je kasno za naknadnu pamet. Treba da vidimo kako ćemo da izađemo iz ovoga i kako ćemo da nađemo najoptimalnije rešenje.

Niko od nas iz vlasti ne beži od rasprave. To smo pokazali i danas. Smatram da je bilo ljudski i dostojanstveno da se ponašamo drugačije u danima koji su sigurno najtužniji u novijoj našoj istoriji. U ovom trenutku nama je potreban dijalog. Da otvoreno i bez kalkulacija razgovaramo mi u parlamentu jedni sa drugima, da budemo otvoreni prema građanima, da budemo iskreni jedni prema drugima. Treba nam mudrosti, treba nam znanja da prevaziđemo ovu situaciju i da izađemo iz nje jači.

Mislim da je prvim trenucima posle tragedije bio prioritet da se pomogne porodicama čiji su najdraži članovi stradali, da oni prevaziđu jednu ovako tešku situaciju.

Smišljeno se pravi atmosfera i pravi se ambijent da je vlast kriva za sve. Traže se ostavke, upućuju se pretnje najvišim državnim funkcionerima. Najlakše je optužiti vlast za bilo šta što se loše desilo. Da li je to rešenje? Mi na taj način možemo da napravimo jedan opasan presedan, da upadnemo u zamku, da otvorimo Pandorinu kutiju za buduće događaje, za budućnost. Ne može vlast apriori da bude kriva za svaki događaj.

Ne možemo u budućnosti, ne govorim sada, nego za neku vlast za dva, tri sledeća mandata da optužujemo Vladu, da optužujemo ministre i za ono za šta nisu krivi i za ono za šta ne mogu da imaju uticaj. Pravimo na taj način jednu atmosferu gde se kreira jedna politička matrica da na svakoj temi možemo da oborimo ministra, da oborimo vlast i da se svako pitanje politički instrumentalizuje. To je samo jedan put gde bismo doveli do situacije da pravimo jedno društvo sa nestabilnim političkim sistemom.

Opet kažem da nam je u ovom trenutku potreban dijalog. Dijalog se ne vodi na ulici. Na ulici nećemo rešiti nikakav problem. Možda je nekome blokada puteva, blokada raskrsnica način da pokažu svoju političku kreativnost, način da izvrše politički pritisak. Na taj način pate samo građani Srbije. Građani su sprečeni da se kreću slobodno. Od toga štete ima i privreda.

Mislim da svi treba da se uključimo u borbu protiv nasilja. Poštujem svakoga ko se bori protiv nasilja i za tu ideju, ali mislim da se problem neće rešiti na ulici. Problem se rešava u institucijama, problem se rešava ovde u parlamentu, u Skupštini, i tu treba da razgovaramo i tu treba da tražimo rešenje. Ulica može samo da donese tenzije, a nama tenzije, nama takve situacije u ovom slučaju zaista ne idu u prilog.

Postavljaju se zahtevi za smenu ministra. Olako se kritikuje sistem zbog tragedije. Mi moramo u ovom trenutku da se bavimo uzrocima. I juče sam čuo i danas sam čuo neodgovorne kritike na račun nas koji smo predstavnici vladajuće većine. Olako se upire prstom i u predstavnike poslanika koji su u vlasti i u ministre i premijerku i u predsednika države. Zaista je politički nekorektno optuživati ljude na ovakvoj jednoj temi, na ovakvoj jednoj tragediji.

Ne postoji na svetu savršen sistem koji je imun. Ne postoji sistem koji može da predupredi ovakve događaje kao što su se desili i kod nas. Pominjali smo malopre Norvešku. Ne može ni tu da se napravi potpuna paralela. I Norvešku je zadesila slična situacija. Često Norvešku, odnosno zapadne zemlje uzimamo kao primer sistema koji dobro funkcionišu u svakom smislu, pa i u smislu bezbednosti, i u smislu prosvetu. Ja navodim često te primere, kao dobre, kao pozitive.

Podsetiću kako je došlo do te tragedije u Norveškoj. Brejvik je ubio 77 ljudi, ranio preko 250, ali je važno reći na koji način. Najpre je preko interneta naručio eksploziv, smestio ga u kombi, dovezao kombi ispred zgrade Vlade, aktivirao eksploziv, seo u auto, vozio kilometrima do ostrva i tu ubio više od 60 mladih ljudi u uzrastu od 16 do 25 godina. Samo se pitam, šta bi se kod nas desilo da se tako nešto dogodilo u vremenskom rasponu koji je trajao nekoliko sati. Niko u Norveškoj tada nije tražio ničije glave. Društvo se tada ujedinilo, tražili su jedinstvo i tražili su način kako kroz institucije da reše problem i na jedan civilizovani način da izađu iz svega toga.

Nas je ova tragedija naterala da se trgnemo, da se preispitamo i da se zapitamo svi gde grešimo i svako treba da pođe od sebe, svako od nas ovde da postavi ne jedno nego hiljadu pitanja sebi. Mi ovde u Skupštini često čujemo, juče i danas, optužbe na račun jednih i drugih, vulgarnosti, nepoštovanje, upadice, sve ovo ide u direktnom prenosu. Žalimo se na rijalitije, a kakvu sliku mi šaljemo odavde? Pre tri meseca kada je bio izveštaj o Kosovu i Metohiji, kada je bio predsednik Republike ovde, setimo se samo tih scena. Šta građani mogu da pomisle ako gledaju da se to dešava u Skupštini kada je predsednike Republike prisutan? Šta oni mogu da misle? Kakvu sliku mi šaljemo?

Opet kažem, najlakše je tražiti ostavke, ali to nije rešenje. Rešenje je da razgovaramo, da vidimo kakvo društvo mi želimo, da vidimo kakve vrednosti u društvu mi želimo da utemeljimo, a upravo su vrednosti i vrednosna ideologija ogledalo svakog društva. Svesni smo svi da su kod nas određene vrednosti nestale, da su određene vrednosti promenjene. Nije tačno da su promenjene od kada je došla ova vlast, to je proces koji dugo traje. Naš sistem vrednosti od završetka Drugog svetskog rata i danas, tih 80 godina, nije isti, to je dug proces tokom koga su se menjale naše društvene vrednosti. Hajde da vidimo šta je ono što treba da plasiramo mladima. Šta je ono na čemu treba da ne grešimo i na čemu treba da gradimo naše društvo.

Svakodnevno se bavimo i pitanjem bezbednosti dece u školi i premijerka je juče rekla da ćemo nastaviti i da smo svesni da naš sistem nije savršen, ali ćemo nastaviti da ga nadograđujemo, da razvijamo sistem u obrazovanju i prosveti i dužni smo kao društvo da se preispitujemo, s vremena na vreme, kakav je sistem obrazovanja, kakva je prosveta, kako su obučavaju nastavnici koji treba pre svega da vaspitavaju decu u tom jednom moralnom pogledu.

Mi moramo da gradimo sistem koji u centar, govorim o obrazovnom sistemu, koji u centar stavlja dete i koji se gradi po meri deteta, ali to možemo jedino tako što ćemo postići društveni konsenzus i naravno pre toga politički konsenzus. Moramo da budemo svesni, kada budemo takav jedan sistem gradili, neće nam rezultati doći odmah, oni će doći u godinama koje slede.

Opet kada govorimo o bezbednosti u školama, deca svakodnevno dolaze u određene situacije, probleme, konflikte i suština je da mi kao roditelji, da prosveta, razumemo srž tih problema i da pomognemo deci da ih prevazilaze zajedno sa svojim učiteljima, sa svojim nastavnicima, u skladu sa njihovim uzrastom i u skladu sa njihovim potrebama.

Sada nam je potrebno jedinstveno delovanje i škole i porodice i jedino na taj način možemo povećati i moć i snagu našeg vaspitnog sistema. To može biti jedan od načina da preventivno delujemo da se ne dese neke nepredviđene i nepoželjna ponašanja.

Dužni smo i kao društvo da reagujemo na izazove, a izazova u 21. veku je mnogo. Prethodnih dana u javnosti se moglo čuti da najveće zlo leži u internetu, u mobilnim telefonima, u kompjuterima.

Internet je civilizacijski iskorak i on nije problem. Problem je način na koji ga mi koristimo. I deca i stari provode po nekoliko sati dnevno na internetu, provode za svojim mobilnim telefonima, kompjuterima, ali ni ne možemo da negiramo tu realnost. Mi to ne možemo da ukinemo. Naš zadatak je da pronađemo rešenje kako da najoptimalnije iskoristimo tehnološki napredak, da naše društvo napreduje i da ublažimo posledice koje negativno može da izazove korišćenje interneta, društvenih mreža.

Mi moramo da smanjimo rizike u našem društvu, a dobro iskorišćenih tehnoloških izuma ima svuda. Navešću primere u našem školstvu. Mi danas imamo internete u školama, imamo pametne table, imamo tablete, imamo kompjutere i sve to koriste deca, elektronski dnevnik i ne verujem da je bilo ko spreman da se odrekne svih tih povlastica koje sada ima na raspolaganju.

Mi moramo da tražimo rešenja. Od novog milenijuma, od 21. veka stvorena je zbog digitalne revolucije nova generacija, generacija koja nema veze sa generacijom svojih roditelja pre toga, generacija na koju itekako utiču i internet i sadržaj sa interneta i koji kreiraju njihove vrednosne stavove i mi sad tu dolazimo u još jedan paradoks, nikada nije bio dostupniji za bilo koga, recimo, umetnički sadržaj, najkvalitetniji umetnički sadržaj, a nikada se manje takav sadržaj nije konzumirao. Zato moramo da utičemo na mlade ljude, da im šaljemo poruke, da njihovi uzori budu heroji, moralni ljudi, da ističemo uvek dobre primere, dobre rezultate, talente i da ih na taj način podstičemo da kreiraju jedan ispravan sistem vrednosti.

U mom kraju ima jedna izreka koja kaže da za odgajanje jednog deteta potrebno je celo selo, a nama je u ovom trenutku potrebno jedinstvo, potrebno nam je zajedništvo i mudrost da odgajamo generacije koje dolaze.

Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije centralna tema, odnosno najvažnija tema među svim predlozima koji su na dnevnom redu jeste Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, jer smo po vokaciji stranka koja se zalaže za prava radnika. Drago mi je što danas govorimo o ovoj temi.

Govorimo o položaju radnika na jedan drugačiji način nego što smo navikli do sada. Uglavnom kada govorimo o tome, govori se o odnosu između zaposlenih i poslodavaca, kada se govori o zaradama, da budu veće zarade, da bude minimalna zarada, a retko se govori o uslovima na radu koji su podjednako važni i za zaposlene i za poslodavce, jer se odnose na produktivnost.

Bezbednost i zdravlje često budu u drugom planu, ali je zaštita na radu veoma važan segment svakog od nas. Nažalost, ponekad posvećujemo malo pažnje ovom pitanju i to pitanje dođe do izražaja tek onda kada se dogodi neka nesreća, neka katastrofa, ali onda bude kasno za to.

Smatram da je uz pravo na rad, kao osnovno pravo za ostvarivanje napretka jednog društva, veoma važna sigurnost svakog pojedinca u poslovima koje obavlja, ali i zaštita njegovih interesa i interesa njegove porodice, kojima se bavi ovaj zakon. Od stepena bezbednosti i uslova na radu zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih, a time i produktivnost u okviru preduzeća, kao što sam rekao malopre, pa bi trebalo poslodavci uvek da budu zainteresovani za ovakvu jednu temu.

Ministar je malopre naveo efekte koji će proizvesti ovaj zakon. Ja bih izdvojio jedan koji mi je naročito važan, mislim da je to jedna osetljiva oblast i čitali smo često u medijima o tome, često bude u medijima kada se dešavaju povrede na gradilištu.

Jedna od pozitivnih novina novog zakona je što je propisana i veća nadležnost inspektora rada, koji može da zabrani rad privremenom ili pokretnom gradilištu, ako se ponavljam, da ima okolnosti koje mogu narušiti bezbednost radnika ili ukoliko postoje okolnosti koje direktno utiču na zdravlje i bezbednost radnika. Smatram da je dobro takvo jedno rešenje kada inspektor može da zabranu rada javno istakne i da obeleži gradilište gde je istaknuta zabrana rada. Mislim da će ovakva jedna mera uz ovako pojačane efekte otkloniti neke nedostatke koji su se javljali u prošlosti.

Za pohvalu je i što je nadležno ministarstvo u prethodnom periodu unapredilo rad i povećalo broj inspektora na terenu. Oni kontrolišući sprovođenje propisa, video sam podatak, da su zaista podneli nekoliko hiljada prekršajnih prijava i to je samo dokaz da sve više pažnje posvećujemo i sve više brige posvećujemo uslovima na radu, odnosno, zdravlju i bezbednosti zaposlenih.

Interes društva, interes svih privrednih subjekata, ali i interes svakog pojedinca je da se ostvari najviši nivo bezbednosti, da se neželjene posledice, kao što su povrede na radu, bolesti, tzv. profesionalne bolesti, svedu na minimum. Ukoliko to uspemo, dobićemo još jedan efekat, a to je, dobićemo zadovoljnog radnika, radnika koji zna da je zaštićen, radnika koji će biti produktivniji na radnom mestu, a samim tim ćemo dobiti zadovoljnije poslodavce.

Podjednako je važan i Sporazum sa Australijom, koji se odnosi na povezivanje radnog staža. To je još jedna tema iz korpusa prava na radu. Mislim da kada usvojimo ovaj sporazum, znam da je proces trajao nekoliko godina unazad i da nije bio ni malo lak, da kada usvojimo ovaj Sporazum da će radnici dobiti, odnosno, zaposleni dobiti nova prava i da će iskoristi to pravo i da ga primene u praksi.

Kada govorimo o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, moram da kažem da u 21. veku važi princip da razvoj energetike mora da bude usklađen sa ekološkim standardima, i mi se toga pridržavamo. Država je dužna da obezbedi dobre zakone, da obezbedi stabilan i predvidiv zakonski okvir.

Zašto je to važno? Izmenama i dopunama Zakona treba da se omogući sprovođenje aukcija za nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije. To će biti jedna povoljnija okolnost kada govorimo u odnosu na onaj slučaj kada postoje fiksne naknade, jer mislim da će na taj način biti niža cena električne energije koja se dobija iz obnovljivih izvora u odnosu na sada. To će se na kraju krajeva, odraziti i na krajnje potrošače.

Zašto je važno da imamo stabilan i predvidiv zakonski okvir? Zato što investitori će to gledati, oni to uzimaju u obzir i sigurno ćemo na taj način ostvariti bolje uslove za poslovanje na tržištu, kada govorimo o ovoj oblasti.

Namera i plan je da se u narednim godinama poveća nekoliko puta kapacitet za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i ovaj proces je ključan za uspešno sprovođenje energetske tranzicije i za smanjenje negativnog uticaja energetskog sektora na životnu sredinu. Naš cilj je bio da do 2020. godine da udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije bude 27% i to smo uspeli. Cilj je da do 2030. godine taj nivo poveća na 40%. Smatram da smo na dobrom putu da ostvarimo i taj cilj.

Korist od proizvodnje energije iz obnovljivih izvora može se sagleda, kao što sam i rekao na početku, i sa jednog ekološkog aspekta, dakle i ekologije, odnosno, životna sredina ima koristi od toga. Pored stručne javnosti ova tema zanima sve više građane. Mnogo se govori o ovoj temi u javnosti, ali je činjenica da se u poslednje vreme poslednjih godina mnogo više pridaje značaju i da se mnogo više radi na ovom polju. Mislim da postižemo napredak iz dana u dan.

Na svetskom nivou sve su glasnija upozorenja na efekte koje proizvode klimatske promene. Sigurno da potrošnja energije utiče i na to. Podsetiću, da smo u prošlom veku imali povećanje stanovništva na zemlji tri puta, a potrebu za potrošnjom energije 30 puta. Možda u tom podatku leži ključ nekog rešenja, odnosno, kuda treba da gledamo u budućnost kada govorimo o obnovljivim izvorima energije i mislim da u njima svakako, leži jedan potencijal kada govorimo i o smanjenju njihovog uticaja na zagađenje životne sredine.

Još jedan zakon koji se neposredno odnosi na ekologiju, a to je Zakon o upravljanju otpadom. Veoma je važno da kroz zakonske norme izgradimo jedan sistem, ali naglašavam sistem koji tretira upravljanje otpadom. Kao što postoji sistem za školstvo, obrazovanje, socijalne usluge, tako moramo da radimo na tome da napravimo sistem koji se odnosi na upravljanje otpadom.

Ovim zakonom, u ovom konkretnom slučaju, mi rešavamo jedan deo koji se odnosi na ekološke probleme, odnosno zaštitu životne sredine. Moramo sagledati ovaj problem iz nekoliko aspekata. Kada govorimo, recimo, o zatvaranju nesanitarnih deponija, gde je zaista Ministarstvo postiglo odlične rezultate u prethodnom periodu i u prethodnom mandatu i to sam se lično uverio na terenu, uvek kada govorimo o tome moramo da znamo da je zatvaranje nesanitarnih deponija potrebno da otvorimo sanitarne deponije. Ako to radimo, ne smemo da zaboravimo ni da postoji efekat da moramo da imamo primarnu i sekundarnu selekciju, a sve to opet iziskuje i određena finansijska sredstava i sve su to aspekti koje moramo da uokvirimo, sve to da uzmemo u obzir i mislim da smo na dobrom putu da napravimo jedan dobar sistem koji će pokazati rezultate u narednim godinama.

Neko će reći da je nemoguće rešiti sve probleme preko noći. Naravno da nije, to su problemi koji su se desili decenijama unazad nagomilavali, ali treba svako od nas da pođe od sebe, pa da se zapitamo da li je normalno da otpad odlažemo u prirodu, zagađujemo i vazduh i vodu i zemljište, a krajnji cilj treba da nam bude taj da deponovanje otpada bude poslednja opcija. Kako da dođemo do tog cilja? Najpre treba da radimo na tome da imamo manju proizvodnju otpada, da radimo efikasnije, da unapredimo sistem reciklaže. Na kraju krajeva, da razvijemo i sistem za energetsko korišćenje otpada.

Kada kažem energetsko korišćenje otpada, kod nas još uvek, kada govorimo o toj temi postoje određene nesuglasice u javnosti, da li treba koristiti te potencijale ili ne, ali napomenuću da u državama Evrope postoji preko 500 postrojenja koje su namenjena za tu svrhu, a koje koriste samo tih 500, onaj ne opasan otpad iz domaćinstva, industrije ili građevine.

Uvek treba da imamo na umu da kada se odlučujemo za tako nešto, da je preduslov svega toga, upravo ono što radimo kroz zakonske norme, a to je da je ispoštujemo stroge ekološke standarde i da imamo jedan stalan nadzor na tim procesima.

Prema podacima Evropske agencija za statistiku, vidimo da se u državama EU od ukupne količine komunalnog otpada 50% koristi za reciklažu, četvrtina za proizvodnju energije, a četvrtina se samo deponuje. Mislim da je to standard koji je realan, koji možemo da dostignemo. Neću navoditi primer razvijenijih evropskih država, kao što su Austrija, Nemačka ili Švedska, Holandija, koji samo pet posto svog otpada deponuju, čak Austrija ide i korak dalje, pa zabranjuje deponovanje otpada bilo kakvog, koji nije prošao neki oblik tretmana.

Zato još jednom ponavljam da je za pohvalu što usklađujemo naše pravne norme u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU, jer upravo to zakonodavstvo je jedan odličan način rešilo ovakvo jedno pitanje.

Poslanička grupa SDPS će podržati i potvrđivanje finansijskog ugovora koji se odnosi na zajam za infrastrukturu u obrazovanju. Ova sredstava su predviđena za razvoj dualnih trening centara i za ovu oblast, odnosno za ovu temu postoji podeljeno mišljenje u Srbiji, da li nam je potrebno dualno obrazovanje. Smatram da je potrebno i smatram da je korisno i ono što smo uradili u prethodnom periodu uradili smo na pravi način.

Na ovaj način učenici koji prolaze jedan ovakav proces izlaze iz škola sa više znanja, sa više radnih sposobnosti i konkurentni su na tržištu rada. I sami podaci to govore. Kada napravimo do sada presek, videli smo da đaci koji su završili ovaj proces dualnog obrazovanja dve trećine njih odmah nađe posao nakon završetka škole, da imaju u proseku platu od 80 hiljada, za razliku od onih koji nisu pohađali dualno obrazovanje i čija je plata niža za 15 hiljada.

Na ovaj način korist ostvaruju i privrednici i prosveta. Prosveta na taj način što osluškuje koji su obrazovni profili potrebni, a privrednici jer dobijaju jednog osposobljenog radnika, koji može odmah da krene da izvršava zadatke.

Potrebno je nastaviti sa ulaganjem u dualno obrazovanje i smatram da je to suštinski najkvalitetniji koncept do sada. Jednostavno, nećemo doći u situaciju da kada neko završi školu da može svo ono teorijsko znanje da baci u vodu i da ponovo uči sve iz početka kada dođe na određeno radno mesto.

Socijaldemokratska partija Srbije podržaće i ostale predloge izmena i dopuna zakona koji su na dnevnom redu, kao i sporazume. Hvala.

Hvala.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predstavnici Srba sa KiM, koleginice i kolege, odmah na početku da kažem da će SDPS i dalje nastaviti da pruža podršku predsedniku Republike u razgovorima sa Prištinom i ako nekome nije bilo jasno i nije razumeo zbog čega to je iz dva razloga. Prvo, što i predsednik u svom izlaganju rekao da ne dolazi u obzir prijem Kosova UN i da će nastaviti kroz razgovore da se bori za interese Srbije i za interese Srba koji žive na KiM.

Tu politiku smo i ranije podržavali iz razloga što je to jedna proaktivna politika, politika koja ide u susret problemima, koja traži način da ih reše i svaki put znamo kada su se donosile odluke bile su to teške odluke, bio je to pritisak koji postoji i od strane međunarodne zajednice koji postoji i od domaće javnosti, jer velika su očekivanja od domaće javnosti.

U svemu tome treba biti dovoljno mudar da se nađe balans da se pre svega zaštiti bezbednost Srba i nealbanskog stanovništava na KiM, da se sačuva ekonomski napredak Srbije i da se ne ugrozi sveukupan interes Srbije.

Mi smo pre četiri i po meseca imali jednu sednicu na kojoj smo takođe razgovarali o izveštaju Kancelarije za KiM i tada, kao i sada, mislim da smo pokazali odgovornost, pokazali smo da se borimo za naše interese.

Opet na početku moram da kažem da smatram da je bilo bolje da se sastanak zapravo održao onako kako je prvobitno predsednik Republike i predložio, da se sastao sa predstavnicima poslaničkih grupa iza zatvorenih vrata. Jedno je kada je sastanak takve prirode, drugo je kada je sastanak otvoren za javnost.

Da smo tako razgovarali sigurno bismo imali jedan iskreniji, otvoreniji razgovor, plodotvorniji. Iz različitih stavova uvek na takvim sastancima može da se izrodi jedno kvalitetno rešenje. Sada mi je jasno zašto neki nisu bili za takvu vrstu sastanka. Jednostavno, prisustvo kamere je učinilo svoje. Predstavnici nekih stranaka su želeli isključivo samopromociju, da dobiju neki minut više u medijima, da dobiju neki minut više u TV dnevniku. Nažalost, na taj način se šteti samo interesima Srbije.

Naravno, razumem i da je predsedniku kao pregovaraču mnogo teže da nam iznese sve detalje na ovakvoj vrsti sednice. Jednostavno nije sve za kamere. Teško je otvoriti karte kada su kamere uključene. Siguran sam da smo se sastali kao poslaničke grupe sa predsednikom da bismo možda dobili i detaljnije informacije, ali naravno ne bežimo ni od ovakve vrste rasprave.

U ime SDPS ću biti realan, konkretan, izneću naš stav i o Izveštaju koji se odnosi na KiM i o onome što je predsednik govorio, a to je francusko-nemačka inicijativa i po cenu da se možda nekome to ne svidi od slatkorečivosti nemamo ništa. Slatkorečivost neće nam ništa dobro doneti. Svako od nas može da ispali ovde nekoliko rodoljubivih parola, da se sakrije iza njih, da svoju odgovornost potisne u drugi plan, ali to nije način da debatujemo u Skupštini o ovako važnoj temi.

Ne sme teme o KiM da bude poligon za neko nadmudrivanje i sticanje političkog profita. Nama treba iskren razgovor i da tražimo konkretna rešenja.

Izveštaj koji je pred nama najbolje govori i oslikava trenutak u kome se nalazimo. To je težak trenutak. U tom Izveštaju se navodi da je u protekla četiri i po meseca bilo 68 etnički motivisanih napada na Srbe na KiM. Dakle, svakog dana u proseku.

Dijalog koji se u tom periodu vodio između Beograda i Prištine odnosio se samo na to, odnosno jedina tema je bila da se smire tenzije, da se dođe do deeskalacije sukoba. A mi smo sada došli u situaciju da moramo da se borimo za elementarna ljudska prava Srba koji žive na KiM.

Brzo se zaboravlja i napor i predsednika Republike i državnog vrha da se smire tenzije na KiM i prethodnih dana u medijima je dosta bilo napada, a evo danas ovde i u Skupštini i na predsednika i na predsednicu Vladi i na poslanike vladajuće koalicije, a smatram da je zaista predsednik kao glavni pregovarač imao krajnje pošten i otvoren odnos i prema nama poslanicima i prema građanima Srbije i uvek je otvoreno govorio o svemu i izveštavao nas o toku pregovora.

Kada govorimo o francusko-nemačkoj inicijativi, podržaćemo da se nastave razgovori. Zbog javnosti želim da se zna da to nije sporazum, to nije rešenje, to je okvir za dalji nastavak razgovora. Da nam odgovara, sigurno da nam ne odgovara, voleli bismo da bude bolji, ali moramo da nastavimo da se borimo, da tražimo rešenje, da izvučemo maksimum iz toga, ili da nađemo najmanje povoljno rešenje za nas, jer situacija nikako nije povoljna.

Takođe, ne možemo da ignorišemo ni činjenicu da u tim razgovorima kada se vode pregovori između Beograda i Prištine odnos nije jedan prema jedan, odnos je dva prema jedan. Zašto kažem dva prema jedan? Evropska unija i SAD su posrednici u tim razgovorima, a znamo kakav je njihov odnos prema Kosovu i Metohiji. To je otežavajuća okolnost za nas. Sa druge strane, svesni smo i da pet država članica EU nije priznala Kosovo i Metohiju, odnosno njihovu samoproglašenu nezavisnost i siguran sam da naš pregovarački tim to vešto koristi u svakoj situaciji kada može.

Kada komentarišemo dalje ovaj okvir za razgovore, možemo da postavimo pitanje šta će se desiti ako ga odbijemo? Šta ako kažemo nećemo da razgovaramo dalje, nego ja se pitam koja je to alternativa, šta nam je alternativa? Da li ćemo imati neki bolji okvir, da li ćemo imati povoljnije uslove za razgovor?

Istorija je pokazala da svaki predlog koji nam je ponuđen, svaki sledeći je po nas bio nepovoljniji nego onaj prethodni. Podsetiću da smo još 90-ih godina imali najpre predlog jake autonomije Kosova i Metohije u okviru Srbije, pa smo imali pregovore u Rambujeu, pa smo imali bombardovanje, onda je na red došao Ahtisarijev predlog, pa samoproglašena nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno Kosova, kako oni to kažu. Kada pogledamo njihove pregovarače, svaki sledeći je bio ekstremniji i radikalniji od onog prethodnog.

Mi moramo da nastavimo da razgovaramo, mi moramo da branimo naš interes, da povratimo interes koliko je to moguće, jer nam se propuštene šanse sigurno neće vratiti.

Takođe smatramo ni da zamrznut konflikt nije dobar, nerešena pitanja ne idu u prilog nikome, ona su samo teret i za ekonomiju i za modernizaciju društva i države i stav SDPS da moramo da nastavimo da tražimo rešenja, jer se pokazalo, pre mesec, pre dva meseca da svaki konflikt koji tinja preti da eskalira u ozbiljan sukob koji može da naruši stabilnost čitavog regiona.

U izveštaju su pobrojani napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji, pobrojan je i upad ROSU na sever Kosova i Metohije, nasilan pokušaj da se organizuju lokalni izbori u opštinama gde je većinsko srpsko stanovništvo, i to nam samo pokazuje da moramo da idemo u susret problemima i da ih rešavamo. Zamrznut konflikt donosi samo nesigurnost i donosi samo nespokoj za Srbe koji žive na prostoru Kosova i Metohije.

Nije rešenje ni da žmurimo pred životom, da se pravimo kao da se ništa ne dešava oko nas, mi nismo pod staklenim zvonom. Činjenica je i da događaj na geopolitičkoj sceni i te kako utiču i prelivaju se na nas. Svet već godinu dana nije isti kao što je nekada bio, očigledno da i Evropa zbog rata u Ukrajini želi na drugačiji način da pristupi ovom našem pitanju, ne želi tinjajući konflikt koji može da eskalira u nekom periodu.

Činjenica je i da sledeće godine idu izbori za Evropski parlament, a odmah posle toga se ulazi u kampanju za predsedničke izbore u SAD i tu treba tražiti motiv zašto, odnosno odakle potiče jedna ovakva inicijativa?

Mi ne smemo da zanemarimo ni našu ekonomsku saradnju sa ostatkom sveta, ali da pogledamo statistiku videćemo da je najveća saradnja upravo sa državama članicama EU, najveće transakcije, najviši trgovinski bilans se ostvaruje na taj način. Ko najviše investira u Srbiju? Države članice EU. Moramo da vodimo i o tome računa kada ulazimo u ovakvu vrstu razgovora. Samo ekonomski jaka Srbija može da odbrani svoje interese. Što budemo ekonomski jači, proporcijalno tome će rasti i naš uticaj i u regionu i u Evropi, a činjenica je da je naš uticaj sada, odnosno naš spoljno politički položaj bolji nego što je bio nekada. Sada neko želi da sasluša naš stav, naše mišljenje pita nas, ranije to nije bio slučaj.

Takođe, primetno je i da zapadne zemlje i SAD u poslednje vreme češće vrše pritisak na Prištinu, pa je američki izaslanik za Zapadni Balkan nedavno rekao za ZSO će biti formirana bez Kurtija ili sa njim i sigurno je da možemo svi da priznamo da nismo navikli na jedan takav ton da se zapad obraća Prištini.

U ovom trenutku nama treba pragmatizam, a ne populizam. Podsetiću da je SDPS pre više od pet godina podnela konkretnu platformu za rešenje Kosova i Metohije. Znamo da nisu to idealna rešenja, ali su i tada bila realna i sada pokušavamo da stojimo sa obe noge na zemlji kada govorimo o ovom pitanju. Znali smo i tada da je to najkompleksnije državno pitanje i nismo se krili iza popularnih parola.

Naš predlog je bio tada da se rešava ovo pitanje po fazama, da se krene od ekonomskih pitanja, da moramo da vodimo računa i o zaštiti kulturne baštine, verskih spomenika i da naravno insistiramo na tome da se formira ZSO. Siguran sam da kada se formira ZSO da će ona tada imati jednu adekvatnu političku snagu, da će se na taj način i rešavati mnoga životna pitanja Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, to su pitanja energetike, pitanja pre svega ljudskih prava, ali i ostala pitanja iz svakodnevnog života.

Ne postoji idealno rešenje za Kosovo i Metohiju. Ne postoji pravedno ni za jednu stranu. Pitanje je samo da li je manje ili više pravedno? Ali, mi moramo da nastavimo da razgovaramo sa predstavnicima prištinskih institucija, to je pitanje koje datira još od početka 20. veka i ne treba i ne smemo da ga ostavimo nekim budućim generacijama da ga rešavaju.

Pre ove sednice sam bio optimističan pa sam mislio da možda postoji način da ispravimo grešku iz septembra, pa da glasamo za ovaj izveštaj i time simbolično svi pokažemo jedinstvo, ali uveren sam, posle ovih nemilih događaja da je to sada nemoguće.

Poštovani predsedniče, danas je najteže sedeti na vašem mestu, da je neko drugi bilo bi mu još teže. Neki misle da bi lako rešili sve probleme da su u toj situaciji i neodgovorno se ponašaju i daju neodgovorne izjave baš zato što znaju da nisu u toj situaciji, baš zato što znaju da ne donose odluke i da ne snose nikakvu odgovornost.

Socijaldemokratska partija Srbije kao državotvorna stranka, pored naravno većinskog srpskog stanovništva, obuhvata širok spektar članova koji su iz različitih nacionalnih manjina i svi oni jedinstveno daju podršku da nastavimo razgovore i da će plod tih razgovora biti pre svega mir i napredak Srbije. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre, predstavnici ministarstava, narodni poslanici Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, kao i predložene izmene Zakona o javnim medijskim servisima zapravo regulišu jednu istu oblast i to je način na koji će se ubuduće finansirati javni servis.

Zbog građana Srbije najpre želim da kažem da ne bi bilo nekih nedoumica, mi na ovaj način uređujemo kako će se finansirati javni servis, dakle RTS i TRV, a nikako komercijalne televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju. Dakle, to su dva različita pojma i smatram da ćemo ovakvim izmenama zakona naći jedan optimalan način da dovedemo da stabilnog finansiranja RTS-a i RTV-a. Na ovaj način nećemo dodatno opteretiti građane u smislu da mora da se poveća TV pretplata, već će taj deo novca koji je neophodan za finansiranje javnog servisa biti nadomešten iz budžeta. To je naravno, predviđeno budžetom za 2023. godinu.

Stabilno finansiranje javnog servisa je neophodnost u modernom društvu i mnogo je razloga za to. Najpre, na taj način mi obezbeđujemo nezavisnost u radu svakog javnog servisa. Podsetiću da je za razliku od privatnih medija javni servis osnovan od javnosti, finansiran od strane javnosti i kontrolisan od javnosti.

Kada govorimo o finansiranju važno je istaći da, kada kažemo „javni servis“, bilo gde u svetu svaki javni servis da bi obezbedio svoju egzistenciju, da bi mogao normalno da funkcioniše mora da se finansira iz javnih prihoda. Postoji nekoliko načina da se to učini. Neke zemlje u svetu to čine isključivo preko TV takse, neko preko budžetskog finansiranja, neko pribegava i drugim načinima, a negde postoji i finansiranje iz javnih donacija.

Mi ne možemo da svrstamo u istu ravan finansiranje javnog servisa i komercijalnih medija. Komercijalni mediji se finansiraju iz reklama. Za javni servis to je samo dodatni izvor prihoda koji treba da obezbedi njihovu stabilnost. Retko gde u svetu gotovo da ne postoji javni servis koji se finansira isključivo iz komercijalnih izvora. To su do skoro bili britanski javni servis BBC i japanski NHK, ali su i oni pokazali da je teško opstati na tržištu i emitovati program takvog kvaliteta i finansirati se isključivo od reklama.

Svuda oko nas u svetu su dokazi o opštem padu etičkih standarda i čini se da nikada nije postojala veća potreba za etičkim obrazovanjem. A, u vremenu u kojem živimo gotovo da je postalo takvo jedno uverenje uobičajeno da novinarstvo i etika ne mogu stati u jednoj rečenici. Smatram da novinarstvo i etika moraju da idu ruku pod ruku i novinarstvo koje nije etičko ne zaslužuje i da nosi to ime. U svemu tome javni servis ima mnogo značajniju ulogu od ostalih medija. On ima veću odgovornost, pre svega što je javni servis tako kreiran da bude u funkciji zadovoljenja osnovnih potreba svih građana. Zato je njegova odgovornost veća da se pridržava svih etičkih standarda prilikom kreiranja i plasiranja svog programa.

Javni servis treba da u domove ljudi unese najbolje iz oblasti znanja, iz oblasti naučnog dostignuća i da postavi standarde dobrog ukusa. Javni servis treba da proizvodi programe najvišeg kvaliteta namenjene svim građanima pod jednakim uslovima. On ne sme da bude ni politički, ni kulturno, ni etnički jednostran. Sve društvene grupe moraju da budu zastupljene podjednako na javnom servisu i da to bude jedan kanal komunikacije bilo da se radi o bogatima, siromašnima, sindikatima, poslodavcima ili bilo kojoj drugoj grupi, većinskoj ili manjinskoj.

Često se u javnosti postavlja pitanje da li treba plaćati TV pretplatu, odnosno taksu, da li treba finansirati javni servis iz budžeta. To smo čuli i slušamo godinama i ovde u parlamentu. Za mene je to pitanje suvišno. Naravno da treba plaćati TV taksu i naravno da treba da negujemo i da finansiramo javni servis.

Kao ljubitelj kvizova često navodim primer da jedan takmičar u kvizu na javnom servisu koji pokaže impozantno znanje dobije takvu nagradu koja je nekoliko puta niža od nagrade koju dobije pobednik nekog rijaliti programa, a koji se emituje na komercijalnoj televiziji, i to je odgovor na pitanje da li treba da plaćamo javni servis. Naravno da treba. Preko javnog servisa imamo mogućnost da promovišemo zdrave vrednosti, porodične vrednosti, da promovišemo sport, zdrav život, da se plasiraju kvalitetne kulturne emisije i mi moramo da budemo svesni da ćemo jedino na taj način, tako što ćemo obezbediti stabilno finansiranje javnog servisa i tako što ćemo konstantno unapređivati njegov rad, uspeti da sačuvamo deo medijskog prostora od štetnog uticaja koji dolazi sa svih strana.

Štetan uticaj koji dolazi sa svih strana nije karakterističan samo za nas. On je jedan svetski trend i takva je situacija u celom svetu i teško je odupreti se tome.

Pitanje uvredljivog sadržaja jedno je od najproblematičnijih etičkih dilema za sve zaposlene u medijima. Upotreba nepristojnog jezika izaziva mnogo problema, pre svega, što mediji komercijalni na taj način žele da šokiraju gledaoca, da ga zadrže kraj ekrana, da povećaju gledanost, a to je nešto čemu ne treba da pribegava javni servis. Kada javni servis emituje koncert Bečke filharmonije, neće se javiti mnogo sponzora da se reklamira za tako nešto ili javni servis koji je u obavezi da emituje program koji je namenjen bolesnim osobama ili hendikepiranim osobama, takođe taj program nije atraktivan za reklame. Zato država uvek mora da stane iza javnog servisa da bismo negovali jednu takvu instituciju i da bi javni servis imao dovoljno sredstava da pravi najkvalitetnije programe.

Nemam ništa privatno protiv ni privatnih televizija. Najlakše je da uzmemo daljinski upravljač i da promenimo kanal i da izaberemo da li želimo da gledamo fudbal, da li želimo da gledamo neku seriju na televiziji, ali očigledno, kao što sam već rekao, privatne televizije se u svom radu rukovode isključivo profitom. Javni servis mora da vodi računa o opštem interesu svih građana, da nam bude alternativa koju ćemo uvek imati na raspolaganju i da javni servis uvek bude onaj otvoren prozor koji nam omogućava jedan pogled ka normalnosti i ka pristojnosti.

Mislim da predmet naše rasprave ne treba da bude TV taksa ili finansiranje iz budžeta, već uvek treba da raspravljamo o kvalitetu programa koji emituje javni servis, a težnja javnog servisa da u svojim programima održi kvalitet često je ugrožen zakonima tržišta, jer su očigledno komercijalni mediji postali jeftini i lako dostupni.

Mi moramo da podržimo i RTS i RTV da se prilagođava vremenu u kom živimo, ali da zauzvrat dobijamo programe koji odgovaraju određenim standardima. Tu mislim na one programe koji su namenjeni deci i najmlađoj populaciji. Komercijalne televizije nemaju obavezu da prave takvu vrstu programa. Sa druge strane, javni servis ima obavezu i mora da zaštiti prava dece, da vodi računa o njihovom psiho-fizičkom razvoju, da deo programa posveti bolesnima, da ne diskriminiše ni jednu grupu u našem društvu.

Javni servis ima obavezu da omogući rasprave o svim pitanjima i da na taj način bude uporišna tačka jedne demokratske komunikacije u našem društvu.

Posebno treba obratiti pažnju na program namenjen mladima koji zauzimaju posebno mesto u našoj kulturi i našem društvu. To je jedna osetljiva populacija i treba uvek pažljivo birati poruke koje šaljemo prema mladim ljudima. Poruke koje mediji šalju mladim ljudima i te kako utiču na to da oni obliku svoj pogled na svet.

Nažalost, u Javnom servisu najčešće se govori u političkom kontekstu. Često u Skupštini svi smo negde skloni sa našeg stanovišta kao predstavnika određenih političkih partija da procenjujemo rad Javnog servisa isključivo na osnovu neke naše zastupljenosti u programima Javnog servisa.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije uvek ističemo i zalažemo se da izveštavanje o političkim aktivnostima na Javnom servisu, ali i na drugim televizijama treba da bude pravično, uravnoteženo i nepristrasno. Ne treba da bude fokus samo na tome.

Javni servis se ne svodi samo na političko izveštavanje, već on ostvaruje i druge važnije uloge, kao što su edukacija, kvalitetan kulturni program, obrazovni program, promovisanje sporta, zdravog života i svih onih vrednosti koje odlikuju jedno pristojno društvo.

Danas je na dnevnom redu i finansijski plan REM-a i logično je da raspravljamo o tome u Skupštini, jer Skupština je i kontrolor i REM odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini. Ono što želim da poručim odavde jeste da mora da se očuva nezavisnost REM-a i da ne treba da bude pritisaka ni sa jedne strane na rad ovakve jedne institucije i njena osnovna odlika treba da bude nezavisnost u radu, a ona sigurno neće biti ako konstantno trpi pritisak, bilo da su u pitanju stranke iz vlasti ili stranke opozicije.

Pred nama su i predložene izmene Zakona o državnim službenicima i podržavam predlog da se odloži obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem na određeno vreme. Svakako to doprinosi efikasnijem radu državne službe. Podržavam i ideju da se u narednom periodu formira informacioni sistem za upravljanje ljudskim resursima u okviru odgovarajuće službe, jer se na taj način formira jedna jedinstvena baza podataka koja se odnosi na zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme. U mnogome će olakšati rad službe za ljudske resurse u okviru nadležnih službi.

Naravno, u obrazloženju ministar Martinović je to dobro i obrazložio i rekao je da bi ako bi smo odmah primenili, a ne odložili ove rokove, kao što predlažu izmene zakona, da bi došlo do blokade u radu sudova. To je opravdan razlog, jer čitava procedura koja se tiče konkursa je često kompleksna i složena, zahteva određeno vreme. Mislim da smo na vreme reagovali da otklonimo opasnost da ne dođe do zastoja u radu sudova.

Ali, sa druge strane želim da apelujem sa ovog mesta da ne treba neodgovorno da se odnosimo prema ovoj temi. Neodgovorno je govoriti da je pravosuđe korumpirano, neodgovorno je govoriti da su sudije korumpirane. Moramo da uvažavamo naše sudije, moramo da uvažavamo naše pravosuđe, a ne paušalno da iznosimo optužbe bez ikakvog dokaza, kao što je i neodgovorno da se stvara stereotip, da svi koji rade u državnoj upravi, da su partijski ljudi, da oni tamo ne rade ništa. To nije tačno.

Ljudi rade konkretan posao, imaju konkretna zaduženja, pošteno zarađuju svoju platu, tako da ne treba da rasprava ide u jednom takvom smeru. Ipak su to ljudi koji imaju svoje ime i prezime, ljudi koji imaju svoje porodice i ne treba niko da ih žigoše na taj način.

Još jednom želim da pohvalim rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Taj rad je modernizovan prethodnih godina. Procedure su pojednostavljene i zaista mislim da je sada javna uprava jedna kvalitetna služba, zapravo ceo sektor je kvalitetan i uvek se nalazi na usluzi i građanima i privredi, Hvala.

Hvala predsedniče.

Poštovana premijerko, poštovana guvernerko, poštovani ministri, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, ministar je naglasio koje su to tri ključne tačke ovog budžeta, ali moram da istaknem da su sigurno složene međunarodne okolnosti i velika ekonomska kriza na neki način i definisale neke od prioriteta kojima ćemo se baviti i koje podrazumeva ovaj budžet.

Mi ćemo o uspehu ovakvog budžeta raspravljati sigurno sledeće godine u ovo vreme i videćemo njegove rezultate, ali sam ubeđenja da ćemo na ovaj način ostati na istom kursu na kom smo bili i prethodnih godina. Zato je važno da iz ovakve jedne situacije izađemo što manje oštećeni ili neoštećeni, iz jedne bure koja je zahvatila čitav svet. Budžet je najbolji pokazatelj naših namera, naših ideja kojim putem treba da idemo i kuda želimo da se krećemo.

Smatram da je Ministarstvo finansija prilikom sastavljanja Predloga budžeta imalo jedan odgovoran pristup i da ovakav plan će imati pozitivne efekte na privredna kretanja, jer uspeh jedne privrede upravo i zavisi na kombinovanju instrumenata i sredstava javnih finansija i fiskalne politike. Koliko budemo uspešni u tome, toliko će nam biti uspešna i privreda.

Jedan od najvažnijih ciljeva svake ekonomije, pa i ove, svake vlade zapravo, jeste stabilan i stalan ekonomski rast, a mi smo u godinama koje su iza nas pokazali da smo na dobrom putu. Rezultat takvog rada treba da bude povećanje životnog standarda građana. U ovoj situaciji rekao bih da nam je prioritet pre svega da odbranimo postojeći životni standard građana i da ga unapredimo maksimalno, koliko je to moguće.

Smatram da je ovakva odgovornost, odgovoran pristup projekciji budžeta pokazan i kada se govori o javnom dugu. Neko će reći da je javni dug veliki. Smatram da je on uvek pod kontrolom kada se nalazi na nivou ispod 60% BDP-a. Trenutno je na 54%. Projekcija budžeta planira da bude na 56,1%. Važno je da u ovakvim vremenima možemo da budemo sigurni da ćemo imati stabilne finansije.

Što se tiče deficita od 3,3%, želim da istaknem i da razdvojim dva dela na koje se odnosi na deficit. Jedan je onaj realni deo, a drugi deo se odnosi na rezerve koje su planirane, odnosno sredstva za rezerve da država može da reaguje u situaciji ako dođe do nekih poremećaja dodatnih na svetskom tržištu. Pre svega se to odnosi na polje energenata. Čak je i Fiskalni savet pohvalio ovakav jedan potez i smatram da je ovakva jedna vrsta opreznosti opravdana, a predviđanja su da deficit može biti i manji, jer je moguće ostvariti uštede u onom delu koji se ne odnosi na energetiku.

Sigurno da nije popularno u današnjem vremenu komentarisati ili govoriti o direktnom mešanju države u privredna kretanja, ali je činjenica da je to sada u ovim vremenima za pohvalu, jer ovakav predlog budžeta ostavlja prostora da država interveniše na potencijalne ekonomske šokove koji mogu da uslede. Moramo biti spremni za takav oblik intervencije, koji ima uvek za cilj da umanji efekte krize i koji ima cilj da se svi planovi, sve velike investicije iz budžeta realizuju nesmetano.

Kroz ovaj budžet država preuzima teret na sebe. Ja ću izdvojiti samo dva važna segmenta na koji način država preuzima teret. Jedan je u odnosu prema privredi. Bude nekada kritika da privrednici nisu zaštićeni. Smatram da je država pokazala u ovim vremenima odgovornost kroz poreske olakšice koje daje privredi.

Predviđeno je povećanje minimalne zarade koja će ubuduće biti iznad 40.000 dinara. Smatram da je ovakav potez moguć zahvaljujući upravo ovakvim merama, jer država nastavlja da vodi jednu odgovornu politiku i preuzima teret na sebe tako što relaksira poslodavce i nastavlja se taj kontinuitet poreske olakšice koja rasterećuje privrednike. Dokaz tome je što će neoporezivi deo od 1. januara biti povećan sa 19.300 na 21.700 dinara.

Ovakve mere uvek imaju, odnosno usmerene su da budu podstrek za poslodavce da povećaju plate zaposlenima, ali uvek moram da apelujem i na poslodavce da ubuduće i oni moraju da preuzmu teret na sebe i da oni preuzmu deo odgovornosti. U svemu tome Socioekonomski savet mora da opravda svoju ulogu kada govorimo o tom trouglu između zaposlenih, poslodavca i države.

Moraju se pronaći najoptimalnija rešenja, rešenja koja će dovesti do toga da poslodavci mogu da razvijaju svoj biznis, da ne dođe do pada privrednih aktivnosti, da budu veće plate zaposlenima, ali sa druge strane i da ne dođe do otpuštanja radnika. Mislim da mi sada u tome uspevamo.

Na ovaj način pokazujemo još jednu vrstu odgovornosti, jer pokazujemo da nam je stalo da imamo jedno atraktivno tržište za investitore i atraktivno tržište za poslovanje. U prilog ide i činjenica da su u toku ove godine direktne strane investicije na nivou od četiri milijarde evra. Ako se vratimo unazad, videćemo da u dve godine u kojima je pandemija korone izazvala krizu, a zatim je usledila ukrajinska kriza, da je u godinama iza nas Srbija, odnosno naša ekonomija pokazala veliku otpornost, čak veću od mnogo jačih i mnogo većih privreda u svetu.

Podržavamo i povećanje plata u javnom sektoru za 12,5% i važno je da takvo povećanje bude usklađeno sa privrednim rastom. Dakle, realno ovo povećanje plata ne ide preko privrednog rasta i ni na koji način neće ugroziti dalje privredne tokove. Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije značajno je što će penzije biti povećane. Smatramo da smo jednom odgovornom ekonomskom politikom godinama unazad mogli da priuštimo to sebi da ove godine dva puta se usklađuju penzije i stabilne javne finansije i odgovorna politika moraju da budu prioritet i dalje.

Podsetiću da je udeo penzija u budžetu negde iznad 9%, mislim da je 9,2%, što je ispod onih 11% kolika je neka predviđena gornja granica. To je postignuto zahvaljujući tome što je formiran jedan stabilan penzioni fond, zahvaljujući tome što se povećava broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose i na taj način se puni budžet penzionog fonda.

Pozdravljamo i odluku da švajcarska formula koja se tiče obračunavanja penzija bude unapređena, iz razloga što je takva jedna odluka realna, što je objektivna, što isključuje političku odluku i na ovaj način dodatno ćemo zaštiti penzionere od povećanih inflatornih pritisaka.

Mere koje su vidljive kroz budžet i kroz zakone koji prate ovaj budžet odnose se i vidljivo je da država želi da suzbije jednu sivu zonu u kojoj se nalazi određen broj zaposlenih ljudi. Veoma je važno da u narednom periodu prevedemo taj broj zaposlenih iz sive zone u legalne tokove. Pre svega što ćemo na taj način učiniti ljudima da budu prijavljeni, da budu uplaćeni doprinosi, da ostvare svoja prava koja im garantuje zakon, jer ta prava jedino mogu ostvariti u punom kapacitetu kada su prijavljeni i kada su vidljivi u evidenciji zaposlenih.

Drugi način na koji država preuzima teret na sebe u ovakvim vremenima jeste onaj koji se odnosi na energente. Konkretno da cena energenata bude pristupačna i za građane i za privredu. To je taj drugi segment koji sam najavio malopre, pored onog tereta koji preuzima država na sebe u smislu poreskih olakšica za privrednike.

Smatramo da je osnovna uloga države u ovakvim vremenima upravo ta da kroz preuzimanje tereta sačuva životni standard i sačuva privredu. Očigledno je da su cene energenata na svetskom nivou otišle u nebo. Energente moramo da uvezemo i za to moramo da platimo određenu cenu. Samo se postavlja pitanje u ovom slučaju da li će tu uvećanu cenu platiti krajnji korisnici ili će država kroz budžetske rashode na neki način rasteretiti te korisnike?

Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije je ovo pitanje suvišno. Smatramo da uvek moramo da se pridržavamo principa solidarnosti, a mislimo da je ovakav predlog budžeta uzeo u obzir ovaj princip, jer na taj način uvođenjem ovog principa solidarnosti mi pokazujemo kao društvo koliko smo sazreli u smislu humanog društva.

Podsetiću, odnosno citiraću Franca Kafku koji kaže – solidarnost najbolje izražava poštovanje ljudskog dostojanstva i upravo zbog toga smatram, da smo na najbolji mogući način reagovali i da na ovaj način želimo da pokažemo da koliko god bila krizna vremena na globalnom nivou, da imamo nameru da omogućimo svakom građaninu pravo na dostojanstven život.

Naravno, najteži i najvažniji zadatak jeste da se obezbede, pre svega energenti, nijednog trenutka ne sme da bude ugrožena isporuka energenata do krajnjih korisnika. Možda iz ove perspektive je neizvesno koliko će trajati ukrajinska kriza, neizvesno je kako će se kretati cena energenata, neizvesno je i kakvi će biti dalji tokovi na geopolitičkom planu. Jedino je izvesno da mi moramo da budemo spremni da imamo mehanizme u svojim rukama koji će ublažiti da se takva kriza prelije i na nas. Smatram da nam projekcija jednog ovakvog budžeta to i omogućava.

Osvrnuću se i na onaj deo budžeta koji se odnosi na prosvetu. Taj deo je, deo novca je uvećan u odnosu na prošlu godinu. To je veoma važno zato što svaka ozbiljna država sve više novca ulaže u obrazovanje, sve više novca ulaže u nauku jer je to jedna najsigurnija i najisplativija investicija koja se vraća u budućnost. Obrazovanje nije više privilegija samo obrazovati. Ono je u svetu postalo javna potreba.

Premijerka je govorila i za pohvalu je što budžet predviđa sredstva za osnivanje naučno-tehnoloških parkova koji su veoma važni. Želim da istaknem još nešto, da budžet podrazumeva i realizaciju projekata koji se odnose na izgradnju obrazovno-naučnih centara. Najviše je to značajno što će se ti naučno-obrazovni centri nalaziti u nekoliko gradova Srbije, u Beloj Crkvi, Kniću, Valjevu, Vranju i na Goliji. To samo govori o posvećenosti Vlade da u narednom periodu smo usmereni na to da se svi krajevi Srbije ravnomerno razvijaju.

Budžetom su planirana i sredstva za podršku primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u predškolskim ustanovama. To je još jedno sredstvo da se unapredi proces modernizacije i infrastrukture u školama. Koliko je važno da se ulaže u obrazovanje finansijski, toliko je važno da obezbedimo da obrazovanje bude dostupno svima pod jednakim uslovima. Da najbolji budu nagrađeni, da znanje koje stiču primene ovde, da se u Srbiji usavršavaju, jer su očigledno mladi, obrazovani ljudi pokretači svakog društva, pa tako i našeg.

Podsetiću da je premijerka Brnabić u ekspozeu navela da je neophodno kontinuirano i sistemsko ulaganje u mlade i stvaranje uslova za njihov kvalitetan život u Srbiji. To je jedan od prioriteta ove Vlade. To potkrepljuje i podatak da kada govorimo o sredstvima koja se iz budžeta opredeljuju za omladinsku politiku, da su ona u odnosu na prošlu godinu uvećana za trećinu i iznose 603 miliona dinara. Za pohvalu je što će oko 220 miliona dinara biti predviđeno za razvoj i izgradnju omladinskih centara. To opet ponavljam u različitim gradovima u Srbiji, u ovom slučaju u Nišu, Subotici, Somboru, Mionici i Novom Pazaru i biće novac opredeljen i za projekte za one gradove i opštine koje imaju kancelarije za mlade, što samo podstiče njihovu inovativnost.

Projekcijom budžeta očekuje se da će u 2023. godini uslužni sektor imati ulogu dominantnog nosioca privrednog rasta. Za turizam je iz budžeta opredeljeno 2,5 milijarde dinara i na taj način se daje dalja podrška oporavku i razvoju turističkog sektora u Srbiji.

Podsetiću da će ovaj budžet opredeliti sredstva za turističku infrastrukturu koja su daleko viša nego što je to bio slučaj prethodnih godina i iznose 822 miliona dinara, što je 20% više opredeljeno sredstava u odnosu na prethodnu godinu za izgradnju turističke infrastrukture. Kroz izgradnju turističke infrastrukture, kroz izgradnju putne infrastrukture ne samo što ulažemo u naše destinacije, u naše banje, planine, na taj način i država šalje jedan impuls i privrednicima da i oni nastave da ulažu u ovaj sektor.

Pohvaliću i nameru da se sledeće godine kroz budžet opredeli 500 miliona dinara za vaučere za subvencionisani odmor u Srbiji, budući da se ovakva politika prethodnih godina pokazala kao opravdana. Prošle godine podeljeno, zapravo ove godine, 2022. godine 350.000 vaučera, što je rezultiralo da zabeležimo jedan milion više noćenja u Srbiji kada uporedimo sa 2019. godinom, koja je relevantan parametar, jer je to godina pre izbijanja korone.

Nadam se da će i buduće turizam kao grana pokazati svoju elastičnost, da ćemo mi ovakvim merama doprineti da Srbija postane jedno atraktivno turističko tržište, da postane autentična destinacija koja je prepoznatljiva i dobro pozicionirana na mapi Evrope, ali i na mapi sveta.

Možda su druge teme popularnije, ali uvek želim u svojim izlaganjima da se osvrnem i da govorim o ekološkim pitanjima, tako ću i sada. Pozdravljam odluku da za ekologiju bude opredeljeno deset posto više sredstava nego za prošlu, odnosno za ovu 2022. godinu. Jedan projekat želim naročito da istaknem iako se on sprovodi preko onog dela koji se odnosi na infrastrukturu i odnosi se na izgradnju komunalne infrastrukture, infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, a to je projekat Čista Srbija, čak 85% komunalnog otpada danas završava na nekoj od deponija u Srbiji. Na nama je da razvijemo jedan sistem primarne selekcije i da unapredimo proces reciklaže.

Zašto ističem projekat Čista Srbija? Zato što ovaj projekat obuhvata 70 gradova i opština širom Srbije. Možda je to nekome malo, u odnosu na sve može da bude malo, ali razlika između nula i 70 je velika. Nemamo čarobni štapić da odjednom rešimo sve probleme, ali je veoma važno za sistemski pristupimo ovom problemu i da u godinama koje slede rešavamo ovakvu vrstu ekoloških pitanja.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj budžet, to se podrazumeva, jer on pre svega je koncipiran tako da nam obezbeđuje dalji ekonomski rast, ali i podrazumeva jednu zaštitničku ulogu države prema onim najranjivijim kategorijama našeg stanovništva. Koliko god da je društvo bogato, pa i najbogatije države sveta uvek postoji jedna kategorija ljudi kojima je potrebna pomoć, a onoliko koliko smo mi humani, koliko smo kao država spremni da pomognemo tim ljudima, zapravo pokazujemo jednu odgovornu politiku i to je ogledalo našeg društva. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije neće podržati ovaj amandman iz prostog razloga što on remeti koncepciju predloga budžeta, konkretno član 5. razdeo 22. koji je meni kao nekome ko dolazi iz Kraljeva veoma bitan jer se tiče sredstava koja su opredeljena za grad Kraljevo i građani Kraljeva su me u prethodnom periodu pitali o tim temama.

Prvo pitanje se odnosi na novac koji je opredeljen za Projekat urbane regeneracije, konkretno za rekonstrukciju zgrada koje su teško oštećene u zemljotresu. Podsećam da je projekat u toku, da se radi, da je prošle godine u oktobru mesecu tadašnji resorni ministar Momirović sa gradonačelnikom Kraljeva uručio 106 ključeva za 106 stanova porodicama čiji su stanovi tada oštećeni u zemljotresu i nadam se da će se ubrzati radovi koji podrazumevaju rušenje dve zgrade koje su teško oštećene i izgradnju novih u koje će se ljudi useliti.

Drugo pitanje građana Kraljeva odnosi se na početak izgradnje stadiona u Kraljevu. Znam da se trenutno grade stadioni u Leskovcu, u Zaječaru, u Loznici i da zaista nisu pečurke pa da niknu preko noći, ali je nama veoma važno i postoji veliko interesovanje da počne izgradnja stadiona u Kraljevu što pre. To je jednostavno veća motivacija za mlade ljude da uđu u svet sporta, da se bave sportom.

Podsetiću da je grad obezbedio zemljište, da je spreman projekat, da su izdati lokacijski uslovi i tako se nadam da će i budućnosti, u bliskoj budućnosti početi izgradnja. Jednostavno, mi moramo da ulažemo u sve sfere društva, u sportsku infrastrukturu. Naši stadioni u Srbiji su stari 50 i više godina i ako želimo da se takmičimo sa najboljima moramo da imamo i najbolje uslove.

Često čujemo od naših građana da žele da naši klubovi igraju u Ligi šampiona, ali takvo jedno takmičenje traži najsavremenije standarde kao što su savremeni stadioni. To je kao kada bismo želeli da učestvujemo u trkama Formule 1, a pritom vozimo auto od 50 godina.

Tako da nije realno tako nešto, ali to za mene ima još jednu drugu dimenziju u smislu što ulaganje u sportsku infrastrukturu podrazumeva pomoć amaterskom sportu. Uvek sam za to da se pre pomogne amaterskom sportu, da se motivišu mladi da uđu u te tokove pre nego što ćemo izdvajati sredstva da pomažemo profesionalnim klubovima. Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovani kandidati za premijera i ministre, poštovani narodni poslanici, najpre nadam se da će ova Vlada pre svega biti odgovorna, kao što smo i mi kao koalicija bili odgovorni tokom izborne kampanje, da će članovi Vlade imati jedan otvoren i pošten odnos prema građanima Srbije, da će rezultati biti takvi da to budu jedna konkretna rešenja, a ne politika koja se bavi populizmom bez ikakvih rezultata.

Mi se kao društvo nalazimo pred velikim izazovima i to smo čuli u Ekspozeu i od nas se traži da uz mnogo upornosti, uz mnogo truda radimo u interesu svih građana Srbije. Siguran sam da mi to možemo postići uz jedno jedinstvo, solidarnost, ali i uz uvažavanje političkih razlika koje realno postoje.

Verujemo da će Vlada koju čine odgovorni, obrazovani i stručni ljudi raditi u punom kapacitetu i da će imati autoritet da donosi važne i teške odluke, a osnovi zadatak jeste pre svega očuvanje političke stabilnosti, ali i očuvanje ekonomske, finansijske i energetske stabilnosti. To su te kritične tačke kojima će morati da se posveti najveća pažnja.

Činjenica da kriza sa kojom se suočavamo nije generisana u Srbiji. Ona je generisana van naših granica, ali se kao i svuda u svetu prelila na nas i zbog toga ćemo svakodnevno morati da vodimo računa pre svega o životnom standardu građana.

Čovek mora da bude u fokusu naše politike i naravno i građanima je najbitnije ono što se njih tiče u svakodnevnom životu u ovom trenutku, kao što smo i čuli u ekspozeu, to su ona pitanja koja se tiču ekonomije, to je zauzdavanje inflacije. Moramo biti pošteni i reći da je na inflaciju, odnosno na porast cena da su uticali pre svega globalni faktori - povećanje cena energenata na svetskom tržištu, cena poljoprivrednih proizvoda, kao i cena industrijskih sirovina. Zbog svega toga je važno da sačuvamo stabilan finansijski okvir.

Mi smo zahvaljujući nekom dobrom radu u prethodnom periodu, gde će ministar finansija biti Siniša Mali koji je bio u prethodnom mandatu, uspeli da sačuvamo jedan stabilan finansijski sistem i zato je pred njim zadatak da i ubuduće nastavi da predlaže one mere koje će imati za cilj efikasnu naplatu poreza i suzbijanje sive ekonomije.

Mi iz SDPS podržavamo tu nultu toleranciju prema sivoj ekonomiji. To mora da bude princip koji će važiti za sve i za trgovce, da onaj koji se bavi trgovinom mora da izdaje fiskalni račun, mora da ima ulaz, mora da ima izlaz, ali sa druge strane i država mora da obezbedi da sistem fiskalizacije radi besprekorno i da bude funkcionalan. Moram otvoreno reći da svako ko radi u sivoj zoni ili u crnoj zoni je nelojalna konkurencija. Na tome moramo da radimo i ubuduće, pre svega da bi građani znali kakve proizvode kupuju, da bi građani znali kakve usluge im pružaju, ali sa druge strane i da zaštitimo one koji rade u skladu sa zakonom, jer oni plaćaju porez, a od tog poreza mi obezbeđujemo novac i za zdravstvo i za školstvo i za puteve i za celokupnu infrastrukturu.

Moramo svi da shvatimo da država nema svoj novac. Postoji samo novac poreskih obveznika. Zato je na svima nama da obezbedimo da postoji vidljivost trošenja novca, od trenutka kada svaki dinar putem poreza i naplata uđe u budžetski sistem, do trenutka kada se isplaćuje krajnji korisnik, a dužnost je na nama da obezbedimo da građani znaju kako će se planirati budući rashodi.

Ja sam bio svedok jedne dobre prakse u prethodnom periodu ovde u Skupštini da je zaista bilo transparentno trošenje novca iz budžeta i ministar je bio raspoložen i njegovi saradnici da razgovaraju na tome i na sednicama plenuma i na sednicama odbora. Mislim da je kao rezultat takvog jednog rada došla potvrda od pre mesec dana u vidu izveštaja o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta u kome se navodi da je Srbija na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno. Dakle, utvrđeno je da građani Srbije prepoznaju kako se troši novac i sa takvom praksom treba da nastavimo i ubuduće.

Još jedno pitanje iz ove nadležnosti koje se odnosi na rad Ministarstva finansija, jeste pitanje povećanja minimalne cene rada. Naravno, podržavamo odluku da se poveća minimalna cena rada od sledeće godine. Dobro je što je država preuzela na sebe jedan deo tereta i rasteretila privredu i na taj način pokazala dobru volju da stvaramo jedno atraktivno tržište za poslovanje.

Naime, od 2023. godine će se povećati neoporezivi deo zarade sa 19.300 na 21.700 dinara i država je pokazala tu jednu vrstu ozbiljnosti, kao i nekoliko godina unazad. Smatram da i poslodavci moraju ubuduće da preuzmu malo veću odgovornost, moraju da imaju više sluha za radnike.

To ne govorim kao socijaldemokrata koji je po vokaciji na strani radnika, već zaista smatram da poslodavci ne moraju samo da gledaju onu troškovnu stranu, samo onu stranu koja se odnosi na rashod, moraju da gledaju malo šire i tome treba da služi, zapravo uloga Socijalno-ekonomskog saveta. Jednostavno veća zarada direktno je proporcionalna motivaciji rada. To donosi bolju produktivnost, to donosi veći profit. To je kao u fudbalu, ne ostvaruje najveći profit onaj klub koji plaća najjeftinije igrače, nego onaj koji ulaže u svoj tim, koji ulaže u svoje igrače, oni mu donose uspeh, oni igraju Ligu šampiona i oni stvaraju najveći profit. I niko ne može da me ubedi da naš radnik bolje radi u Luksemburgu, nego u Srbiji. Dakle, pitanje je samo motivacije i poslovnog koncepta.

Pozdravljam i politiku koja se odnosi na povećanje penzija, odnosno na odluku da se penzije usklade u dva navrata ove godine. Jednostavno zbog takve ekonomske situacije koju nismo očekivali da će biti. Mi smo već nekoliko godina unazad primenjivali švajcarsku formulu. Ta je formula dobra, formula je realna, ona isključuje politiku iz učešća, odnosno iz odluke o povećanju penzija, već se oslanja isključivo na ekonomske parametre.

Udeo penzija u budžetu je nešto preko 9%. U svakom slučaju manji od onih 11% koja je gornja granica da bude udeo penzija u budžetu i upravo takva jedna odgovorna politika nam je omogućila sada da dva puta godišnje u ovako kriznim vremenima možemo da uskladimo penzije, odnosno da utičemo na povećanje penzija.

Kada govorimo o ovome važno je da kažemo da moramo da imamo jedan funkcionalan i stabilan penzioni fond. Svaka reforma i promena Penzionog fonda mora da bude takva da bude sistemska, nikako ad hok. Došli smo sada u poziciju, zahvaljujući onome o čemu je mandatarka malopre govorila, da smo stopu nezaposlenosti doveli na jednocifrenu stopu nezaposlenosti, pa sada imamo dovoljan broj ljudi koji uplaćuju doprinose i iz tih sredstava se isplaćuju penzije.

Nadam se da ćemo u buduće zadržati takav jedan kurs, kada govorimo o ovoj vrsti politike. Činjenica je da je Penzioni fond konsolidovan, da su penzije redovne, da se isplaćuju tačno na vreme, ali ono što je najvažnije, da se penzije isplaćuju iz realnih izvora.

Čuli smo i pre neki dan i sada, od predstavnika opozicije da zaista nije isto kada se 10% poveća penzija nekome ko ima 20.000 i nekome ko ima 60 ili 70.000 i slažem se sa tom konstatacijom, naravno. Ali, moramo da imamo konkretna rešenja kako da rešimo te probleme.

Mi smo iz SDPS i ranije govorili o tome. Predlagali smo ili da se ide na opciju da se postepeno povećava ta donja lestvica, odnosno minimalne penzije, a da pri tom ne diskriminišemo nikoga ko je tokom svog radnog veka uplaćivao više u Penzioni fond i tako zaslužio veću penziju ili druga opcija, a to je da se ide na to da se primene socijalne karte i da se pruži pomoć onima koji su najugroženiji. Dakle, to i jeste neka ideja socijaldemokratije koju mi zastupamo, racionalna socijalna politika i pravo na sistem oporezivanja.

Za nas je obrazovanje po značaju na vrhu piramide prioriteta. Moramo najpre da nastavimo da gajimo ovaj sistem u kome će obrazovanje biti dostupno svima pod jednakim uslovima. Nekada nismo ni svesni koliko pružamo studentima kvalitetno obrazovanje na državnim univerzitetima. Ja uvek navodim primer da SAD zahtevaju da svako plati školovanje na najprestižnijim i skupocenim univerzitetima, a mi još uvek možemo sebi da priuštimo i treba tako da bude da imamo jedno subvencionisano visoko obrazovanje.

Pri tome ne treba da zaboravimo da gradimo koncept obrazovanja da bude takav da đaci treba da uče zbog znanja, a ne da bi stekli dobre ocene. I to je jedno funkcionalno obrazovanje.

U prethodnom periodu su napravljeni konkretni koraci u smislu unapređenja obrazovnog sistema, usvojena Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine i doneto je nekoliko zakona i ova strategija u središte stavlja učenika i njegov razvoj sposobnosti, primenu savremenih tehnika, savremenih pristupa i metoda i na tome i treba da se zasniva koncept u prosveti.

Sa druge strane, da bi prosvetni sistem funkcionisani kako treba na najbolji mogući način, potrebno je i dalje da radimo na poboljšanju uslova za prosvete radnike, pre svega na povećanju plata, ali i uslova rada. Činjenica je da je u prethodnih deset godina plata u prosveti povećanja od 45-69% u zavisnosti od stepena stručne spreme i stepena obrazovanja. Statistika zaista pokazuje taj napredak, ali apelujem i sada na kandidata za premijera i ona je dobro upućena u tu problematiku, da mi moramo u narednim godinama da radimo na tome da moramo da uvedemo sistem platnih razreda. Naravno da nijednog trenutka na taj način ne ugrozimo stabilnost budžeta.

Mladi kada završe škole treba da se zaposle. Mi treba da obezbedimo jedan takav ambijent, da se zaposle u skladu sa svojim obrazovanjem, da napreduju u karijeri u skladu sa svojim radnim sposobnostima, u skladu sa svojim veštinama i siguran sam, dok to radimo, dok gradimo vrtiće i skraćujemo spiskove čekanja i kada mladi imaju stabilan i stalan posao, da su i to jedne mere koje na mala vrata uvodimo u smislu demografske politike i treba da nastavimo tim putem. Jedino ono što mladi žele jeste izvesnost i žele da na osnovu te izvesnosti mogu da planiraju budućnost u Srbiji.

Najveći potencijal jeste u mladim ljudima. Oni su najpravedniji i najhrabriji deo našeg društva. Mladost često prezire posledice i u tome jeste njena hrabrost i snaga svakog naroda jeste u mladim ljudima. Snaga naroda jeste u njihovoj pameti. Zato treba da investiramo u njihovo znanje.

Remark kaže da je najlepši grad na svetu onaj u kome je čovek srećan. Naše je da napravimo Srbiju takvom da se ravnomerno razvija, da svaki grad u Srbiji bude takav da mladi budu srećni u njemu i da rešimo konačno taj višedecenijski problem koji se odnosi na odliv mozgova.

Od Ministarstva za Evropske integracije očekujem da se snađe što bolje prema novoj metodologiji, da ostvari značajan napredan kada govorimo o pristupu Srbije EU. Srbija je u svakom smislu evropska zemlja i istorijski i kulturološki, sve više i ekonomski i mi to treba da zaslužimo svojim reformama i da uđemo u EU na jedan dostojanstven način, da budemo jedan kredibilan partner, da iskreno razgovaramo sa našim partnerima iz Brisela. Moramo da nastavimo da sprovodimo unutrašnje reforme. Moramo da nastavimo sa modernizacijom društva, da jačamo institucije, bez obzira da li će to neko potceniti u Briselu ili ne, mi to moramo zbog nas samih.

Siguran da ne možemo, niti se zanosim da možemo da menjamo EU, ali možemo da menjamo sebe u svakom segmentu. To je put kojeg treba da se držimo kada govorimo o evrointegracijama.

Veliki izazov stoji i pred ministrom koji je zadužen za turizam. Činjenica je da je ova oblast doživela ekspanziju krajem 2019. godine, da smo ostvarivali rekordne rezultate i po broju posetilaca i po prilivu novca koji je otišao u budžet od strane turizma, da je tokom pandemije ovaj sektor uzdrman svuda u svetu, pa i u Srbiji, ali smo zahvaljujući jednom ozbiljnom i profesionalnom pristupu u protekle dve godine vratili turističke potencijale Srbije na svetsku mapu.

Podatak za prvih šest meseci ove godine je da je 70% više turista došlo u Srbiju nego prethodne godine. navešću još jedan primer koji nije samo statistika, a to je da je u julu ove godine najveći svetski pretraživač za putovanja „kajak“ Srbiju uvrstio na vrhu liste najpoželjnijih destinacija za putovanje automobilom, uzimajući u obzir cenu i kvalitet usluga koji se dobija za taj novac.

Uspeh je što je veliki broj građana Srbije odlučio da koristi upravo domaće turističke kapacitete i to je rezultat jedne dobre promocije turizma u našoj zemlji. Tako da očekujem i od novog ministra turizma, gospodina Memića da će nastaviti ovim putem i da će turizam doživeti još veću ekspanziju i postati jedna još ozbiljnija grana u našoj privredi.

Moram da pohvalim i rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nadam se i siguran sam da će gospodin Martinović nastaviti tim putem. Znajući kao kolegu, proveli smo ovde nekoliko godina zajedno. Ovo ministarstvo je u upola kraćem mandatu od onog zakonom predviđenog, uspešno završilo ranije započete projekte i aktivnosti, ali je razvilo i nove mehanizme, usluge i alate koji su u centar celokupne reforme javne uprave postavili građane.

Usvojena je i Strategija reforme javne uprave za period do 2030. godine, unapredili smo našu e-upravu, razvijamo nove elektronske usluge za građane i privredu, ali za pohvalu je i što je uspostavljen Centralni registar stanovništva. Jedna od novina koju je uveo rad ministarstva i koordinacije inspekcijskog nadzora za svih 46 inspekcija i to je u mnogome olakšalo posao na terenu. Nadam se da će ministarstvo, odnosno siguran sam, nastaviti da reformiše javnu upravu, da ona bude i dalje po meri svih nas i građana i privrede.

Rat u Ukrajini je po svojim posledicama, čini se, pomerio zemlju iz svoje ose. Takav je utisak. Pokazalo se da jedan sukob na geografski gledano malom prostoru se odrazio na čitav svet. Vodi se sada u svetu jedan pravi ekonomski rat. Naša uloga treba da bude u tome onoliko koliko možemo da doprinesemo miru. Mir je jedina reč koja je važna u ovoj situaciji. Svet se od početka rata okrenuo naglavačke. Živimo u jednim konfuznim i turbulentnim vremenima i samo normalnost i umerenost mogu da proizvedu jednu političku stabilnost.

Uvek kažem da na kraju mandata ocenjujemo rad Vlade po onome koliko je podignut životni standard građana, koliko smo podigli tu lestvicu. Ne mislim tu samo da je uspeh količina novca u budžetu ili količina novca na tržištu kojim se koristi privreda. Naš uspeh treba da bude i kvalitetno zdravstvo, kvalitetno obrazovanje, dobre socijalne usluge, pravosuđe koje je na zdravim temeljima, dobri međususedski odnosi, jedno pozitivno okruženje, razvijene institucije u punom demokratskom kapacitetu i ambijent koji će motivisati mlade da svoje znanje i veštine primene upravo ovde u Srbiji.

Bez obzira na krizu kroz koju prolazi čitav svet, smatram da imamo dovoljno mudrosti da se konsolidujemo i da je prevaziđemo.

Za kraj, hoću da citiram čuvenog ekonomistu i državnika Ludviga Erharda, koji kaže: „Nikakva ekonomska situacija ne može biti toliko beznadežna sa kojom ogromna volja i pošten rad jednog naroda neće izaći na kraj“. Smatram da to treba da bude jedna formula koju mi treba da primenjujemo u ovim teškim vremenima. Hvala.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani direktore Kancelarije za Kosovo i Metohiju, poštovani predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, koleginice i kolege, pitanje i tema Kosova i Metohije godinama je u centru pažnje naše javnosti i uvek izaziva veliko interesovanje, pa tako i današnja sednica. I zato mi je žao što nekad uđemo u raspravu koja ne priliči jednoj ovakvoj sednici i jednoj ovakvoj temi.

Smatram da smo opet zakazivanjem i raspravom na ovoj posebnoj sednici pokazali odgovornost, pokazali smo ozbiljnost i spremnost da branimo naše nacionalne interese.

Dužni smo da iznova vodimo raspravu, dužni smo uvek da istini pogledamo u oči i dužni smo da na jedan objektivan način sagledamo jedno ovako osetljivo pitanje.

Mi iz SDPS ovu raspravu ne doživljavamo tako da se nadmudrujemo ovde i na ovoj temi ubiramo političke poene, da stranački poentiramo. Smatramo da nama treba ovde razgovor, da nama treba traženje najboljeg rešenja i potrebno nam je jedinstvo.

Retko gde se istorijski i etnički principi tako izoštreno i tako direktno sukobljavaju kao što je to slučaj na Kosovu i Metohiji i retko gde dva naroda tako čvrsto se drže svojih argumenata i ne odstupaju od njih, kao što je to slučaj u ovim pregovorima koji dugo traju.

Naš argument zasniva se uglavnom na istorijskim činjenicama i one su nesumnjivo na našoj strani, ali čini mi se da nemaju onu težinu koju bismo mi želeli da imaju.

S druge strane, princip na koji se pozivaju Albanci, a to je etnički princip, je nepravedan i često veoma opasan, jer takav princip ostavlja mogućnost za jedan tinjajući konflikt koji može da se raspiri u budućnosti.

Za nas Srbe je Kosovo izvor i srž nacionalnog i duhovnog identiteta. Budimo realni, pa možemo da vidimo da je za Albance to njihov dom, jer čine na toj teritoriji većinu stanovnika.

Ako se vratimo u prošlost, vek, vek i po, videćemo da su Albanci tačno znali uvek šta žele. Mi smo govorili ono što ne želimo. Ali, ipak sada ohrabruje činjenica da imamo konsenzus između predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji i državnog rukovodstva i bar je to malo lakše u procesu pregovora, da u takvoj jednoj saglasnosti se donose kvalitetne odluke koje se primenjuju na terenu i koje olakšavaju život ljudima koji žive na toj teritoriji.

Mi možemo danas ovde i da raspravljamo i da potežemo pitanje da li smo mogli bolje da reagujemo dve ili tri decenije unazad, ali smatram da nam to ništa neće doneti dobro, ništa nam to neće pomoći.

Činjenica je i da od raspada SFRJ svaki predlog koji se ticao Kosova i Metohije je onaj naredni bio nepovoljniji za Srbiju. Takođe, svaki naredni predstavnik Albanaca sa Kosova i Metohije je bio radikalniji. Počeli smo od Azema Vlasija, preko Rugove, Adema Demačija, Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja i sada Aljbina Kurtija.

Utisak je da je Azem Vlasi za Albina Kurtija Kisindžer, toliko je imalo prostora možda tada da se razgovara sa njim o konkretnim stvarima. Bez obzira na sve smatram da smo mi sada mnogo zreliji, da smo pragmatični, da donosimo odluke koje možemo da pretočimo u konkretna rešenja ma koliko to bilo nepopularno. Ali, kada tražimo rešenje za pitanje Kosova i Metohije moramo da uzmemo u obzir i političko istorijske činjenice i kulturna dešavanja, ali i spoljnopolitički faktor.

Nema nikoga među nama ovde ko nije svestan da je povratak na staro nerealan. Da li možemo da zamislimo da će milion i po Albanaca se vratiti na staro, da žive u državi gde bojkotuju njene institucije, ali s druge strane da li i Albanci smatraju da mogu da budu punopravan međunarodni subjekat sa punim kapacitetom bez podrške velikih sila? Ovde pominjem i Rusiju i Kinu kao stalne članice Saveta bezbednosti. Naravno, da je nemoguće i jedno i drugo. I zato moramo da vodimo jednu proaktivnu politiku, da idemo napred, da tražimo rešenje. Često se i sa naše strane, čini mi se, u poslednje vreme manje čuju predlozi da treba negujemo zamrznut konflikt. Zamrznut konflikt nije dobro rešenje ni za koga, nije dobar ni za nas, ni za ekonomski razvoj, ni za evropske integracije, ni za modernizaciju države.

Naš stav je da moramo da tražimo rešenje, da svako nerešeno rešenje, svako nerešeno pitanje vodi jednom konfliktu koji tinja i preti da izraste u ozbiljan sukob koji se može preliti na čitav region. To Srbiji u ovom trenutku nije potrebno kada imamo jedan stabilan pravno-politički okvir i kada imamo jedan zavidan ekonomski rast.

Nije suština da negujemo zamrznut konflikt jer s pravom možemo da se zapitamo šta će biti za 10, 30 ili 50 godina kada se taj konflikt odmrzne. Koliko će tada biti Srba na Kosovu i Metohiji? Sada ih ima manje od 100 hiljada, mislim da je možda optimistično, svaki 15 građanin na teritoriji Kosova i Metohije je Srbin. Kada pogledamo demografsku strukturu, kada pogledamo trendove jasno je da moramo da razmišljamo o takvim stvarima, da rešavamo probleme, oni se neće rešiti sami od sebe, neće nam se skinuti sve brige ako probleme gurnemo pod tepih i odugovlačenje nije saveznik nikome.

U ovom Izveštaju se vidi da je na Kosovu i Metohiji zaista jedno podeljeno društvo i u tako jednom podeljenom društvu vlada ozbiljna doza antagonizma između većine i manjine. Iskustvo je pokazalo da obično strada manjina, jer ne može dugoročno da trpi pritisak od te većine i često napusti svoje kuće i teritoriju na kojoj živi. Zato je važno da nastavimo da pružamo podršku ljudima na Kosovu i Metohiji i važno je da im pomognemo da imaju svoja radna mesta, da započnu sopstveni biznis.

Predsednik je malopre izneo podatak da se pomaže, pre svega, ljudima da dobiju krov nad glavom bilo da je to izgradnja novih domova, rekonstrukcija, građevinski materijal, izgradnja vodovodne mreže, telekomunikacionih sistema. Sve su to ozbiljne vrste pomoći, a naročito je važno da pomažemo u prosveti, da pomažemo u zdravstvu.

Moramo iz republičkog budžeta da nastavimo da stimulišemo i privredne aktivnosti na severu Kosova i Metohije, da podstičemo porodičan biznis, da pomažemo poljoprivrednicima, jer veliki broj ljudi živi samo od toga, a sa druge strane očigledno je, ko god ode tamo i vidi, da od strane Prištine nema pomoći, tu samo može da postoji opstrukcija u ovom trenutku. Naravno, osnovni preduslov je da se osigura bezbednost i da postoji mir.

Mi smo Socijaldemokratske partije Srbije pre nekoliko godina izneli konkretne predloge, konkretnu platformu, nismo ni tada bežali od ovog pitanja, nismo se skrivali, kao ni danas, nismo ispaljivali prazne floskule, jer od toga nemamo ništa.

Naš predlog je podrazumevao da se ovo pitanje rešava u nekoliko faza i predsednik naše stranke, gospodin Rasim Ljajić, je o tome govorio u javnosti. Prva faza bi podrazumevala rešavanje pitanje iz ekonomskih, odnosno trgovinskih oblasti. To podrazumeva slobodno kretanje ljudi bez ikakvih administrativnih ograničenja, zatim slobodan protok robe i kapitala i kada uklonimo te barijere i kada usaglasimo postojeće sertifikate, kada smanjimo obim sive ekonomije, sasvim je sigurno da će se još više robe iz centralne Srbije koju proizvode preduzeća na teritoriji centralne Srbije moći da se plasira na teritoriju Kosova i Metohije, i to se meri zaista u milionima evra.

Sledeća faza odnosi se na rešavanje statusa imovine. Moj kolega Krkobabić je malopre govorio o tome i izneo je konkretne podatke. Vrednost te imovine koja se odnosi na službene i poslovne zgrade i druge građevinske objekte do 1999. godine je takva da se meri u stotinama miliona evra. Na našoj strani u pregovaračkom procesu je i činjenica da se od 1966. do 1999. godine preko Fonda Federacije za kreditiranje nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina slilo na teritoriju Kosova i Metohije 4,37 milijardi dolara, a od toga iz budžeta Republike Srbije, kao federativne jedinice tadašnje države, je otišlo 35,4% od te ukupne sume novca.

Kada govorimo o privatnoj svojini važno je da se vlasnicima vrati privatna svojina, da se obeštete na određeni način i na nama je da obezbedimo validnu dokumentaciju za svaki objekat, za svako zemljište da bismo mogli da polažemo pravo na to.

Ne treba zanemariti i važnost kulturne baštine. Jedno veoma važno pitanje. Spomenici kulture, crkve i manastiri na teritoriji Kosova i Metohije su od tolikog značaja da su oni deo najznačajnije evropske baštine. Nažalost, u poslednje vreme od strane Prištine dolaze najave da se upotrebi jedan novi pojam, pojam koji se zove – kosovska baština, ali to nije adekvatan pojam i mi moramo uporno da insistiramo da on ne sme ni u neformalnom smislu da se ustali, jer jednostavno svaka međunarodna konvencija, izveštaj UNESKO govori o tome da baština pripada državama, narodima, a ne može da pripada teritoriji.

Moramo da obezbedimo i da insistiramo da se obezbedi posebna zaštita za crkve, manastire i druge verske objekte, objekte od istorijske i kulturne važnosti, da se garantuje sigurnost sveštenicima SPC, ali i da se nađe dugoročno rešenje kojim bi se zabranila izgradnja industrijskih postrojenja, kao i urbanizacija poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi oko crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.

Dalje, moramo da insistiramo na formiranju Zajednice srpskih opština i u ovom Izveštaju sam video da je navedeno da su od strane međunarodnog faktora vršeni pritisci, naročito u julu i avgustu, na privremene institucije u Prištini da se formira Zajednica srpskih opština. Briselska administracija je tu na potezu. Priština mora da poštuje svoj deo dogovora, bar mi smatramo da mora, jer poštujemo i mi. Ako toga nema, kako ćemo onda imati poverenje jedni u druge da će svaki sledeći dogovor da bude ispoštovan.

Nakon što bi se postigao dogovor o svim ovim pitanjima, onda bismo mogli da težimo potpisivanju sporazuma o normalizaciji i garant tog sporazuma trebalo bi da budu velike sile. Opet napominjem da to treba da budu i Rusija i Kina, kao garant jednog dugoročnog rešenja. Važno je da se u pregovaračkom procesu krećemo napred. Ako je jedna strana zadovoljna, a druga nije, onda tu nema kvalitetnog rešenja.

Hteli ili ne mi moramo da gledamo u budućnost. Pominjemo često ovde i kosovski mit. Nesporno je da je kosovski mit duboko utemeljen u istorijskoj svesti srpskog naroda

Kosovski mit treba da nam posluži kao pokretač da gradimo temelje moderne države, ali ne sme ni da nas sputava da donosimo dobre odluke za nas i da stvaramo bolju budućnost.

Moramo da budemo razumni i odgovorni u svakom trenutku. Niko od nas, siguran sam, ne želi da prebaci ovo pitanje na teret budućim generacijama, jer ne želimo da im ostavimo u nasledstvo neraščišćene račune.

Mi smo mala zemlja slavne prošlosti. Dvadeseti vek je bio vek pobeda, ali i velikog stradanja. Smatram da treba danas da budemo razumniji. Uvek se setim kada govorim o tim velikim pobedama i stradanjima u knjizi o Milutinu, Danko Popović, kroz jedan od svojih likova, kaže: „Mi prvo izginemo, pa posle razmišljamo da li je trebalo, a drugi narodi rade drugačije. Oni prvo razmišljaju, pa i tada gledaju ako je ikako moguće da ne ginu“.

Zato smatram da mi danas moramo da budemo mudriji i sigurno to jesmo, sazreli smo kao društvo. U trenutku kada na međunarodnoj sceni ništa nije kao što je bilo, kada se vodi rat po Evropi ozbiljnih razmera, ne možemo da se pravimo imuni na to pitanje. Ne živimo pod staklenim zvonom. Sve se to odražava na nas i moramo da uvažimo sve te faktore koji dolaze spolja.

Znamo da su pregovori kompleksni, ni malo nisu laki. Lako je jedino kritikovati. Najteže je donositi dobre odluke i krupne odluke.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, ja se nadam, bez obzira na tok današnje sednice, da ćete kada se završi ova sednica izaći iz ove sale sa uverenošću da imate veliku podršku Narodne skupštine. Znajte da postoji jedinstvo u narodu. Onda ćemo biti na dobrom putu, onda ćemo znati da smo na dobrom putu i to će biti vetar u leđa vama, kao pregovaraču.

Socijaldemokratska partija Srbije će i ubuduće, kao i do sada, snažno podržavati vaš rad i nadamo se da će se pronaći najbolje rešenje za sve građane na Kosovu i Metohiji. Važno je da se pregovori završe, odnosno da budu takvi da kao rezultat toga imamo mir i prosperitet. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, najpre, želim da čestitam svim političkim strankama koje su ušle u parlament na ostvarenim izbornim rezultatima i nadam se da ćemo dobro sarađivati, iako nismo dobro počeli i nadam se da ćemo iskreno i uspešno raditi u korist građana Srbije.
Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće predlog da gospodin Vladimir Orlić bude predsednik Narodne skupštine. Verujemo da će on na najbolji način voditi parlament, da će predstavljati Narodnu skupštinu kao centralnu instituciju zakonodavne vlasti.
U prilog tome mu ide iskustvo koje ima. On je već četvrti mandat poslanik u Skupštini Srbije, već osam godina je u ovim klupama, u prošlom mandatu je bio potpredsednik Skupštine.
I sam sam u prošlom mandatu kao šef poslaničke grupe sarađivao sa gospodinom Orlićem moje iskustvo je takvo da ovu svoju uverenost zasnivam na tome što je saradnja bila takva da je gospodin Orlić tada, a siguran sam da će i ubuduće težiti tome da napravi kompromis. Smatram da zna da nađe balans.
To se videlo prethodnih dana. Samo ko je nepošten može reći da nije tako bilo kada su poslaničke grupe razgovarale o raspodeli odbora i parlamentarnih delegacija.
Takođe, gospodin Orlić dobro poznaje kako funkcioniše organizaciona struktura Skupštine i dobro poznaje, zahvaljujući svom iskustvu, kakve su relacije među političkim strankama. Sve mu to ide u prilog i nadam se da će ispuniti naša očekivanja.
Ovaj prvi korak koji preduzimamo prilikom konstituisanja parlamenta kada biramo predsednika Skupštine je veoma važan. Važan je iz razloga što predsednik, upravo, na onaj način kako vodi parlament, negde i usmerava tok rada. Na svima nama je da se potrudimo da imamo ovde kvalitetne rasprave, da isporučimo najbolji mogući rezultat za građane Srbije u vidu zakona, u vidu drugih propisa koji regulišu društvene oblasti i koji regulišu oblasti u kojima funkcioniše država.
Očekujem i da poslanici svojim izlaganjem i predsednik buduće Skupštine svojim radom izgrade takav jedan odnos da doprinesemo zajedno smanjivanju tenzija, da negujemo minimum poštovanja, da stvorimo jedan normalan i zdrav ambijent za rad.
Normalno je da političke stranke imaju svoje programe, da imaju svoje ideologije, ideje i normalno je da se sučeljavaju oko toga, po tome su politički prepoznatljivi.
Ono što svima treba da bude zajedničko jeste poštovanje. Poštovanje ove institucije, njenog Poslovnika, Kodeksa ponašanja, a samim tim i poštovanje koje iskazuju prema građanima koji su glasali da mi danas budemo ovde i da ih predstavljamo. Uvek to kažem, poštovanje je ključna reč ukoliko želimo da izgradimo ugled Narodne skupštine i ukoliko želimo da povratimo poverenje građana u ovu instituciju.
Svedoci smo da se, ne samo prethodnih godina, nego, čini mi se i prethodne tri decenije, od obnavljanja višestranačkog parlamentarnog sistema slala jedna ružna slika iz Srbije i to zahvaljujući poslanicima koji su bili manje odgovorni, neodgovorni, koji su pribegavali neprikladnom rečniku, vulgarnostima, nasilnom ponašanju, svega toga je bilo, svega toga je bilo u ovoj sali. Tvrdim da više od 90% poslanika nisu takvi.
Zato treba svi zajedno da radimo, da pošaljemo jednu dobru poruku, jednu bolju sliku prema građanima Srbije. Svi smo skloni da govorimo o ugledu i rečniku koji se upotrebljava u Narodnoj skupštini.
Treba svako od nas da pođe od sebe i mi iz vlasti, i kolege iz opozicije i da preispitamo i analiziramo svoje govore, da vidimo kakve smo reči mi koristili. Pa, ako smo u stanju jedni drugima svašta da kažemo ovde u ovoj sali, gde delimo radni prostor, mi koji se srećemo u hodnicima i pozdravljamo se, šta će onda građani Srbije da pomisle o nama.
Zahvaljujući nižem cenzusu postigli smo bolju reprezentativnost u Skupštini. To je jedan pozitivan rezultat. Koliko znam, 15 poslaničkih klubova je formirano do sada.
Normalno je i od strane opozicije da dolaze kritike, normalno je i za demokratiju je produktivno da postoji aktivno opoziciono delovanje u parlamentu. Svaka kritika motiviše za vlast, svako sučeljavanje kvalitetnim argumentima, ovde u Skupštini, može da izrodi neku novu ideju, bolji zakonski akt, ali uvek treba da pravimo razliku između kritike i razliku između vređanja.
Svaka poslanička grupa je negde i odgovorna za nastupe svojih poslanika. Ja u ime mojih kolega iz Socijaldemokratske partije Srbije mogu da obećam da ćemo kao i u prošlosti raditi u skladu sa Poslovnikom, da ćemo se fokusirati i govoriti isključivo o tačkama koje su na dnevnom redu, bez ikakve namere da bilo koga uvredimo. Budući predsednik Skupštine, gospodin Orlić, slobodno mogu da kažem da imamo ubedljivu većinu da ga izaberemo, uvek može da računa na nas kada je u nastojanju da se efikasan rad, prikladan rečnik i međusobno uvažavanje ustale u ovoj sali kao jedna dobra praksa.
Ne zaboravimo da je parlament najviše institucija u našoj podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Sa druge strane sa svima nama, a i na predsedniku je odgovornost da ne budemo mesto koje će samo biti kancelarija koja će overavati bilo kakve akte koji dolaze od bilo koga. Pred nama su ozbiljni izazovi, pred državom su ozbiljni izazovi, pred nama poslanicima, pred predsednikom sigurno jedan kompleksan posao.
Taj posao ne predviđa samo ono što je utvrđeno Poslovnikom, da on saziva saziva sednice, da utvrđuje dnevni red, da vodi računa i stara se o toku sednica, već podrazumeva i koordinaciju između predstavnika odbora i parlamentarnih delegacija. To je naročito važno sada kada na polju spoljne politike imamo jedan veoma kompleksan i turbulentan ambijent.
Ne treba tu zaboraviti ni ulogu parlamentarne diplomatije. I to je jedna prilika da se kroz parlamentarne delegacije izborimo za što bolje mesto u Srbiji.
U parlamentarnim delegacijama, o čemu smo razgovarali prethodnih dana, ima predstavnika i vlasti i opozicije i sigurno je da i stranke artikulišu negde svoje interese na tim nastupima i zato je pred predsednikom parlamenta jedan ozbiljan posao da iskoordinira njihov rad da bi delegacije imale jedinstven nastup kada nas predstavljaju u inostranstvu.
Uveren sam da ćemo izabrati gospodina Orlića za predsednika. Od njega očekujem da na jedan objektivan, nepristrasan način vodi Skupštinu, da bude prvi među jednakima, želim mu uspešan rad, a nadam se i očekujem da ćemo svi zajedno na kraju ovog mandata moći da konstatujemo da smo dostojanstveno radili svoj posao i bili uspešni u njemu.
Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, zakoni koji se odnose na sprovođenje izbornih procesa o kojima danas razgovaramo, koji su danas glavna tema na dnevnom redu, jesu rezultat jednog višemesečnog, a možda i višegodišnjeg rada kada govorimo pre svega o dijalogu između stranaka koje čine vlast i stranaka koje su u opoziciji, kako onih u parlamentu, tako i onih koje su bile van parlamenta. Sam proces tih razgovora nije bio jednostavan. Zato smatram da smo danas ipak postigli jedan uspeh, danas treba da finaliziramo jedan proces razgovora, ali naravno na tome ne treba da stanemo.

Kada kažem da imamo rezultat, vidi se po tome što za predstojeće izbore koji su najavljeni za april, pre svega predsedničke, parlamentarne, ali i za lokalne izbore, nema najava bojkota kao što je to bilo prošli put, tako da smo postigli uspeh kada govorimo o dogovoru konkretno izbornih uslova.

Smatram da ćemo na ovaj način unaprediti naš izborni proces, naš politički sistem, da je u interesu svih političkih stranaka da izborne uslove uskladimo sa modernim političkim tokovima.

Za SDPS najvažnije je da stvorimo jedan stabilan sistem, sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces. Sistem koji će najbolje oslikati volju građana i pokazati realnu snagu političkih partija. Mi smo u taj proces razgovora o kome sam malopre govorio, ušli sa konkretnim predlozima, imali smo našu političku platformu, naravno nisu svi predlozi usvojeni. Tako da je možda i to još jedan pokazatelj da očigledno ni jedna strana u tim pregovorima nije zadovoljna u potpunosti, ali je to možda pokazatelj uspeha, jer ne možemo svi biti zadovoljni onim što smo razgovarali proteklih meseci.

Mi na ovaj način unapređivanjem izbornog procesa promovišemo osnovna ljudska prava, građanske i političke slobode i težimo zaista i doprinosimo stvaranju jednog otvorenog demokratskog društva gde će svako moći da izrazi svoju političku volju, političko mišljenje na slobodan način. Zato je važno da imamo kvalitetnu diskusiju da bismo pronašli konsenzus oko najvažnijih pitanja.

Kada govorimo o ovim rešenjima koja se tiču izbornog procesa, smatram da ne treba ovde da stavimo tačku, treba i dalje nastaviti sa razgovorima i unapređivati u kontinuitetu naš izborni sistem. Moguće je unaprediti pojedine delove izbornog procesa, izbornog sistema u kratkom periodu i mislim da ćemo to uskoro i videti, kada ovi zakoni stupe na snagu.

Takođe, činjenica je da mi već tri godine u kontinuitetu, s vremena na vreme, menjamo izborne uslove i podsetiću da kada se vratio višestranački sistem u Srbiji, da uslovi pod kojima su se tada odvijali izbori i danas zaista nisu jednaki, promenjeni su umnogome i imamo sada jedan drugačiji sistem koji je na snazi.

Iako donosimo zakone uoči raspisivanja izbora, moram da napomenem da je dogovor bio da se postigne sporazum šest meseci pre održavanja izbora. Mi smo taj dogovor ispunili i bilo je potrebno vreme da se sve te stavke iz dogovora pretoče u jedan pravni okvir, u preporuke i procedure, danas govorimo konkretno i o zakonima, i mislim da je vladajuća koalicija pokazala dobru volju, da je vladajuća koalicija održala reč i ovaj današnji dnevni red je zapravo potvrda toga da smo na vreme usvojili sve ono što smo dogovorili za okruglim stolom.

Zakon o izboru predsednika Republike u najvećem delu usaglašava se sa ostalim zakonima, a oni se odnose pre svega na izbor narodnih poslanika, odnosno zakone o lokalnim izborima. Suštinski će izbori za predsednika Republike biti održani po istim pravilima kao i u prethodnim ciklusima, kao i prethodnih 20 godina, s tim što ćemo imati ovim izmenama sada efikasnije izborne procedure.

Zbog rešavanja eventualnih pravnih procedura u vezi sa glasanjem u prvom krugu, drugačije će se određivati rok za drugi krug glasanja. Po važećem zakonu, taj rok je 15 dana od prvog dana glasanja, a sadašnji Predlog zakona predviđa da vreme počinje da se meri od dana kada je doneto rešenje o ponavljanju glasanja.

U vezi sa ponovnim glasanjem je i predlog koji podrazumeva da u procesu glasanja se precizno definišu stalni sastavi biračkih odbora. Podsetiću da je dogovor političkih partija da se privremeno uveća broj članova u stalnom sastavu organa koji su zaduženi za sprovođenje izbora. Ovo je jedan iznuđen potez, ali u svakom slučaju, ovo je jedna dobra mera, pre svega zbog toga što ćemo dati svim učesnicima na izborima šansu da imaju svoje predstavnike u relevantnim organima koji se bave izbornim radnjama. Morali smo da pronađemo jedan ovakav način da bismo izašli u susret i onim strankama koje nisu učestvovale na izborima, onim strankama koje nisu prešle cenzus i koje se ne nalaze danas u parlamentu. Na ovaj način oni će imati svoje predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji i to je plus za celo naše društvo. Bez obzira što je izuzetak, smatram da smo napravili jedan pozitivan iskorak kada govorimo o izbornom procesu.

Ni novi Zakon o izboru narodnih poslanika ne menja suštinske aspekte izbora. U Srbiji i dalje ostaje jedna izborna jedinica, ostaje proporcionalni sistem, cenzus ostaje na 3%, mandati se raspodeljuju po "Dontovom obrascu", tako da sve ono, čini mi se, što je ranije bilo propisano u formi određenih procedura, uputstava, onde gde je trebalo ispraviti određene nedostatke, sada smo pretočili u zakonsku normu i na taj način mi smo otklonili mnoge nedoumice koje su se mogle javiti u prethodnim slučajevima.

Još jedna novina koju predviđa novi zakon odnosi se na formiranje izbornih komisija jedinica lokalne samouprave. Ovo je izuzetno dobar predlog, jer je iskustvo od ranije pokazalo da nije postojala ta najbolja spona između RIK i biračkih odbora kao organa koji se bave sprovođenjem izbora. Morali su članovi RIK da na različite načine dođu do biračkih odbora, pa su tako svoje članove ili zamenike članova slali kao koordinatore određenim okruzima, a ovi su pri tom davali uputstva, formirali određena radna tela, itd. Znači, bili su jedna ozbiljna tehnička podrška u sprovođenju određenih izbornih radnji. Sada smo zakonski regulisali i ovo pitanje i osim što će biti efikasnija procedura, smatram da će umnogome i olakšati rad RIK u budućnosti.

Za pohvalu je i izmena koja se odnosi na deo koji se tiče prigovora, odnosno objavljivanja rezultata izbora. Po novom zakonskom rešenju, donosi se obaveza objavljivanja svih odluka RIK na zvaničnom sajtu i prigovori počinju da se računaju, odnosno dan kada može da se prigovori na bilo kakvu odluku, jeste onda kada se rezultat objavi na zvaničnom sajtu RIK-a. Mislim da je to od ključnog značaja za obavljanje svih neophodnih radnji u izbornom postupku, koji zaista po prirodi često bude kratak, a često bude i hitan.

Zarad uvida javnosti u proces glasanja, važna je novina u Zakonu, u članu 55, gde se navodi da birač ima pravo da zatraži od lokalne izborne komisije informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao na izborima. Republička izborna komisija propisuje način ostvarivanja prava na informaciju o tome da li je evidentirano da je neki birač glasao. Na ovaj način otklanjamo svaku eventualnu sumnju u onaj deo koji se tiče glasanja da neko posumnja da je neko možda glasao umesto njega, ili ako on nije izašao da glasa, da njegov glas je postao upitan. Mislim da je ovo jedan dobar mehanizam da svako može da proveri i da odbrani svoje biračko pravo.

Novina ima mnogo, ja pokušavam da izdvojim samo ono što je najvažnije. Olakšavajući predlozi se odnose na prikupljanje potpisa, a sadržani su u zakonu o lokalnim izborima. Broj potpisa sada je preciziran i odnosi se u odnosu na broj birača na teritoriji određenog grada ili opštine. Pokušaću i da slikovito to prikažem.

Recimo, u mom gradu, u Kraljevu, za punu izbornu listu od 70 odbornika bilo je potrebno prikupiti 2.100 potpisa. Po novom zakonskom rešenju, sada je dovoljno 1.000 potpisa. To će, naravno, olakšati mnogim političkim subjektima da uđu u utakmicu kada govorimo o izborima, da izmere svoju snagu i na taj način ćemo možda dobiti bolju reprezentativnost, pre svega u lokalnim skupštinama.

Kada govorimo o Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, veoma važan zakon, veoma osetljiva tema pre svega što su građani, odnosno birači zainteresovani i veoma je važno da znaju da se prate tokovi novca i da javnost ima uvid kako stranka troši novac.

Takođe, veoma je važno da se ispoštuju svi oni rokovi koji se odnose na podnošenje izveštaja. U tom smislu je važno dati određena ovlašćenja, odnosno mehanizme Agenciji za sprečavanje korupcije. Pre dve godine su bile izmene ovog zakona, koje su pratile izmene Zakona o sprečavanju korupcije, Agencije za sprečavanje korupcije i odnosile su se na onaj deo da ne može da dolazi do zloupotrebe javnih resursa tokom izborne kampanje. Mislim da smo i tada napravili jedan pomak, ali u svakom slučaju želim da istaknem da je sve to jedno vrednosno pitanje, pitanje jedne političke kulture. Onog trenutka kada svi mi zajedno budemo delovali tako da osudimo bilo kakvo korišćenje javnog resursa za ostvarivanje nekakve komparativne prednosti tokom izbornog procesa znaćemo da smo tada uspeli, a naravno to podrazumeva i promenu određenih vrednosti u samom našem društvu.

Za nas iz SDPS ove izmene i dopune zakona nisu važne samo iz razloga što se mogu primeniti na sledećim izborima, dakle na proleće 2022. godine, već to smatramo kao unapređenje izbornog procesa na duži rok. Verovatno ćemo i u narednom periodu imati još dobrih predloga koje ćemo pretočiti u zakonske norme da bi naš politički sistem bolje funkcionisao.

Važno je naravno da i sve političke strane, to uvek ističemo, budu zastupljene u medijima, da imaju ravnomeran tretman, pre svega mislim na javni servis. Važno je da se ažuriraju redovno birački spiskovi. Tu mogu da pohvalim Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da dobro radi svoj deo posla.

Svedoci smo ipak da od obnavljanja višestranačkog sistema u Srbiji se pravi takva atmosfera da uvek ona strana koja izgubi na izborima krivi za to nekog drugog. Nikad krivicu ne pronalazi u sebi, uvek jedna strana bude nezadovoljna. Želimo da napravimo takve uslove da izbori budu slobodni, da budu izbori pošteni, da kada se završe da političke partije, odnosno učesnici pruže ruku jedni drugima, čestitaju na rezultatu i dalje se nastavi sa formiranjem izvršne vlasti.

Za kraj, za nas iz SDPS veoma, veoma važan zakon je Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji je takav da imamo velika očekivanja od ovog zakona, jer sada na jedan pravi način po prvi put uvodimo ovu kategoriju u naš ekonomski, odnosno u naš pravni sistem. Ovaj zakon treba da bude korak ka socijalno uređenoj državi.

Na ovaj način treba da postignemo, ja ću govoriti samo o tom delu, o socijalno osetljivim grupama, da takve grupe budu integrisane u naše društvo. Ne govorim to samo u kulturnom ili u nekom drugom smislu, ovde konkretno mislim o privrednom smislu, u smislu privrednih aktivnosti. Svi građani treba da imaju taj osećaj pripadnosti. Treba da imaju osećaj da doprinose društvu, da učestvuju u razvoju privrede naše države, a sa druge strane preduzetnici moraju da imaju razvijenu društvenu odgovornost, a država mora da podstiče socijalno preduzetništvo. To je, u svakom slučaju, jedno efikasno sredstvo kada govorimo o borbi protiv siromaštva, koja je izražena svuda u svetu, kada govorimo o borbi protiv nezaposlenosti, naročito za tako osetljive grupe, za osetljive društvene grupe koje su ili u sistemu socijalne zaštite ili su teže zapošljive grupe.

Na ovaj način, ovako usmerenim merama, mi zaista težimo onome o čemu SDPS uvek govori, a to je da postanemo društvo jednakih šansi. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, SDPS će, naravno, podržati današnji predlog koji je na dnevnom redu, pre svega, jer ga posmatramo kao deo jednog sveukupnog paketa pomoći, dakle, jedan deo mozaika koji je počeo da se sklapa još na proleće 2020. godine. Ono što je važno, to je da su mere koje su donete u tom trenutku bile pravovremene, dakle, u pravom trenutku.

Zato nema sumnje da ćemo podržati ovaj predlog, jer se pokazalo do sada da svaka mera koja je doneta i koja je došla od strane Vlade Srbije, bilo da se radi o pomoći upućenoj direktno građanima ili da se radi o pomoći koja je upućena privrednicima, da se svaka ta pomoć višestruko isplatila.

Naravno, ono što je najvažnije, to je da je i Vlada Srbije, a i mi ovde u parlamentu smo podržali takve odluke da se podrži, pre svega, naš zdravstveni sistem, jer je zdravlje građana bilo na prvom mestu, i dan danas je na prvom mestu. Važno je da naš zdravstveni sistem funkcioniše na jedan dobar način, da nismo imali paralisano zdravstvo za vreme trajanja korone, ali takođe ono što je važno, to je da funkcioniše privreda.

Kada je počela pandemija zbog virusa Kovida, najveći strah je upravo bio da će privreda da se parališe, da se neće održati nivo privrednih aktivnosti. Poseban je fokus bio na tome da se sačuvaju radna mesta, dakle, da ne dođe do zatvaranja fabrika i da sačuvamo tu stopu nezaposlenosti, da bude na prihvatljivom nivou. Mislim da mi danas možemo da konstatujemo da smo napravili ogroman uspeh i da smo taj cilj, koji smo postavili na početku, ispunili.

Ono što je važno, takođe, jeste da je i Vlada postavila prioritete na samom početku, odnosno da je dobro locirala one oblasti gde je pomoć najpotrebnija.

Ministar je malopre govorio o tome da je turizam bio jedna od grana koja je pretrpela velike gubitke, ne samo kod nas, nego svuda u svetu. Zato je ta pomoć koja je došla hotelijerima bila dobrodošla.

Takođe, dobre su bile i one pomoći koje su se odnosile na isplatu minimalnih zarada. U istom tonu mogu da govorim i o ovoj pomoći koja dolazi mladim ljudima. Smatram da je to jedan dobar signal za naše mlade, da država misli o njima.

U svakom slučaju, smatram da će taj novac koji ode u ruke mladim ljudima, da se vrati natrag u sistem, jer će oni kupovinom nekih proizvoda ponovo taj novac upumpati, deo novca, u budžet i na taj način, zavrtećemo jedan točak, kao što to radimo sve vreme, i održati nivo privrednih aktivnosti.

U svakom slučaju, SDPS podržaće ovu meru, kao što smo i ranije to činili. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, smatram da je danas možda najvažnija tema Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Za nas iz SDPS svakako u fokusu uvek kada govorimo o ovakvoj jednoj oblasti.

Sami statistički podaci govore o tome da mi već decenijama unazad imamo ozbiljan problem, kada govorimo o demografskoj slici Srbije, ali sa druge strane činjenica je i da smo ozbiljno pristupili ovom problemu tek u nekoliko poslednjih godina, možda poslednjih pet godina, da na jedan veoma ozbiljan i sveobuhvatan način pokušavamo da rešimo pitanje demografije u Srbiji.

Sama činjenica da smo i mi kao ovaj skupštinski saziv podržali 2020. godine osnivanje Ministarstva za brigu o porodici i demografiju govori da smo podigli na jedan viši nivo temu koja se bavi demografijom u Srbiji. Ovim izmenama i dopunama zakona mi ćemo stvoriti uslove koji treba da ohrabre mlade u smislu podsticaja rađanja, odnosno da dobiju adekvatnu materijalnu podršku.

Posebno bih u tom smislu izdvojio jednu novu meru, i ministar je malopre to izdvojio i kolege moje pre mene, a to je pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Ova nova mera je veoma važna. Zašto to ističem? Zato što očigledno da nerešeno stambeno pitanje zna da obeshrabri mlade ljude da stvaraju porodicu ili da šire porodicu. Smatram da je kod mladih često prisutan strah upravo kada nemaju krov nad glavom i to je možda nekada i podsvesni strah da li će moći da priušte svojoj porodici sve ono što smatraju da treba i na taj način retko donose odluku da imaju decu i odlažu taj krak za neke kasnije godine.

Smatram da ovako jedna mera uliva sigurnost, pre svega mladim ljudima, da će na jedan efikasan, na jedan povoljan način rešiti stambeno pitanje.

Kada sam govorio o tome da je država najozbiljnije počela da se bavi ovom temom poslednjih pet godina, moram i da navedem nekoliko odličnih koraka koji su u prethodnom periodu preuzeti. Pre svega, proširen je broj korisnika koji mogu da ostvare pravo na materijalnu pomoć i veća je finansijska podrška kada govorimo o ukupnoj sumi novca koja se izdvaja za ovo pitanje.

Drugo, svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva ima garantovanu naknadu za vreme odsustva i ona ne može biti od minimalne zarade u trenutku kada stupa na odsustvo. To je veoma važno, a uslov za to je da ima bar jednu evidentiranu osnovicu na koju su plaćeni doprinosi. Podsetiću da je pre toga uslov bio da žena mora da ima radni staž u trajanju od šest meseci minimum, da bi mogla da koristi jedno ovakvo pravo.

Takođe, majke koje imaju bolesno dete mogu da koriste naknade, zarade uz dodatak koji im pripada po osnovu prava za pomoć i negu drugog lica, konkretno za dete. U povoljnijem položaju su i žene koje žive u selima i koje se bave poljoprivredom, pa su samim tim i poljoprivredne osiguranice. Na osnovu toga mogu da ostvare pravo na ostale naknade po osnovu rođenja deteta i nege deteta, što ranije nije bilo moguće dok nismo usvojili ove zakonske izmene.

Podaci govore i činjenica je zaista da smo 2019. godinu dočekali sa boljim rezultatima nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Dakle, nove mere su odmah dale rezultate i tada je u toj godini u Srbiji rođeno više dece i naročito ohrabruje taj podatak da je rođeno više dece nego kada uporedimo sve zemlje u okruženju, znači sve zemlje koje su pripadale nekadašnjoj Jugoslaviji, uključujući i naše susede Bugarsku, Albaniju i Mađarsku. To je jedan podatak koji uliva nadu da će ove mere postići zadovoljavajuće rezultate.

Međutim, za analizu ostaje da vidimo da li je ta 2020. godine, verovatno jeste zbog korone, dovela do toga da imamo slabije rezultate na ovom polju.

Takođe, za analizu je i uvek za diskusiju povezanost ekonomskih uslova i stope nataliteta. Sigurno je da su finansijski momenat i materijalni status važan faktor kada govorimo o povećanju stope nataliteta. Međutim, iskustvo pokazuje da to nekada nije presudan činilac. Najbolji primer za to su razvijene zapadnoevropske države, Francuska, Nemačka, Belgija itd, da ne nabrajam, gde su plate visoke, životni standard je visok, a stopa nataliteta niska. Doduše, oni na drugi način rešavaju problem demografije, tako što uvoze radnu snagu i tu dobijaju duplu korist. Oni, zapravo, dovode stručnjake iz drugih zemalja, dobijaju produktivne radnike, a sa druge strane dobijaju i ljude koji su u najboljim reproduktivnim godinama i na taj način nadomešćuju taj pad nataliteta u svojim zemljama.

To je onaj deo gde treba država da bude na potezu. To je ono što mi danas i radimo ovde u parlamentu kada usvajamo ovakve zakonske izmene. Dakle, mi treba da radimo na tome da se konstantno povećava životni standard kod nas, da ekonomski razlozi ne budu motiv za odlazak mladih iz zemlje. Ovakvim merama mi unapređujemo populacionu politiku i stvaramo bolje uslove i podižemo životni standard građana.

Pitanje planiranja porodice je kompleksno. Svako ima svoj lični razlog kada donosi odluku da li će formirati porodicu, da li će proširiti porodicu i to je veoma osetljivo pitanje. Ali, sa druge strane, odluka je na mladima da stvaraju porodicu i da podižu decu. Uvek možemo da postavimo pitanje da li postoje idealni uslovi za formiranje porodice. Kada bismo se bavili time šta sve treba da skockamo u životu, možda bi ta odluka o formiranju i proširenju porodice bila prolongirana za neke kasnije godine. Sada je prosečna starost majke pri rađanju prvog deteta 28,8 godina. Podsetiću da je pre pola veka ta granica bila, odnosno ta prosečna starost bila 22,2 godine.

Taj trend odlaganja rađanja nije karakterističan samo za naše podneblje, već je svuda u Evropi prisutan. Nekada su primeri ljudi, kada govorim o tom vremenu od pre pola veka i više, koji su imali nekoliko dece i bila je veća stopa nataliteta, a živeli su u mnogo težim uslovima. Jednostavno, pedesetih godina prošlog veka jedna porodica u proseku je imala 4,7 dece, a sada je ta stopa na 2,4. Očigledno je da su mogućnosti bile male, životni standard je bio nizak, ali želja za većom porodicom je bila veća. Očigledno je, na osnovu svih ovih podataka, da su se promenile određene društvene vrednosti i kod nas. Statistika i finansijska podrška su jedno, a vrednosti, verovanja i stavovi su sasvim druga medalja ove priče.

Usvojili smo moderan način reprodukcije kao rezultat jednog trenda u svetu. Mladi kao prioritete postavljaju obrazovanje, osamostaljivanje, karijeru, pa onda, tek na kraju, stvaranje i širenje porodice. Činjenica je da se roditeljstvo odlaže za kasnije godine života. Kada ljudi završe fakultet, onda oni rešavaju pitanje zaposlenja, pa onda grade karijeru, pa rešavaju stambeno pitanje i tek onda se odlučuju da postanu roditelji. Upravo ovakve mere treba da doprinesu tome da oni imaju jednu sigurnost, da reše što pre stambeno pitanje i da što pre donesu odluku da stvore porodicu ili da prošire porodicu. To je onaj deo gde je država zadužena da pomogne na jedan adekvatan način.

Opet kažem da je ovo trend koji je prisutan i u Evropi. Podaci ukazuju da se u polovini zemalja sveta rađa manje dece i na taj način se smanjuje stanovništvo. Matematika govori isto. Matematika kaže da kada prosečna cifra rađanja dece padne ispod 2,1% stanovništvo počinje da se smanjuje. Onda preti opasnost svima u Evropi da dođu u situaciju kao što je Japan, da u jednoj zemlji ima više deka i baka nego što ima unuka.

Kao prepreku za širenje porodice mnogi bračni parovi navode da ne poseduju sopstveni stan ili kuću, da nemaju stalan posao ili da nemaju dovoljno visoku platu. Mi ovakvim merama, pre svega kada govorimo o finansijskoj podršci, ali i o onoj podršci kojom se govori da mladi što pre mogu da dođu do stana, mi pomažemo mladima da lakše dođu do krova nad glavom, a finansijska pomoć treba da garantuje da mogu da priušte sve što je neophodno za podizanje deteta. Ovakvim merama populacione politike šaljemo poruku mladima da mogu da računaju i na izvesnost i na sigurnost.

Najnovije mere pozitivan su signal mladima, da država čini sve da stvori uslove da mladi pod jednakim uslovima najpre mogu da se obrazuju, a zatim da u skladu sa svojim obrazovanjem nađu i adekvatan posao, da budu nagrađeni za svoje znanje, da budu nagrađeni za svoje veštine.

Kao pozitivan primer navešću jedan događaj od danas. Danas je predsednik Republike uručio ugovore o zaposlenju najuspešnijim diplomcima svih medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola Srbije, tako da je 711 mladih ljudi danas dobilo posao. To je najbolja poruka države da računa na te ljude, da računa na njihovu stručnost, da oni svojim znanjem, svojim idejama mogu da unaprede naše društvo.

Za pohvalu je i projekat države koji se odnosi na dodelu bespovratnih sredstava parovima koji žele da kupe kuću u seoskim sredinama. Na taj način rešavamo i jedno drugo pitanje migracije, a to su unutrašnje migracije, gde je zapažen trend da se ljudi iz ruralnih područja sele u gradove i da ta sela jednostavno ostaju prazna. Kada pogledamo statističke podatke, videćemo da je jako loša situacija na jugu Srbije i na istoku Srbije. Crna Trava mislim da beleži jedan negativan, neslavan rekord kada govorimo o stopi nataliteta. Za pohvalu je i što gradovi i opštine prepoznaju demografske probleme na lokalu i u skladu sa tim preduzimaju adekvatne mere.

Reći ću nešto i pohvaliću mere koje preduzimaju čelnici grada iz koga ja dolazim, tj. iz Kraljeva. Grad Kraljevo već nekoliko godina podržava projekat koji se zove „Tri plus“, a on podrazumeva da porodice koje imaju troje i više dece dobijaju 30% popusta na sve komunalne usluge. S obzirom da je teritorija grada velika i s obzirom da određeni stanovnici grada koji žive u selima ne koriste sve komunalne usluge, za takve ljude predviđena je jednokratna godišnja pomoć u iznosu od 10.000 dinara. Mislim da je to jedna poštena preraspodela iz gradskog budžeta. Mogu da kažem da tu jednokratnu pomoć, oni koji ne koriste olakšice prilikom plaća komunalnih usluga, koristi preko 2000 porodica sa teritorije grada Kraljeva.

Takođe, iz gradskog budžeta se od 2016. godine izdvajaju sredstva za finansiranje četvrtog i petog pokušaja vantelesne oplodnje. Važno je da imamo sluha i na Republici i na lokalnom nivou i da opštine lociraju problem na pravi način, da usmere pomoć i da je to najpotrebnije. Mislim da ćemo tako na najbolji način popraviti našu demografsku sliku.

Kada raspravljamo o Izveštaju RATEL-a, mi smo uspostavili jednu dobru praksu i na taj način ostvarujemo nadzornu ulogu, kada govorimo o parlamentu. Od RATEL-a, pre svega, očekujem da bude u funkciji zadovoljenja prava potrošača, odnosno građana koji koriste usluge mobilne telefonije na prvom mestu, ali i ostalih sredstava komunikacije iz ove oblasti.

Kada je pre 17 godina osnovana Agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, postavljen je zadatak da agencija treba da obezbedi efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene politike u oblasti telekomunikacija i da to bude u cilju daljeg razvoja telekomunikacija i stvaranja uslova za uspostavljanje informacionog društva. Upravo na osnovu Izveštaja možemo proceniti koliko se uspešno sprovode ove mere, odnosno koliko su uspešno zadaci ispunjeni.

Navodi se u Izveštaju za 2020. godinu da je RATEL nastavio sa aktivnostima koje su usmerene na stvaranje slobodnog i otvorenog tržišta, uz garantovanje ravnopravnog položaja svim učesnicima. Važno je da se unapređuje kvalitet usluga. Važna je i zaštita korisnika usluga i informaciona bezbednost. Pre svega, tu mislim na onu osetljivu kategoriju stanovništva, na decu, da vodimo računa da nam deca pre svega budu bezbedna na internetu. Važan je i kvalitet mreže. Čuli smo malopre da je prosečna ocena 81 poen, što je dobro. Dobro je i što su svi podaci izloženi javnosti na uvid, što svako može da ode na sajt RATEL-a da vidi kvalitet svake mreže mobilnih operatera i na osnovu toga da donese lakšu odluku da se opredeli prilikom izbora operatera.

Kada su građani zadovoljni, to je onda najbolji pokazatelj rada i RATEL-a i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, jer znam da oni blisko sarađuju. Tako da, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije glasaće za ovaj izveštaj, ali i za ostale izveštaje i predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice i kolege, imali smo prilike u prethodnih godinu dana, odnosno u ovom sazivu da često iznesemo svoje stavove o radu sudija i često su o tome govorile moje koleginice Danijela Veljović i Sanja Jefić Branković, kao i danas pre mene što je govorila koleginica. Zaista stav Socijaldemokratske partije Srbije po tom pitanju jeste da moramo težiti nezavisnom pravosuđu.

Potegla se uvek, i često u tim raspravama u poslednje vreme, tema oko referenduma. Naravno, naš stav je da što više građana treba da izađe na referendum kako bismo pokazali legitimitet i dali legitimitet jednom takvom procesu, a na nama poslanicima je da građanima objasnimo šta konkretno znače ustavne promene i da se one tiču samo onog dela koji se odnosi na pravosuđe, a ne kao što neke druge političke partije pokušavaju u javnosti da predstave, da se radi o nekim temama koje uopšte nisu predmet referenduma, odnosno ono o čemu će građani odlučivati 16. januara.

Ono što želim danas da istaknem i o čemu želim da govorim jeste, kada govorimo o izboru, odnosno listi kandidata za članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, nešto o samoj Komisiji i pred kandidatima koji budu izabrani je jedan značajan zadatak, jedan važan zadatak, a zadatak same Komisije jeste pre svega, promovisanje kulture takmičenja na otvorenom, slobodnom tržištu, ali sa druge strane, zadatak komisije jeste da uoči sva ona ograničenja koja mogu da postoje na takvom jednom tržištu i da sankcioniše neke slučajeve kada preduzeća deluju protivno zakonima tržišta, pre svega kada se radi o dogovoru o cenama sa konkurentima, kada se radi o zloupotrebama na tržištu, ali i kada pokušava da se kontroliše tržište putem određenih mehanizama, kao što su koncentracija, spajanje ili ukrupnjivanje kompanija.

Uloga koju Komisija ima u razvoju i očuvanju zdrave ekonomske i privredne klime jeste veoma važna. Svaka država koja želi da podstiče preduzetnički duh svojih građana mora da brine o tome da svaki građanin koji se bavi preduzetništvom, svaka nova kompanija koja uđe na tržište, da ima podjednak tretman kao i one kompanije i preduzeća koje su već na tržištu. Tu je važna uloga Komisije za zaštitu konkurencije, pre svega da otkloni najveću prepreku na tržištu, odnosno najveću prepreku koja treba da dovede do zdrave konkurencije, a to je da nastanu monopoli.

Monopol je suprotnost zdravoj konkurenciji. On je omiljen samo tamo gde se bogatstvo stiče uz nečiju pomoć i uz razne privilegije. Sprečavanje monopola važno je jer samo postojanje monopola, eventualno, može da ima negativan uticaj, pre svega kada govorimo o robama i uslugama, kada se to odnosi na cene, na kvalitet, ali i na ponudu proizvoda i usluga na tržištu.

Pošto u slučaju postojanja monopola kupci nekada nemaju alternativu, monopolista je u položaju da neometano podiže cene, naročito kada se radi o onom situacijama gde te cene nemaju zamenu, odnosno građani ne mogu da ih se odreknu i to su određeni proizvodi, kao što su osnovne životne namirnice.

Kada govorimo o kvalitetu robe ili pružanju usluge, situacija je slična, bez pritiska i bez stalne konkurencije, odnosno pritisaka od strane konkurenata. Monopolista nikada neće imati motiv da radi na kvalitetu proizvoda, da podiže kvalitet usluge i potrošači su onda silom prilika usmereni na proizvode i usluge takvi kakvi jesu. I, u ovom slučaju kada postoji zdrava konkurencija, ona je uvek na strani potrošača. Kada postoji više konkurenata na tržištu, oni jedni druge motivišu da kontinuirano poboljšavaju kvalitet robe i usluga i na taj način opstaju na tržištu.

Naravno, kada je prisutan monopol, potrošačima je sužen izbor robe, a sloboda izbora je jedan efikasan mehanizam koji pritiska proizvođače da vode računa i o ceni, i o kvalitetu, ali i o afinitetu potrošača.

Važno je da Komisija za zaštitu konkurencija prati kretanje na tržištu, da budu zadovoljni građani, da budu zadovoljni potrošači, ali i da svi na tržištu igraju pod jednakim uslovima. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, sama situacija od pre 10 i možda malo više godina kada je došlo do kolapsa na svim svetskim berzama i kada se to prelilo i na manje berze, kao što je i Beogradska berza, govori nam koliko je važan Zakon o tržištu kapitala. Od ovog zakona očekujem u budućnosti da stvori jedan takav ambijent koji će poslati pozitivnu poruku i koji će biti pozitivan signal stranim investitorima i koji će povratiti poverenje u ovu vrstu imovine, odnosno u trgovinu ovom vrstom imovine.

Cilj je da naš pravni sistem garantuje pre svega sigurnost svim učesnicima na tržištu, da naše tržište postane atraktivnije za investitore, da uslovi za pristup i poslovanje na tržištu budu jasno propisani i da budu lako prepoznatljivi od svih onih koji žele da posluju.

Takođe, na ovaj način usklađujemo naše zakone sa pravnim okvirom Evropske unije i samom implementacijom ovakvih pravnih normi koje svuda važe u Evropi i važe u razvijenim zemljama sveta mi ćemo postići to da pristup našem tržištu bude olakšan, da investitori bolje i efikasnije posluju na tržištu. To će naravno sa druge strane i motivisati davaoce da emituju hartije od vrednosti i olakšaće im put da na jedan ovakav način dođu brže i efikasnije do novih finansijskih sredstava koji su neophodni za poslovanje. Sve to dovodi do većeg prometa i do razvoja tržišta kapitala, a nama je važno da radimo na razvijanju jednog konkurentnog, produktivnog, efikasnog tržišta kapitala sa širokim spektrom finansijskih instrumenata i usluga.

Podsetiću i da je Vlada Republike Srbije nedavno usvojila Strategiju za razvoj tržišta kapitala, i to za period od 2021. do 2026. godine, i ta strategija treba da stvori dobru osnovu za korišćenje šire lepeze finansijskih instrumenata u korist privrede, ali i u korist stanovništva.

Dugoročni cilj je da se smanji zavisnost malih i srednjih preduzeća od bankarskog finansiranja, da se smanji zavisnost takvih preduzeća od državnih subvencija, da se kroz nove finansijske mogućnosti dalje radi na ubrzanju ekonomskog rasta, da se više ulaže u inovativnu industriju i, naravno, sve to treba da doprinese otvaranju novih radnih mesta.

Predlog Zakona o elektronskom fakturisanju odnosi se zapravo samo na utvrđivanje novih rokova, na pomeranje rokova koje se odnose na početak primene određenih obaveza koje proizilaze iz zakona. Zakon o elektronskom fakturisanju je već uticao da se poveća vidljivost transakcija koje se obavljaju između subjekata u javnom sektoru, kao i između subjekata u privatnom sektoru.

Postupak izdavanja faktura elektronskim putem, kao i plaćanje je mnogo brži, jeftiniji je, a mogućnost greške je svedena na minimum. Prelaskom na elektronsko fakturisanje postižu se uštede, pre svega prilikom korišćenja poštanskih usluga. Kompanije koje izdaju veliki broj faktura, kao što su npr. preduzeća iz oblasti veleprodaje, moraju da računaju na izdvajanje određenih novčanih sredstava samo za ovaj postupak, za ovu proceduru.

Elektronsko fakturisanje na ovaj način donosi preduzećima uštedu i do 60%. Ja ću pokazati na jednom slikovitom primeru, npr. ako samo poštanska usluga košta 75 dinara, ako jedno veliko preduzeće izda mesečno hiljadu faktura, jasno dolazimo do podatka da je to 75.000 dinara uštede mesečno, ako govorimo o velikim kompanijama to je mnogo veća ušteda, pomnožimo sa 12 meseci, dolazimo do jedne ozbiljne sume novca na godišnjem nivou koje kompanije mogu imati na raspolaganju da preusmere na neka druga prioritetna pitanja i na taj način da unaprede svoje poslovanje.

Još jedana prednost elektronskog fakturisanja je ušteda u vremenu. Ona direktno utiče na povećanje efikasnosti u radu, a naročito se to odnosi na onaj deo privatnog sektora za koji je veoma bitno da primene ovakve metode u poslovanju. Osim arhiviranja i unošenja podataka, vreme se troši i na plaćanje računa, naročito ako se ne koristi elektronsko bankarstvo i znamo svi koliko vremena oduzima fizički odlazak u banku da se plati određeni račun. Iz ugla primaoca, elektronska faktura omogućava značajnu uštedu vremena, podaci se brzo unose, proces plaćanja je olakšan, a pregled svih faktura je jednostavan.

Činjenica je i da ovakav način razmene faktura još uvek nije potpuno prihvaćen kod nas, nije prihvaćen ni u mnogo razvijenijim zemljama u onom kapacitetu u kom to može da bude, ali oni koji koriste elektronsko fakturisanje i te kako su do sada upoznali prednosti ovakvog vida poslovanja. Iskustvo pokazuje da je stepen usvajanja e-fakture relativno nizak i varira od države do države, negde od 8% kod onih zemalja koje su relativno skoro usvojile ovakav postupak u poslovanju do 40% kod visokorazvijenih evropskih država.

Kada govorimo o strukturi preduzeća, odnosno o malim i srednjim preduzećima, broj razmenjenih e-faktura još uvek nije na visokom nivou, ali ohrabruje podatak da stepen usvajanja je u porastu, iz godine u godinu sve više kompanija i državnih institucija prepoznaje prednosti elektronskog fakturisanja. Radi sticanja jasnije slike, reći ću da je broj razmenjenih e-faktura samo pre pet godina u državama Evropske unije iznosio preko 35 milijardi.

Izmene i dopune Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine podrazumevaju prenošenje nadležnosti sa Ministarstva finansija, konkretno sa Poreske uprave, na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, konkretno na tržišnu inspekciju.

Karakteristika vremena u kome živimo jesu svakodnevne inovacije, novi brendovi, drugačiji izgled proizvoda, zaštićeni prehrambeni proizvodi na osnovu određenog porekla, tako da su svi oni nastali kao proizvod ljudskog uma, proizvod ljudskog duha i moderno poslovanje se zapravo zasniva na znanju, na kreativnosti, na marketingu, na uvođenju novih tehnologija i zbog svega toga je važno da se zaštite izumi i inovacije, odnosno da se zaštiti intelektualna svojina.

Potrebno je da definišemo najbolji pravni okvir koji će garantovati zaštitu takve vrste da nijedan proizvod ne može biti korišćen u komercijalne svrhe, niti može da se prodaje bez saglasnosti njegovog izumitelja. Pravno regulisanje ove oblasti je važno za svaku državu jer je interes svake zemlje u vremenu u kome živimo da se podrži kreativnost, odnosno sve one tehnologije, odnosno svi oni proizvodi koji su zasnovani upravo na kreativnosti.

U vremenu kada se razmene ideja i podataka odvijaju ubrzano važno je da pravovremeno reagujemo, da usklađujemo propise kako bismo uredili oblast koja se odnosi na zaštitu prava intelektualne svojine. Cilj regulisanja prava intelektualne svojine treba da bude stvaranje ambijenta u kome autori štite svoja prava i za to ostvaruju adekvatnu naknadu. Nažalost, brzina kojom se stvara i objavljuje sadržaj na internetu najčešće dovodi do povrede prava intelektualne svojine. Zato insistiramo da ova prava budu nedvosmisleno zaštićena zakonom. Bez saglasnosti nosioca autorskog prava ne sme niko da koristi niti njegova dela, bilo da je u pitanju tekst, fotografija, audio ili video zapis i svako ko preuzme određeni sadržaj mora da ima saglasnost nosioca prava. Interesantan je i podatak da naše kreativne industrije godišnje stvaraju oko 7% bruto domaćeg proizvoda i da je u njima zaposleno preko 100.000 ljudi.

Socijaldemokratska partija Srbije, naravno, podržaće izmene i dopune ovakvog zakona. podržaćemo, naravno, i Predlog zakona o utvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, koji se odnosi na projektni zajam – univerzitetska infrastruktura.

Mi na ovaj način nastavljamo da ulažemo u obrazovanje, konkretno u visoko obrazovanje. podsetiću da smo pre nekoliko meseci samo podržali jedan projekat koji se odnosi na renoviranje studentskog smeštaja za studentske domove u Beogradu i Nišu. Nastavljamo sada sa istom praksom. Svima je jasno da je nama potrebno više visokoobrazovanih ljudi, da je obrazovanje motor razvoja jednog društva. Podatak je da se oko 40% mladih danas opredeljuje da upiše fakultet, a mi na jedan ovakav način treba da ih motivišemo da taj broj bude što veći, tako što ćemo poboljšati uslove studiranja.

Podatak je da se oko 40% mladih danas opredeljuje da upiše fakultet, a mi na jedan ovakav način treba da ih motivišemo, da taj broj bude što veći, tako što ćemo poboljšati uslove studiranja. Na ovaj način mi ispunjavamo našu obavezu i omogućavamo i poboljšavamo pristup univerzitetskom obrazovanju svima, a mi SDPS uvek insistiramo na tome da obrazovanje mora da bude dostupno svima pod jednakim uslovima i da svima obezbedimo jednake šanse da se školuju.

Naravno, ovakve investicije su od najvišeg značaja za budućnost našeg obrazovanja, ali i za budućnost naše zemlje. Investicija obrazovanja je jedina sigurna investicija koja se vraća višestruko u budućnosti, ali ne treba tu da se zaustavimo, ono što naš zadatak treba da bude pored toga da obezbedimo kvalitetno obrazovanje za mlade ljude, da obezbedimo i takve uslove da nakon što završe fakultete, da nakon što se školuju imaju adekvatna radna mesta u Srbiji, da svoje znanje primenjuju upravo u našoj zemlji.

Podržaćemo i realizaciju projekta koji se odnosi na izgradnju brze saobraćajnice na relaciji Iverak – Lajkovac, ova deonica u dužini od 18 kilometara ima višestruki značaj ne samo za Kolubarski okrug, već i za celu Srbiju. Na ovaj način nastavljamo sa trendom da unapređujemo saobraćajnu infrastrukturu. Svi vrlo dobro znamo koliko je putna mreža važna za razvoj države i da svaki dinar koji se ulaže u saobraćajnu infrastrukturu u budućnosti se višestruko vraća.

Na ovaj način pokazujemo još jedan apsekt, a to je da nam je veoma važan ravnomeran regionalni razvoj, tako da su to sve argumenti koji idu u prilog tome da podržimo ovakve predloge zakona. Kao što sam već i rekao, SDPS podržaće, odnosno poslanici će glasati za sve predložene izmene i dopune zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, Predlog zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti vidim kao deo jednog sveukupno strateškog rešenja. Rešenja koje podrazumeva da se jednim zakonom, novim zakonom uredi jedna oblast na celovit način. Mislim da ovaj zakon na prvom mestu ističe ljudskost i humanost.

Kada govorim o ovoj oblasti ja ću da istaknem tri osetljive kategorije stanovništva kojima je neophodna ovakva vrsta pomoći. To su na prvom mestu deca, zatim osobe koje su ostale bez krova nad glavom i žrtve nasilja kojima je potreban neki privremeni smeštaj u teškim trenucima.

Kada je neka kategorija stanovništva ugrožena potrebno je omogućiti trenutno stambeno zbrinjavanje kroz različite vrste programa. One treba uvek da se realizuju u okviru nadležnih institucija. Obično je ovakav vid smeštaja vremenski ograničen i ima konkretnu svrhu.

U okviru svratišta kao privremenog smeštaja omogućava se ostvarivanje osnovnih životnih potreba i elementarno unapređivanje kvaliteta života. Najosetljivija kategorija o kojoj možemo govoriti jesu deca. O tome sam i malopre govorio, napomenuo sam to. Veoma je važno da u uzrastu koji je za decu bitan, od četiri pa do 19 godina, uradimo to da deca ne budu izložena rizicima života ili čak u nekim situacijama da ne budu izložena radu na ulici.

Zato je važno da se zadovolje standardi koji se odnose, kada govorimo o privremenom smeštaju, pre svega na održavanje higijene, na obezbeđivanje čiste i adekvatne obuće, odeće, isranu i slično. Ali i pored toga potrebno je da se pruži podrška korisnicima ovakvog smeštaja, da oni steknu osnovne životne veštine koje su im neophodne da se uključe u društvene tokove, da vode normalan život, odnosno da se radi, pre svega, na polju obrazovanja sa njima da bi usvojili nova znanja i da se posveti pažnja njihovim psihosocijalnim potrebama, odnosno psihosocijalnom razvoju dece.

Zato mora da postoji plan i u skladu sa tim da se izlazi u susret potrebama korisnika ovog smeštaja i sve vrste podrške, intervencije da se sprovode po tom planu. Važno je da se u skladu sa standardima obezbedi stručan tim ljudi koji čine i pedagozi, psiholozi, medicinski radnici, ali i ljudi koji rade na samom terenu.

Moram da istaknem i važnu ulogu društva prema deci koja su žrtve nasilja, zanemarivanja, žrtve trgovine ljudima, dece bez roditeljskog staranja. Ta uloga društva treba da dođe do izražaja onda kada je potrebno obezbediti neki model privremenog stambenog zbrinjavanja u prihvatilištima za decu. Kada izađu iz tih rizičnih i kriznih situacija, mlada populacija prvo dođe u prihvatilište.

Činjenica da je potreba za brigom o deci takva da raste iz godine u godinu i zato se mora u kontinuitetu raditi na tome. Mi danas ovim predlogom zakona pokazujemo kako treba da izgleda u praksi, potrebno je da se povećavaju kapaciteti, da se obezbedi adekvatan prostor i, naravno, adekvatni uslovi za njihov smeštaj.

Šta može da se uradi, šta može da se pruži za spas dece i da se deca usmere na pravi put? To je brza reakcija, prepoznavanje problema, primena mera zaštite i, naravno, reintegracija u društvenu sredinu. Upravo se u ovakvim situacijama vidi spremnost države da rešava osetljiva socijalna pitanja i da na ovaj način pokaže da je društvo solidarno i odgovorno prema najugroženijim kategorijama stanovništva.

Kada govorimo postizanju bilo kakvog rešenja, to mora da bude jedno dugoročno rešenje, rešenje za sve korisnike privremenog smeštaja, naravno, uz poštovanje njihovih prava. Ovaj zakon upravo obuhvata i ovu oblast. To isključuje bilo kakvu vrstu diskriminacije koja je Ustavom i zakonom propisana po bilo kom osnovu.

Podsetiću da, u skladu sa Ustavom, pravo na socijalnu zaštitu imaju građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća, a pružanje socijalne zaštite se zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.

Model privremenog smeštaja o kome se sa razlogom sve više govori poslednjih godina, rekao bih, naročito poslednjih 10 godina, jesu sigurne kuće koje su namenjene ženama koje su žrtve nasilja. Uloga sigurnih kuća treba da bude da pruži sigurnost i da izmeste žrtve nasilja iz okruženja u kome su prethodno bile. Naravno, krajnji cilj treba da bude povratak u uobičajene društvene tokove, povratak u normalan život i, naravno, nastavak života u okolnostima gde nema nasilja. U ovakvim slučajevima su predviđene procedure koje podrazumevaju uključivanje i stručnu pomoć nadležnih službi, pre svega centra za socijalni rad, a uz takvu podršku se žrtva nasilja postepeno ohrabruje da učini one najvažnije korake ka ponovnom vraćanje u društvene tokove bez straha da će se loše iskustvo ponoviti.

Humanost jednog društva ogleda se u odnosu prema ljudima koji su, usled različitog spleta okolnosti, ostali bez krova nad glavom. Oni su najčešće u tim situacijama bez sredstava za život i zato je važno da se poštuju standardi u prihvatilištima za beskućnike, kao urgentnim i operativnim ustanovama u oblasti socijalne zaštite. Korisnici ovih usluga su najčešće u ne tako dobrom stanju. Najčešće su u zapuštenom stanju, bolesni, iscrpljeni, izgladneli ljudi, a nisu retki slučajevi da pomoć zatraže dementne i stare osobe. Pored smeštaja, hrane, higijenske, zdravstvene usluge ljudima je često potrebna i stručna pomoć koja vodi ka trajnom rešavanju statusa korisnika.

Ne treba samo tu povući granicu, ne treba se zaustaviti samo na tome, već je potrebno ići korak dalje. Stručnjaci treba da pokušaju da pronađu uzrok koji je doveo do problema i najbolji efekat se postiže onda kada se otkloni uzrok koji je uticao na to da dođe do takvog kritičnog stanja.

Mi usaglašavanjem zakonskih normi sa međunarodnim standardima i usvajanjem dobre prakse međunarodnih institucija pokazujemo našu spremnost da uvek unapređujemo vrednosti koje su karakteristične za jedno demokratsko društvo.

Podsetiću da smo usvojili Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava i taj dokument je od strateškog značaja u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.

Prilikom izrade ovog akcionog plana vodilo se računa i o preporuci iz Izveštaja o skriningu. U tom izveštaju se navodi da treba usvojiti zakon namenjen zaštiti lica sa mentalnim smetnjama u institucijama socijalne zaštite.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije glasaće za ovaj predlog zakona, jer smatramo da je on usmeren pre svega ka unapređenju položaja korisnika usluga privremenog smeštaja i da je njegovom primenom moguće stvoriti bolje uslove, koji će očuvati kvalitet života korisnika i koji će ih pripremiti za život u društvu, uz poštovanje osnovnih ljudskih prava. Takođe, to podrazumeva i unapređenje usluga socijalne zaštite i, naravno, pravo na jedan dostojanstven život.

Podržaćemo i Predlog zakona o zaduživanju za potrebe finansiranja dva važna projekta - izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica. Dakle, ovih 21 km auto-puta i 54 km brze saobraćajnice, koliko god da su važne za Mačvanski okrug, Sremski okrug, za Podrinje i za Vojvodinu, toliko su važni za celu Srbiju, za sve građane Srbije, jer ova trasa upotpunjuje mrežu auto-puteva u našoj zemlji.

Mi smo na ovaj način na jednom dobrom putu da kompletiramo jednu kvalitetnu mrežu drumskih saobraćajnica i znamo koliko je to važno za razvoj privrede, pre svega. Samo ove dve relacije o kojima danas govorimo, koje su na dnevnom redu, su takve da će povezati jedno područje kojim gravitira oko 600 hiljada ljudi. To je jedan pozitivan impuls pre svega za privrednike, jer znamo svi koliko infrastruktura, pre svega saobraćajna, utiče na razvoj privrede, na razvoj turizma, odnosno na unapređenje svih segmenata našeg društva.

Kao što sam i rekao malo pre, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije glasaće za sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.